Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Зажелићеш да будеш мајка,
и очима сузним пуним бајка
и гласом пуним успаванка,
смешићеш се без престанка,
и клечаћеш предамном:
Али са мога лица
падаће на тебе мржњом тамном
радост зулума, згаришта и шума,
и горди, безбрижни смех убица.
Под гором високом у вечери јасне, шаптаћеш ми речи плахе страсне,
и нудити недра најежена бела.
Али ће из моја оба ока невесела
јурнути да грле погледи жудни
планински један стрм,
или бор, или јелу, или шуму расцветану,
или који мрачан грм.
И кад ти на лицу плане плам, блудан и стидан од дара
скривеног под срцем сред недара:
ја отац бићу тужан, што не убих,
ја отац бићу тужан, јер љубљах,
што нисам више крвав и сам.
Duša ti je raskidana, čista, bolna,
bleda kao lica ruskih nihilistkinja.
pogled ti je gorak i svet, ko u madona,
u kapelama gde kandilo jedva tinja.
Ozbiljna si i tužna i poštena.
Kad tio sviraš Betovena
čelo ti je puno teških bora,
kao da si muško, što se svud potuco,
sa Hristom, Mefistom i sa Don Huanom,
u životu veselom i tužno nasmejanom.
Kao prosjak sa barikada puco,
i ko Cezar dolazio sa mora.
Al čim se zaljubiš...
članci tvoji i grudi malene
i kolena tvrda ko kruna od srebra,
i blede usne što brzo zarumene,
i sjajna laka rebra
čine te markizom....
U strahu očiju plavih,
i žilica jako ljubičastih,
i grudi ko cvetovi što venu,
cvetovi beli prvi...
Markizom, što bleda od uživanja
bezbožna, ironična kad se zora javi
odlazi ispod grana.
I ostavlja draganu za uspomenu
dve tri kapi ljubičaste krvi.
"Dodirujem ti usta,prstom dodirujem rub tvojih usana
i ocrtavam ih
kao da izlaze iz moje ruke,
kao da se tvoja usta prvi put malko otvaraju,
dovoljno je da zazmurim
pa da se sve raspline i sve ponovo pocne,
svaki put stvaram usta koja pozelim,
usta koja moja ruka bira i crta na tvom licu,
usta izabrana od svih mogucih suverenom slobodom
mog sopstvenog izbora
da ih svojom rukom iscrtavam na tvom licu
a koja se pukom slucajnoscu koju ne nastojim da shvatim,
podudaraju bas sa ustima sto se smese
ispod ovih koja ti crta moja ruka."
Tvoje telo
ima sklonište
u gnezdu zime,
skrivena i divlja
u dubinama vremena
počivam ja,
u spiralama lišća.
Mogla bih,
jednostavni lahor
da napustim vreme
i da ne budem ništa drugo do tvoj poljubac,
dok ne izgubim glas,
Kada je Bog stvorio ljubav nije mnogo pomogao
Kada je Bog stvorio pse nije pomogao psima
Kada je Bog stvorio biljke to je bilo prosečno
Kada je Bog stvorio mržnju dobili smo nešto korisno
Kada je Bog stvorio mene, stvorio je mene
Kada je Bog stvorio majmuna, spavao je
Kada je stvorio žirafu bio je pijan
Kada je stvorio narkotike bio je drogiran
Kada je stvorio samoubistvo bio je deprimiran
Kada je stvorio tebe kako ležiš u krevetu
Znao je što radi
Bio je i pijan i drogiran
I stvorio je planine, i more, i vatru odjednom
Napravio je nekoliko grešaka
ali kad je stvorio tebe kako ležiš u krevetu
Svršio je po cijelom njegovom blaženom univerzumu.
