Pa da pojasnim...
Ja se bas ne razumem u ta matejevska prepucavanja o ikonama, niti me to interesuje.
U stvari ući u matejevsko kolo može samo čovek jake volje i dugog trpljenja. Jedno znam da je sveti Sergije Radonjeski -otac Ruske duhovnosti nadahnut Duhom Svetim narucio
PROCISCENU ikonu Avramovog gostoljublja izbacujuci sve nebitne stvari sa nje, usredsredjujuci se samo na pojavu Svete Trojice (tri angela) te je i natpis na ikoni jednostavan: SVETA TROJICA! Suština Rubljovljeve ikone je dogadjaj starozavetnog javljanja Svete Trojice, te je stoga nemoguce da je Greg prihvata, a u isto vreme grebe (obija cekicem) natpis na ikoni: SVETA TROJICA
(nezapamcen cin bogohuljenja), posle te "male" intervencije je tobože priznaje za pravoslavnu ikonu. Takva shvatanja i postupci su veoma uobičajeni kod matejevaca. Prema tome otac Ruske duhovnosti sv. Sergije Radonješki je bio u opasnoj prelesti i pao je u jeres ikonoborstva ??? a za njim verovatno i cela Ruska Crkva. Od sv. Sergija (inace imendan Sergiana) Ruska Crkva bukvalno počiva na toj Rubljovskoj ikoni.
So se tice samog "mitropolita" Grega i njegovog "sinoda" to je tek zasebna prica, jer je on posle otpadanja od matice matejevaca, kada su umrli njegovi saucesnici
SAM RUKOPOLOZIO nove episkope i tako zbrda-zdola sklepao nekakav "sinod". No za matejevce jednolicna hirotonija je verovatno postala DOGMA bez koje oni više ne mogu da zamisle svoje postojanje.
Sto se tice podela kod "Florinaca" koje navodi Vlade, kako ih navodno ima deset, to je verovatno pročitao u famoznoj knjizi nesrecnog Atanasija Jeftica: Zablude raskolnika starokalendaraca. Koliko ja znam Florinci nisu podeljeni u Sinode, postoji jedan stabilan sinod, a tokom vremena su od njega otpali: Avksentijevci, Jevtimijevci i Kiprijanovci. O navedenim odvajanjima detaljnije moze svako da se upozna u knjizi Vladimira Mosa LETOPIS VELIKE BITKE. <Aj sad da čujem dalje vaše divne odgovore...
Е мој брате Стефане! Ништа ти ниси појаснио, већ си још више замаглио истину.
А лепо сам малопре све објаснио.....Али, хајде, идемо опет сада:
Кажеш да се "не разумеш у та наша препуцавања о иконама" (?!). Забрињаваш ме са тим ставом. Како смеш бити равнодушан према учењу о иконама? То је исто као кад би неки из СПЦ рекли: "Не интересује ме екуменизам да га изучавам". Али, ако не знамо шта је учење Цркве (
по свим предањским питањима) онда како можемо доћи до истине? Зато си ти и ван Цркве, јер си половично заинтересован за Истину. А спремају те за будућег попа! Како мислиш, будући попе, да изађеш међу људе а да се не разумеш у основна предањска питања?! Заиста, за то треба имати чврсту вољу, а пре свега:
љубави према Христу. Очигледно да не схваташ проблем око Рубљовске иконе. Или се правиш глуп или наиван. Нешто од тога јесте. Већ сам писао о томе да није уопште спорно да се та икона назива "Света Тројица", јер је тога било у историји Цркве.
Проблем је у томе што су андрејевци инсистирали да је то једина икона и једини образац Свете Тројице а науштрб новозаветне иконе Свете Тројице, коју су одбацивали и на коју су хулили. Као и на остале иконе... Значи: прочитај добро претходну реченицу! А наш Синод са митрополитом Григоријем на челу, је увек прихватао ту икону
, значи увек!
Само је исправљен назив да се не би верници саблазнили и да не би помислили да је Црква прихватила јеретички став да је "икона једини образац Свете Тројице".
Зато је исправљен назив на икони, у складу са Светим Предањем (а то није богохуљење, како тврдиш). Тај назив је далеко
прецизнији и више заступљен у историји Цркве (кликни тај назив на интернету па ћеш видети шта све има). А Свети Сергије Радоњешки није био у прелести и иконоборац (не дао Бог такву хулу!) већ је знао да та икона припада Старом Завету а поштовао је (као и сви Свети) и новозаветну икону (старац са брадом, голуб, и Христос). Руска Црква никад није тврдила да је то "једина икона" и да одбацују ову новозаветну икону, као што тврде расколници (које ти браниш сада). Разлучи те две ствари, и не извлачи погрешне закључке!
Што се тиче "једноличне хиротоније", то је у потпуности усклађено са учењем Цркве. То је канонска (а не догматска) икономија у случају кад нема другог православног епископа да присуствује. Сам чин хиротоније увек (по Требнику) чини један епископ, а остали су мање-више пасивни посматрачи. У случају да остане само један епископ, он је дужан да остави своје наследнике у Цркви како би Црква нормално функционисала. Ево шта каже Пидалион (Зборник Правила):"
У време јереси , по нужди, не бива све непроменљиво по правилима установљеним у време мира" (Први одговор Св. Никифора Исповедника). У тумачењу Првог апостолског правила, стоји и ово: "Апостолске Установе (8.27) заповедају да сваки рукоположен од једног епископа буде свргнут, као и онај који га је рукоположио, изузев у случају гоњења или неке друге препреке због које се не може више епископа сабрати, када се морао рукоположити само једним; као што је Сидерије био рукоположен у епископа Палаибиске, по Синесију, не од тројице,
него од једног епископа, Филона, због помањкања епископа у то време". Потом Сидеријева хиротонија никако није оспорена као неважећа или антиканонска, него ју је чак Свети Атанасије Велики окарактерисао као савршено закониту када га је унапредио у митрополита Птолемаидског, "како би он, Сидерије, био погодан за веће ствари". Постоји и овај канон Св. Јустинијана Великог:
"Ако се не нађу три епископа, достојно је да од двојице и од једног буде хиротонија." (Правило 29, Крмчија Патријарха Јосифа).
Значи, једнолична хиротонија митрополита Григорија, 2003.године, је била нужна и у складу са Правилима. Такође, то важи и за св.вл.Матеја и његову једноличну хиротонију из 1948.године. Постоји мноштво примера једноличних хиротонија из Житија Светих, то могу касније навести, ако треба. И наш Свети Сава је учинио једноличну хиротонију након што је дошао као епископ из Цариграда.
Наша заблудела браћа флоринци не могу да схвате да се ово не тиче догматике већ је административног карактера. Не схватају да
постоји икономија за ове ствари. На пример: сви њихови свештеници (о.Акакије,о.Атанасије и о.Нектарије) у Србији су рукоположени пре своје 30-е године живота, а то је у супротности са неким канонима. Ево, на пример,на 5.-6. Васељенском Сабору (Трулски Сабор) је донет овакав
строг 14.канон: "Ђакон да се не рукополаже пре 25 године, а презвитер пре 30,
ма био и достојан, јер је и Христос тек са 30 година, почео поучавати. Ђакониса да се не рукополаже пре 40.-те године." А у 15.канону истог Сабора пише дословце:
"Нека се свргне свако ко се постави на било који степен пре одређеног рока". Или, овај 11.канон помесног Неокесаријског Сабора: "Презвитер да се не рукополаже пре 30.-те године
, ма био и достојан, јер је и Господ тек у тим годинама почео проповедати". Намерно сам подвукао ово да би видели строгост ових канона. И по томе,
ниједан њихов презвитер није канонски руколожен (о.Акакије са 27 година, о.Атанасије са 28 година, а о.Нектарије са 27 година). Међутим, пошто се ово не тиче учења Цркве (тј.догматике)
постоји извесна икономија да се може рукоположити и пре тих година (тумачења Св. Никодима Агиорита) ако је нека нужда у питању. И таквих примера има у Цркви (чак и међу епископима). То је исто као и за једноличну хиротонију, јер и ту постоји икономија по Правилима. Дакле, браћо заблудела: будите правдољубиви а не лицемерни!
Што се тиче разних Синода међу грчким старокалендарцима, очигледно је да Стефан, будући поп(!),
ни ову материју не познаје довољно. Јер, каже: "..колико ја знам..". Е, па брате: слабо знаш. Не љути се што ти ово кажем. Постоји најмање 10 фракција међу вама и сви сте подељени из
чисто личних разлога (вашег бившег архиепископа Авксентија сте отерали а када вас је прогласио за расколнике онда сте га "рехабилитовали" али се нисте вратили њему- због властољубља).
А међу матејевцима сам већ објашњавао. Ту су поделе биле
из искључиво догматских разлога! А та Мосова књига је добра само као историјско гледиште на те ствари, из неутралног угла (мада и он мења Синоде често)...
Још да додам ово новије: тачно је да се у Старом Завету говори у множини на неким местима (чак се и помиње "Анђео Великог Савета"), али
нико од људи није знао да је Бог у три лица: Отац, Син, и Дух Свети. Говорило се: "Господ Господ" или "Господ Саваот", и слично томе, а ова три Лица се тек на Богојављење откривају људимо јавно (читај Богојављенски Тропар).
Такође, у октоиху се пева Авраму: "..и познао си Свету Тројицу..", али овај глагол "познати"
не значи да је упознао Тројичност (или природу) Божију већ да је
разговарао са Богом (Светом Тројицом).
Na takvoj hipotezi su zasnovane sve matejevske hirotonije. Ruska Zagranična Crkva je pružila ruku pomoći matejevcima ispravljajući jednolicnu, SAMOVOLJNU hirotoniju, činom hirotesije, no matejevci su se toga drsko odrekli iako ih je pratilo prokletstvo
, te se tela njihovih upokojenih nisu raspadala, kao u Srbiji za vreme cara Dušana i patrijarha Joanikija. Ipak, neki od njih su imali strah Božiji pa su predvođeni najuglednijim matejevskim episkopom Kalistom korintskim priznali ispravku Zagranične Crkve i prešli "florincima"
. Čak je i sam Matej iskopan neraspadnutog tela, pa su ga morali vraćati u zemlju i moliti Boga da mu zemlja primi telo! Po drugom otkopavanju se konačno raspao ali su mu kosti bile crne. 
Kasnije su navodno počele da mirotoče. Navodno, miro je prkoseći sili gravitacije teklo u potocima ni manje ni više nego od dole ka gore (?!?). O ovim veoma čudnim događajima svedoči i sam shimonah Serafim matejevac na nekom video snimku koji sam jednom gledao. 
