gost 4554
Buduća legenda
- Poruka
- 39.135
Hoću od Sergiana da čujem...
Oni imaju unutrašnju organizaciju svoje vjerske zajednice, vi je nemate...
-
- Popularno:
- Miroljub Petrović – Bog o svakom čoveku...
- Zašto se jevrejsko nasleđe računa po...
- Biskup imao 17 ljubavnica
- Produžujući kapitulaciju Zelenskog...
- Kako reaguješ kad te neko kritikuje...
- Zločinci se veličaju, heroji...
- Трамп: Обратићу се Конгресу ако се...
- Tramp udario na Putinovu kasu: SAD...
- Ana Brnabić raspisala izbore u Sečnju...
- Od fotografije sa Plenkovićem do...
Зилоти
- Začetnik teme Влада из Београда
- Datum pokretanja
Hoću od Sergiana da čujem...
Oni imaju unutrašnju organizaciju svoje vjerske zajednice, vi je nemate...
Sergian
Poznat
- Poruka
- 9.430
(2.део)
„.....И тако, национализам је дубоко и страсно осећање, истинско у суштини и драгоцено у стваралачком односу-да је мој народ примио дарове Духа Светога, да их је он примио својим инстинктивним осећањем и стваралачки их применио по своме, да је као последица тога, снага његова велика и призвана у будуће ка великим стваралачко-културним делима, да због тога моме народу доликује култура „само-сталност(само-стајање)“ као залог величине (Пушкин) и независност национално-државног постојања. И у том осећању, истинском и дубоком, хришћанин има право и не подлеже осуди. То осећање обухвата целу његову душу и оплођује његову културу.
Национално осећање је љубав за историјско-духовни лик и за стваралачки чин свога народа.
Национализам је вера у Богом дану благодатну силу свога народа а тиме и у његово призвање.
Национализам је воља за његов стваралачки процват у даровима Светог Духа.
Национализам созерцава свој народ пред лицем Божијим, созерцава његову душу, његове таленте, недостатке, његову историјску проблематику, његове опасности и његове саблазни.
Национализам је систем поступака, који произилазе из те љубави, из те вере, из те воље, из тог созерцања (умног следовања-контемплације). Ево зашто истински национализам није тамна, антихришћанска страст, него је он духовни огањ, који узводи човека ка жртвеном служењу, а народ ка духовном процвату.
Хришћански национализам је усхићење од созерцавања свог народа у плану Божијем, у даровима Његове благодати у путевима Његовог Царства. То је благодарење Богу за те дарове, али оно је и туга за свој народ, ако народ није на висини тих дарова.
У националном осећању је извор духовног достојанства, националног, а кроз то и свога личног. У њему је извор јединства, јер нема дубљег и снажнијег јединства него пред лицем Божијим.
У њему је извор правне свести, тога осећање своје исправности у најдубљем и коначном смислу, осећање своје безусловне повезаности и обавезности, свог дома и своје храбрости и верности.Национализам учи и смирењу (скромности пред Богом) у созерцавању слабости и падова свога народа (сетимо се покајних стихова Хомјакова о Русији).
Национализам отвара човеку очи и за националну своје образност других народа, он нас учи да не презиремо друге народе, него да поштујемо њихова духовна достигнућа и њихово национално осећање: јер и они имају приступ ка даровима Божијим и они их примењују на исти начин.
Тако осмишљен национализам учи човека да је безнационалност -духовна неутемељеност и неплодност, да је интернационализам-духовна болест и извор саблазни и да је над-национализам доступан само истинском националисти.
Јер створити нешто вредно за све народе може само онај који се утврдио у стваралачком чину свога народа. „Светски гениј“ је само и пре свега национални гениј, а покушај да се постане велики из интернационализма и да се живи у његовој атмосфери давао је и даваће само умишљене и естрадне „знаменитости“ или пак планетарне злочинце.Истинска величина је утемељена у националном тлу.
Истински геније је националан. Бесмислено је говорити да националиста „мрзи и презире друге народе.“ Мржња и презир уопште не чине суштину национализма, они могу да се сједине са свим ако је људска душа зла и завидна. Истина је, има и националиста који се предају таквим осећањима.
Али могуће је изопачити све и злоупотребити све. Злоупотребити је могуће: гимнастику, отров, слободу, власт, знање, љубав, уметност, суд, политику и чак и молитву, па ипак нико и не помишља да забрани и искорени све то само зато што неки људи прихватају изопачене облике за једино могуће, а здраве облике уопште не примећују...
Да ли је могуће волети своју Цркву и не презирати друге вероисповести? Наравно да је могуће. И ето тај хришћански благородни дух могућ је и у национализму. Да ли је могуће волети своју породицу и као последица тога не хранити презир и мржњу према другим породицама? И ето тај хришћанско-братски дух могућ је и код национално мислећих људи. Баш тај дух и лежи у основи хришћанског национализма.
Код истинског поимања национализма религиозно осећање и национално осећање не одбијају једно друго и не супростављају се, него се уједињују и образују животно и стваралачко јединство из којега и у крилу којега израста- национална култура.
То не значи да народ постаје предмет религиозног обожавања, а да се идеја Бога изводи на ниво земаљске нације. Народ није Бог и његово обоготворење је богохулно и греховно.
Бог је изнад земаљских подела – расних, језичких, душевних и историјских. Али народ треба да се стави пред лице Божије и силе његове треба да буду облагодаћене одозго. И ако се то десило и ако је то препознато, тада живот народа добија религиозни смисао, а религија налази себи достојан простор за живот у националном духу.
Целокупно постојање и историја народа осмишљава се као самостално и и својеобразно служење Богу: примање дарова Светог Духа и њихово увођење у националну културу.
Тако – народ није Бог али су силе његовог духа од Бога. Пут његове историјске борбе и страдања је пут узлажења ка Богу. И тај пут је драгоцен и свештен за сваког националисту. И осећајући то, он исповеда да је Отаџбина свештена, и да њоме треба живети, да се за њу треба борити пред лицем Божијим, а ако треба и умрети.
Хришћански национализам мери живот свога народа и достојанство свога народа религиозном мером: идејом Бога и Христа, Сина Божијег. Баш та мера учи хришћанског националисту безусловној преданости и безусловној верности, и она га учи наднационалном созерцању људске васељене и васељенском братству људи.
Истинско васељенско осећање не само да не одриче национализам, него израста из њега и јача га, и тиме истински националиста може да ступи у васељенско братство само као живи представник свога народа и његовог духа.
Тај духовни чин којим народ ствара своју културу је национални чин, он ниче у националној историји, он има особиту националну структуру, он ставља свој печат на све садржаје националне културе. Могуће је то и не приметити како од стране појединца тако и од стране народа. Али то остаје и живи.
Код сваког народа постоји одређен степен духовне зрелости, на којем он постаје свестан особености свог националног духа и своје националне културе и разумева да их је добио одозго као дарове и да их он усваја, прима и оваплоћује својеобразно.
Тада нација подиже свој религиозни смисао, а национална култура утврђује се на оба (досада неосвешћена) религиозна корена.
Религиозна вера се осмишљава национализмом, а национализам узводи себе ка Богу.
Ово су основе хришћанског национализма.“
(крај) И.А. Иљин
* * *
„.....И тако, национализам је дубоко и страсно осећање, истинско у суштини и драгоцено у стваралачком односу-да је мој народ примио дарове Духа Светога, да их је он примио својим инстинктивним осећањем и стваралачки их применио по своме, да је као последица тога, снага његова велика и призвана у будуће ка великим стваралачко-културним делима, да због тога моме народу доликује култура „само-сталност(само-стајање)“ као залог величине (Пушкин) и независност национално-државног постојања. И у том осећању, истинском и дубоком, хришћанин има право и не подлеже осуди. То осећање обухвата целу његову душу и оплођује његову културу.
Национално осећање је љубав за историјско-духовни лик и за стваралачки чин свога народа.
Национализам је вера у Богом дану благодатну силу свога народа а тиме и у његово призвање.
Национализам је воља за његов стваралачки процват у даровима Светог Духа.
Национализам созерцава свој народ пред лицем Божијим, созерцава његову душу, његове таленте, недостатке, његову историјску проблематику, његове опасности и његове саблазни.
Национализам је систем поступака, који произилазе из те љубави, из те вере, из те воље, из тог созерцања (умног следовања-контемплације). Ево зашто истински национализам није тамна, антихришћанска страст, него је он духовни огањ, који узводи човека ка жртвеном служењу, а народ ка духовном процвату.
Хришћански национализам је усхићење од созерцавања свог народа у плану Божијем, у даровима Његове благодати у путевима Његовог Царства. То је благодарење Богу за те дарове, али оно је и туга за свој народ, ако народ није на висини тих дарова.
У националном осећању је извор духовног достојанства, националног, а кроз то и свога личног. У њему је извор јединства, јер нема дубљег и снажнијег јединства него пред лицем Божијим.
У њему је извор правне свести, тога осећање своје исправности у најдубљем и коначном смислу, осећање своје безусловне повезаности и обавезности, свог дома и своје храбрости и верности.Национализам учи и смирењу (скромности пред Богом) у созерцавању слабости и падова свога народа (сетимо се покајних стихова Хомјакова о Русији).
Национализам отвара човеку очи и за националну своје образност других народа, он нас учи да не презиремо друге народе, него да поштујемо њихова духовна достигнућа и њихово национално осећање: јер и они имају приступ ка даровима Божијим и они их примењују на исти начин.
Тако осмишљен национализам учи човека да је безнационалност -духовна неутемељеност и неплодност, да је интернационализам-духовна болест и извор саблазни и да је над-национализам доступан само истинском националисти.
Јер створити нешто вредно за све народе може само онај који се утврдио у стваралачком чину свога народа. „Светски гениј“ је само и пре свега национални гениј, а покушај да се постане велики из интернационализма и да се живи у његовој атмосфери давао је и даваће само умишљене и естрадне „знаменитости“ или пак планетарне злочинце.Истинска величина је утемељена у националном тлу.
Истински геније је националан. Бесмислено је говорити да националиста „мрзи и презире друге народе.“ Мржња и презир уопште не чине суштину национализма, они могу да се сједине са свим ако је људска душа зла и завидна. Истина је, има и националиста који се предају таквим осећањима.
Али могуће је изопачити све и злоупотребити све. Злоупотребити је могуће: гимнастику, отров, слободу, власт, знање, љубав, уметност, суд, политику и чак и молитву, па ипак нико и не помишља да забрани и искорени све то само зато што неки људи прихватају изопачене облике за једино могуће, а здраве облике уопште не примећују...
Да ли је могуће волети своју Цркву и не презирати друге вероисповести? Наравно да је могуће. И ето тај хришћански благородни дух могућ је и у национализму. Да ли је могуће волети своју породицу и као последица тога не хранити презир и мржњу према другим породицама? И ето тај хришћанско-братски дух могућ је и код национално мислећих људи. Баш тај дух и лежи у основи хришћанског национализма.
Код истинског поимања национализма религиозно осећање и национално осећање не одбијају једно друго и не супростављају се, него се уједињују и образују животно и стваралачко јединство из којега и у крилу којега израста- национална култура.
То не значи да народ постаје предмет религиозног обожавања, а да се идеја Бога изводи на ниво земаљске нације. Народ није Бог и његово обоготворење је богохулно и греховно.
Бог је изнад земаљских подела – расних, језичких, душевних и историјских. Али народ треба да се стави пред лице Божије и силе његове треба да буду облагодаћене одозго. И ако се то десило и ако је то препознато, тада живот народа добија религиозни смисао, а религија налази себи достојан простор за живот у националном духу.
Целокупно постојање и историја народа осмишљава се као самостално и и својеобразно служење Богу: примање дарова Светог Духа и њихово увођење у националну културу.
Тако – народ није Бог али су силе његовог духа од Бога. Пут његове историјске борбе и страдања је пут узлажења ка Богу. И тај пут је драгоцен и свештен за сваког националисту. И осећајући то, он исповеда да је Отаџбина свештена, и да њоме треба живети, да се за њу треба борити пред лицем Божијим, а ако треба и умрети.
Хришћански национализам мери живот свога народа и достојанство свога народа религиозном мером: идејом Бога и Христа, Сина Божијег. Баш та мера учи хришћанског националисту безусловној преданости и безусловној верности, и она га учи наднационалном созерцању људске васељене и васељенском братству људи.
Истинско васељенско осећање не само да не одриче национализам, него израста из њега и јача га, и тиме истински националиста може да ступи у васељенско братство само као живи представник свога народа и његовог духа.
Тај духовни чин којим народ ствара своју културу је национални чин, он ниче у националној историји, он има особиту националну структуру, он ставља свој печат на све садржаје националне културе. Могуће је то и не приметити како од стране појединца тако и од стране народа. Али то остаје и живи.
Код сваког народа постоји одређен степен духовне зрелости, на којем он постаје свестан особености свог националног духа и своје националне културе и разумева да их је добио одозго као дарове и да их он усваја, прима и оваплоћује својеобразно.
Тада нација подиже свој религиозни смисао, а национална култура утврђује се на оба (досада неосвешћена) религиозна корена.
Религиозна вера се осмишљава национализмом, а национализам узводи себе ка Богу.
Ово су основе хришћанског национализма.“
(крај) И.А. Иљин
* * *
Šakal
Elita
- Poruka
- 17.385
Прочитао сам. Испаде да је све забрањено
И како сад Сергиан да нам изложи (напише) начела и смернице његовог покрета? Јел може у подфоруму Политика или Огласи или неком другом подфоруму а овде да нам постави линк?
Hm, pazi... el ja treba da ti kažem kako?
(mada, ruku na srce jesam bio specijalista za takve stvari)
Влада из Београда
Ističe se
- Poruka
- 2.372
Сергиане, хвала на тексту "О хришћанском национализму".
И ја сам добро разумео Аналитичара да је он тражио да му објасниш у вези твоје Цркве а не политичког покрета.
Дакле, Сергиан је зилот матејевац (написао сам погрешно у брзини "флоринац" па сам исправио) и које су разлике између зилота матејеваца и флоринаца Аналитичару можеш прочитати нешто о томе на линку који сам горе навео. Стефан припада зилотима флоринцима које предводи у Србији јеромонах Акакије, којима припада манастир Ефигмен на Светој Гори, а они су и у Србији и у свету много бројнији од Сергианове Цркве. У Србији флоринци (акакијевци, којима припада Стефан) имају три манастира (на Авали, Фрушкој Гори у Врднику и женски манастир у Кучајским планинама који се зове Нови стјеник и саградиле су га монахиње које су напустиле манастир Стјеник који припада СПЦ и које су написале разлоге за то напуштање које сам навео на предходној страни у 6. тачака). Флоринци имају и неколико свештеника у Србији. За разлику од њих зилоти матејевци су малобројнији. Постоји само један зилотски свештеник у Србији и он је у Инђији и припада зилотима матејевцима андрејевцима, а матејевци хризостомци који имају сајт правоверје.цом и Сергианови григоријевци немају још свештеника у Србији већ се, како је и Сергиан сам написао (а ти не читаш пажљиво) моле по кућама а за Свете Тајне (крштење, исповест, литургију, причешће, венчање, итд.) путују у Грчку код својих свештеника.
Ја сам у СПЦ већ 20-так година активан верник (крштен сам у СПЦ пре 30-так година као дете) али сам у последњих годину дана почео да проучавам зилоте. Схватио сам до сада да су зилоти матејевци православнији од зилота флоринаца али пошто зилота матејеваца има у четири Цркве (григоријевци, хризостомци и две андрејевске) због њихових дубоких и компликованих богословских разлика нисам још схватио која је од њих најправославнија, тако да са свима њима комуницирам али се нисам прикључио још ни једнима. Ето, то си ме питао још на почетку ове теме и сад ти одговарам.
Poslednja izmena:
Влада из Београда
Ističe se
- Poruka
- 2.372
Влада из Београда
Ističe se
- Poruka
- 2.372
А ево и кога занимају разлике између Сергианових зилота-матејеваца-григоријеваца и зилота-матејеваца-хризостомоваца (са сајта правоверје.цом) може да прочита занимљиву и дугу преписку на овом линку
http://forum.banjaluka.com/viewtopic.php?f=38&t=37605&st=0&sk=t&sd=a&start=40
Полемика почиње са те стране и наставља се неколико страна. Јако занимљиво, браћо и сестре, одвојте своје време да научите нешто о истинском православном богословљу. Недавно се тамо прикључио и Стефан. Ко је у праву од матејеваца (Сергиан григоријевац или хризостомовци) просудите сами.
http://forum.banjaluka.com/viewtopic.php?f=38&t=37605&st=0&sk=t&sd=a&start=40
Полемика почиње са те стране и наставља се неколико страна. Јако занимљиво, браћо и сестре, одвојте своје време да научите нешто о истинском православном богословљу. Недавно се тамо прикључио и Стефан. Ко је у праву од матејеваца (Сергиан григоријевац или хризостомовци) просудите сами.
Sergian
Poznat
- Poruka
- 9.430
Само да исправим један случајан лапсус који је направио малопре Влада.
Наиме, написао је: "Сергиан је зилот флоринац", а то није тачно, већ сам: код матејеваца. Био сам, до пре мање од 4 године, код расколника флоринаца јер сам слепо веровао у њихову "истину" али пошто сам добро проучио историјат Цркве ИПХ у Грчкој, уз усрдне молитве Богу, сам се духовно освестио и присајединио Цркви Христовој, Синоду митрополита Григорија Месинијског. И сада сам ту, на чврстом исповедању и спокојан у крилу Мајке Цркве.
А ево и Основних Начела наше организације, тј. покрета "Све за Отаџбину!". (Неће да се љути модератор).
.................................................................................................................................
П о к р е т- С в е з а О т а џ б и н у !
Основна начела и основне смернице
ОСНОВНА НАЧЕЛА:
1. За Крст Часни и веру Светих
2. За народно јединство и част породице
3. За сталешку друштвену заједницу
4. За достојанствен живот сваког човека
5. За снажну србску Државу
1. За Крст Часни и веру Светих
Ми исповедамо православно Хришћанство, које је у складу са целокупним учењем и предањем Светих Отаца, као једину истиниту веру.
Православље је вера наших Светих предака, основа и вечни темељ србског народа и због тога је нераскидиво од Србства (Светосавље).Православна Црква мора уживати помоћ и заштиту србске Државе.
Уважавамо право свих грађана на слободу вероисповести, које не смеју вређати православну веру, обичаје и традицију србског народа.
2. За народно јединство и част породице
Ми држимо да сви Срби сачињавају духовну и друштвену заједницу живог народног организма чије биће везује крвно сродство и осећање истог промисла Божијег који преживљавамо са прецима у прошлости и потомцима у будућности.
Србска породица као природна основа мора бити друштвена основа а црквени брак устројен патријархално, посебно поштован и уздигнут на заслужено место.
Србском народу као целини подређују се сва појединачна хтења (интереси).
3. За сталешку друштвену заједницу
Ми сматрамо да србска народна заједница мора бити, по угледу на средњевековну Србију из времена Светих Немањића, уређена по сталежима,на савременом неофеудалном темељу.
Сталежи се деле на три основне групе:1) војници и свештеници,2) сељаци, радници и занатлије, 3)трговци.Интелигенција постоји у свим сталежима.
У оквиру другог и трећег сталежа постоје подсталежи који се заснивају на занимању: струковни (према раду), пензионерски(минули рад), ученички, и други.
Први сталеж има пресудан утицај у законодавној а други и трећи сталеж у извршној власти преко својих представника у Сабору.Одабир представника у Сабору врши се унутар сталежа, договорно путем опште сагласности.Сталежи нису међусобно подчињени,осим по части.Држава гарантује јединство духа међу сталежима.
4. За достојанствен живот сваког човека Ми верујемо да је сваки Србин, као и други људи, носилац непролазних вредности јер има и тело и душу.Највеће поштовање указујемо човековом достојанству, његовом интегритету и слободи личности,али не злоупотреби слободе на штету Државе и народа.
Сви Срби, без обзира на припадност сталежима, су племићи јер су од племенита рода.Стога се мора неговати србска баштина у духу наших Светих предака.Самосвојну србску културу у духу светосавског предања и на основама човечности изграђује народ слободним стваралаштвом.Заштитник овог стваралачког стремљења је србска Држава.
Хришћански дух витештва треба да буде идеал сваког Србина.
5. За снажну србску Државу
Ми говоримо да снажна србска Држава јесте потреба која једино омогућава опстанак Србства.Темеље снажне србске Државе чине: ауторитет, хијерархија и ред. Образац оваквог поретка налазимо у монархистичкој традицији Србије заснованој на основном домаћинском принципу које има Бог у Васиони, честити Владар у Држави и Отац у Породици.
Свака власт у Држави мора бити потпуна и стварна.Исто таква је и њена одговорност.
Само србски Владар и народни Вођа јесте неприкосновени ауторитет осим у случајевима издаје вере, Државе и народа.
Народни Вођа,коначно,благословом Цркве постаје помазаник Божији- православни Монарх.
Држава мора плански развијати своју привреду чија је основа пољопривреда.Национална производња и солидарност су темељи србске економије.
Снажна србска војска, утемељена на основама чојства и јунаштва, са најсавременијим наоружањем, јесте неопходан чинилац за одбрану државног суверенитета и националног интегритета.Полиција мора да штити грађане,ред и законитост.
.........................................................................................................................
Значи, ово су само Основна Начела (у кратким и основним цртама).
Напомињем и то да се Основна Начела могу мењати у неким детаљима, у зависности од историјског момента, али да се не мења суштина. На пример: "савремени неофеудални темељ" не значи неко савремено кметско друштво, и слично томе, већ јачање "породичне производње" (свака породица-мала фабрика неког производа). Такође, покрет прихвата и принципе "обреновићевске" Србије уз одбацивање неких заблуда (нпр. утицај политичких странака на државну политику, јер странака неће ни бити).
Касније ћу објавити и Основне Смернице.
Наиме, написао је: "Сергиан је зилот флоринац", а то није тачно, већ сам: код матејеваца. Био сам, до пре мање од 4 године, код расколника флоринаца јер сам слепо веровао у њихову "истину" али пошто сам добро проучио историјат Цркве ИПХ у Грчкој, уз усрдне молитве Богу, сам се духовно освестио и присајединио Цркви Христовој, Синоду митрополита Григорија Месинијског. И сада сам ту, на чврстом исповедању и спокојан у крилу Мајке Цркве.
А ево и Основних Начела наше организације, тј. покрета "Све за Отаџбину!". (Неће да се љути модератор).
.................................................................................................................................
П о к р е т- С в е з а О т а џ б и н у !
Основна начела и основне смернице
ОСНОВНА НАЧЕЛА:
1. За Крст Часни и веру Светих
2. За народно јединство и част породице
3. За сталешку друштвену заједницу
4. За достојанствен живот сваког човека
5. За снажну србску Државу
1. За Крст Часни и веру Светих
Ми исповедамо православно Хришћанство, које је у складу са целокупним учењем и предањем Светих Отаца, као једину истиниту веру.
Православље је вера наших Светих предака, основа и вечни темељ србског народа и због тога је нераскидиво од Србства (Светосавље).Православна Црква мора уживати помоћ и заштиту србске Државе.
Уважавамо право свих грађана на слободу вероисповести, које не смеју вређати православну веру, обичаје и традицију србског народа.
2. За народно јединство и част породице
Ми држимо да сви Срби сачињавају духовну и друштвену заједницу живог народног организма чије биће везује крвно сродство и осећање истог промисла Божијег који преживљавамо са прецима у прошлости и потомцима у будућности.
Србска породица као природна основа мора бити друштвена основа а црквени брак устројен патријархално, посебно поштован и уздигнут на заслужено место.
Србском народу као целини подређују се сва појединачна хтења (интереси).
3. За сталешку друштвену заједницу
Ми сматрамо да србска народна заједница мора бити, по угледу на средњевековну Србију из времена Светих Немањића, уређена по сталежима,на савременом неофеудалном темељу.
Сталежи се деле на три основне групе:1) војници и свештеници,2) сељаци, радници и занатлије, 3)трговци.Интелигенција постоји у свим сталежима.
У оквиру другог и трећег сталежа постоје подсталежи који се заснивају на занимању: струковни (према раду), пензионерски(минули рад), ученички, и други.
Први сталеж има пресудан утицај у законодавној а други и трећи сталеж у извршној власти преко својих представника у Сабору.Одабир представника у Сабору врши се унутар сталежа, договорно путем опште сагласности.Сталежи нису међусобно подчињени,осим по части.Држава гарантује јединство духа међу сталежима.
4. За достојанствен живот сваког човека Ми верујемо да је сваки Србин, као и други људи, носилац непролазних вредности јер има и тело и душу.Највеће поштовање указујемо човековом достојанству, његовом интегритету и слободи личности,али не злоупотреби слободе на штету Државе и народа.
Сви Срби, без обзира на припадност сталежима, су племићи јер су од племенита рода.Стога се мора неговати србска баштина у духу наших Светих предака.Самосвојну србску културу у духу светосавског предања и на основама човечности изграђује народ слободним стваралаштвом.Заштитник овог стваралачког стремљења је србска Држава.
Хришћански дух витештва треба да буде идеал сваког Србина.
5. За снажну србску Државу
Ми говоримо да снажна србска Држава јесте потреба која једино омогућава опстанак Србства.Темеље снажне србске Државе чине: ауторитет, хијерархија и ред. Образац оваквог поретка налазимо у монархистичкој традицији Србије заснованој на основном домаћинском принципу које има Бог у Васиони, честити Владар у Држави и Отац у Породици.
Свака власт у Држави мора бити потпуна и стварна.Исто таква је и њена одговорност.
Само србски Владар и народни Вођа јесте неприкосновени ауторитет осим у случајевима издаје вере, Државе и народа.
Народни Вођа,коначно,благословом Цркве постаје помазаник Божији- православни Монарх.
Држава мора плански развијати своју привреду чија је основа пољопривреда.Национална производња и солидарност су темељи србске економије.
Снажна србска војска, утемељена на основама чојства и јунаштва, са најсавременијим наоружањем, јесте неопходан чинилац за одбрану државног суверенитета и националног интегритета.Полиција мора да штити грађане,ред и законитост.
.........................................................................................................................
Значи, ово су само Основна Начела (у кратким и основним цртама).
Напомињем и то да се Основна Начела могу мењати у неким детаљима, у зависности од историјског момента, али да се не мења суштина. На пример: "савремени неофеудални темељ" не значи неко савремено кметско друштво, и слично томе, већ јачање "породичне производње" (свака породица-мала фабрика неког производа). Такође, покрет прихвата и принципе "обреновићевске" Србије уз одбацивање неких заблуда (нпр. утицај политичких странака на државну политику, јер странака неће ни бити).
Касније ћу објавити и Основне Смернице.
Sergian
Poznat
- Poruka
- 9.430
ОСНОВНЕ СМЕРНИЦЕ:
1.Вера у Бога-неопходна за победу
2.Слога свих Срба-услов народне снаге
3.Сталешка саборност-темељ здравог друштва
4.Борба за Светосавље-спасавање србске културе
5.Победа Светих-откривењска неминовност
1.Вера у Бога-неопходна за победу
Ми одлично познајемо садашњу ситуацију у којој се налази Србија и цело човечанство.
Глобализација или мондијализам је процес којим се растакају суверенитети и слободе многих држава и народа, постепено их претварајући у робље. Овим процесима руководе они који су разапевши Господа Исуса Христа, објавили рат Добру и Истини, припремајући пут лажном Месији-Антихристу.
Ипак, ми се нећемо предати масовној резигнацији и колективној апатији због тога што је зло досегло толике размере и близу је час коначног искушења.Свој реални оптимизам и одушевљење црпимо из чињенице да је зло у свету већ побеђено и да ће бити, по речима Господњим, побеђено у вечности заувек.Сматрамо да множина јесте силина, али је силнија врлина и зато ценимо сој уместо број.
Снагу за извођење наших намера даје нам вера у Господа Бога, дубина наших уверења, безусловна преданост циљевима и спремност на жртву.
2.Слога свих Срба-услов народне снаге
Ми одлучно одбацујемо све идеологије, политичка и друштвена усмерења и поступке којима се уносе раздори и неслога међу Србима.
Садашња жалосна слика демократског парламентаризма, доскора и комунизма,огромне социјалне и класне разлике, се морају одбацити. Поделе које разарају народно јединство нису у служби србског националног интереса.
Зато се залажемо за укидање свих политичких партија и странака, демократског парламентаризма и републиканизма јер су они носиоци индивидуалистичке мисли по којој се интерес заједнице подређује интересу појединца. Слога свих Срба као услов народне снаге може се остварити само победом органског схватања и мисли, по којој се интерес појединца подређује интересу заједнице.
3.Сталешка саборност-темељ здравог друштва
Ми ћемо уредити народну друштвену заједницу по сталежима.
Сталежи су представници друштвене делатности чији носиоци ће бити сва слободна појединачна или удружена прегнућа (иницијативе).
Сталежи су природна ткива друштвеног организма, за разлику од политичких демократских партија које су вештачки елементи друштва.
Унутар сталежа постојаће и подсталежи. Начело солидарности интереса свих својих чланова прожимаће све сталеже. Узор сталешког друштва видимо у Србији из времена Светих Немањића.
Народ ће учествовати у одабиру представника сталежа.Саборност је начело органског повезивања свих сталежа, који су међусобно подчињени само по части. Држава ће осигуравати јединство духа и сагласности међу сталежима.Сталешка саборност ће бити темељ здравог друштва.
4.Борба за Светосавље-спасавање србске културе
Ми увиђамо неопходност буђења народног духа међу Србима.
Разарањем предањске србске културе и традиције утицајима “модернистичких трендова”, и другим настраним и назадним идејама, разара се и србски народни и национални идентитет.
Одлучно се томе супростављајући, поставићемо основе србске културе, просвете и породице на темеље Светосавља, неговања србске баштине у духу наших Светих предака, да би сачували своје србско име и осветлали образ пред нашим прецима и потомцима у будућности.
Србство се мора ослободити од свих стега које нам спречавају културни развитак.
Образовање треба да даје самосвесне и снажне личности врлинских особина. Пажњу највише посветити духовном, телесном и моралном одгоју србске омладине у духу витештва и домаћинства.Расно-биолошка заштита народне животне снаге и омогућавање услова за стварањем породице, мора бити у основи државне политике.
Борбом за Светосавље обезбеђујемо опстанак србске културе.
5.Победа Светих-откривењска неминовност
Ми разумемо тежак положај у коме се налази србски народ. Ред, рад и дисциплина морају бити мерила за успехе на привредном и економском плану. Пуну запосленост постижемо покретањем производње,помагањем приватне иницијативе,повољним кредитима и покретањем јавних радова.Основица привреде је пољопривреда, село мора бити изворна снага привреде.Новац мора служити човеку а не обратно.Развијаћемо плански све привредне гране за које смо природно обдарени.
Војна индустрија мора бити основна покретачка грана јер је снажна војска битан услов нашег опстанка у свету.Прихватамо сваку позитивну сарадњу са међународним организацијама и страним државама која мора бити остваривана на узајамну корист уз поштовање наших државних и националних интереса.
Победа је наш коначни циљ, Царство Небеско –Држава Цара Спаситеља.Земаљска србска Држава којој се ми надамо, добија се од Бога као дар, нашим покајањем и подвигом.Победом Светих на крају времена, завршиће се драма савременог човечанства. С в е за О т а џ б и н у !
порука: Ми знамо да најбоље идеале кваре лоши људи, зато Покрет нарочито мора изграђивати вође у јунаштву и светитеље по духу.Разлог за наше постојање је борба за ПРАВДУ против ЗЛА у Србији и целом свету.
Припасаћемо мач Вере и копље Истине, борићемо се свим силама часно и витешки до испуњења наших циљева.Зато је наш главни задатак: окупљање духовне и интелектуалне елите народа у јуначки Покрет-Све за Отаџбину!
...........................................................................................................................
И Основне Смернице се могу мењати у зависности од околности, али само у неким детаљима. Суштина мора да остане иста.
1.Вера у Бога-неопходна за победу
2.Слога свих Срба-услов народне снаге
3.Сталешка саборност-темељ здравог друштва
4.Борба за Светосавље-спасавање србске културе
5.Победа Светих-откривењска неминовност
1.Вера у Бога-неопходна за победу
Ми одлично познајемо садашњу ситуацију у којој се налази Србија и цело човечанство.
Глобализација или мондијализам је процес којим се растакају суверенитети и слободе многих држава и народа, постепено их претварајући у робље. Овим процесима руководе они који су разапевши Господа Исуса Христа, објавили рат Добру и Истини, припремајући пут лажном Месији-Антихристу.
Ипак, ми се нећемо предати масовној резигнацији и колективној апатији због тога што је зло досегло толике размере и близу је час коначног искушења.Свој реални оптимизам и одушевљење црпимо из чињенице да је зло у свету већ побеђено и да ће бити, по речима Господњим, побеђено у вечности заувек.Сматрамо да множина јесте силина, али је силнија врлина и зато ценимо сој уместо број.
Снагу за извођење наших намера даје нам вера у Господа Бога, дубина наших уверења, безусловна преданост циљевима и спремност на жртву.
2.Слога свих Срба-услов народне снаге
Ми одлучно одбацујемо све идеологије, политичка и друштвена усмерења и поступке којима се уносе раздори и неслога међу Србима.
Садашња жалосна слика демократског парламентаризма, доскора и комунизма,огромне социјалне и класне разлике, се морају одбацити. Поделе које разарају народно јединство нису у служби србског националног интереса.
Зато се залажемо за укидање свих политичких партија и странака, демократског парламентаризма и републиканизма јер су они носиоци индивидуалистичке мисли по којој се интерес заједнице подређује интересу појединца. Слога свих Срба као услов народне снаге може се остварити само победом органског схватања и мисли, по којој се интерес појединца подређује интересу заједнице.
3.Сталешка саборност-темељ здравог друштва
Ми ћемо уредити народну друштвену заједницу по сталежима.
Сталежи су представници друштвене делатности чији носиоци ће бити сва слободна појединачна или удружена прегнућа (иницијативе).
Сталежи су природна ткива друштвеног организма, за разлику од политичких демократских партија које су вештачки елементи друштва.
Унутар сталежа постојаће и подсталежи. Начело солидарности интереса свих својих чланова прожимаће све сталеже. Узор сталешког друштва видимо у Србији из времена Светих Немањића.
Народ ће учествовати у одабиру представника сталежа.Саборност је начело органског повезивања свих сталежа, који су међусобно подчињени само по части. Држава ће осигуравати јединство духа и сагласности међу сталежима.Сталешка саборност ће бити темељ здравог друштва.
4.Борба за Светосавље-спасавање србске културе
Ми увиђамо неопходност буђења народног духа међу Србима.
Разарањем предањске србске културе и традиције утицајима “модернистичких трендова”, и другим настраним и назадним идејама, разара се и србски народни и национални идентитет.
Одлучно се томе супростављајући, поставићемо основе србске културе, просвете и породице на темеље Светосавља, неговања србске баштине у духу наших Светих предака, да би сачували своје србско име и осветлали образ пред нашим прецима и потомцима у будућности.
Србство се мора ослободити од свих стега које нам спречавају културни развитак.
Образовање треба да даје самосвесне и снажне личности врлинских особина. Пажњу највише посветити духовном, телесном и моралном одгоју србске омладине у духу витештва и домаћинства.Расно-биолошка заштита народне животне снаге и омогућавање услова за стварањем породице, мора бити у основи државне политике.
Борбом за Светосавље обезбеђујемо опстанак србске културе.
5.Победа Светих-откривењска неминовност
Ми разумемо тежак положај у коме се налази србски народ. Ред, рад и дисциплина морају бити мерила за успехе на привредном и економском плану. Пуну запосленост постижемо покретањем производње,помагањем приватне иницијативе,повољним кредитима и покретањем јавних радова.Основица привреде је пољопривреда, село мора бити изворна снага привреде.Новац мора служити човеку а не обратно.Развијаћемо плански све привредне гране за које смо природно обдарени.
Војна индустрија мора бити основна покретачка грана јер је снажна војска битан услов нашег опстанка у свету.Прихватамо сваку позитивну сарадњу са међународним организацијама и страним државама која мора бити остваривана на узајамну корист уз поштовање наших државних и националних интереса.
Победа је наш коначни циљ, Царство Небеско –Држава Цара Спаситеља.Земаљска србска Држава којој се ми надамо, добија се од Бога као дар, нашим покајањем и подвигом.Победом Светих на крају времена, завршиће се драма савременог човечанства. С в е за О т а џ б и н у !
порука: Ми знамо да најбоље идеале кваре лоши људи, зато Покрет нарочито мора изграђивати вође у јунаштву и светитеље по духу.Разлог за наше постојање је борба за ПРАВДУ против ЗЛА у Србији и целом свету.
Припасаћемо мач Вере и копље Истине, борићемо се свим силама часно и витешки до испуњења наших циљева.Зато је наш главни задатак: окупљање духовне и интелектуалне елите народа у јуначки Покрет-Све за Отаџбину!
...........................................................................................................................
И Основне Смернице се могу мењати у зависности од околности, али само у неким детаљима. Суштина мора да остане иста.
Стефан ИПХ
Iskusan
- Poruka
- 6.118
Влада из Београда
Ističe se
- Poruka
- 2.372
Влада из Београда
Ističe se
- Poruka
- 2.372
Нека остану на овој теми ове Сергианове начела и смернице, јер сам ја овде замолио да се пише и о православном погледу на политику, брак и породицу, економију, културу и све остале људске активности. А ако Сергиан хоће нека отвори засебну тему на подфоруму Политика а може и овде на форуму Религија да се отвори тема "Православна политика" или "Православна држава" или "Православно државно уређење", све то има везе са православљем и са религијом.
sanjasanjalica73
Primećen član
- Poruka
- 620
gost 4554
Buduća legenda
- Poruka
- 39.135
gost 4554
Buduća legenda
- Poruka
- 39.135
isti zahtev važi i za tebe...
Стефан ИПХ
Iskusan
- Poruka
- 6.118
Želim da dobijem podatke o tom mitropolitu, gde mu je sedište, ko su mu podložni episkopi, sveštenici i manastiri..
ali, bez politike
Evo ja ću ti malo pojasniti.Unapred se izvinjavam Sergianu što mu kvarim bajku...Koliko ja znam, "miropolit" Grigorije je otpadnik od matičnog matejevskog sinoda kojim danas predsedava arhiepiskop Nikolaj.
Poslednja velika kriza kod matejevaca je prouzrokovala niz unutrasnjih podela i cepkanja.
Danas su matejevci podeljeni na Nikolajevce i Kirikovce koji su donekle normalniji, nazalost i na Hrizostomovce i Grigorijevce koji su potpuno odlepili. (I zato brata Sergiana molim da povuče ručnu jer je već krenuo niz strminu)
Inace o. Serafim karuljac je anatemisao Grigorija, u koga se, isto kao i sada Sergije kleo da je JEDINI EPISKOP NA PLANETI. To se desilo na sastanku Gregovog "sinoda", gde je bio prisutan i o. Serafim. do usijanja spora sa Grigorijem je doslo tada kada je on napao ikonu sv. Trojice - onu najpoznatiju Rubljovsku, kao jereticku i nepravoslavnu. Tom sukobu je prethodio dogadjaj lupanja mozaika svete Trojice na jednom hramu, koje je Greg podrzao. Doslo je i do fizickog nasrtanja u prostorijama "sinoda". Ocu Serafimu je takav stav o ikoni svete Trojice otvorio oci da vidi s kim ima posla. Uzeo je Krmciju- knjigu pravila naslonio je na Gregovu glavu i rekao ANATEMA, ANATEMA, ANATEMA! Dede koje su se odvojile od matice Matejevaca su ubrzo poumirale, te je Greg ostao sam. Da li je nekoga sam rukopolozio ne znam. Ali cela ta priča o JEDINOM EPISKOPU NA PLANETI JE smešna...A još je smešnije da se Sergian poziva kad treba na knjigu Serafima monaha koji je anatemisao njegovog episkopa i sinod i mudro ćuti da Serafim i on nemaju ama baš nikakve veze...To je u kontekstu što mi brat Vlade neprestano pominje tu knjigu tražeći da "florinci" odgovore na bezbrojne optužbe matejevaca koji ne mogu da odgovore ni na svoje međusobne optužbe... Ja znam da ti ovo neće biti Analitičaru na korist jer ti svog Papu nebi menjao ni zašta na svetu,ali ipak da dopunim tvoje oskudno znanje...
gost 4554
Buduća legenda
- Poruka
- 39.135
Ziki, vidiš kako ste se rascepkali i šta radite jedan drugom...Evo ja ću ti malo pojasniti.Unapred se izvinjavam Sergianu što mu kvarim bajku...Koliko ja znam, "miropolit" Grigorije je otpadnik od matičnog matejevskog sinoda kojim danas predsedava arhiepiskop Nikolaj.
Poslednja velika kriza kod matejevaca je prouzrokovala niz unutrasnjih podela i cepkanja.
Danas su matejevci podeljeni na Nikolajevce i Kirikovce koji su donekle normalniji, nazalost i na Hrizostomovce i Grigorijevce koji su potpuno odlepili. (I zato brata Sergiana molim da povuče ručnu jer je već krenuo niz strminu)
Inace o. Serafim karuljac je anatemisao Grigorija, u koga se, isto kao i sada Sergije kleo da je JEDINI EPISKOP NA PLANETI. To se desilo na sastanku Gregovog "sinoda", gde je bio prisutan i o. Serafim. do usijanja spora sa Grigorijem je doslo tada kada je on napao ikonu sv. Trojice - onu najpoznatiju Rubljovsku, kao jereticku i nepravoslavnu. Tom sukobu je prethodio dogadjaj lupanja mozaika svete Trojice na jednom hramu, koje je Greg podrzao. Doslo je i do fizickog nasrtanja u prostorijama "sinoda". Ocu Serafimu je takav stav o ikoni svete Trojice otvorio oci da vidi s kim ima posla. Uzeo je Krmciju- knjigu pravila naslonio je na Gregovu glavu i rekao ANATEMA, ANATEMA, ANATEMA! Dede koje su se odvojile od matice Matejevaca su ubrzo poumirale, te je Greg ostao sam. Da li je nekoga sam rukopolozio ne znam. Ali cela ta priča o JEDINOM EPISKOPU NA PLANETI JE smešna...A još je smešnije da se Sergian poziva kad treba na knjigu Serafima monaha koji je anatemisao njegovog episkopa i sinod i mudro ćuti da Serafim i on nemaju ama baš nikakve veze...To je u kontekstu što mi brat Vlade neprestano pominje tu knjigu tražeći da "florinci" odgovore na bezbrojne optužbe matejevaca koji ne mogu da odgovore ni na svoje međusobne optužbe... Ja znam da ti ovo neće biti Analitičaru na korist jer ti svog Papu nebi menjao ni zašta na svetu,ali ipak da dopunim tvoje oskudno znanje...
Nego, poslušaj ti svog analitičara....Lepo se vrati u svoju SPC, traži stalan posao i živi život, čoveče....
Влада из Београда
Ističe se
- Poruka
- 2.372
...и признај римског папу и све секте у оквиру екуменизма, и покори се Уједињеној светској религији и њеном поглавару којег очекује Антихристу и живи живот човече, али у паклуZiki, vidiš kako ste se rascepkali i šta radite jedan drugom...
Nego, poslušaj ti svog analitičara....Lepo se vrati u svoju SPC, traži stalan posao i živi život, čoveče....
"Лепо" га саветујеш Аналитичару 
sanjasanjalica73
Primećen član
- Poruka
- 620
...и признај римског папу и све секте у оквиру екуменизма, и покори се Уједињеној светској религији и њеном поглавару којег очекује Антихристу и живи живот човече, али у паклу
I da nadje drustvo veselo pa da ceo zivot u veselju prodje!
nordic_warrior
Elita
- Poruka
- 18.286
Sergian
Poznat
- Poruka
- 9.430
Ево, уграбих мало слободног времена да вам одговорим. Вечерас ћу детаљније, ако буде потребе.
Прво, за Сању-сањалицу: сталежи не деле друштво и нацију (као класе и партије) већ се рангирају само по части, али не и по власти (прочитај тамо пажљиво).
А зашто је најмеродавније мишљење свештенства и војске, у ситуацијама кад се нека одлука не може донети косензусом у Сабору? Зато, јер Држава почива на та два најбитнија стуба (Црква и одбрана). Постоје и други стубови Државе, али су ови најважнији. Ако треба, касније ћу о овоме детаљно.
За Аналитичара: седиште нашег Синода је у Атини, улица Константинопољска 22, у делу Атине званом Руф. Митрополит Григорије је поглавар Цркве, његов скитски манастир је у граду Каламата на југу Пелопонеза (Месинија), а у Синоду постоје још три епископа са својим епархијама (еп.Козма, еп.Хризостом, и еп. Игњатије) и око 20-так свештеника (јеромонаси, ђакони и попови) и око 100 обичних монаха и монахиња широм Грчке у разним манастирима и скитовима. Иначе, занимљиво је и ово истаћи: овај наш епископ Хризостом је познати (бивши) јеромонах Хризостом Катунакијски (светогорац) који је насликао ону чувену икону Богородице Ивиронске (Иверске) која је мироточила. Овај епископ је изузетан иконограх и иконолог, са седиштем у Тиви.
За Стефана ИПХ: молим те, брате, да не износиш неке небулозе јер не знаш о чему се ради. Ништа ја не прећуткујем нити "мудро ћутим" како ти наводиш. о.Серафим је писао ту књигу док је био још у Цркви, а касније је отпао. Потпуно стојим иза те књиге. о.Серафим је без икаквог разлога бацио анатему на митрополита Григорија и та анатема се њему вратила на главу. Зато се и толико помрачио, отпао од Цркве и приступио расколницима андрејевцима, које сада предводи архиепископ Николај. Они су 1995.године отпали од Цркве, због иконоборства, а не митрополит Григорије и остали његови епископи. Осим тога, никад нисам тврдио да је Григорије "једини епископ на планети" (?!), већ да је његов Синод једина Црква Христова, јер су наследили чисто Свето Предање, за које знамо потпуно цео историјат (јер постоји и руски катакомбници али не знамо који су прави). Никад митрополит Григорије (нити било ко од нас) није тврдио да је "Рубљовска икона Свете Тројице неправославна и јеретичка" (?!). Лично сам са њим разговарао, и касније ћу пренети шта ми је све рекао....
Брате, стварно немаш појма. Нико то није тврдио, већ ми тврдимо да су "јеретици они који говоре да је та икона једини образац по коме се слика Света Тројица", а притом ти исти одбацују "новозаветну" икону Свете Тројице (старац са брадом, голуб и Христос). Е, то је јерес тврдити и инсистирати на томе.
То је дуга прича, ту има још много богохулних ставова које су направили андрејевци (сада николајевци) и ти ставови се косе са учењем Цркве. А ево и због чега: наиме, учење Цркве јасно говори да је Бог открио Своју Тројичност тек на Богојављење (када се јавио глас са неба од Бога Оца, а голуб као Дух Свети сишао на Христа). Значи, тек од тада ми знамо да је Бог Тројичан (са три Лица). Раније, у Старом Завету се Бог јављао и пророцима па и Аврааму и Сари и то јављање је пренешено на икону која се зове "Гостољубље Аврамово". То је Света Тројица у старозаветно време (Бог у сва три Лица био је бестелесан). Али, након оваплоћења Христовог се то мења, и сада је Бог у два Лица бестелесан (Отац и Дух Свети) а треће Лице (Христос) је телесан - Богочовек.
Значи, јерес је тврдити да је Рубљовска икона "једини образац Свете Тројице".
То значи да се Христу одриче телесност, а самим тим се хули на цео домострој људског спасења (јер се Син Божји оваплотио, страдао и васкрсао, само ради нас људи). Тачно је и то да ћете наћи у историји Цркве податке да је та Рубљовска икона називана само "Света Тројица". То није спорно, јер се тада поштовала подједнако и ова "новозаветна" икона, а подразумевало се да ова Рубљовска припада Старом Завету. Нико тада није хулио на ту "новозаветну" икону. Али, прецизније је назвати само "новозаветну" икону као "Света Тројица" , због новозаветне реалности (тј.због Христа), а Рубљовску као "Гостољубље Аврамово". Понављам опет: ако се инсистира (и ствара немир у Цркви) да се мора назвати само та икона као "Света Тројица" а ова се друга (а она је баш права) одбацује, онда је то за сваку осуду! Тако испада да се Христу даје бестелесност, а Христос се не сме приказивати у облику неког анђела, јер управо анђео симболише бестелесност. Што се тиче тог инцидента који се десио у једном нашем манастиру, а о чему помиње Стефан у свом незнању, истина је следећа: пошто је на икони Рубљовској писало "Света Тројица" покушало се са скидањем да се измени назив у "Гостољубље Автрамово" али је икона пукла јер је било у облику мозаика. Лажно се пронела вест да је неко намерно то оштетио, али је наш Синод казнио несмотрен потез тог човека и тај је кажњен (у даљем тексту је одлука Синода о том случају).
Такође, ови јеретици се ваде на цитат из Светог Писма да "Бога нико није видео" те по томе називају идолопоклоницима оне који поштују икону Свете Тројице са Богом Оцем као Старцем и Духом Светим као голубом.
Међутим, они заборављају да је та икона поштована вековима у Цркви, и да они хуле на Свете Оце називајући их "идолопоклоницима" и слично томе. Тачно је да Бога нико није видео али се на иконама не слика Божанство Бога Оца и Духа Светога већ је то симбол Ипостаси. Дакле, то симболише ипостас. Значи, наш Синод поштује све иконе али им даје прави назив: Рубљовска је "Гостољубље Аврамово- старозаветна Света Тројица" а "новозаветну" само називамо: Света Тројица. Иначе, матејевски Синод је још 1992. и 1993. године у Посланицама, запечатио цео проблем око иконоборства на основу учења Цркве Христове. Од Цркве је касније отпао само еп. Хризостом Солунски због учења "предвечног Христа" и "предвечне Цркве" и он је под анатемом.(његови симпатизери у Србији имају сајт: pravoverje.com) Ако још нешто треба, појаснићу вечерас јер сада имам обавеза. Поздрав!
(осим тога: проверите у црквеној продавници преко пута Цркве Светог Марка шта пише у позадини разгледнице на којој је представљена фреска из 16.века, манастира Дечани. Пише овако: "ГОСТОЉУБЉЕ АВРАМОВО - старозаветна Света Тројица". Значи, нисмо ми измислили тај назив већ је то предањски назив).
Значи, то нису никакве "поделе" и "цепкања" већ, просто, не правимо компромисе са јересју и лажима ( а у СПЦ има разних "миксева" многих јереси), те неки отпадају од Цркве због тога, Увек је у историји било отпадника: јеретика и расколника.
................................................................................................................................
Прво, за Сању-сањалицу: сталежи не деле друштво и нацију (као класе и партије) већ се рангирају само по части, али не и по власти (прочитај тамо пажљиво).
А зашто је најмеродавније мишљење свештенства и војске, у ситуацијама кад се нека одлука не може донети косензусом у Сабору? Зато, јер Држава почива на та два најбитнија стуба (Црква и одбрана). Постоје и други стубови Државе, али су ови најважнији. Ако треба, касније ћу о овоме детаљно.
За Аналитичара: седиште нашег Синода је у Атини, улица Константинопољска 22, у делу Атине званом Руф. Митрополит Григорије је поглавар Цркве, његов скитски манастир је у граду Каламата на југу Пелопонеза (Месинија), а у Синоду постоје још три епископа са својим епархијама (еп.Козма, еп.Хризостом, и еп. Игњатије) и око 20-так свештеника (јеромонаси, ђакони и попови) и око 100 обичних монаха и монахиња широм Грчке у разним манастирима и скитовима. Иначе, занимљиво је и ово истаћи: овај наш епископ Хризостом је познати (бивши) јеромонах Хризостом Катунакијски (светогорац) који је насликао ону чувену икону Богородице Ивиронске (Иверске) која је мироточила. Овај епископ је изузетан иконограх и иконолог, са седиштем у Тиви.
За Стефана ИПХ: молим те, брате, да не износиш неке небулозе јер не знаш о чему се ради. Ништа ја не прећуткујем нити "мудро ћутим" како ти наводиш. о.Серафим је писао ту књигу док је био још у Цркви, а касније је отпао. Потпуно стојим иза те књиге. о.Серафим је без икаквог разлога бацио анатему на митрополита Григорија и та анатема се њему вратила на главу. Зато се и толико помрачио, отпао од Цркве и приступио расколницима андрејевцима, које сада предводи архиепископ Николај. Они су 1995.године отпали од Цркве, због иконоборства, а не митрополит Григорије и остали његови епископи. Осим тога, никад нисам тврдио да је Григорије "једини епископ на планети" (?!), већ да је његов Синод једина Црква Христова, јер су наследили чисто Свето Предање, за које знамо потпуно цео историјат (јер постоји и руски катакомбници али не знамо који су прави). Никад митрополит Григорије (нити било ко од нас) није тврдио да је "Рубљовска икона Свете Тројице неправославна и јеретичка" (?!). Лично сам са њим разговарао, и касније ћу пренети шта ми је све рекао....
Брате, стварно немаш појма. Нико то није тврдио, већ ми тврдимо да су "јеретици они који говоре да је та икона једини образац по коме се слика Света Тројица", а притом ти исти одбацују "новозаветну" икону Свете Тројице (старац са брадом, голуб и Христос). Е, то је јерес тврдити и инсистирати на томе.
То је дуга прича, ту има још много богохулних ставова које су направили андрејевци (сада николајевци) и ти ставови се косе са учењем Цркве. А ево и због чега: наиме, учење Цркве јасно говори да је Бог открио Своју Тројичност тек на Богојављење (када се јавио глас са неба од Бога Оца, а голуб као Дух Свети сишао на Христа). Значи, тек од тада ми знамо да је Бог Тројичан (са три Лица). Раније, у Старом Завету се Бог јављао и пророцима па и Аврааму и Сари и то јављање је пренешено на икону која се зове "Гостољубље Аврамово". То је Света Тројица у старозаветно време (Бог у сва три Лица био је бестелесан). Али, након оваплоћења Христовог се то мења, и сада је Бог у два Лица бестелесан (Отац и Дух Свети) а треће Лице (Христос) је телесан - Богочовек.
Значи, јерес је тврдити да је Рубљовска икона "једини образац Свете Тројице".
То значи да се Христу одриче телесност, а самим тим се хули на цео домострој људског спасења (јер се Син Божји оваплотио, страдао и васкрсао, само ради нас људи). Тачно је и то да ћете наћи у историји Цркве податке да је та Рубљовска икона називана само "Света Тројица". То није спорно, јер се тада поштовала подједнако и ова "новозаветна" икона, а подразумевало се да ова Рубљовска припада Старом Завету. Нико тада није хулио на ту "новозаветну" икону. Али, прецизније је назвати само "новозаветну" икону као "Света Тројица" , због новозаветне реалности (тј.због Христа), а Рубљовску као "Гостољубље Аврамово". Понављам опет: ако се инсистира (и ствара немир у Цркви) да се мора назвати само та икона као "Света Тројица" а ова се друга (а она је баш права) одбацује, онда је то за сваку осуду! Тако испада да се Христу даје бестелесност, а Христос се не сме приказивати у облику неког анђела, јер управо анђео симболише бестелесност. Што се тиче тог инцидента који се десио у једном нашем манастиру, а о чему помиње Стефан у свом незнању, истина је следећа: пошто је на икони Рубљовској писало "Света Тројица" покушало се са скидањем да се измени назив у "Гостољубље Автрамово" али је икона пукла јер је било у облику мозаика. Лажно се пронела вест да је неко намерно то оштетио, али је наш Синод казнио несмотрен потез тог човека и тај је кажњен (у даљем тексту је одлука Синода о том случају).
Такође, ови јеретици се ваде на цитат из Светог Писма да "Бога нико није видео" те по томе називају идолопоклоницима оне који поштују икону Свете Тројице са Богом Оцем као Старцем и Духом Светим као голубом.
Међутим, они заборављају да је та икона поштована вековима у Цркви, и да они хуле на Свете Оце називајући их "идолопоклоницима" и слично томе. Тачно је да Бога нико није видео али се на иконама не слика Божанство Бога Оца и Духа Светога већ је то симбол Ипостаси. Дакле, то симболише ипостас. Значи, наш Синод поштује све иконе али им даје прави назив: Рубљовска је "Гостољубље Аврамово- старозаветна Света Тројица" а "новозаветну" само називамо: Света Тројица. Иначе, матејевски Синод је још 1992. и 1993. године у Посланицама, запечатио цео проблем око иконоборства на основу учења Цркве Христове. Од Цркве је касније отпао само еп. Хризостом Солунски због учења "предвечног Христа" и "предвечне Цркве" и он је под анатемом.(његови симпатизери у Србији имају сајт: pravoverje.com) Ако још нешто треба, појаснићу вечерас јер сада имам обавеза. Поздрав!
(осим тога: проверите у црквеној продавници преко пута Цркве Светог Марка шта пише у позадини разгледнице на којој је представљена фреска из 16.века, манастира Дечани. Пише овако: "ГОСТОЉУБЉЕ АВРАМОВО - старозаветна Света Тројица". Значи, нисмо ми измислили тај назив већ је то предањски назив).
Значи, то нису никакве "поделе" и "цепкања" већ, просто, не правимо компромисе са јересју и лажима ( а у СПЦ има разних "миксева" многих јереси), те неки отпадају од Цркве због тога, Увек је у историји било отпадника: јеретика и расколника.
................................................................................................................................
Poslednja izmena:
Sergian
Poznat
- Poruka
- 9.430
СВЕТИ СИНОД
ЦРКВЕ И.П.Х. ГРЧКЕ
ул. Константинуполеос 22, Руф, Атина
бр. пред. 27
У Атини, 5.3.2006
АКТ – ОДЛУКА
У вези с новонасталом расправом око светих икона
Дајемо на знање христоименој пастви да је недавно, у спољашњем простору св. храма Свете Тројице, у Горњем селу козанском, постављена нека мозаичка икона, која представља «три анђела» из Гостољубља Аврамовог, а носи наслов «Света Тројица».
Стављање таквог наслова у јасној је супротности према Синодалној пастирској окружници под бр. 2566/23.1.1992, која за икону о којој је реч изричито наводи: «Она не треба да се убудуће живопише с натписом «Света Тројица», већ једноставно са насловом «Гостољубље Аврамово», и изазвао је, како се и могло очекивати, саблазан међу вернима тог краја; они су и реаговали, па је исход био тај да је управа поменутог св. храма самоиницијативно приступила прекривању иконе гипсаним плочама и другим материјалима.
Последица поменутих догађаја била је та да су се, касније, пробудиле не малобројне расправе и раздори у вези са св. иконом Гостољубља Аврамовог, а то све, коначно, није морало да се деси, будући да је то питање већ било решено двема Синодалним пастирским окружницама под бр. 1. 2566/23.1.1992 и 2. 2660/26.2.1993, из времена новоиконоборства. Дотична поглавља тих окружница прилажемо ради подсећања:
1) «Икону «Гостољубља Аврамовог», која одговара истинитом историјском догађају у Старом Завету, прихватамо и целивамо као ону која излаже понизно и символично јављање троипостасног Бога праоцу Авраму (Свети Дамаскин, Доказна беседа о светим иконама, ЕПЕ 3, 400). Њу убудуће не треба осликавати с натписом «Света Тројица», већ просто с натписом «Гостољубље Аврамово». (1. Окружница 2566/23.1.1992).
2) «Икону Свете Тројице «трију лица», то јест: беспочетног Оца као «Старца данима», Сина онако како «се јавио у телу», и Светог Духа у виду голубице, достојно целивамо као одраз Свете Тројице... А како бисмо избегли различита тумачења и раздоре, налажемо да се у Духовски понедељак, ради целивања, на налоњима светих храмова поставља ова икона Свете Тројице «трију лица», илити беспочетног Оца, Сина и Светога Духа». (1. Окружница).
3) 2. Окружница 2660/26.2.1993 проглашава и осуђује као застрањену и јеретичку новотарију мишљење новоиконобораца да је, наводно, «једина икона Свете Тројице икона Гостољубља Аврамовог, на уштрб иконе Свете Тројице, док је Православна црква прихватила сваку од њих појединачно». (2. Окружница).
4) «Очински препоручујемо и саборно налажемо свима вама, верним и истинским чедима свете Цркве Христове да, држећи се отачких предања која смо наследили и светих икона Свете Тројице, Гостољубља Аврамовог... као и свих светих икона које садрже све одлике православних светих икона... и поштујући и целивајући оне иконе које је црквено предање посветило и очувало, да се побринемо, дакле... да прочистимо ум и срце наше, те да се тако уздигнемо... од видљивог и материјалног до невидљивог и бестелесног, од земаљског и овостраног до небеског и духовног». (1. Окружница)
5) «Ми, у својству истинских пастира, које је Дух Свети као епископе поставио Цркви Христовој... исповедамо и проповедамо још једном да непоколебиво истрајавамо при ономе што је о светим иконама одлучио и озаконио свети Седми васељенски сабор, слажући се са светим оцима и осуђујући свако иконоборство, под каквим год се видом оно појавило, оно старије или ово новије, као и одбацивање или довођење у сумњу светих икона са Светом Тројицом ... Гостољубљем Аврамовим, или било које друге православне иконе» (2. Окружница).
Из наведених поглавља јасно се види да је ово питање већ потпуно и исцрпно разрешено, тако да не постоји више ниједна сумња или недоумица, нити је потребно даљње објашњење. Стога, ради умирења христоимене пастве, Св. синод одлучује:
1. Осуђује кршење Синодалне пастирске окружнице под бр. 2566/23.1.1992, које се догодило при постављању нове мозаичке иконе у св. храму Свете Тројице у Горњем селу козанском, и то натписом «Света Тројица», уместо «Гостољубља Аврамовог», како налаже Окружница.
2. Осуђује, као погрешну и неприхватљиву реакцију, једнострану иницијативу управе поменутог св. храма да икону прекрије гипсаним плочама и налаже њену рестаурацију и исправку у складу са наведеном 1. и 2. Пастирском окружницом Светог синода.
3. Категорички изјављује да, у вези са светим иконама и уопште са иконографијом, у пуној снази важи све што садрже обе Синодалне пастирске окружнице под бр.: 1) 2566/23.1.1992 и 2) 2660/26.2.1993, а чије тачно придржавање, непоколебљиво и неискварено, без икаквих додатака или одузимања, Свети синод свима строго налаже.
Завршавајући, дакле, очински налажемо свим побожним и православним хришћанима да о иконама не покрећу расправе које су већ решене, а ради очувања јединства и љубави, који сачињавају основну претпоставку за успешно вођење наше свете борбе и за духовно спасење. А Бог мира нека нас сачува од сваког зла и нека управи путеве, срца и мисли свију нас на свако добро дело.
Свети синод
председник чланови
+ МЕСИНСКИ ГРИГОРИЈЕ + ТИВСКИ И ЛЕВАДИЈСКИ ХРИСОСТОМ
+ ТРИЧКИ И СТАШКИ КОЗМА
+ ФТИОТИДСКИ ИГЊАТИЈЕ
..............................................................................................................................
Поздрав свима, журим сада, имам обавеза. Јавићу се касније (ако се не затвори тема до тада).
ЦРКВЕ И.П.Х. ГРЧКЕ
ул. Константинуполеос 22, Руф, Атина
бр. пред. 27
У Атини, 5.3.2006
АКТ – ОДЛУКА
У вези с новонасталом расправом око светих икона
Дајемо на знање христоименој пастви да је недавно, у спољашњем простору св. храма Свете Тројице, у Горњем селу козанском, постављена нека мозаичка икона, која представља «три анђела» из Гостољубља Аврамовог, а носи наслов «Света Тројица».
Стављање таквог наслова у јасној је супротности према Синодалној пастирској окружници под бр. 2566/23.1.1992, која за икону о којој је реч изричито наводи: «Она не треба да се убудуће живопише с натписом «Света Тројица», већ једноставно са насловом «Гостољубље Аврамово», и изазвао је, како се и могло очекивати, саблазан међу вернима тог краја; они су и реаговали, па је исход био тај да је управа поменутог св. храма самоиницијативно приступила прекривању иконе гипсаним плочама и другим материјалима.
Последица поменутих догађаја била је та да су се, касније, пробудиле не малобројне расправе и раздори у вези са св. иконом Гостољубља Аврамовог, а то све, коначно, није морало да се деси, будући да је то питање већ било решено двема Синодалним пастирским окружницама под бр. 1. 2566/23.1.1992 и 2. 2660/26.2.1993, из времена новоиконоборства. Дотична поглавља тих окружница прилажемо ради подсећања:
1) «Икону «Гостољубља Аврамовог», која одговара истинитом историјском догађају у Старом Завету, прихватамо и целивамо као ону која излаже понизно и символично јављање троипостасног Бога праоцу Авраму (Свети Дамаскин, Доказна беседа о светим иконама, ЕПЕ 3, 400). Њу убудуће не треба осликавати с натписом «Света Тројица», већ просто с натписом «Гостољубље Аврамово». (1. Окружница 2566/23.1.1992).
2) «Икону Свете Тројице «трију лица», то јест: беспочетног Оца као «Старца данима», Сина онако како «се јавио у телу», и Светог Духа у виду голубице, достојно целивамо као одраз Свете Тројице... А како бисмо избегли различита тумачења и раздоре, налажемо да се у Духовски понедељак, ради целивања, на налоњима светих храмова поставља ова икона Свете Тројице «трију лица», илити беспочетног Оца, Сина и Светога Духа». (1. Окружница).
3) 2. Окружница 2660/26.2.1993 проглашава и осуђује као застрањену и јеретичку новотарију мишљење новоиконобораца да је, наводно, «једина икона Свете Тројице икона Гостољубља Аврамовог, на уштрб иконе Свете Тројице, док је Православна црква прихватила сваку од њих појединачно». (2. Окружница).
4) «Очински препоручујемо и саборно налажемо свима вама, верним и истинским чедима свете Цркве Христове да, држећи се отачких предања која смо наследили и светих икона Свете Тројице, Гостољубља Аврамовог... као и свих светих икона које садрже све одлике православних светих икона... и поштујући и целивајући оне иконе које је црквено предање посветило и очувало, да се побринемо, дакле... да прочистимо ум и срце наше, те да се тако уздигнемо... од видљивог и материјалног до невидљивог и бестелесног, од земаљског и овостраног до небеског и духовног». (1. Окружница)
5) «Ми, у својству истинских пастира, које је Дух Свети као епископе поставио Цркви Христовој... исповедамо и проповедамо још једном да непоколебиво истрајавамо при ономе што је о светим иконама одлучио и озаконио свети Седми васељенски сабор, слажући се са светим оцима и осуђујући свако иконоборство, под каквим год се видом оно појавило, оно старије или ово новије, као и одбацивање или довођење у сумњу светих икона са Светом Тројицом ... Гостољубљем Аврамовим, или било које друге православне иконе» (2. Окружница).
Из наведених поглавља јасно се види да је ово питање већ потпуно и исцрпно разрешено, тако да не постоји више ниједна сумња или недоумица, нити је потребно даљње објашњење. Стога, ради умирења христоимене пастве, Св. синод одлучује:
1. Осуђује кршење Синодалне пастирске окружнице под бр. 2566/23.1.1992, које се догодило при постављању нове мозаичке иконе у св. храму Свете Тројице у Горњем селу козанском, и то натписом «Света Тројица», уместо «Гостољубља Аврамовог», како налаже Окружница.
2. Осуђује, као погрешну и неприхватљиву реакцију, једнострану иницијативу управе поменутог св. храма да икону прекрије гипсаним плочама и налаже њену рестаурацију и исправку у складу са наведеном 1. и 2. Пастирском окружницом Светог синода.
3. Категорички изјављује да, у вези са светим иконама и уопште са иконографијом, у пуној снази важи све што садрже обе Синодалне пастирске окружнице под бр.: 1) 2566/23.1.1992 и 2) 2660/26.2.1993, а чије тачно придржавање, непоколебљиво и неискварено, без икаквих додатака или одузимања, Свети синод свима строго налаже.
Завршавајући, дакле, очински налажемо свим побожним и православним хришћанима да о иконама не покрећу расправе које су већ решене, а ради очувања јединства и љубави, који сачињавају основну претпоставку за успешно вођење наше свете борбе и за духовно спасење. А Бог мира нека нас сачува од сваког зла и нека управи путеве, срца и мисли свију нас на свако добро дело.
Свети синод
председник чланови
+ МЕСИНСКИ ГРИГОРИЈЕ + ТИВСКИ И ЛЕВАДИЈСКИ ХРИСОСТОМ
+ ТРИЧКИ И СТАШКИ КОЗМА
+ ФТИОТИДСКИ ИГЊАТИЈЕ
..............................................................................................................................
Поздрав свима, журим сада, имам обавеза. Јавићу се касније (ако се не затвори тема до тада).
Влада из Београда
Ističe se
- Poruka
- 2.372
Матејевци иако су подељени међу собом на четири Синода заједнички став имају према твојим флоринцима који су, нека јавност зна, подељени у десетак Синода, само што у Србији постоји само један па људи мисле да сте јединствени.Evo ja ću ti malo pojasniti.Unapred se izvinjavam Sergianu što mu kvarim bajku...Koliko ja znam, "miropolit" Grigorije je otpadnik od matičnog matejevskog sinoda kojim danas predsedava arhiepiskop Nikolaj.
Poslednja velika kriza kod matejevaca je prouzrokovala niz unutrasnjih podela i cepkanja.
Danas su matejevci podeljeni na Nikolajevce i Kirikovce koji su donekle normalniji, nazalost i na Hrizostomovce i Grigorijevce koji su potpuno odlepili. (I zato brata Sergiana molim da povuče ručnu jer je već krenuo niz strminu)
Inace o. Serafim karuljac je anatemisao Grigorija, u koga se, isto kao i sada Sergije kleo da je JEDINI EPISKOP NA PLANETI. To se desilo na sastanku Gregovog "sinoda", gde je bio prisutan i o. Serafim. do usijanja spora sa Grigorijem je doslo tada kada je on napao ikonu sv. Trojice - onu najpoznatiju Rubljovsku, kao jereticku i nepravoslavnu. Tom sukobu je prethodio dogadjaj lupanja mozaika svete Trojice na jednom hramu, koje je Greg podrzao. Doslo je i do fizickog nasrtanja u prostorijama "sinoda". Ocu Serafimu je takav stav o ikoni svete Trojice otvorio oci da vidi s kim ima posla. Uzeo je Krmciju- knjigu pravila naslonio je na Gregovu glavu i rekao ANATEMA, ANATEMA, ANATEMA! Dede koje su se odvojile od matice Matejevaca su ubrzo poumirale, te je Greg ostao sam. Da li je nekoga sam rukopolozio ne znam. Ali cela ta priča o JEDINOM EPISKOPU NA PLANETI JE smešna...A još je smešnije da se Sergian poziva kad treba na knjigu Serafima monaha koji je anatemisao njegovog episkopa i sinod i mudro ćuti da Serafim i on nemaju ama baš nikakve veze...To je u kontekstu što mi brat Vlade neprestano pominje tu knjigu tražeći da "florinci" odgovore na bezbrojne optužbe matejevaca koji ne mogu da odgovore ni na svoje međusobne optužbe... Ja znam da ti ovo neće biti Analitičaru na korist jer ti svog Papu nebi menjao ni zašta na svetu,ali ipak da dopunim tvoje oskudno znanje...
Сваки матејевац (било ког Синода) зато се слаже са целом књигом монаха Серафима матејевца "Апологија (одбарана) зилота матејевца" (изузев оног дела о иконама у коме су матејевци подељени), а нарочито се сви матејевци слажу са делом књиге која износи неисправности вас флоринаца. На те документе против вас већ четири године немате одговор.
Ти овде кажеш да је епископ Григорије против Рубљовове иконе Свете Тројице а да је Серафим брани. Колико ја знам Серафим припада андрејевцима (иконоборцима) а не Григорије (и хризостомци) који се бори против иконобораца. Збунио си ме. Знам да је Серафим напустио Синод Григорија зато што је постао иконоборац (против неких икона) и прешао андрејевцима, а не зато што је бранио иконе. И сам Сергиан (григоријевац) брани све иконе па и оне класичне, и све иконе Свете Тројице па и ону где је Бог Отац иконописан као старац, Божји Син као млађи човек а Свети Дух као голуб. Тако да ми делује да си ти заменио тезе или ја нисам добро разумео. Појасни ми мало то и ти а и Сергиан нека објасни, да читаоцима буде јасно.
Влада из Београда
Ističe se
- Poruka
- 2.372
Не ради се о препуцавању већ о полемици и дискутовању а зато и служе форуми да се размене мишљења јер би било јако досадно да сви мислимо исто као неки роботи или зомби. И овде нико никог није вређао (то се вама чини), чак се Сергиан, Сетафан и ја познајемо међусобно и приватно дописујемо, са "зборашем" се исто приватно дописујемо, Сањалица је исто срећна на овој теми и наш је симпатизер као и ми њени, Аналитичар иако има различите ставове немамо ништа против њега већ нам је чак и симпатичан и на свако његово питање одговоримо пажљиво, многи људи читају (који не пишу) ову тему и уче из ње, а неки су и написали да уче овде и ко год шта пита о Православљу ми му одговоримо, и свако је добродошао на овој теми и зашто онда да се тема затвараznate sta ljudi... malo je jadno da se na temi o svet(l)om pravoslavlju vode ovakva prepucavanja
pa gde vam je bre ta silna bratska ljubav prema bliznjem??
cisto da vas obavestim da se razmislja o zatvaranju ovog rugla pa nemojte biti iznenadjeni kad vidite katanac
Закључао си тему о зилотима (истинитим православцима) на подфоруму "Култне ствари" и овде на Религији сте је закључали, сад још хоћеш и да нам закључаш тему Православље, а све могуће религије и секте слободно пуштате да пишу на својим темама и не дирате их. И сам си рекао да је Православље све(т)ло па што онда хоћеш да закључаш ову тему?