Zelim te...

[PetarSamotnjak]

KAD TI IZGOVORIM IME

Kad ti izgovaram ime,
usta su mi puna krzna i tamjana,
i sirovog mesa i cveća.

U očima mi grme grčevi svetlosti.
u temenu se protežu grobovi strašno grbavi.

Kad ti izgovaram ime,
sav sam ispljuvan i čist,
i mek i besan.
I – polumrtav od ljubavi.

Naučila si me da uz tebe ričem,
i naričem,
i milujem,
i drobim.

Kad ti izgovaram ime – sav sam ošuren od sunca
i neko mi neverovatno lepo čudo u grlu klokoće.

Miroslav Antić

 

[Roibuš]

 

[imaginacija*]

 

[_provincijalka_]

 

[Ameno...]

 

[PetarSamotnjak]

***

O Previsoka, Preduboka,
navire Vaša duša gusta
i na safire Vašeg oka,
i na srdašce Vaših usta.
Vaša je duša sveta, stroga,
a svaka Vaša gesta kraljska,
sa usna koje diče Boga
besjeda teče nadzemaljska.
Molitva ili volja skromna
kruna je Vaše umjetnosti.
A kroz plot nježna tijela lomna
gospodstvo vidim Vaše kosti.
Al do Vas nemam snage doći
sa tučnim zvekom mojih rima;
jer mjesto Vam je (sutra Moći)
na sredovječnim prozorima.
Hladne su ove riječi lijepe
ko usred snijega mrtve tice;
ali sve duše za Vas strepe
i kliču Svjetlu zahvalnice.
Nego bih htio (nisam više
plemenit vrač u Dubrovniku)
obesmrtit Vas povrh niše
il pribit na zid Vječnu Sliku.

Tin Ujević

 

[poetessa]

 

[PetarSamotnjak]

ETERIZAM

Moja je bajka:
da se u snu dok se spava
dobra čine, i da ništa
nije java.
Nismo znali a imali smo
čedo u daljini.

Rekao sam ti cvet jedan lak
ispuniće tvoje misli.
Sve osmehe koji su od bola svisli,
sačuvaće zrak
negde u daljini.

O ničeg nek te nije žao.
Zato sam ti tu misao dao
tužnoj goloj i beloj,
neveseloj.
Gledaj u jesen mirno,
kako se gubi dan
i ljubi.

Blago kao jedno zvono
da zazvoni u daljini
mišlju tom sam te dodirno.

Miloš Crnjanski

 

[Rusalka]

"...najviše si ti kada u meni nestaješ
i vatrom me obnavljaš."​

 

[Suljo.L]

 

[PetarSamotnjak]

TRAŽI ME


Traži me,
dok se noć
kao vodopad
u zoru sliva,
dok slavuji
pesmom jutro
pozdravljaju.

Traži me,
na dnu duše
gde se voljeni
čuvaju kao tajna
notama pisana,
gde zaranjaš
sama u noćima
tamnim.

Ne traži me,
na dnu čase
koju ispijaš
do dna,
dok noć
uzdah ti krade.

Ne traži me,
u noćima
pijanim zbog
mirnog sna,
gde se legu
golubice mlade.

Miloš Balmazović

 

[Hero]

 

[PetarSamotnjak]

ZAŽMURI

Zažmuri. Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.
Samo zažmuri i želi... sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju...
Nauči da želiš tako da ti se čini da neću umeti da je ispunim,
pa da se iznenadiš kad shvatiš da moraš želeti više da bi me sustigla...
Ponekad proviri, da proveriš jesam li stvaran,
nasmeši se što si šašava, pa si posumnjala.
Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,
već na tvojoj koži, jer pod njom je postalo tesno.
Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,
da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,
inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.
Lepa si, ali lepša si kada želiš da budemo lepi,
pa se pore otvore, da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje
prođe ovaj trenutak večnosti, podešen da kasni jedan svetlosni bljesak,
taman toliko, koliko je potrebno da progledaš dok žmuriš.

Goran Tadić

 

[Roibuš]

 

[PetarSamotnjak]

TOLIKO SAM SANJAO O TEBI

Toliko sam sanjao o tebi,
Da gubim svoju realnost.
I da li je još uvek čas da dostignem to
Živo telo i da ga poljubim na tim usnama rađanje glasa,
Što mi je tako drag?

Toliko sam sanjao o tebi,
Da se moje ruke,naviknute da grle tvoju senu,
Stoje na mojim grudima,ne bi li možda
Osetile obrise tvoga tela,
I da sam pred stvarnom pojavom onoga,
Što me tako muči I upravlja sa mnom već danima I
Godinama,postao bez sumnje sena.

O, osećanja neodlučnosti!
Toliko sam sanjao o tebi,da je bez sumnje
Proslo već vreme mog buđenja.
I ja sada spavam,
Stojeći sa telom izloženim svim pojavama
Ljubavi I života,
I da bih tebi,o jedina,
Koja I danas za mene jos uvek nesto značiš,
Mogao teže dodirnuti celo I usne
Nego bilo koje usne I bilo koje čelo.

Toliko sam sanjao o tebi,
toliko hodao, govorio i spavao sa tvojom senom,
da mi sad više ništa ne preosta, a možda i zato,
da postanem prikaza među tim prikazama
i sena sto puta više nego sena, koja se šeta
i šetaće se radosno
po sunčanom satu tvoga života.

Rober Desnos

 

[Jan Hus]

OJ JELICE VITA JELO

Kako sam se zaželio
Oj Jelice, vita jelo,
Da mi sad pod rukom cvjeta
Ono tvoje vitko tijelo.

Da milujem tople grudi
Vrletne kukove,
Da od dúga zapinjemo
Nebom šarene lukove.

I puštamo vrele strijele
Po usnama – livadama sreće,
Plave, crvene i tople –
Gdje radosti ima veće?

Gušterice, zavodnice
Oj Jelice – vita jelo,
Kakva me to vatra grije
Dok mislim na tvoje tijelo?

Dok kroz oči zatvorene
Slutim tvoj me osmijeh ljubi,
Srce kuca, biserom se
Smiju na me bijeli zubi.

U glavi mi sve se vrti:
Cijeli svijet i ljeto cijelo –
Oh da mi je sad pod rukom
Ono tvoje vitko tijelo!!

G. Krklec

 

[PetarSamotnjak]

DUŠO MOJA

Dušo moja i kada krenem
tako bih rado da se vratim
Ti ne znaš da je pola mene,
ostalo s tobom da te prati.

Ostalo s tobom da te ljubi
dok budeš sama i bude zima,
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego išta ima.

Dušo moja, ja ne znam više
koliko dugo mrtav stojim
dok slušam kako liju kiše
pod mračnim prozorima tvojim.

Dušo moja, ti umorna si
i bez tebe ti ležaj spremam.
Na nekoj zvijezdi što se gasi
ja tražim svjetlo koje nemam.

Pod hladnim nebom, ispod granja
stavit ćeš glavu na moje grudi.
I ja sam onaj koji sanja
i zato neću da te budim.

Dušo moja, ko kaplja vode
i ti se topiš na mome dlanu
jer s tobom dođe i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu.

Zvonimir Golob

 

[Rusalka]

Pusti da ti sviram, dusa gine od tisine.

I ne boj se buke, to sto svira to su ruke!

 

[PetarSamotnjak]

LJUBAV

O, da mi je nešto pa da budem reka,
Pa da tečem ispred tvoje kuće male;
Pevajući tebi, da razbijem vale
O pragove gde ti staje noga meka.

Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom
Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke,
Prigrlim te sebi u svoje klobuke,
I da tebe, draga, više ne dam nikom.

Na dušeku trava i mojih smaragda,
Kao nimfa moja, da počivaš svagda,
I da niko ne zna tvoje mesto gde je.

Samo moje oči da gledaju u te,
Samo moje sve dubine i sve kute
Da lepota tvoja osiplje i greje.

Aleksa Šantić

 

[Suljo.L]

 

[PetarSamotnjak]

ŠTA TU IMA VIŠE DA SE KAŽE


Kažeš mi: ti si nešto više
Od nekog kamena ili biljke.
Kažeš mi: ti osećaš, misliš i znaš
Da misliš i osećaš.
Zar kamen stihove piše?
Zar biljke imaju predstavu o svetu?

Da: Postoji razlika.
Ali ne ona razlika koju ti nalaziš;
Jer svest me ne obavezuje da o stvarima ispredam teorije:
Jedino me obavezuje da budem svestan.

Da li sam ja nešto više od neke biljke ili kamena? Ne znam.
Drugačiji sam. Ne znam šta je više ili manje.

Da li je posedovanje svesti nešto više od posedovanja boje?
Može biti, ali i ne mora.
Znam samo da je drugačije.
Niko ne može da dokaže da tu ima ičeg više od puke razlike.

Znam da je kamen stvaran i da biljka postoji.
Znam to zato što postoje.
Znam, jer mi moja čula to pokazuju.
Znam da sam i ja stvaran.
Znam, jer mi moja čula to pokazuju,
Iako manje jasno nego što mi pokazuju postojanje kamena ili biljke.
I ne znam ništa više.

Da, ja pišem stihove a kamen ih ne piše.
Da, ja imam predstave o svetu, a biljka nema nikakve.

Ali kamenovi nisu pesnici, već kamenovi;
I biljke su samo biljke, a ne mislioci.
Podjednako mogu reći da zbog toga od njih vredim bilo više
Ili manje.
Ali ja to ne kažem: kažem za kamen, "to je kamen",
Kažem za biljku, "to je biljka",
Kažem za sebe, "to sam ja".
I ne kažem ništa više. Šta tu ima više da se kaže?


Fernando Pessoa

 

[Branko Lori]

 

[Roibuš]

 

[PetarSamotnjak]

NOĆAS TE TUGUJEM


Noćas te tugujem, najdraže moje,
s nekim osjećajem daljine
Jer nema nikoga ovdje kraj mene,
i nitko da mi skine
tu suzu sa obraza.

Noćas te tugujem.

A u istom smo gradu
i iste brojimo minute.
Samo što usne ne ljube i šute,
samo što oči prosipaju sjaj
U nekim drugim sobama,
nekim drugim ljudima.

Noćas te tugujem i skitam.

Ne ljubim i pitam
Što je tamo iza jutra,
iza zagrebačke zime.
Postoji li tamo još tvoje ime,
kao što ti u meni postojiš
I ova noć što miriše,
po narančama s juga
govori mi što je tuga.

Nisi daleko.

A čini mi se kao sto godina
svjetlosti i tame,
kao da se ljubav tamo topi,
na plamenu svijeće.

I tugujem te noćas…
I tugujem…
I tugujem…

Željko Krznarić

 

[Ameno...]