Za SDG Брат:Преподобни оче, а где се могу наћи та сведочанства која доказују да је недељни дан у старини уживао посебну чест код хришћана, и особито да су се тога дана хришћани причешћивали Светим и Пречистим тајнама?
Старешина:Прво сведочанство налазимо у свештеној повестиДела Светих апостола,где читамо овако:А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, бесеђаше им Павле, јер намераваше сутрадан да отиде, и продужи беседу до поноћи(Дап 20,7).
Исто тако речито сведочанство налазимо у писму Плинија Млађег, проконзула Витиније, послатом око 104. године цару Трајану и који, између осталог, казиваше цару: „Хришћани се састају у недељни дан, у освит зоре, и певају песме хвале Христу као Богу, и обавезују се заклетвом да не чине никакво зло“.
Исто на почетку III века чујемо Св. Игњатија Богоносца како говори Магнежанима:„Никако немојте празновати суботу, него живите по дану Господњем“, а Св. Мученик Јустин, исто из III века, вели овако:„У дан сунца, недељу, сви се окупљају на једном месту ради Ломљења Хлеба“(/Апологија).А у својојДругој апологијикаже овако: „И у такозвани дан сунца Бог нас окупља на једно место све који пребивамо по градовима и селима, и читамо, колико време допушта, успомене Апостола и књиге пророка. Након што заврши читање, презвитер држи проповед, у којој подстиче и позива на следовање том добром учењу. Затим устајемо сви заједно и, пошто се заврши молитва, донесе се хлеб, вино и вода, и презвитер узноси молитве, такође и благодарности, колико му је могуће. А народ му одговара казујући: Амин, амин.
И после тога даје се сваком да се причести благословенима, и онима који нису присутни шаље се посредством ђакона“.
Исти апологет Јустин Мученик, казујући да се у његово време дан недеље прослављао с посебним чествовањем, вели овако: „А дан сунца – недеља, у који се сви окупљамо, изабран је пошто је то дан у који је Бог све створио, и Исус Христос је васкрсао из мртвих, јер Се у дан пре суботе, који је дан сунца – недеља, показао апостолима и научио их је оно што сам вам казао“(Друга Апологија).
И у Варнавиној посланици пише овако: „Зато се окупљамо у осми дан – недељу, укоји је Исус васкрсао из мртвих“(Литургијско благо,III, стр. 67).
А у III веку посебно поштовање које су хришћани имали према дану недеље показује Климент Александријски(VII Стромата).Исто тако и историчар Тертулијан(Апологетикум,гл. XVI) показује да се у дан недеље празнично и са великим чествовањем и побожношћу служила Света литургија, и да су се тога дана творила добра хришћанска дела.
И затим, говорећи са дивљењем, вели: „Како ћемо се окупљати на молитву, како ћемо боље празновати недељу!“.
У IV веку видимо да први хришћански цар, Константин Велики, придаје велику чест и посебну пажњу дану недеље. Јер на захтев Цркве, он је забранио да се тога дана држе судски процеси, заповедио је да војници одлазе у цркву тога дана, дао је наређење да се обуставе пољски радови у дан недеље (Јевсевије Кесаријски,Житије Константина Великог,гл. IV, 18-19).
А цареви Теодосије Старији и Млађи забранили су да се тога дана сакупљају дажбине, то јест порези од хришћана (грађана), и истовремено су забранили и трговину(Teoдocujeв Кодекс,књига 15). Забранили су затим и јавне представе: позоришта, игре, циркусе, кловнове, пантомиме, као и сваку врсту овакве разоноде. И чак да се догодило да царев дан буде у недељу, он је слављен другог дана(Теодосијев Кодекс,књига 15).
А Свети Шести Васељенски сабор у 9. канону наређује: „Предстојатељи Цркве свакога дана, а особито у дан недеље, нека уче вернике речима побожности“, а у 80. канону одлучује: „Епископ, свештеник или ђакон и мирјанин, буду ли изостали из цркве три недеље заредом без икакве велике потребе, ако ли буде клирик, да се одлучи, а ако ли буде мирјанин, да му се забрани Свето причешће!“.