Zelim te...

[Gogilli]

 

[PetarSamotnjak]

JA

Koliko me je ko tražio,
toliko me je i otkrio.
Koliko me otkrio,
toliko me je zaslužio.
I dajem sve,
tek kad ima ko sve da ponese.
Dođavola sa onima koji bi
da me parčaju.

Ratko Petrović

 

[gost 337958]

 

[Rusalka]

Жедан сам те, Сласти, јер у души чујем
Крик вечите жудње, и, кô идол свети,
Постала си симбол у болу, у сети.
Хоћу те, Животе, и страсно те штујем,

У вртлогу страха ја о теби снујем.
Рођен сам да будем пророк оној чети,
Што ће ведра чела силно тебе хтети.
Љубави н Срећо, кô кобац вас кљујем!

Док дамари прште и играју жиле,
Тонем у дубине, где се свесно скриле
У дремежу тихом снене кћери Тајне.

Тад врлине певам дубоким опелом,
Истурених уста пијем снагом целом
Сласти, сласти дубоке, бескрајне.

Милутин Бојић​

 

[PetarSamotnjak]

TRAG

Želim
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.

Da poneseš od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag

puteva zasutih lišćem svelim
sa jablanova.

Miloš Crnjanski

 

[Jan Hus]

JELA

Ko poškropi tvoje kose, Jelo,
Ko orosi tvoje lice b'jelo?

"Jutros stajah ispod jorgovana,
Pa me rosa pokapa sa grana".

Pravo kaži, a ne laži nani,
Gdje su, šćeri, sa grla đerdani?

"Što bih ti se, majko, krivo klela?
Jutros sam se na jorgovan pela.

Za đerdan mi zape rosna grana,
Pa se prosu ispod jorgovana".

Moja šćeri, moja tugo, jao,
A ko ti je njedra raskopčao?

"Rano zorom, ne karaj me, mati,
Ja u baštu odoh ruže brati;

Sa sevlije plahi vjetar prhn'o
Pa mi, majko, sva njedra razgrn'o".

Što su mutne tvoje oči tako?
"Noćas nisam zaspala nikako,

Negdje slavuj pjevaše sa grane
Pa ga slušah sve do zore rane".

A zašto ti plam uz lice bije?
Jao, šćeri da vrućica nije?

"Nije majko! ta što bih ti krila!
Maloprije kod vatre sam bila.

"Plaha vatra udari u lice,
Pa mi s toga gore jagodice".

Hajd' na izvor, rashladi se, Jelo,
Umi lice i to grlo b'jelo.

"Hoću majko!..." Curi srce bije,
Gust jorgovan mlado momče krije...

ALEKSA ŠANTIĆ

 

[PetarSamotnjak]

UČENJE

Pogledaj kroz prozor.
Sa puste ulice gledaju te odnekud moje oči.
Blago. Kao da se uče nježnosti.

Oslušni tišinu.
Čućeš moj šapat.
Tih.
Pretih.
Kao da se riječi uče govoriti tebi.

Jovica Letić

 

[Ameno...]

 

[PetarSamotnjak]

***

Umesto praznog Vi u trenu
Izmaklo joj se toplo Ti
I tad kroz dušu zaljubljenu
Pokuljaše mi srećni sni.
Gledam je,ne znam da oborim
Svoj zamišljen pogled s nje
O,Vi ste mili - to joj zborim
A pri tom mislim: volim te!

Aleksandar Puškin

 

[Young_blood]

 

[rosel]

 

[PetarSamotnjak]

Uvek mi bežiš
za jedno juče.
Uvek si daleko
za jedno sutra.

Miroslav Antić

 

[gost 337958]

 

[gost 337958]

Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна… док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем. Осети како почиње сва да се топи од неке сладости. Чак јој и уста слатка. Сваки час их облизује. Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала. И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке. Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње. И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софки. Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроз сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца. Ујутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена. Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти. И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем. У сваком би цвету налазила по једну своју жељу, у сваком цвркуту птица покоји неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме...

„НЕЧИСТА КРВ“ – БОРА СТАНКОВИЋ

 

[Jan Hus]

JA, TI I SVI SAVREMENI PAROVI

Ceo nam je dan dug, i dosadan.
Do večeri, kad se, krišom, sastajemo.
Poljubac jedan, brz, i negledan,
dosta nam je. Da se svetu nasmejemo.
Da odemo u noć, kao da smo krivi.
Lako, kao tica, koja kratko živi.

Naš viti korak ne vezuje brak,
ni nevini zanos zagrljaja prvih.
Nego osmeh lak, što cveta u mrak,
na usnicama sa dve-tri kapi krvi.
Ruke nam ne drhte, od stara prstenja,
nego od žudi, straha i sažaljenja!

Ah, nije taj strah samo naš uzdah,
kad vidimo šumu, kako lako cveta.
Nego je to plah, isprekidan dah,
kojim bi nekud dalje, sa ovoga sveta.
U Slobodu, kud, nad nama, grane jezde.
U prah mirisan, kud lipe raspu zvezde!

Uzeše nam čast, ali svetli slast,
nebesna, kao ponos, na našem licu!
Naša je strast gurnula u propast:
laži, zakone, novac, i porodicu.
Od poniženja nam je klonula glava,
al nam se, u telu, proleće spasava!

Naš tužan osmeh blagosilja greh;
žig onih koji ljube, na svetu celom.
Ceo nam je dan dug, i dosadan,
i prolazi u ćutanju neveselom.
Tek uveče, slobodan ko u travi cvet,
ja te čekam. Na jednoj klupi. Razapet.

MILOŠ CRNJANSKI

 

[PetarSamotnjak]

ZAUVEK

Hajde,
da se rastanemo plačući,
da se neprirodno razdvojimo
i da nikad ne saznamo kako bi bilo

Kad se lažemo,
Kad se izbegavamo,
Kad se manje volimo.
I da nam nikad ne dosadi.

Ivan Tokin

 

[Young_blood]

 

[Rusalka]

Budi mi svetionik osvetli mi
more beznadja,
budi mi kompas i vodi me sebi.
Budi zivi pesak,da potonem
u tvoju dusu kada te pronadjem,
A ja bit cu tvoja meka postelja.
Meli

 

[PetarSamotnjak]

PESMA ŽENI

Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reč u šumu
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Jovan Dučić

 

[Jan Hus]

SAMOTNJAK ISPOD DUGE


Izgrižen sam…

Razjarene zvijeri
svoje su krvave očnjake
zarivale duboko
u mene
do samoga srca
ranivši ga....

Žedno mi tijelo puca...

Ko pustinjski samotnjak
krvarim svoje rane
vučući svoju dušu iskrvarenim tragom…
Ogoljela vidi se prostim okom

Ne boli….žeđi…

Samo suze magle oči
ispiru krvave tragove…

U daljini žmirka svjetlosti sjaj
oluje ju lome…kidaju
iskidana pruža se ko duga
ne bi li mi pokazala put vodi…

Pijem dugu…
pužeći za njom ko zgaženi cvijet
tražeć svjetlost da me upije…

Al uzalud…..

Zdravko Odorčić

P.S.

Tu, tu bih, u ovom životu, da me oblije slap
Svih divota čulnih, kao pad mirisnog mleka.
A, čini mi se, jedna jedina, takva, blista kap,
nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka.

Miloš Crnjanski

 

[NIKOS_]

ti si za mene:
sunce u 6.55 izjutra
moj pozdrav istom
ime koje prvo progovorim
cak pre svoga
ti me znas najbolje
ti me nerviras najvise
ti imas nesto sto drugi nemaju
pre svega si svoja
a potom pripadas
pa si svoja i moja
to te duplira
kada udjes u mene(tacnije ja u tebe) to te triplira
kad me pomazis po glavi,ja se namestim u polozaj da ti bude lakse
da osetis koliko mi je drago

Konstantin Galcinjski

 

[PetarSamotnjak]

OSTANI TAKO I ĆUTI

Pogledaj: pod oknom trg.
Mala drolja - subota u krznu od inja.
Sasvim mala.
mala zabludela subota
sa podsuknjom od taftanskog praskozorja
sa brošem uličnog fenjera od prekoputa.

Voleo bi da shvatiš zašto sam nekada tako vreo
kao jug.

Pa ja sam,
rodjeno moje,
u krvi stvarno jug.

Jug moraš da razumeš zašto je i plug i drug.

Moraš da razumeš dok se ovo severno lišće
kovitla,
kovitla u krug
i vetar kroz naše glave
rominja
plače
i luta.

Jug moraš da razumeš zašto ore,
ore,
ore.

Jug moraš da razumeš ove zore,
i kroz sve zore.

I da oprostiš što ništa bolje ne umem da ti kažem
sada kada se poslednji put voli.

I da oprostiš što te ranjivim poljupcima
budim iz sna,

Ali ako smo se u ovoj čekaonici naše ljubavi
poskidali goli,
od strasnog umora,
od strasne sramote goli,
-- onda nek budemo kako treba goli
od zvezdanih visina do dna.


Miroslav Antić

 

[Rusalka]

Sad.
Smo.
Na pocetku.
Uzdaha.
Ivona Jukic

​

 

[Suljo.L]

 

[PetarSamotnjak]

OPROSTI

Oprosti mojim rukama,
što te grle tako snažno.
Kovane su u seljačkim mukama,
tamo gde ništa nije lažno.

Oprosti mojim očima,
što te gledaju tako milo.
Gledale bi i danju i noćima,
kad se noću ne bi snilo.

Oprosti mojim usnama,
što te ljube tako strasno.
Korakom dugim život korača,
posle možda biće kasno.

Oprosti srcu u grudima,
što nestašno je kao čigra.
Kad spozna dobro u ljudima,
od radosti stalno igra.

Oprosti suzama mojim,
što ne kvase mi obraze.
Pored tebe uspehe brojim,
a zaboravih na poraze.

Znam da me grliš srcem
i da oprostićeš uvek meni,
sva zlodela pod ovim sunce,
a oprostio bih i ja tebi.

Dragan Đurašinović