PIZZA (četiri pizza u proseku od 40cm)
1.5Kg brašna tip 400
2 kašike meda (ako nemate med može i kašika šećera)
1 kafena kašika sitne soli (jodirane)
1-2 šoljice devičanskog maslinovog ulja
1 kašika morske soli (krupne)
20gr kvasca
1 L tople vode (malo jače no mlaka, ali ne vrela)
1 kafena kašičica sirćeta
Za pravljenje je potrebno imati relativno fino sterilisanu podlogu, to može biti sto, jer potrebno je mesiti i premesiti testo.
NAČIN PRIPREME:
1.
U činijici pomešajte med, kvasac i 1dcl tople vode. Sačekajte da nabubri.
Kvasac i šećer(med) stavljamo zajedno kako bi kvasac dobio energiju i ''oživeo'', s obzirom da se radi o vrsti fungusa. Tokom ovog procesa nikako i nikada ne treba mešati so i šećer(med) zajedno, jer će so drastično umanjiti ovaj proces.
2.
Za to vreme u povećoj vangli pomešajte sitnu jodiranu so i 1 kg brašna Tip400.
Brašno se mora prosejati! Ako nemate namensku sejalicu za brašno, možete da iskoristite bilo koju vrstu cediljke za čaj.
3.
Brašno, kvasac i vodu početi mešati kašikom ili varjačom dok je u vangli i dok je voda topla. Dodati kašičicu sirćeta i polovinu šoljice maslinovog ulja.
Želimo da ovaj proces odradimo relativno brzo jer će so usporiti proces ''oživljavanja'' kvasca, a topla voda izgubiti kvalitet koji omogućava da se brašno bolje sjedinjuje i da bolje upija vodu. Ovaj proces će trajati oko minut-dva, dok se ne napravi gumenkasta, lepljiva smesa. Gotovo je kada se napravila gumentaska, lepljiva smesa koja ne ostavlja vidljive tragove brašna na dnu ili sa strane vangle. Kašičica sirćeta je veoma važan trik koji koristim jer će smesi dodati pufnastiju teksturu, a ništa se neće osetiti tokom jela.
4.
Na pripremljenu podlogu posuti oko 100gr brašna. Rukom pobrašiti podlogu, tako da ima dovoljno brašna da se testo ne bi zalepilo za podlogu. Izručiti testo iz vangle i početi proces mešanja i dodavanja još brašna po potrebi.
U ovom procesu imamo idealnu masu koju smo napravili, ali želimo da uzmemo još relativnih 250gr brašna postepenim dodavanjem u intervalima od po 25gr tokom narednih deset do petnaest minuta konstantnog mešenja smese. Takođe želimo da brašno upije svu vodu, tako da se na kraju dobije smesa koja će biti gumenkasta, ali ne i lepljiva na dodir.
Način na koji mesimo brašno je teško opisati rečima, ali stavljamo brašno na testo, kao i ispod testa. Smesu kotrljamo i sve vreme zadržavamo oblik lopte. Smesu uzimamo ispod testa, prekrivamo vrh i zatim ponovo uguramo dlanom, dok testo vrtimo u jednom smeru. Ovaj proces radimo oko desetak minuta i ovo je najteži i najintezivniji proces, ali je veoma bitan da bi testo bilo fantastično.
GIF za primer :
Znamo da je testo idealno kada možemo da zarijemo prste, a ono će da se vrati ne ostavljajući tragove.
5. Nakon što imamo idealnu kompozituru testa koje se na dodir vraća u originalno stanje, dodaćemo oko polovine šoljice maslinovog ulja u vanglu, dobro nauljati sve strane vangle. Od testa ćemo napraviti loptu, a onda postaviti u vanglu. Površinu lopte testa ćemo takoće nauljati i par puta okrenuti u samoj vangli. Ovako nauljano testo ćemo ostaviti u vangli da odstoji preko noći, u frižideru! Prethodno ćemo ga pokriti celofanom i dobro izolovati.
Ovaj proces radimo kako bi automatski imali sposobnost da testo izvadimo nakon što odstoji u vangli. S druge strane testo će se nadizati zbog kvasca, što znači da nam je potrebno da se srazmerno podiže, za šta je sferični (loptasti) oblik najidealniji. Tokom ovog procesa će testo, takoće, dobijati mehuriće iznutra, a ulje će nam pomoći da se testo na površini ne raspadne i ne napukne. Za idealnu pizza, testo treba da odstoji što duže kako bi dobilo idealnu kompozituru jer će se peći na veoma jakoj temperaturu svega minut-dva! Ali, čak i u uslovima gde to nije moguće ostvariti, testo se može peći i do pet-deset minuta, i zbog toga nam je potrebno da bude što kvalitetnije. Brzina pečenja zavisi od toga koliko je tanko testo. Idealno pizza testo ne sme biti veće od 5-7mm debljine, jer će tokom pečenja svakako da dobije na volumenu, a paradajz sos ili drugi vidovi tešnosti ga mogu načiniti gnjeckavim i nedovoljno pečenim. na vrhu, a prepečenim na dnu.
6.
Nakon što je prošlo relativnih 24 sata, testo vadimo iz frižidera i prelazimo u sečenje. Testo treba iseći ''na krst'', tako da se naprave četiri jednaka dela. Ove delove treba premesiti i ostaviti na sobnoj temperaturi da se nadignu još malo. Premesiti ih u kugle.
Sve što ne želite da iskoristite sada, možete koristiti do sedam dana kasnije, ali je bitno da se to testo zamrzne u zamrzivaču. Testo se može naknadno mesiti i premesiti i neće mu ništa faliti.Ako hoćete manje pizza, možete seći na koliko god delova želite. U ovom receptu pizza se odmah jede jer niko nije lud da čeka.
7.
Potrebno je da se izmesi pizza. To se radi tako što se kugle od testa stavljaju na pobrašanu površinu, a onda se izgnječe polako tako da naprave mali ''točak''. Ostatak brašna se iskoristi u ovom procesu.
Ruke stavljamo u pozu kao kada ''tapkamo sličice'' i trudimo se da testo guramo od sredine ka spoljnoj strani, gurajući testo do spoljne strane gde se pravi korica. To možemo da radimo isključivo jagodicama prstiju u početku, a onda lagano počinjemo da oblikujemo pizza čim dosegne nekih 20cm dijametra. Tu već možemo i cele dlanove da koristimo za oblikovanje i rastezanje. Vrhovima prstiju i dalje guramo testo, dok dlanovima rastežemo i vrtimo u krug.
Kada smo zadovoljni svim aspektima toga kako pizza izgleda, možemo da dodajemo štagod želimo. Ispod testa za pizza stavljamo prstohvat morske soli koja će ne samo dodati ukus, već i pomoći da se testo ne zalepi odmah. Proces stavljanja sastojaka mora da bude veoma brz, jer se testo LEPI za površinu što duže stoji. Idealno bi bilo da čim napravite testo, odmah ga prenesete na tepsiju za pečenje. Idealno okruglu, ali ako imate neku drugu nije bitno. Možete i testo premesiti na pergament papiru! Ako ne možete sami da prenesete testo do vangle, potražite i pomoć ukućana, pogotovo ako se radi o velikom testu. Ako je testo preobimno, možete da napravite punjene ivice! Samo stavije malo kačkavalja i pokrijte ivice u kružnom redosledu.
Ja volim da napravim sos od izgnjeckanog paradajza koji se pekao u rerni zajedno sa malo luka i bibera. Jedna kutlača ovako gustog sosa daje poseban šmek pizza. Preko sosa obavezno ide iriški kačkavalj, sitna šunka i već delimično skuvani šampinjoni koji su veoma tanko sečeni. Ovo šini šampinjone gumenkastijim i svežijim prilikom klope. Preko njih obavezno ide par parčeta dimljene slaninice. Ako nemate rernu za pizza, a to je jedna vrsta izgrađene rerne nalik ''crepulji'' u koju idu drva, obična električna rerna će da posluži. Potrebno je da bude najjača temperatura i da se prethodno zagreje. Pizza je gotova kada kačkavalj dobije zlatno-žutu boju, a kora da dobije blago mrku-braon boju na ivicama.
Pizza se zatim izvadi, ostavi se 1 minut da odstoji, polije se sa malo maslinovog ulja i zatim se iseče.
Prijatno!
