Зилоти

analiticar:
Ovo nije podforum Socijalne studije ili Politika, već podforum Religija...:mrgreen:
Kliknite za proširenje...
Да али ја хоћу да овде дискутујемо не као на другим подфорумима него ми православни да дајемо своје погледе са православног становишта на брак, монаштво, економију и политику. Дакле, занима ме мишљење православних о овим животним стварима а да ме занима мишљење осталих питао бих то на другим подфорумима, што не значи да нећу и тамо да питам.
 
Говор владике СПЦ Никанора (из Војводине) о пензионисаном владици СПЦ Атанасију Јевтићу и његовим папским новотаријама.
(Постоји и видео снимак овога Никаноровог говора на YouTube који сам одгледао и доњи текст је скинут са тог снимка.)

“Ne možemo da kažemo da je vladika Atanasije Jevtić, vladika penzionisani, da je on Božji čovek, ne možemo da kažemo, on je zaista nebožiji čovek,

Vladika Nikanor

+++

“Kako može sve da napada? Izvoli, ti si napustio Crkvu, idi tamo… i moli se Bogu. Dok neko nešto uradi, on se pojavljuje, on kritikuje. On je glavni krivac i vinovnik svega zla u Srbskoj Crkvi.”

“Što to radi? Pa idi, napustio si, tražio si, tri puta si tražio da ne budeš više eparhijski arhijerej, i dozvolio ti je Sabor, idi, nemoj više da se petljaš u te poslove. Pusti nas u Crkvi da živimo. Svaki put, evo svaki put i to neko namerno radi, i on to huška ove druge episkope koji zastranjuju. (Neko iz društva: To je šurovanje sa vatikanom). Pa sigurno, šurovanje sa vatikanom. Pa ne može tako. Vladika im neće Nikanor dozvoliti to...”

“Ali zašto, zašto da se u Pravoslavlju pojavljuje, i vladike Jefrema tekst koji je na Saboru bio i koji je Sabor podržao, vladike Georgija, koji je Sabor podržao, oni su uradili ono što su trebali u vezi bogosluženja, zašto sada se vladika Atanasije pojavljuje kao, i on njih zove braćom. Nije on brat naš! Nije on naš brat! Nije on naš brat! On nikoga nema iza sebe, osim đavola, neka Bog oprosti. Eto, to ja javno govorim, da zapamtite dobro. Nemojte njega da slušate, on nam pravi nesreću najveću, koja će nas koštati i vremena i žrtve, i truda, i tako dalje. A daj Bože, neka Bog sa njim reši problem. Ne može to tako, izvoli, isključio si se iz Crkve, nemaš više pravo ništa bez blagoslova Sabora. On piše… Ima ga, na žalost, ima i u Saboru koji njega podržavaju, ima ih. Ima i sveštenika koji ga podržavaju, i monaha i monahinja, svega toga ima. Nema tu spora. Ali ima i onih koji su direktno protiv njega, i većina je protiv takvih stavova kakve oni imaju. Nemojte ove vernike. Ja sam obasut, svakim danom ja primam pisma neka iz šumadijske, iz braničevske, iz žičke, iz nekih drugih eparhija, predstavke i čuda tako, ljudi se žale, iz Požege, iz Užica, iz Čačka, iz Kraljeva, iz Aleksandrovca, iz Požarevca, iz Kragujevca…”

“Ali ovo sad, sam svako da radi ko šta oće. To neće moći. Ne može. Ja ne radim šta hoću, ne mogu da radim. Ja sam nasledio pravilo koje je Sveti Nikolaj, Sveti Justin, Sveti Sava, Sveti preci naši Svetitelji, oni su tako služili. Što to meni smeta? Zašto bi to smetalo nama? E, sad se neko našao, neki mudraci, što kaže, imaju dr, mr..”

Ovo je bio jedan deo besede vladike Nikanora o bivšem episkopu SPC Atanasiju (Jevtić) i ostalih novotaraca neposlušnih Crkvi.

Da su tvdnje Njegovog Preosveštenstva vladike Nikanora o bivš. epis. Atanasiju tačne potvrdio je i sam Atanasije svojim tekstom „Pagubne novotarije…“ koji je nedavno objavio vladika Maksim (duhovno čedo Atanasija). Jasno se može videti kako đavo govori kroz njega. Dovoljno je samo pročitati ove ogavne reči kojima Atanasije Jevtić naziva sveštenstvo i narod Srbske Pravoslavne Crkve, koji revnuju za Pravoslavlje i koji neće da prihvate anticrkvene novotarije koje Atanasije i ostali raskolnici-novotarci i reformatori na silu pokušavaju da uvedu u Crkvu.

Детаљније на
http://www.banjalukalive.com/forum/viewtopic.php?f=43&t=1420&start=200
 
Кликом на следећи линк добићете фотографију пензионисаног (умировљеног) владике Атанасија Јевтића како са осмехом полаже цвеће на гроб масона, као и текст у вези тога и коментаре читалаца
http://www.novinar.de/2008/02/11/tason-ili-mason-desna-ruka-amfilohiusa.html

А следећи линк показује текст о добром и православном владици рашкопризренском Артемију (и фотографију са његовим духовником ава Јустином) као и коментаре читалаца на тај текст
http://www.novinar.de/2008/08/26/prvi-medju-jednakima.html

Свако добро, свима. :)
 
Да о Равенском споразуму православних и римокатолика ништа нисам измислио како ме напада овде неко да лажем, ево још једног доказа
http://www.novinar.de/2007/11/16/ujedinjuju-se-dve-crkve.html

А ево текста о уједињењу Московске патријаршије (Руске православне Цркве) и дела Руске заграничне Цркве коју предводи митрополит Лавр који се у међувремену упокојио.
http://www.novinar.de/2007/05/17/ujedinjuju-se-dve-ruske-pravoslavne-crkve.html
 
Šakal:
Nego, šta je sa Patrijarhom Pavlom? El živ taj? Mislim, slabo ima vesti o njemu... pre neki dan je bilo... ''molitveno sposoban'' i to je sve... ma šta to značilo...
Kliknite za proširenje...
Необично је чудно да патријарх не обавља своју дужност и болује већ скоро годину дана и лежи у болници а овамо се јавност извештава како је он добро. Ако је молитвено способан што не служи литургије у храмовима и не води Цркву? Биће да га је митрополит Амфилохије (и други новотарски епископи који су наклоњени Ватикану) склонио како би могао да преузме управљање СПЦ, а веома упорно ради и на томе да он постане нови патријарх. Прочитај линк о владици Артемију (кога Амфилохије прогони јер Артемије брани православље), тамо пише шта све ради Амфилохије.
 
Влада из Београда:
Необично је чудно да патријарх не обавља своју дужност и болује већ скоро годину дана и лежи у болници а овамо се јавност извештава како је он добро. Ако је молитвено способан што не служи литургије у храмовима и не води Цркву? Биће да га је митрополит Амфилохије (и други новотарски епископи који су наклоњени Ватикану) склонио како би могао да преузме управљање СПЦ, а веома упорно ради и на томе да он постане нови патријарх. Прочитај линк о владици Артемију (кога Амфилохије прогони јер Артемије брани православље), тамо пише шта све ради Амфилохије.
Kliknite za proširenje...


Pa, nemoj ti da brineš za Patrijarhovo zdravlje, nisi ti u SPC....:mrgreen:
Ionako je pristao da potpiše dogovor sa Rimom za mirnu koegzistenciju i jedinstvo i mir među hrišćanima...:mrgreen:
Vi niste ni za mir, a ni za jedinstvo...
 
analiticar:
Vlada piše Stefan odgovara.....Samo za cijelo veče nikako da ih uhvatim ZAJEDNO na forumu...
Što li bi to mnogo da znači...:?::?::arrow:
Pa, oni su JEDNO! :idea::mrgreen:
Kliknite za proširenje...
Нисмо иста особа и упознали смо се пре око пола године. Ако хоћеш да ти докажемо да смо две различите особе можемо и да се видимо негде у Београду на кафи па да се упознамо са тобом. Нисмо ми тако страшни као што си мислио, и не уједамо :)
 
analiticar:
Pa, nemoj ti da brineš za Patrijarhovo zdravlje, nisi ti u SPC....:mrgreen:
Ionako je pristao da potpiše dogovor sa Rimom za mirnu koegzistenciju i jedinstvo i mir među hrišćanima...:mrgreen:
Vi niste ni za mir, a ni za jedinstvo...
Kliknite za proširenje...
Јесмо за мир и јединста у борби против светских проблема али црквеног јединства са јеретицима и јересима (лажним учењима) не може бити, јер шта има заједничко истина са лажју? Ако помешаш истину и лаж добијаш лаж. То је лажно јединство. Само у Истини (Христу) и његовој православној Цркви може се постићи истинско, трајно и чврсто једниство.
Што се тиче патријарха, ниси обавештен, брате. Боље читај ове сајтове чије сам линкове навео и друге православне и информативне сајтове па ћеш знати. Патријарх Павле није учествовао у потписивању Равенског споразума (тада је већ мислим био у болници) а такође није председавао Сабором у мају него је председавао Амфилохије и тај Сабор је потврдио Равенску издају православља.

А ево да се Шакал не мучи да проналази текст, о томе шта ради Амфилохије:

U poslednjih nekoliko godina izasao je pregrst napisa u novinama o neslaganju episkopa Artemija sa m. Amfilohijem.
Ako ste pazljivo pratili besede, govore i intervjue mogli ste da uporedite i da shvatite da je m.Amfilohije drzavljanin Crne Gore da je puno toga uradio da bi napravio raskol i da bi se ta republika otcepila.

On je ostao u Srbiji kao trojanski konj do njenog potpunog unistenja. On je taj koji se uvek bavio politikom, on je taj koji uporno pise da najvece riznice SPC (koje je kralj ostavio u Ostrogu 1941) treba da postanu vlasnistvo crnogorske pravoslavne crkve, on je vredno radio na unijacenju sa katolicima i novotarenju u liturgijama, besedama da je “sustina vaznija od forme”. Vredan je i na utiranju Sabora i manipulacije sa bolesnim patrijarhom, uzurpiranjem vlasti i koriscenjem kanona samo koji njemu odgovaraju. On je zatro glasove preostalih 40 episkopa sa duplim standardima i neistinama.

Sva glasila SPC vec tri godine bojkotuju episkopa Artemija, a kontranverzni internet sajt patrijarsije www.spc.yu je sa linkova skinuo najvazniji sajt Kosova (Eparhija raško-prizrenska) na kome se objavljuju samo istine a pisci i autori su akademici i doktori nauka.
Tuga je kakve se gluposti objavljuju na sajtu patrijarsije godinama, tuga je a ti napisi i nemaju nikakve veze sa pravoslavljem i teskom borbom koja se sada vodi odbranu. Umesto toga imate napise o papi i kardinalu Kasperu kao i clanovima Internacionalne crkve. Preko 200 idiotskih clanaka o clanu svetskog saveza crkava i coveku koji nijedan dan nije proveo u manastiru - episkopu Irineju (Dobrijeviću). Ovakva jezuitska biografija nije zabelezena u istoriji svetosavlja.

Nasuprot svemu, preporucio bih hiljade stranica koje je verifikovao episkop Artemije kao primer: “Доц. др. Зоран Милошевић - Руска Православна Црква и Глобализација“.
Najvaznije je sledeca izjava episkopa Artemija o dogadjaju u Decanima koja je u potpunoj suprotnosti sa napisima u ” Večernje Novosti”, “Politici”, “Glasu Javnosti” a da ne govorim o “Blicu” i “B92″ koji otvoreno rade za strane zemlje...

Цео текст је на линку
http://www.novinar.de/2008/08/26/prvi-medju-jednakima.html
 
Његовом Преосвештенству Епископу Банатском Господину НИКАНОРУ — Вршац, Епископски двор

Драги у Христу Спасу Оче и Брате и Саслужитељу Никаноре,
опрости, благослови и помјани.

На Сретење Господње, а пред великопосну Недељу митара и фарисеја, молитвено Ти желим свако добро од Господа сваког добра. И молим се Господу Који нам свесмирено долази у сретање, да нам дарује смирено и христолико богољубље и братољубље, са којима да уђемо у пасхалну Четрдесетницу, која нас уводи у Крсноваскрсну Пасху Христову и нашу.
Повод за ово писмо је обраћање појединих верника наше Свете Цркве, из ближе и даље околине — па и из Твоје богоспасаване, некада и моје, Банатске Епархије — који ме питају шта кажем за Твоја два предавања, у манастиру Липовцу код Ниша и у Ковину (једно писмо с потписом дошло ми је баш из Ковина), текстови којих су недавно објављена на сајту тзв. „Браничевског ревнитеља". (Моја је невоља, уз остале, и та: што ми се одавно, деценијама, људи обраћају, са молбама, питањима, па сам тако и невољно упућен у многе наше црквене проблеме, у Отаџбини и Расејању). Не одговарам њима, већ Теби.
Добивши два текста Твојих предавања, одштампана (иначе не пратим разноразне сајтове, на којима има много ружења Цркве Христове, и наших истакнутих Епископа, да се човек с правом пита: ко ли то, и одакле усмерен, здушно ради на дискредитовању Цркве као Стуба и Тврђаве овог напаћеног народа!?), пажљиво сам их прочитао, и проучио, па се усудих да Ти се овим братским писмом обратим.1
Има у ова Твоја два текста (мада се треба стрпљиво пробијати кроз мноштво речи, недовршених реченица и понављања) свакако доста добрих ствари. То је, пре свега, Твоја брига за Цркву и Црквено Предање, старање „да сви имамо једномислије, да сви имамо исти став у Цркви нашој... придржавање основне истине Цркве". Затим указивање на „велику породицу Православних Цркава" и да „морамо да питамо и друге помесне Православне Цркве"; „не дозволити да овлада погрешно учење у нашој Цркви" (1.текст). И даље: „Бог је спасавао наше свете претке тим Светим богослужењем"; „никада, ни са ким, нисам имао проблема кад је у питању богослужење, кад су у питању Свете Тајне" (да, сећам се: заједно смо служили на Вељуну, у Плашком, у Глини); „не може се народ искључити из живота Цркве"; „неће нас Бог осудити ако погрешимо, али ће нас осудити ако се не покајемо"; „онај пут којим је ишао Свети Сава, пут којим су ишли наши свети претци, које је Бог прославио и дао им ореол светости и вечности, зашто имамо разлога да (га) се стидимо и идемо другим путем?"; „честице Пресвете Богородице, Небеских Чинова (подвлачење моје - Еп.Ат.), Преподобних, Светитеља, које се стављају поред Агнеца — њих девет, и честице за живе и упокојене — нису Свети Агнец... То је Црква небеска и земаљска"; „ слобода је, после живота, највећи дар који је Бог дао човеку. Нико никога ни на шта не сме да присили. Не сме да се присили ни да се причешћује сваке седмице, и још сваког дана, тамо где има могућности. Зато што човек није спреман" (2.текст).
Драги брате Владико, иако има још добрих и мудрих речи у овим Твојим предавањима (као нпр. остављање „да поступе по својој савести", ако притом, додајем ја, савест није скрупулозна, или затамњена, што је стална опасност за свакога од нас), но пре но што поменем оно што, по мом мишљењу, у тим текстовима није добро, ни умесно, ни тачно, да кажем прво зашто сам подвукао оно о Небеским чиновима. Ти си то, Брате Владико и Саслужитељу, добро осетио и добро навео. Али, да ли знаш да вађење честица за Анђелске Чинове, на жалост, нема у последњих пар векова у Словенским Служебницима, штампаним у Русији и прештампаваним код нас (погледај чак наш Синодски: и црквенословенски, и српски), а има их у свим старим грчким и србуљским, писаним и штампаним, Служабницима, као што има и превод о. Јустина.2 Залуд је (у 19. веку) неки „преучени" (како Ви иронично зовете и нас) Рус писао: да за Анђеле, наводно, „ не треба приносити честицу" (и наш Епископ, сада Патријарх Павле, то је некритички усвојио, и нисмо могли да га убедимо да је то противно изворном вековном литургијском Предању)! А, питамо се, како онда треба вадити честицу за Богородицу, кад је Она неупоредиво већа од Анђела и Арханђела!? Али зато ови новији црквенословенски Служебници (из последња 2-3 века) имају неприродно раздвајање Св.Претече и осталих Пророка у 2 честице, што већ по себи говори да је то неко накнадно „измислио" и „без прописа и одлуке" (речи које Ти особито волиш и често помињеш) унео у Служебник, а избацио Свете Анђеле! Има тога и томе сличнога, нажалост, још подоста у тим новијим Служебницима, па и у Архијерејским Чиновницима. Знате ли, напр., да у рускоцрквенословенским Архијерејским Чиновницима, из 18,19. и 20. века, нема ни једне речи о Причешћу верних!?! Тек је недавно то унео у Архијерејски Чиновник Свјатјејши Патријарх Алексеј Други, издање 2005. у Москви (шаљем Ти копију стр. 109 — подвучено црвеним: да Протођакон уноси све честице у Путир, и онда причешћује народ!).
Питам се — и то је оно лоше и нетачно у Твојим предавањима — како Ви, усамљено, несаборно, самовољно, без доказа из вековног предања, тврдите: „Никога немојте слушати да су честице саставни део Христа и да се њима могу верници причестити. Не, то не! Апсолутно не! ТО ЈЕ ЈЕРЕС! То је Догматска грешка!" (З.страна 2.текста)! Крупне, и опаке речи, Господине Владико, олако незналачки и бесавесно изречене, и без покрића.3 Уместо мог одговора на Твоје опаке, „догматске" пресуде (који ли је то Сабор тако „одлучио" и „пресудио" као Ви?): да се „верници не могу њима причестити", шаљем Ти копију текста Светог Оца Цркве Симеона Солунског (унет у моју 2.књигу О Литургији), где се јасно види (подвучено) да се верни могу причешћивати и када се у Путир ставе све Свете Честице (које нису „мртви", како другде кажеш, јер у Бога иема мртвих (Мт.22,32), него живих чланова Богочовечанског Тела Христовог). Свети Симеон нема схоластику и казуистику, сличну оној коју и Ти заступаш (текст 2, стр.З): да се свештенство причешћује само са ХС, а верни само са НИ и КА (неки новији Служебник бесмислено додаје: „да се ниси дрзнуо да причестиш другим делом Агнеца, осим НИ КА"!). Откуд то да се верни не причешћују и оном стављеном у Путир честицом ИС, и оном ХС, ако преостане од свештеника (којих ако има више, могу се причешћивати и од НИ и КА). И још: када се све одреда што је у Путиру захвата кашчицом и даје народу, зар ћемо завиривати и правити схоластичку „дискриминацију"? (После, пак, при употреби Св. Дарова, може сваки ђакон да све што је остало поједе, па и део ИС, ХС, или, ако је много преосталога у Путиру, онда се могу позвати и деца, која су се већ причестила, да помогну ђаконима, како стоји у старим Служебницима - ако Ви признајете ишта сгарије од ових новосхоластичких, антипредањских тврдњи). Исто тако, мало пре тога, тврдите нешто сасвим антипредањско, незасведочено ни у једном старом или новом Служебнику: „у моменту кад је свештеник већ спремио свете Дарове у свети путир и јави му се неко да треба да се причести, а најпре да се исповеди, он оставља то и иде да исповеди, и причешћује га онда са оне две честице које је унео". Значи, прекида се Св.Тајна Литургије, и ускаче једна сасвим друга Тајна! Како онда тврдите да то није „новотарија", као што и Еп. Георгије и Митроп. Јован тврде: да не може бити Крштења или Венчања у Литургији - и притом на почетку, далеко пре Уласка Дарова на Престо и пре Анафоре — а ето може Исповест усред Литургије?! Или, како може Вечерње (уочи Божића, Богојављења, Ускрса), или може освећење Славског Колача, или Малог Помена (код нас, у Грчкој, и чак некад у Св.Гори) да ускаче у Литургију?! И притом, све то нигде није „у складу са нормалним прописима", које стално помињеш! — чиме само збуњујеш неупућени и некатихизирани народ наш. Заиста се с правом у Литургији наглашава да треба да се молимо Пастиреначалнику: „за наше (свештеничке) грехе, и за народна незнања"! Јер наши свештенички греси су бар двоструко већи у односу на незнања народна.
Преосвећени Владико, ово су само неке од неприхватљивих тема и теза у Вашим текстовима, и ставовима, које сервирате неупућеном народу, и тиме Ви иницирате и уносите забуну и — нажалост — побуну у народ! Јер им говорите: да су „почеле неке новине, или новотарије, да се уносе у нашој Цркви"; да „има застрањивања", „намера да мењају нешто без благослова", да се „наметне неблагословено учење у Цркви нашој"; „драстична измена и промена каква се догађа"; тражите да „треба да се пости седам дана (дакле и у Суботу? - што је директно антиканонско!), па да дођу да се причести", итд. итсл. (Остављам по страни Ваша несавесна клеветања, на основу "реклаказала": како се насилно нагони (sic!) на често или стално причешћивање?! - што је ван сваке памети, поготову ако то приписујете свима нама који желимо и саветујемо и потстичемо побожни народ на чешће Причешћивање, јер то је вековно Предање Цркве - а не ово из доба турског, и „западног вавилонског" ропства, како је говорио о. Георгије Флоровски).4
 
Брате и Оче, видим да си се доста уживео у улогу бранитеља, ревнитеља Цркве, и Предања, и Богослужења, па и Православне теологије. Моје је питање само: да ли је то својство, и дужност, и служба Христу и спасењу народа Божијег у Цркви Богочовека, Распетога и Васкрслога за спасење свега света, тако данас у васељенском Православљу, и код нас, толико сужена, сумњичава и подривачки ограничена, а притом се своди само на неколике људе и групице - петшест, или педесет - свеједно - Епископа, духовника, свештеника, монаха, монахиња, путујућих „ревнитеља" (погледајте само колико на таквим скуповима имате увек истих лица)? И притом људи мало знавених, врло уских и често „ренитеља не по разуму", који иду од места до места и буквално уходе — читај: „шпијунирају" — шта ко ради и како служи, па су дошли и у наше мученичке Клепце, да виде како Владика причешћује! Такав језуитски, инквизиторски дух, какав се ствара, а томе и Ви и Брат Артемије доприносите, и јесте уствари новачење и новотарија у живом и вековном Предању Светог Православља, код нас и у свету. Јер, откад су то такви „свезнајући", а уствари незнавени, „духовници" замена и мерило за Епископе у Цркви?! И зар такав, вештачки исфорсирани елитизам, у тим и таквим круговима, не личи много на своједобне Донатисте и Катаре. Ови други „чистунци" су и Св.Григорију Богослову покушали да читају лекције шта је Црква и како да поступа: не снисходљиво, као Светитељ и Архипастир, него ригорозно и небратољубиво, нехристољубиво, као они. А притом се радило баш о догматским питањима, што у случају код нас данас није. Јер питања обреда, обичаја, детаља у поступцима, упутствима, тзв. „рубрикама", у богослужењу, па и у самој Светој Литургији — ако је сачувана Права Вера и основни неизменљиви моменти=догађаји Божанске Анафоре, Канона Евхаристије, нису питања догмата, ни питања основних Истина Вере. (О томе Вам шаљем текстове Св.Иринеја, Св.Фотија и Св.Јована Шангајског).
Ваше такво понашање, мислим пре свега на неколицину псевдо— зилота, макар то били и фамозни „духовници" (којима се испод рукувођства одметнуо цео манастир у псевдо-старокалендарце, јер су их учили „ревновању не по разуму" - Рм.10,2) - довело је недавно до оног сасвим антијеванђелског, антицрквеног и антиканонског понашања, невиђеног новотарења — „штрајковања глађу", и то свештеника у Цркви! Нажалост, пример тог зла им је дао један шешељевски неуравнотежен Епископ, који затим „подиже цркву" на месту „штрајка глађу"! Којем ли Богу, и којем Свецу, осим својој осионости?! И притом, у међувремену, он и они лицемерно мењају то шешељевско уцењивање и изнуђивање штрајком, у тзв. „појачан пост" - о коме, наравно, свуда и свима трубе пред собом, светом и ТВ камерама! (насупрот Јеванђељу - Мт.6,16-18). По којем ли је то Јеванђељу, ја заиста не знам, само знам да сигурно није по Јеванђељу Кроткога Исуса, руженога, понижаванога, Распетога, не да уцењује и изнуђује, него да трпљењем неправедне смрти и крајњег понижења на Крсту спасе све и сва. Кога ти и такви спасавају, осим што ојађеном народу дају душегубни пример, далеко пагубнији него приписиване нама — а уствари умишљене — „новотарије". Зар није поразно да и Ви, Брате и Оче и Саслужитељу, заједно са сабратом Ти, и Сабратом нам, Канадским, и одавно „откаченим" од свога Епископа=Патријарха Жарком Гавриловићем, подржавате тај безумни, самоубилачки и уцењивачки поступак (двојицу од тих чачанских свештеника знам добро какви су били у моје време, и то око бедног новца)! Јер Ви кажете: „да је Бог са њима и Дух Свети и Бог им помаже и светитељи"!?! (реченица језички хаотична, теолошки смућена, духовнички погубна).
Драги Владико, не кажем да као Епископ нисам грешио, и да не грешим (1Тим.1,15 - односи се на мене), нити ми је овде намера да у свему правдам Епископе Жичког, Браничевског, Шумадијског (који је смислио, попут Вас неколицине, само у другим смеру, да „пише и прописује" свештеницима, тек сада, „ како да служе")... Али, то што Ви радите, и што подржавате те самоубилачке уцењиваче, одметнике од свога, канонски не суђеног нити опсуђеног, Епископа, чиме их директно охрабрујете на непослушност вековном Канонском реду и поретку Цркве, то не само да је антиканонско (в. Каноне 13-14 Прводругог Сабора), него је директно Цркворушилачко, далеко више од неког детаљисања око „ отварања/затварања двери ", „ свлачења/навлачења завесе", „три, пет или седам дана поста", или око фамозне, на брзину и исхитрено донете „одлуке Сабора" (надгласавањем једва сакупљене половине гласова — иако се у Св.Предању: о Истини и Вери и Литургији не гласа!) — која одлука је притом нејасна, или, ако већ хоћемо да се ње држимо: она је сасвим јасна у позитивном смислу — и као такве ми се ње и држимо, јер речи у тој олуци: „служити повековном Предању", значе: по вишевековном, а не по „нововековном", тј. последње двовековном, Предању. Јер то што Ви, и Вама слични ревнитељи, сматрате за Предање Светог Саве, засигурно није такво било у време Светога Саве, јер: тада није било неумесног додатка Тропара 3. Часа (који се јавља много касније, и који буквално прекида и квари логосни-словесни смисао богонадахнутог текста Литургијске Анафоре и код Св. Златоуста, а још више код Св. Василија — читајте потресан текст Светог Атанасија Пароског у „Православљу"); затим је код Св. Саве било чешће Причешћивање (неусловљено обавезним постом и обавезно исповешћу — в. гл. 5 Хиландарског и Студентичког Типика), као и читање не свих, али несумњиво неколико главних Молитава Анафоре гласно (и данас у Служебнику не стоји за све молитве „тајно", ако пазите шта читате), а питање отварања двери је беспредметно кад је у питањуАрхијерејска Литургија, а она је и старија и аутентичније је очувала древни поредак Свете Евхаристије. (Зар се не сећате наше заједничке Литургије у Св.Ћелијама, 23. септембра, напољу — као и све Литургије служене на отвореном простору, као нпр., при освећењу темеља Храма и другде, где није ни могло бити двери, па зар је та Литургија мање Света и Божаиствена и Спасоносна Литургија, од оне јерејске са „затвореним" дверима?).
За Име Божје, зашто збуњујуте неук и неупућен народ, или, уместо да смирујете, Ви подбуњујете неуке и непослушне калуђере и калуђерице, па се онда вајкате како је „народ узнемирен" и „подељен" и како ми остали, осим вас пар десетина или стотина, „не знамо шта радимо", „не поштујемо Саборску одлуку", итд, итсл. Много сте унизили и себе и досто јанство Архијереја Христовог, и упрегли га у опасан посао разарање јединства Цркве, цепање нешивеног Хитона Христовог, под плаштом малодушног и психотичног „ревновања" око цеђења комарца, а гутате камиле, и то у тешком времену свенародне трагедије. Зашто своју несигурност, успаничену слабоверу и маловеру у присуство и дејство Духа Светога Утешитеља у Цркви, преносите на сиротињу рају, и то док нам је Свети Патријарх у постељи. Где сте били раније? — А ја, откако сам свештеник и Епископ служим овако (питајте како смо служили под Патријархом Германом у Ман. Ваведењу, и каква смо предавања тада држали о Св. Литургији, к.оја имам снимљена, и објавићу их). Зар не видите да сте и невољно упрегнути у замисли и планове оних којима је мало, или нимало, стало до реда и поретка у Цркви, а понајмање у Светој Литургији (,па служе и по две истога дана). Нажалост, опростите да Вам отворено кажем: Ви и брат Георгије личите ми на куражне „борце са ветрењачама"!?
 
Да будемо до краја искрени и јасни: За питања која сте Ви, и Вама слични, потегли (па још предложили петпарачка „решења", каква је незнавено изнео Еп. Канадски /иначе фалсификатор грчког Литургикона, како сам му то доказао/, члан фамозне „Комисије", која Вам до сада ништа озбиљно није урадила), није уопште потребна никава Саборска „одлука" или „пропис", јер Свети Сабори не доносе, и још мање намећу — притом ситнорачунџијском „гласачком машином" - никакве „прописе" и „одлуке" такве врсте, него се баве битним питањима хришћанске вере, живота и спасења богомповерене им пастве Христове. Иначе, реците ми, и наведите: кад је и који то Сабор донео „одлуку" или „пропис" о билокојој од Светих Литургија? А, узгред да напоменемо: Предање и пракса Цркве увела је уз Велики пост Литургију Пређеосвећених Дарова, за коју је пост заиста услов (и то колико? два дана поста Чисте седмице!), док за Васкршњу и Празничну, свечану Литургију, која је Пасха Христова и наша, пост није безусловни услов, нити је то иједним Св. Каноном одређено (нађите ми такве! - а ја Вас упућујем на Јеванђеље: Мт.15,1-20 и 9,13-15). Ово, наравно, не значи, како Ви и Вама слични „ревнитељи" предања људскога а не свецрквенога и свеправославнога, нама клеветнички приписујете: да онда „није ни потребан пост", или да се може „свако свакад причешћивати", без икакаве припреме, и то још „присилно"! Позивате се на обавезну исповест пре причешћа, а ни тога нема као обавезног за свако Причешће у „прописима" Св.Канона - што, наравно, не значи да Св.Тајна Исповести није потребна и да не треба да се стварно практикује у животу верника —, али, како ствари код нас данас стоје: та исповест, какву данас практикују пред Причешће, најчешће је пука формалност, јер је изнуђујете, безусловно намећете, стављајући је обавезно испред Св.Причешћа (као да је јадни верник дужан да буде грешан да би се исповедио, а заборављате да је Свето Причешће „за опроштење грехова и за живот вечни"). Као да Вам је циљ да јадну рају што дуже и даље држите удал>ену од Хлеба Небеског и Чаше Живота. (Ако имате времена, и воље, читајте шта кажу Свети Оци, макар они наведени у мојој 1. и 2. књизи О Св. Литургији, а не шта кажу разглашени, скоро свеобавезно наметани „духовници", попут неког Атанасија, Венијамина, Дионисија, Николаја, и других скоројевића. Један од њих ми је, као Епископу, скривао децу да их не причестим! А једна игуманија је натерала сестре на Ускрс да једу пре Литургије, знајући да ћу их позвати - не натерати — да се причесте!).5
У нашој садашњој ситуацији, око — обнове или конзервирања — Литургијског живота, није реч о догматима, него о појединим новијим или старијим обичајима у служењу Једне и Исте Божанствене Литургије (којих, уосталом, има четири у служењу током године у нашој Православној Цркви, као што има и четири разнолика Јеванђеља Једнога и Истог Јеванђеља Христовог)."1
Сетите се: да су папе забрањивале Словенској Браћи различитост језика и обреда, и закључите шта то значи? Чије методе подржавате, продужавате, примењујете?
Немојте да пласирате, заступате, намећете једно схватање Цркве које није ни издалека Православно, или, да будемо тачнији: које је једнострано православно. Олако оптужујете за јерес, а сами сте, управо том једностраношћу и искључивошћу, ближе „јереси", тј. издвојености из саборности=католичанскости Православне Цркве у васељени, ближе парцијалности и партијности (попут студитске „партије зилота" у Византији, који су водили кампању против својих Патријараха: Св.Тарасија, Св.Никифора, Св.Фотија, Св. Методија), што није особина пуноће благодатне Саборности, Католичанскости Православља. Ви као да бисте да умртвите и конзервирате живи дах и дух Духа Светога Утешитеља у Цркви, или да га монополишете за само Ваше схватање и поимање Предања Цркве, и да све подведете под „одлуке" и „прописе", што није својство Православног Живог Предања, ни догматског, ни литургијског.7 Шта значи рашћење Цркве у свету, изграђивање Тајне Цркве у свету (Дидахи), изграђивање Тела Христовог? Ви бисте да зауставите, или сведете раст Светодуховског живота Цркве само на неке векове, људе, генерације? Или само на „конзервирање". И то чиме, и киме? Собом, и себи сличнима. Није то својствено трезвеним, мудрим Православним хришћанима, још мање Пастирима и Архипастирима и Учитељима Цркве Христове.
Притом, драги Брате и Владико, конзервирањем и негирањем, критиком и порицањем, нећете далеко доћи — најдаље: до крајности, до секташког менталитета подозривости према свима око себе, а посебно према својој Браћи и Сабраћи и Саслужитељима и Сапастирима. Ревност је добра, али ако је по разуму, по уму Христовом (Рм.10,2; Кол.2,2; 1Кор.2,1б).
На крају, Преосвећени Владико, да Вам изнесем и ово моје схватање о Светој Литургији, које је за Вас можда неочекивано, али које Вам, надам се, може помоћи да спокојније схватите и прихватите наше служење и понашање, као што ми мирно и спокојно схватамо и прихватамо Ваше. Наиме, Литургија коју служите „по старом", како кажете Ви, ревнитељи „старог предања", са свим оним садашњима посебностима које сматрате безусловно важним и не дате да их ико мења, јесте Света и благодатна и спасоносна Божанствена Литургија, којом се приопштавамо и сједињујемо са Христом Богочовеком и свецелом Његовом Саборно-католичанском Црквом Православном у свету, и на Небу, и ми је као такву признајемо и прихватамо, сматрајући да се њоме православно верујући и живећи чланови Цркве Христове освећују и спасавају. Али, исто тако, и Литургија коју ми служимо „по новом", како Ви кажете, тј. са извесним изменама, тј. изостављањем неких новијих додатака и мањим променама неких детаља у начину вршења обреду у изменљивим деловима Св.Евхаристије, јесте такође Света и благодатна и спасоносна Божанствена Литургија, којом се приопштавамо и сједињујемо са Христом Богочовеком и свецелом Његовом Саборно-Католичанском Црквом Православном у свету, и на Небу, и ми је као такву признајемо и прихватамо, сматрајући да се њоме православно верујући и живећи чланови Цркве Христове освећују и спасавају. Према томе, не треба се позивати, како Ви чините, на то да су се „наши свети претци", међу њима и Св. Владика Николај и отац Јустин, „посветили држећи се старог предања" служења Литургије, јер ми то не оспоравамо, али само додајемо: да се они нису посветили баш због тог држања таквог обреда служења Литургије, него што су се држали Правила вере и Правила молитве Цркве Христове, и праведног или покајничког хришћанског живота, како вели Св.Иринеј Лионски, тј. држали су се Праве (=Православне) Вере и правог служења и живљења Богу у Духу и Истини (Јн.4,24); као што ни ми, који се не држимо тог „старог" а уствари сасвим новијег предања богослужења, нећемо пропасти, јер разлика у томе није разлика у Вери, него, шта више, како ће рећи исти Св. Иринеј: „разлика у посту — и обредима — потврђује једномислије у веру". Тих мањих и Цркву не раздељујућих разлика у обичајима, поретцима и обредима, било је одувек, ако имало знате историју Цркве, и биће их до краја историје Цркве у свету.
 
То што ми, у нашем служењу Свете Литургије, нешто „мењамо" у смислу да се враћамо на старији начин служења, или изостављамо нешто што је касније уведено а није потребно - као што је то и о. Јустин чинио (в. његов Служебник: о Тропару 3.Часа и др.), и пре њега други Свети Божји људи, нпр. Свети Новофилокалисти (тзв. „.Кољивари") у Светој Гори — то није „подривање" нити „реформа" Свете Литургије, него једноставно словесније, смисаоније, изворније обнављање „канона молитве", сходнијег и сагласнијег са „каноном вере". Тако су нас учили Свети Оци Свеправославни, и тако су нам они предали (а не десетину пута мењани, у последња 2 века /17-19.в./, прво украјински /под пољском влашћу, чему је подлегла и Кијевска Академија Петра Могиле/, а онда и рускословенски Служебници, док тога у рукописима и нашим старим штампаним србуљским Служабницима нема)."' Наша Синодска Комисија (не ова „новоименована", на брзину и по „партијској" линији састављена), већ у време Патријарха Германа почела је донекле те исправке, и наставила у време садашњег Патријарха Павла, и требало би да настави и дал>е, поготову у сагласности са осталим Сестринским Православним Црквама, што и Ви осећате, а дотле не треба исхитрено и изнуђено наметати никакву „одлуку", „пропис" итд., јер то изискује и познавање, и стручну упућеност, и савесну разборитост, а пре свега пастирску и Архипастирску мудрост, искуство, одговорну широкогрудост (иначе, почеће нам самопозвани „ревнитељи" сличити — или тачније: копирати, што већ и раде — ове псевдозилоте, псевдостарокалендарце, есфигменце, акакијевце).
Синодска Комисија, Преосвећени Владико, и њен рад на Служебнику, уз поправке и нешто другачији поредак обреда служења, одобрен је тада од Св.Синода и Св.Сабора — па ето, држите се макар њега, ако је за Вас већ толико важна „ одлука" и „ пропис" Сабора. Међутим, већина тзв. ревнитеља „старог начина служења" не држи се поретка датог у Синодском Служебнику. Па нека их! Али, нека макар не дижу грају и не самовољниче, што рекли браћа Руси (које ја познајем итекако добро, и волим и поштујем), те тако управо они стварају раздор у народу, који онда приписују нама, који смо тај Служебник прихватили, и можда у понечему пошли још корак напред у обнови, а не „реформи", Литургијског живота и чешћег Причешћа, без негирања светог поста и свете исповести, него у духу још изворнијег живог богослужбеног Предања читаве Саборнокатоличанске Православне Цркве, а не само наше Српске.
Завршићу речима Св. Јована Златоуста (крај Беседе онима који нису дошли на Сабрање=Литургију): „Оно што само неки успевају постом, плакањем, молитвама, облачењем у врећу, пепелом и безбројним исповедањима: да избришу своје грехе, то је нама лако учинити - без облачења у врећу, и без пепела и поста, само ако из срца избришемо гњев и са искреношћу опростимо онима који су нам нанели неку увреду. А Бог мира и љубави да изагна сваки гњев и горчину и љутњу из душе наше, и да нас удостоји да будемо међусобно складно повезани, као удови у телу (Христовом), да сложно, једним устима и једним срцем непрекидно Њему узносимо дужне евхаристијске песме), јер Њему припада слава и моћ у векове векова. Амин". (РО 51,186; руски превод: Творения, т. 3,1, стр. 180).

+ Сретење - Недеља митара и фарисеја, 2008.
+ Еп. Атанасије, Манастир Тврдош. умир. Херцеговачки
 
analiticar:
Nisam te optužio, već samo izneo mišljenje....Nikog ne optužujem i ne tužakam ko neki...:whistling:

Nego, daj se uključi i u druge teme, zaboravi na svađe više...
Kliknite za proširenje...
Оптужујеш и прогониш стално али ниси изгледа свестан шта радиш.
А на коју тему то зовеш, на тему "Папизам" или неку сличну? Уморио си се већ од Православља а сматраш себе великим правосалвцем који је способан да процењује колики је ко православац, а ниси обавештен ни упућен у најосновније ствари о дешавањима у Православљу. Не можеш само да пишеш ти, него мораш мало и да читаш, да се обевестиш, да размислиш, да застанеш, да се помолиш Богу.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Čajna kobasica
Da li su Ziloti u prelesti?
Odgovora
11
Pregleda
377
Gedeon
Gedeon

Back
Top