Zasto su ljudi zli?

[CrniĐavo]

to nije vecni zivot.

Nego šta?

 

[Arianna]

Nego šta?

navela sam sta jeste...

 

[rdeki]

SAVRSENSTVO

Auh, bre!

U opstem smislu podrazumeva:

Kvalitet ili stanje savrsenstva ili potpunosti, kome nista ne nedostaje; potpuni razvoj, vestina, moralna odlicnost -vrsnoca, najvisi moguci nivo vrsnoce, zrelost, savrsenstvo u umetnosti, nauci…

Stanje bez mane i defekta, idealno stanje.

Dostici odredjeni ili postavljeni cilj ili nameru;

Savrsenstvo znaci dostici potpunost ; biti odrastao ili zreo...

Dovde je definicija.

Da bi ispravno razumeli savrsenstvo ne treba da mislimo da sve sto se naziva savrsenim je u apsolutnom smislu, to jest bez ikakvih ogranicenja.
Savrsenstvo u apsolutnom smislu se jedino odnosi na Stvoritelja. Bog Stvoritelj kao Apsolut jedini nema ogranicenja i egzistira u vecnosti…

Ovde počinje tandrčak.
Nemojmo da mislimo da ako se kaže "savršeno" da to zaista znači "apsolutno savršeno". Ostavimo ipak guruima da nam kažu šta jeste, a šta nije.

Dok sve ostalo ima ogranicenja ali moze biti savrseno u odnosu na svrhu za koju je stvreno.Taj termin podrazumeva i da postoji neko ko odlucuje kada je neko dostigao potpunost, tj standarde vrsnoce, i koje zahteve treba ispuniti...

Na ovom nivou svesti, mi mozemo samo stremiti ka savrsenstvu i time se priblizavamo onome koji je jedino apsolutno savrsen, a to je Bog kao Stvoritelj svega.

OK

SAVRSENSTVO Boga

Bog je savsen u apsolutnom smislu ,besmrtan, “oduvek je i zauvek” je… prebiva u vecnosti… Bog je ljubav.

Bog je stovrio ljude kao savrsene, ali savrsenstvo coveka je relativno u odnosu na savrsenstvo Boga, ono ne podrazumeva nemogucnost gresenja, zato sto su ljudi stvoreni sa slobodnom voljom – sa sposobnoscu da biraju izmedju dobra i zla…To sto su ljudi stvoreni sa slobodom izbora , cini ih savrsenima ali u okvirima svoje vrste, to ih cini ljudima. Jedino je Bog Jehova kao Stvoritelj savrsen u apsolutnom smislu.

Čekaj malo.
Bog je mogao da stvori ljude kao savršena bića, što podrazumeva njihovu nepogrešivost.
Ili je mogao da ih stvori nesavršene, sa verovatnoćom da će grešiti.
Nešto što je savršeno ne može da greši, a ako pogreši to znači da i nije bilo savršeno.

Prvi ljudi su stvoreni po slici Bozjoj, znaci kao savrsena bica…
Znaci, Adam i Eva su stvoreni kao savrsena bica, sa slobodnom voljom, sa mogucnoscu vecnog zivota, sve dok bi postovali Bozji zakon...
Jer SVRSENSTVO podrazumeva VECNOST, LJudi su stvoreni kao savrsena bica da zive vecno na zemlji....
TEk zgresivsi protiv Boga izgubili su savrsenstvo i vecnost...

Vidiš ovako..
Ako nešto nije savršeno, onda to nešto može da pogreši.
Kada posmatramo uzročno-posledičnu vezu nesavršenstvo je uzrok, a greška je posledica. Obrnuto ne ide.

Bog je namaravao da preko Adama stvori inteligentno ljudsko drustvo sa slobodnom voljom. Oni koji bi izabrali da vole Boga i njegova merila pokazali bi tako sto bi se drzali njegovog zakonai ziveli bi vecno na zemlji...
Dakle, poslusnost nije bila programirana u covekove mentalne sposobnosti, nego je morala izvirati iz srca (5. Mojsijeva 10:12,13 ; 30:19,20)
Adam bi bio nepotpun, tj nesavrsen, da nije imao mogucnostda bira izmedju poslusnosti i neposlusnosti.

Niko od nas ne zna šta je Bog nameravao, niti šta namerava. Pa ne možeš znati ni šta tvoj bližnji namerava, a kamoli neko ko je mnogo iznad tebe.

Znaci, da to sto su ljudi stvoreni sa SLOBODNOM VOLJOM cini ih savrsenima, jer jedino tako ljudi mogu da ispune svrhu za koju su stvoreni, jedino tako mogu birati da budu poslusni Bogu i jedino tako mogu iz ljubavi mu biti odani.... jer Bog je LJUBAV, a ljudi su stvoreni prema slici Bozjoj tj prema Bozanskim svojstvima, tako da mogu odrazavati osobine tvorca...

Da se ne ponavljam...

 

[Arianna]

Odakle tolika ljudska nehumanost?
Na svakom koraku....

 

[Sex_Beast]

Jer su odbacili Boga i njegove zakone

I sad lutaju po svojim zlim putevima koje su sami izmislili

 

[gost 202039]

Odakle tolika ljudska nehumanost?
Na svakom koraku....

Od ljudske ograničenosti

 

[Zlatna Iris]

ova divna tema me podseti na jednu pricu
http://www.apeironshop.com/shop/images/Ruzno%20pace_.jpg

 

[Arianna]

Od ljudske ograničenosti

A odakle ogranicenost?

 

[CrniĐavo]

Od ljudske ograničenosti

Hm, a neko reče glupost je beskonačna.

 

[gost 202039]

A odakle ogranicenost?

Eh..odakle..od sigurnosti u nepogrešivost svog pogleda na svet...
Od nedostatka preispitivanja...
Od ega..

 

[gost 202039]

Hm, a neko reče glupost je beskonačna.

Pa to ti je u nekim pomalo čudnovatim odnosima.
Što je čovek ograničeniji, glupost njegova je veća...
Kao crne rupe...toliko mase, ograničene na malom mestu, da ni svetlost ne može proći pored nje...baš dobar naziv, crna rupa....
Tako i čovek...

 

[CrniĐavo]

Pa to ti je u nekim pomalo čudnovatim odnosima.
Što je čovek ograničeniji, glupost njegova je veća...
Kao crne rupe...toliko mase, ograničene na malom mestu, da ni svetlost ne može proći pored nje...baš dobar naziv, crna rupa....
Tako i čovek...

Hm, moje mišljenje je da upravo dobar čovek je ograničen, i to moralnim zakonima, ili određenim principima, zakonima Ljubavi, jer sve dok se ponaša u skladu sa tim zakonima, čovek je dobar.
Nasuprot tome, rđav čovek je bezakonik, i nije ograničen ičim, i u tom smislu ne bih rekao da su rđavi ljudi ograničeni, već suprotno, da su neograničeni.
Već bih rekao rđav čovek nije usmeren, nije kontrolisan, za razliku od dobrog, koji je usmeren, tj, kontrolisan određenim zakonima i svoje postupke kroji u granicama određenih zakona.
A gde je kontrola, tu su i granice, jer jer besmissleno je postojanje kontrole ako ne postoje granice u čijim okvirima bi se kontrola dešavala.
Te granice jesu istine.

Npr. organizam funkcioniše u skladu sa određenim zakonima, istinama, i samim tim organizam je i ograničen istim zakonima, tj. ograničen je istinama i usmeren je istinama.
Ako se desi da organizam počne funkcionisati izvan tih zakona, nastaje destrukcija, nešto nekontrolisano, koje vodi u propast.

A to za beskonačnost, tj. neograničenost gluposti je rekao ni manje ni više nego Ajnštajn.

 

[Arianna]

Hm, moje mišljenje je da upravo dobar čovek je ograničen, i to moralnim zakonima, ili određenim principima, zakonima Ljubavi, jer sve dok se ponaša u skladu sa tim zakonima, čovek je dobar.
Nasuprot tome, rđav čovek je bezakonik, i nije ograničen ičim, i u tom smislu ne bih rekao da su rđavi ljudi ograničeni, već suprotno, da su neograničeni.
Već bih rekao rđav čovek nije usmeren, nekontrolisan, za razliku od dobrog, koji je usmeren, tj, kontrolisan određenim zakonima i svoje postupke kroji u granicama određenih zakona.
A gde je kontrola, tu su i granice, jer jer besmissleno je postojanje kontrole ako ne postoje granice u čijim okvirima bi se kontrola dešavala.
Te granice jesu istine.

Npr. organizam funkcioniše u skladu sa određenim zakonima, istinama, i samim tim organizam je i ograničen istim zakonima, tj. ograničen je istinama i usmeren je istinama.
Ako se desi da organizam počne funkcionisati izvan tih zakona, nastaje destrukcija, nešto nekontrolisano, koje vodi u propast.

A to za beskonačnost, tj. neograničenost gluposti je rekao ni manje ni više nego Ajnštajn.

Bas suprotno, dobar covek nije ogranicen, dobar je onaj koji se svojevoljno podlaze Bozjim principima jer ih razume, a ogranicen ih ne razume pa i ne moze biti dobar...
A rdjav covek je onaj koji bira zlo, svesno ili nesvesno...

 

[CrniĐavo]

Bas suprotno, dobar covek nije ogranicen, dobar je onaj koji se svojevoljno podlaze Bozjim principima jer ih razume, a ogranicen ih ne razume pa i ne moze biti dobar...
A rdjav covek je onaj koji bira zlo, svesno ili nesvesno...

Čime je ograničen zao čovek?

 

[Arianna]

Čime je ograničen zao čovek?

puno cime... predrasudama, nesvesnoscu, nerazumevanjem, ponosom, uskogrudoscu... itd....

 

[CrniĐavo]

puno cime... predrasudama, nesvesnoscu, nerazumevanjem, ponosom, uskogrudoscu... itd....

Da li nesvesnost čoveka ograničava, ili čoveka ograničava svest o nečemu?
Ko je pre ograničen u činjenju nečega, onaj koji je nesvestan šta čini, ili pak onaj, koji je svestan šta čini?
Da li je čovek ograničen neznanjem, tj. nepoznatim, ili je čovek ograničen znanjem, tj. poznatim?
Da li istina ima granice i da li laž ima granice?
Da li je dobar čovek onaj ko živi u granicama moralnih zakona i da li je zao onaj, ko živi van granica moralnih zakona?
Ko je ograničen, dobar ili zao?

Da li predrasude, nerazumevanje, ponos, uskogrudost su posledica neznanja ili su posledica znanja?
Šta je ograničeno, znanje ili neznanje?
Šta je ograničeno, poznato ili nepoznato?

 

[rdeki]

Odakle tolika ljudska nehumanost?
Na svakom koraku....

Prvo pođeš od sebe... I onda stvari postaju jasnije....

 

[rdeki]

A odakle ogranicenost?

Od slepog prihvatanja nekih dogmi ili poluistina bez pogovora i mogućnosti promene stavova.

 

[Arianna]

Prvo pođeš od sebe... I onda stvari postaju jasnije....

pa podji od sebe...

 

[Arianna]

Od slepog prihvatanja nekih dogmi ili poluistina bez pogovora i mogućnosti promene stavova.

mislis obratno...

 

[CrniĐavo]

Od slepog prihvatanja nekih dogmi ili poluistina bez pogovora i mogućnosti promene stavova.

Tačno, ograničenost znanjem, koje nije podložno nadgradnji.
S' tim da nije svaka ograničenost loša po sebi.
Već pojam ograničenosti zbog svoje zvučnosti u žargonu ima negativno značenje, a u žargonu se stvari izgovaraju bez mnogo razmišljanja.

 

[gost 202039]

Hm, moje mišljenje je da upravo dobar čovek je ograničen, i to moralnim zakonima, ili određenim principima, zakonima Ljubavi, jer sve dok se ponaša u skladu sa tim zakonima, čovek je dobar.
Nasuprot tome, rđav čovek je bezakonik, i nije ograničen ičim, i u tom smislu ne bih rekao da su rđavi ljudi ograničeni, već suprotno, da su neograničeni.
Već bih rekao rđav čovek nije usmeren, nije kontrolisan, za razliku od dobrog, koji je usmeren, tj, kontrolisan određenim zakonima i svoje postupke kroji u granicama određenih zakona.
A gde je kontrola, tu su i granice, jer jer besmissleno je postojanje kontrole ako ne postoje granice u čijim okvirima bi se kontrola dešavala.
Te granice jesu istine.

Npr. organizam funkcioniše u skladu sa određenim zakonima, istinama, i samim tim organizam je i ograničen istim zakonima, tj. ograničen je istinama i usmeren je istinama.
Ako se desi da organizam počne funkcionisati izvan tih zakona, nastaje destrukcija, nešto nekontrolisano, koje vodi u propast.

A to za beskonačnost, tj. neograničenost gluposti je rekao ni manje ni više nego Ajnštajn.

Misliš ti da istina ograničava?
Ili znanje?
Taj rdjav čovek je slobodan, ali kad bi površno posmatrali
Recimo neki narkoman, on je slobodan?
Što kaže Laušević u ovooj svojoj knjizi, "da li sam slobodan? Čovek koji je ubio nikada ne može biti slobodan"

Mada, rekao je Ciceron ja mislim, ili Seneka "Čovek da bi bio slobodan, mora se pokoriti nekim zakonima"

Telesna sloboda, nije isto što i duhovna...pa sad, nije baš da se podržavaju izgleda..
Pa ko koju više voli...

Ajnštajn...valjda on zna šta priča

 

[gost 202039]

Da li nesvesnost čoveka ograničava, ili čoveka ograničava svest o nečemu?
Ko je pre ograničen u činjenju nečega, onaj koji je nesvestan šta čini, ili pak onaj, koji je svestan šta čini?

On koji nije svestan, već je ograničen, svojom nesvešću. Kao slep čovek.
Moglo bi se reći da on nije ograničen vidom...i nema baš smisla.
Ili zatvorenik nije ograničen kretanjem ..
Uostalom rob nije ograničen svojom slobodom...
Nema baš smisla....mada ima izuzetaka, ali ne treba govoriti kao o opštem

Da li je čovek ograničen neznanjem, tj. nepoznatim, ili je čovek ograničen znanjem, tj. poznatim?

Čovek je ograničen ne znanjem.
Zato i ruši te granice.
Pitanje je gde se nalazi, ako je riba u moru neznanja, granica mu je kopno, a ako je
pingvin na ostrvu znanja...nije mi ni more toliko strano...

Da li istina ima granice i da li laž ima granice?

Opet isto.
Istina nema granice. Osim kod onih koji se ograniče lažima, podignu utvrdjenja oko sebe, i zatvore granicu ...Jer istina postoji, a laž se izmišlja..

Da li je dobar čovek onaj ko živi u granicama moralnih zakona i da li je zao onaj, ko živi van granica moralnih zakona?
Ko je ograničen, dobar ili zao?

Još jednom isto.
Zao je ograničen, jer zlo je dugoročno neodrživo. U večnosti...
Pa je bar vremenom ograničeno, ako ništa drugo...
Mada, ne mora biti, ja živim u uverenju da je tako...
]

 

[CrniĐavo]

Misliš ti da istina ograničava?
Ili znanje?
Taj rdjav čovek je slobodan, ali kad bi površno posmatrali
Recimo neki narkoman, on je slobodan?
Što kaže Laušević u ovooj svojoj knjizi, "da li sam slobodan? Čovek koji je ubio nikada ne može biti slobodan"

Nije bilo reči o slobodi, već o ograničenosti i neograničenosti.
Ali hajde da povežemo i slobodu sa tim pojmovima.
Ovaj gornji citat bi se mogao reći i na drugi način: čovek koji zna da je počinio greh, ne može biti slobodan, tj. ograničen je.
Šta misliš?

A da Te pitam, da li je ograničeno u neograničenom, ili je neograničeno u ograničenom?

Mada, rekao je Ciceron ja mislim, ili Seneka "Čovek da bi bio slobodan, mora se pokoriti nekim zakonima"

Naravno, nema slobode bez granice.
Kao što nema ograničenosti bez istine, jer je ograničeno istinom, zakonom istine.
Sloboda je u ograničenosti, istina je granica slobode.
Kao što je čovek telesno slobodan, tj. telesno ograničen u granicama zakona telesnog funkcionisanja.
Van tih granica zakona telesnog funkcionisanja telesno ne može opstati već propada.

Telesna sloboda, nije isto što i duhovna...pa sad, nije baš da se podržavaju izgleda..
Pa ko koju više voli...

Ajnštajn...valjda on zna šta priča

Princip mora biti isti, tj. analogija mora da važi, jer ne postoje dve istine, kada je sloboda u pitanju, kao što ne postoje dve istine o jednom kada je bilo šta u pitanju.
Ajnštajn reče da je glupost, tj. neznanje neograničeno.

 

[CrniĐavo]

On koji nije svestan, već je ograničen, svojom nesvešću. Kao slep čovek.
Moglo bi se reći da on nije ograničen vidom...i nema baš smisla.

Naravno, nije ograničen vidom, tj. neograničen je slepilom.
Nije stvar u formalnom, koje zbunjuje, već u suštini, evo kako.
Ako slep, kako kažeš, je ograničen onim što ne vidi, kako se desi da hodaju čovek koji vidi i čovek slep, pa onaj koji vidi zid stane, a ovaj koji ne vidi udari glavom?
Ko je ograničen, onaj ko se zaustavlja pred granicom, ko vidi granicu ili onaj ko ne vidi granicu, za koga granica ne postoji, jer je nije svestan, dok ne bude kasno?

Ili zatvorenik nije ograničen kretanjem ..
Uostalom rob nije ograničen svojom slobodom...
Nema baš smisla....mada ima izuzetaka, ali ne treba govoriti kao o opštem

Ovaj primer je demagoški, jer zatvorenik vrlo dobro zna da je ograničen sa četiri zida, i baš u tom primeru znanje je faktor koji ograničava.
Zašto se Ti ne osećaš ograničeno poput zatvorenika, kada provodiš vreme između 4 zida, poput zatvorenika?
Zato što znaš da ta četiri zida koja tebe ograničavaju su trenutna 4 zida i da možeš izaći kada Ti je volja.
Zatvorenik zna da ne može izaći kada mu je volja, i zato je ograničen svojim znanjem.
Ti si ograničen trenutno, zatvorenik je ograničen trajno, svako u domenu svog znanja.
Ti znaš zid je trenutan, zatvorenik zna zid je trajan.
Kao što si Ti neograničen svojim neznanjem kada je o Tvoja 4 zida reč, jer ne znaš da ta 4 zida su trajna, pošto možeš izaći kada Ti je volja.

Čovek je ograničen ne znanjem.

Ako je čovek ograničen neznanjem, gde je granica nepoznatog?

Zato i ruši te granice.

Kako može rušiti granicu u neznanju, kada ne zna gde je ta granica?
Ili će rušiti granicu u znanju, koja je poznata?

Opet isto.
Istina nema granice. Osim kod onih koji se ograniče lažima, podignu utvrdjenja oko sebe, i zatvore granicu ...Jer istina postoji, a laž se izmišlja..

Istina mora imati granice, jer kada istina ne bi imala granice, kako bi mogao spoznati neograničeno?
Zašto čovek ne zna broj Pi, koji nema granice?
Da li je onda neznanje ograničeno?

Još jednom isto.
Zao je ograničen, jer zlo je dugoročno neodrživo. U večnosti...
Pa je bar vremenom ograničeno, ako ništa drugo...
Mada, ne mora biti, ja živim u uverenju da je tako...

Ti si navuknut da misliš formalno, i zato Ti je neobično, kada počneš da razmišljaš o suštini.
Vra je temelj svakog znanja.
Vera jednako ograničava kao i svako znanje, zato treba biti obazriv sa verom i verovanjima, jer vera čoveka može vrlo lako, a nepotrebno da ograniči.
Tim pre što kada čovek u nešto veruje, predmet vera za tog čoveka postaje istina, tj. ograničavajući faktor.
A ako je vera u laž, tj. kada verom laž postaje za nekoga istina, čovek sebe ograničava lažima, što je pogubno, jer je nepotrebno.