Јбт!
Ок, ок, вратила се на Крсту на који дан, па сам се подсетила како је, одох сад ја опет.
Последње што желим од живота је да нароћкам децу и ринтам по кући и да будем издржавано лице. Нити сам удата, нити ринтам, све ми ради мама (а не тата!), а запослена сам, па могу да гањам каријеру, а нађем времена и да серем по форуму.
Али кад једном дође до тог брака, волела бих да он донесе неки напредак, а не ропство дво- или вишеструког радног времена (посао, кућа, деца,...). Превише жена у мојој околини платило је данак брачном животу на тај начин, то не може бити случајност никако. А све су оне образоване, "еманциповане", чак образованије и често на вишим положајима од својих мужева, професионално сасвим остварене, али у кући је проблем, јер они, мужеви, НЕЋЕ да им помажу. Тачка. И шта онда? Да их моле, уцењују, јуре оклагијом, да се разведу? Посао се неће урадити сам од себе.
Дакле, не мислим да је женама место само у кући. Али све ће бити у реду тек кад мушкарци и жене буду проводили једнако времена у тој кући и у обавезама око ње. До тада, заиста не мислим да је еманципација донела значајан напредак, осим евентуално што сада можемо мужевима да на вишем нивоу изражавања чантрамо што неће прстом да мрдну.
Лепо је то, завршила сам факс, морам да идем на посао, могу да гласам и тако...