minutus
Aktivan član
- Poruka
- 1.633
ima i za čovjeka neke male istine, koje može u cjelini prepoznati
s jutarnjom mušicom ne možeš govoriti o sumraku i ličinki leptira u proljeće, a s jednom žabom, koja caruje na ruševini bunara, ne o oceanu.
-
- Popularno:
- Код Вучића били људи „дубоке државе“...
- Zašto se krijete?
- Anketa o zabrani koncerta Thompsona u Zg
- Zasto ljudi uporno ponavljaju da je...
- Na svakih 100 devojčica, dolazi 6...
- Karađorđeva šnicla - devojački san.
- Update za onaj problem sa devojkom...
- Naprednjaci hoće da nam ukinu internet!
- Zbog cega su strani okupatori gori od...
- Da li ce do kraja godine Srbija uvesti...
ZEN PRIČE
- Začetnik teme Borac za prava zivotinja
- Datum pokretanja
- stanje
ima i za čovjeka neke male istine, koje može u cjelini prepoznati
s jutarnjom mušicom ne možeš govoriti o sumraku i ličinki leptira u proljeće, a s jednom žabom, koja caruje na ruševini bunara, ne o oceanu.
- Poruka
- 50.313
Dva sveštenika kojima je bio zabranjen kontakt sa ženama naidjoše na ženu koja stoji ispred velike bare.
Jedan sveštenik je nerazmišljajući preneo ženu preko bare i odma potom su nastavili da šetaju...
Posle pet sati drugi sveštenik upita:
-Zašto si je preneo preko bare, znaš da nam je kontakt sa ženama strogo zabranjen!
Ovaj odgovori:
...A zašto je ti i dalje nosiš?... ja sam je odavno spustio na drugu stranu...
Jedan sveštenik je nerazmišljajući preneo ženu preko bare i odma potom su nastavili da šetaju...
Posle pet sati drugi sveštenik upita:
-Zašto si je preneo preko bare, znaš da nam je kontakt sa ženama strogo zabranjen!
Ovaj odgovori:
...A zašto je ti i dalje nosiš?... ja sam je odavno spustio na drugu stranu...
- Poruka
- 402.735
Zen - majstor Ikkyua ( 1394-1481 )
Jedemo, izmećemo,
spavamo i
ustajemo,
to je nas svet.
Preostaje jos jedino -
da umremo.
Jedemo, izmećemo,
spavamo i
ustajemo,
to je nas svet.
Preostaje jos jedino -
da umremo.
- Poruka
- 402.735
Veliki budistički svetac Nagarđuna išao je naokolo go, samo s pregačom oko bedara i, paradoksalno, s pozlaćenim čančetom za sakupljanje milostinje,
poklonom od cara koji je nead bio njegov učenik.
Jedne noći spremi se da spava među ruševinama jednog drevnog manastira, kad je opazio lopova koji ga je pratio, skriven iza jednog stuba.
“Evo ti, uzmi”, rekao je Nagarđuna, pružajući mu čanče. “Tako me nećeš buditi kad zaspim.”
Lopov je zgrabio čanče i pobegao, da bi se, međutim, vratio sledećeg jutra s čančetom i jednim zahtevom: “Kada si mi sinoć tako darežljivo poklonio ovo čanče,
učinio si da se osetim veoma bedno. Nauči me kako stvaraš bogatstvo koje ti omogućuje da imaš tu spokojnu distancu od materijalnih stvari.”
poklonom od cara koji je nead bio njegov učenik.
Jedne noći spremi se da spava među ruševinama jednog drevnog manastira, kad je opazio lopova koji ga je pratio, skriven iza jednog stuba.
“Evo ti, uzmi”, rekao je Nagarđuna, pružajući mu čanče. “Tako me nećeš buditi kad zaspim.”
Lopov je zgrabio čanče i pobegao, da bi se, međutim, vratio sledećeg jutra s čančetom i jednim zahtevom: “Kada si mi sinoć tako darežljivo poklonio ovo čanče,
učinio si da se osetim veoma bedno. Nauči me kako stvaraš bogatstvo koje ti omogućuje da imaš tu spokojnu distancu od materijalnih stvari.”
faraonn
Elita
- Poruka
- 20.192
...draga moja Prijateljice,
Nagardjuna
izgleda još nije bio 'savladao' tu Distancu
jer se materijalno vrtjelo oko njega
materijalno i 'materijalisti'...
...Jedan Lama, poznat u cijelom kraju
a bio je sedamdesetogodišnjak
šetao je pored rijeke
kad je naišla 12_godišnja djevojčica
časni Lama je pokušao je 'silovati'
Djevojčica je pobjegla kod majke i sve ispričala
majka kad je saznala da je to bio poznati Lama
ne razmišljajući vratila je nazad djevojčicu
kad je djevojčica stigla Lamu i ponizno se naklonila
Lama je izrekao,
kasno je sada dijete moje
pogledaj onu kobilu i njeno ždrebe
u onom času kad sam te pokušao obljubiti
umirao je jedan veliki Lama
i sad je njegova inkarnacija
ono Ždrebence...
P.S.
...nije tipična zen_priča ali je Zen simbioza budizma i njegove tibetske prilagodjenosti...zen je
japanski prilagodjeni budizam sa paralelnim postovanjem Šinto_a...
Nagardjuna
izgleda još nije bio 'savladao' tu Distancu
jer se materijalno vrtjelo oko njega
materijalno i 'materijalisti'...
...Jedan Lama, poznat u cijelom kraju
a bio je sedamdesetogodišnjak
šetao je pored rijeke
kad je naišla 12_godišnja djevojčica
časni Lama je pokušao je 'silovati'
Djevojčica je pobjegla kod majke i sve ispričala
majka kad je saznala da je to bio poznati Lama
ne razmišljajući vratila je nazad djevojčicu
kad je djevojčica stigla Lamu i ponizno se naklonila
Lama je izrekao,
kasno je sada dijete moje
pogledaj onu kobilu i njeno ždrebe
u onom času kad sam te pokušao obljubiti
umirao je jedan veliki Lama
i sad je njegova inkarnacija
ono Ždrebence...
P.S.
...nije tipična zen_priča ali je Zen simbioza budizma i njegove tibetske prilagodjenosti...zen je
japanski prilagodjeni budizam sa paralelnim postovanjem Šinto_a...
Poslednja izmena:
gost 202584
Poznat
- Poruka
- 7.235
толко велики да зависи од локалних?
Zdravko_Dren
Zainteresovan član
- Poruka
- 211
Soljica caja (101 zen prica)
Nanin, japanski ucitelj iz doba Meidji (1868-1912), primio je univerzitetskog profesora koji je dosao da cuje nesto o zenu.
Nanin je posluzio caj. On je solju svoga gosta napunio do vrha, a onda je nastavio da sipa. Profesor je posmatrao kako se solja preliva i naposletku vise nije mogao da se suzdrzi. "Prepuna je. Vise ne moze da stane u nju!"
"Bas kao ova solja" rece Nanin, "i ti si ispunjen sopstvenim mislima i sudovima. Kako mogu da ti pokazem zen, ako prvo ne ispraznis svoju solju?"
- Poruka
- 402.735
Jedan od poklonika čuvenog Junaida odneo mu je
punu torbu dukata.
“Imaš li još tih dukata?”, upitao je Junaid.
“Da, mnogo.”
“I voliš li ih?”
“Da.”
“Onda zadrži i ove, jer su tebi potrebniji nego meni.
S obzirom da ništa ne posedujem i ništa ne želim,
mnogo sam bogatiji od tebe.”
punu torbu dukata.
“Imaš li još tih dukata?”, upitao je Junaid.
“Da, mnogo.”
“I voliš li ih?”
“Da.”
“Onda zadrži i ove, jer su tebi potrebniji nego meni.
S obzirom da ništa ne posedujem i ništa ne želim,
mnogo sam bogatiji od tebe.”
- Poruka
- 85.984
evo jedna can prica.
bio jedan glupan ubedjen u svoju intelektualnu superiornost logicno kao proizvod svoje gluposti reciprocno istoj
i on jedan dan ide tako citira velike reci velikih umova
i prolazi pored majmuna koji drlja micangu majmunici
tek majmun se okrene i kaze
torimaaaaaa brate **** ti ja majmun mater glupu
bio jedan glupan ubedjen u svoju intelektualnu superiornost logicno kao proizvod svoje gluposti reciprocno istoj
i on jedan dan ide tako citira velike reci velikih umova
i prolazi pored majmuna koji drlja micangu majmunici
tek majmun se okrene i kaze
torimaaaaaa brate **** ti ja majmun mater glupu
- Poruka
- 11.784
Čovek se rađa nežan i slab,
u času svoje smrti, on je tvrd i krut.
Zeleno bilje je nežno i ispunjeno sokom.
Kad umire, uvelo je i suvo.
Stoga, krutost i nesavitljivost
sledbenici su smrti
u času svoje smrti, on je tvrd i krut.
Zeleno bilje je nežno i ispunjeno sokom.
Kad umire, uvelo je i suvo.
Stoga, krutost i nesavitljivost
sledbenici su smrti
- Poruka
- 11.784
● Pravi prijatelj
Pre mnogo godina u Kini živeše dva prijatelja, jedan koji je vešto svirao na harfi i jedan koji je vešto slušao.
Kada je jedan svirao i pevao o planini, drugi je govorio: "Vidim planinu pred nama."
Kada je jedan svirao o vodi, onaj što sluša bi rekao: "Evo jurećeg potoka!"
Ali onaj što sluša se razboli i umre. Njegov prijatelj pokida žice na harfi i više nikad ne zasvira.
Od tada je kidanje harfinih žica znak bliskog prijateljstva.
- - - - - - - - - -
● Ogledalo
Čovek se sa pravom može nazvati ogledalom univerzuma, budući da se u njegovoj svesti mogu reflektovati sve stvari, ali se univerzum ne može nazvati ogledalom čoveka, budući da univerzumu ništa što čovek u njemu vidi ne može pokazati što on jeste
Pre mnogo godina u Kini živeše dva prijatelja, jedan koji je vešto svirao na harfi i jedan koji je vešto slušao.
Kada je jedan svirao i pevao o planini, drugi je govorio: "Vidim planinu pred nama."
Kada je jedan svirao o vodi, onaj što sluša bi rekao: "Evo jurećeg potoka!"
Ali onaj što sluša se razboli i umre. Njegov prijatelj pokida žice na harfi i više nikad ne zasvira.
Od tada je kidanje harfinih žica znak bliskog prijateljstva.
- - - - - - - - - -
● Ogledalo
Čovek se sa pravom može nazvati ogledalom univerzuma, budući da se u njegovoj svesti mogu reflektovati sve stvari, ali se univerzum ne može nazvati ogledalom čoveka, budući da univerzumu ništa što čovek u njemu vidi ne može pokazati što on jeste
minutus
Aktivan član
- Poruka
- 1.633
- Poruka
- 11.784
Matađuro Jagju
je bio sin čuvenog mačevaoca. Otac ga se, verujući da je sinovljev rad bio isuviše prosečan da bi dosegaoZen price ( na engleskom)
majstorstvo, odrekao.
Tako Matađuro otiđe na planinu Futara i tamo pronađe čuvenog mačevaoca Banzoa.
Ali Banzo potvrdi očevu ocenu." Želiš da učiš mačevanje pod mojim rukovodstvom?", upita Banzo. " Ti ne ispunjavaš zahteve."
"Ali kada bih naporno radio, koliko bi mi godina trebalo da postanem majstor?", navaljivaše mladić.
"Ostatak života", odgovori Banzo.
"Toliko ne mogu da čekam", objasni Matađuro. "Rado ću proći kroz sve poteškoće, samo ako bi me ti učio. Ako postanem tvoj verni sluga, koliko bi to moglo trajati?"
"O, možda deset godina", popusti Banzo.
"Otac mi stari i uskoro ću morati da se brinem o njemu", nastavi Matađuro. "Ako bih radio daleko napornije, koliko bi mi vremena trebalo?
"O, možda trideset godina", reče Banzo.
"Kako to?", upita Matađuro. "Prvo kažeš deset, a sada trideset godina. Podneću sve poteškoće da postanem majstor ove umetnosti u najkraćem roku!"
"E pa", reče Banzo "u tom slučaju ćeš morati da ostaneš kod mene sedamdeset godina. Čovek koji žuri kao ti da postigne rezultat, retko kad brzo uči."
"U redu", složi se mladić, najzad shvativši da je bio prekoren zbog svoje nestrpljivosti, "Slažem se".
Matađuru beše rečeno da nikako ne govori o mačevanju i da nikada ne dodirne mač. Kuvao je svome očitelju, prao sudove, spremao mu krevet, čistio dvorište, uređivao vrt, bez i jedne reči o mačevanju.
Prođoše tri godine. Matađuro je još uvek radio isto. Bio je tužan mislivši na svoju budućnost. Još nije ni počeo da izučava umetnost kojoj je rešio da posveti život.
Ali jednog dana Banzo mu se prikrade iza leđa i prestravi ga udarivši ga drvenim mačem.
Sledećeg dana dok Matađuro kuvaše pirinač, Banzo opet neočekivano iskoči pred njega.
Posle ovoga, Matađuro je morao i dan i noć da se brani od neočekivanih napada. Ni trenutak u danu ne bi prošao, a da nije morao da misli na ukus Banzovog mača.
Učio je tako brzo da je izazvao osmehe na licu učitelja.
Matađuro postade najveći mačevalac u zemlji.
je bio sin čuvenog mačevaoca. Otac ga se, verujući da je sinovljev rad bio isuviše prosečan da bi dosegaoZen price ( na engleskom)
majstorstvo, odrekao.
Tako Matađuro otiđe na planinu Futara i tamo pronađe čuvenog mačevaoca Banzoa.
Ali Banzo potvrdi očevu ocenu." Želiš da učiš mačevanje pod mojim rukovodstvom?", upita Banzo. " Ti ne ispunjavaš zahteve."
"Ali kada bih naporno radio, koliko bi mi godina trebalo da postanem majstor?", navaljivaše mladić.
"Ostatak života", odgovori Banzo.
"Toliko ne mogu da čekam", objasni Matađuro. "Rado ću proći kroz sve poteškoće, samo ako bi me ti učio. Ako postanem tvoj verni sluga, koliko bi to moglo trajati?"
"O, možda deset godina", popusti Banzo.
"Otac mi stari i uskoro ću morati da se brinem o njemu", nastavi Matađuro. "Ako bih radio daleko napornije, koliko bi mi vremena trebalo?
"O, možda trideset godina", reče Banzo.
"Kako to?", upita Matađuro. "Prvo kažeš deset, a sada trideset godina. Podneću sve poteškoće da postanem majstor ove umetnosti u najkraćem roku!"
"E pa", reče Banzo "u tom slučaju ćeš morati da ostaneš kod mene sedamdeset godina. Čovek koji žuri kao ti da postigne rezultat, retko kad brzo uči."
"U redu", složi se mladić, najzad shvativši da je bio prekoren zbog svoje nestrpljivosti, "Slažem se".
Matađuru beše rečeno da nikako ne govori o mačevanju i da nikada ne dodirne mač. Kuvao je svome očitelju, prao sudove, spremao mu krevet, čistio dvorište, uređivao vrt, bez i jedne reči o mačevanju.
Prođoše tri godine. Matađuro je još uvek radio isto. Bio je tužan mislivši na svoju budućnost. Još nije ni počeo da izučava umetnost kojoj je rešio da posveti život.
Ali jednog dana Banzo mu se prikrade iza leđa i prestravi ga udarivši ga drvenim mačem.
Sledećeg dana dok Matađuro kuvaše pirinač, Banzo opet neočekivano iskoči pred njega.
Posle ovoga, Matađuro je morao i dan i noć da se brani od neočekivanih napada. Ni trenutak u danu ne bi prošao, a da nije morao da misli na ukus Banzovog mača.
Učio je tako brzo da je izazvao osmehe na licu učitelja.
Matađuro postade najveći mačevalac u zemlji.
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
- Poruka
- 402.735
UPALI SVETLO PRE NEGO ŠTO KRENEŠ
Jednoga dana Tomazena poseti grupa studenata. Posle upoznavanja i razmene uljudnosti, započe razgovor na večne teme života i smrti. Jedan od studenata postavi pitanje od kakvog je značaja čovekovo životno iskustvo za njegov duhovni razvoj. Tomazen odgovori:
"Većina ljudi prolazi kroz život otprilike ovako... Zamislite čoveka koji se jednoga dana nađe na pragu neke mračne prostorije, recimo nekog mračnog antikvarijata. Prozora nema, svetlost ne dopire ni od kuda, tama je potpuna, a prag na kome upravo stoji, razdvaja svet vidljivog od sveta nevidljivog i nepoznatog. Čovek ne vidi ama baš ništa, ali vođen radoznalošću, ipak uđe u prostoriju i krene kroz mrak. Ne prođe dugo, a čovek počne da se sudara sa raznim stvarima. Naletevši na prvu on je obori, izgazi, podigne, ispusti, ponovo podigne, opipa i konačno je prepoznavši zaključi : "Ovo je bila kineska vaza!"... ali je vaza već razbijena. Ostavi je, i nastavi dalje.
Pipajući kroz mrkli mrak sudari se sa drugim predmetom: obori ga, šutne, zgazi, podigne, opipa, ispusti i zaključi: "Ovo je bila kristalna kugla..." - ali je kugla već razbijena. Ostavi i nju, i krene dalje.Ubrzo se sudari sa sledećom stvari: obori je, izgazi, išutira, izokreće, ispipa i osetivši nešto kao bol, zaključi: "Ovo je bila moja prošlost..." - ali je prošlost već razbijena.
Naletevši na još jednu stvar u neprozirnom mraku, obori je, išutira, izubija, isprevrće, opipa i konstatuje: "Ovo je bila moja duša..." - ali je duša već razbijena. Čovek je ostavi, ili je iz sažaljenja ponese sa sobom i nastavi dalje kroz tamu.
Ne prođe mnogo, a čovek naleti na još jednu stvar, ovog puta veću od svih na koje je do tada naišao idući kroz mrak. Obori je, izgazi, išutira, podigne, ispusti, ponovo podigne, ispipa i onako izubijan zaključi: "Gle, ovo je bio moj Život!" - ali je život već prošao...
Zato, kada se nađete na pragu nepoznate, mračne prostorije, učinite sve da pronađete izvor svetlosti. Tek kada upalite svetlo - krenite dalje. Možda će potrajati, ali tako bar nećete morati da porazbijate sve bitne stvari na koje naiđete u vašem životu da bi ih spoznali: od kineske vaze - do života samog."
Jednoga dana Tomazena poseti grupa studenata. Posle upoznavanja i razmene uljudnosti, započe razgovor na večne teme života i smrti. Jedan od studenata postavi pitanje od kakvog je značaja čovekovo životno iskustvo za njegov duhovni razvoj. Tomazen odgovori:
"Većina ljudi prolazi kroz život otprilike ovako... Zamislite čoveka koji se jednoga dana nađe na pragu neke mračne prostorije, recimo nekog mračnog antikvarijata. Prozora nema, svetlost ne dopire ni od kuda, tama je potpuna, a prag na kome upravo stoji, razdvaja svet vidljivog od sveta nevidljivog i nepoznatog. Čovek ne vidi ama baš ništa, ali vođen radoznalošću, ipak uđe u prostoriju i krene kroz mrak. Ne prođe dugo, a čovek počne da se sudara sa raznim stvarima. Naletevši na prvu on je obori, izgazi, podigne, ispusti, ponovo podigne, opipa i konačno je prepoznavši zaključi : "Ovo je bila kineska vaza!"... ali je vaza već razbijena. Ostavi je, i nastavi dalje.
Pipajući kroz mrkli mrak sudari se sa drugim predmetom: obori ga, šutne, zgazi, podigne, opipa, ispusti i zaključi: "Ovo je bila kristalna kugla..." - ali je kugla već razbijena. Ostavi i nju, i krene dalje.Ubrzo se sudari sa sledećom stvari: obori je, izgazi, išutira, izokreće, ispipa i osetivši nešto kao bol, zaključi: "Ovo je bila moja prošlost..." - ali je prošlost već razbijena.
Naletevši na još jednu stvar u neprozirnom mraku, obori je, išutira, izubija, isprevrće, opipa i konstatuje: "Ovo je bila moja duša..." - ali je duša već razbijena. Čovek je ostavi, ili je iz sažaljenja ponese sa sobom i nastavi dalje kroz tamu.
Ne prođe mnogo, a čovek naleti na još jednu stvar, ovog puta veću od svih na koje je do tada naišao idući kroz mrak. Obori je, izgazi, išutira, podigne, ispusti, ponovo podigne, ispipa i onako izubijan zaključi: "Gle, ovo je bio moj Život!" - ali je život već prošao...
Zato, kada se nađete na pragu nepoznate, mračne prostorije, učinite sve da pronađete izvor svetlosti. Tek kada upalite svetlo - krenite dalje. Možda će potrajati, ali tako bar nećete morati da porazbijate sve bitne stvari na koje naiđete u vašem životu da bi ih spoznali: od kineske vaze - do života samog."
gost 202584
Poznat
- Poruka
- 7.235
ал се неверници досетише...
таму светлом прогласише...
да у мраку владају...
таму светлом прогласише...
да у мраку владају...
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
Kar je održao čas zena....
ranjeni Zoro
Elita
- Poruka
- 21.566
U jedno selo je došao stranac.
Imao je crno odelo, belu košulju, šešir i kofer i kako to već biva, ubrzo je postao predmet raznih priča, nagađanja i pretpostavki..
ali, već sutradan, čovek je otišao..
a selo nastavilo da priča.
- - - - - - - - - -
(ovde je jedina poenta u tome što selo ima hotel.
Ništa više, ne trudite se..)
Imao je crno odelo, belu košulju, šešir i kofer i kako to već biva, ubrzo je postao predmet raznih priča, nagađanja i pretpostavki..
ali, već sutradan, čovek je otišao..
a selo nastavilo da priča.
- - - - - - - - - -
(ovde je jedina poenta u tome što selo ima hotel.
Ništa više, ne trudite se..)
- Poruka
- 402.735
U staro vreme, majstori koji su kovali katane bili su često slavniji od samuraja koji su te mačeve nosili.
Od dvojce najboljih nikako nisu mogli da izaberu prvog. Tako se dogovore da svaki od njih iskuje po jednu katanu,
koje će se ispitati, nakon čega će proglasiti najboljeg.
Ispit je bio u tome da se katane pobodu u korito jednog potoka sa oštricom okrenutom uzvodno. Tako i učine.
Bila je jesen i rečicom je plovilo otpalo lišće. Kako je koji list nailazio na mač prvog majstora tako je bivao raspolućen.
Međutim, na katanu drugog kovača nije naišao ni jedan list ...
Koja je katana bila bolja?
Od dvojce najboljih nikako nisu mogli da izaberu prvog. Tako se dogovore da svaki od njih iskuje po jednu katanu,
koje će se ispitati, nakon čega će proglasiti najboljeg.
Ispit je bio u tome da se katane pobodu u korito jednog potoka sa oštricom okrenutom uzvodno. Tako i učine.
Bila je jesen i rečicom je plovilo otpalo lišće. Kako je koji list nailazio na mač prvog majstora tako je bivao raspolućen.
Međutim, na katanu drugog kovača nije naišao ni jedan list ...
Koja je katana bila bolja?
faraonn
Elita
- Poruka
- 20.192
...druga,
'plamen' njenog sječiva
odbijao je 'lišće'...
'plamen' njenog sječiva
odbijao je 'lišće'...
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.469
Ostareli traktor IMT533 je, na putu kroz sumu ostao bez dizela.
Morao je da svrati do zeke i da ga zamoli da mu pozajmi litar-dva, kolko da ne prenoci u sumi, zbog vlage. Ali zeka je bas nedavno sejao sargarepu i nije mu ostalo ni kapi goriva.
Svinje su imale neku kolicinu, ali su se grejale na lozaka a zima je pretila da ce potrajati, i nije bilo sanse da dobiju gorivo.
Dogovorili su se da zajedno skoknu do Lije, jer ona sigurno zna ko ima. Ali ih je lija na vreme spazila i svoju kantu sa dizelom brzo spustila u podrum i pokrila liscem.
Predlozila je da zajedno prosetaju do mede, on spava tu blizu, nece ni primetiti da mu fali goriva. Kada su shvatili da u medinom buretu nema ni kapi, svi su pogledali u liju.
Ona je tada predlozila da prosetaju do vuka. Ipak je vuk kralj sume - buduci da u nasim sumama nema lavova, a traktora samo zalutalih. Lija je bila zadovoljna kada je traktoru pocrvenela sasija.
I tako su svi zajedno krenuli do vuka. Njegov brlog je bio najneuredniji deo sume, mesto koje su i krtice izbegavale.Trebalo je vremena da pronadju ulaz, jer je bio pun granja i mahovine
Kada im je vuk otvorio vrata, traktor ga je udario po ramenu i dreknuo: DE SI VUCE LEGENDO!!!
Morao je da svrati do zeke i da ga zamoli da mu pozajmi litar-dva, kolko da ne prenoci u sumi, zbog vlage. Ali zeka je bas nedavno sejao sargarepu i nije mu ostalo ni kapi goriva.
Svinje su imale neku kolicinu, ali su se grejale na lozaka a zima je pretila da ce potrajati, i nije bilo sanse da dobiju gorivo.
Dogovorili su se da zajedno skoknu do Lije, jer ona sigurno zna ko ima. Ali ih je lija na vreme spazila i svoju kantu sa dizelom brzo spustila u podrum i pokrila liscem.
Predlozila je da zajedno prosetaju do mede, on spava tu blizu, nece ni primetiti da mu fali goriva. Kada su shvatili da u medinom buretu nema ni kapi, svi su pogledali u liju.
Ona je tada predlozila da prosetaju do vuka. Ipak je vuk kralj sume - buduci da u nasim sumama nema lavova, a traktora samo zalutalih. Lija je bila zadovoljna kada je traktoru pocrvenela sasija.
I tako su svi zajedno krenuli do vuka. Njegov brlog je bio najneuredniji deo sume, mesto koje su i krtice izbegavale.Trebalo je vremena da pronadju ulaz, jer je bio pun granja i mahovine
Kada im je vuk otvorio vrata, traktor ga je udario po ramenu i dreknuo: DE SI VUCE LEGENDO!!!
Poslednja izmena:
- Poruka
- 402.735
“ Pred vodom bistrog planinskog potoka što žubori preko kamenja nijedan čovek neće zadrhtati od straha. Ali, teško da će se naći ijedan koji neće zadrhati kada, makar i iz velike daljine, ugleda tigra!
Međutim, voda teče i prelazi preko trnja bez i najmanje ogrebotine i zastoja, dok, čak i tigar mora da zastane pred tako moćnim neprijateljem ako naleti na njega! Čovek se boji tigra, tigar se boji trnja, voda se ne boj ni tigra, ni čoveka, ni trna. Tigar je snažniji od čoveka, trn pobeđuje tigra, voda savlađuje sve - do čoveka. Gde je čovekova snaga? Gde je čovekova slabost? “
Tomazen
Međutim, voda teče i prelazi preko trnja bez i najmanje ogrebotine i zastoja, dok, čak i tigar mora da zastane pred tako moćnim neprijateljem ako naleti na njega! Čovek se boji tigra, tigar se boji trnja, voda se ne boj ni tigra, ni čoveka, ni trna. Tigar je snažniji od čoveka, trn pobeđuje tigra, voda savlađuje sve - do čoveka. Gde je čovekova snaga? Gde je čovekova slabost? “
Tomazen
faraonn
Elita
- Poruka
- 20.192
...neću ništa da napišem
jer nijesi mi rekla
Prijateljice moja
...nijesi rekla
jesam li pogodio ...gore...
...nijesam ljut
ali zapostavljen ,- da ...
- Poruka
- 402.735
...neću ništa da napišem
jer nijesi mi rekla
Prijateljice moja
...nijesi rekla
jesam li pogodio ...gore...
...nijesam ljut
ali zapostavljen ,- da ...
Sta da kazem kada znas,prijatelju
- Poruka
- 402.735
Mesec se ne može ukrasti
Rjokan, učitelj zena, živeo je vrlo skromno u jednoj maloj kolibi u podnožju brda. Jedne večeri lopov uđe u kolibu i otkri da u njoj nema ničega što bi se moglo ukrasti. Rjokan se vrati i zateče ga. "Možda si prešao dug put da me posetiš", reče pljačkašu, "i ne bi trebalo da se vratiš praznih ruku. Molim te, uzmi moju odeću kao poklon." Lopov ostade zaprepašćen. Uze odeću i pobeže. Rjokan sede onako neodeven da posmatra mesec. "Jadnik", sanjario je, "voleo bih da sam mogao da mu dam ovaj lepi mesec."
Rjokan, učitelj zena, živeo je vrlo skromno u jednoj maloj kolibi u podnožju brda. Jedne večeri lopov uđe u kolibu i otkri da u njoj nema ničega što bi se moglo ukrasti. Rjokan se vrati i zateče ga. "Možda si prešao dug put da me posetiš", reče pljačkašu, "i ne bi trebalo da se vratiš praznih ruku. Molim te, uzmi moju odeću kao poklon." Lopov ostade zaprepašćen. Uze odeću i pobeže. Rjokan sede onako neodeven da posmatra mesec. "Jadnik", sanjario je, "voleo bih da sam mogao da mu dam ovaj lepi mesec."
- stanje
