Zasto srpski seljaci nisu isli na more u SFRJ bogatom raju?

38imak:
Srbi ce sigurno da te zavrnu i opeljese na letovanju, a Albanca ce da bude sramota da te prevari.

Ja bih se pre Srba klonio. I Crnogoraca doduse.
Kliknite za proširenje...
nasi onaj srednji sloj koji ide trbuhom za lebom u belom svetu prave klasicnu gresku kad se suoce sa strahom od nepoznate zemlje...prvo oma odu u klub nasih...i tu se zaebu kao niko.

nov svet mozes da dozivis jedino ako komuniciras sa svetom koji je vecinski u toj zemlji.
 
38imak:
Hajde da razbijamo neke SFRJ mitove o drzavi gde su svi isli na more svake godine.

Znaci vecina srpskih SFRJ seljaka nije videla more, posle zavrsene skole i skolskih ekskurzija.

Na poslu im nisu davali odmor na leto, samo zato sto grajdani uplate aranzman na moru, a seljaci ne idu na more; pa su uvek morali da prilogodjavaju odmor u odnosu na SFRJ gradjane.

Naici na srpskog SFRJ seljaka u to vreme koji zna da pliva je bilo teze naci nego Vulinovu tetku iz Kanade danas.

Sa druge strane, u danasnjoj Srbiji, srpski seljaci ne mogu da zamisle zivot a da ne odu na more, to im je bitnije od svega- posla, zene, dece, svalerke i kockarnice.

Zli kapitalizam :rtfm:
Kliknite za proširenje...
najjaca i najrazvijenija drzava sveta, danas je komunisticka Kina. Kapitalisticki zapad je na dnu.
Kako rece jedan neobavsteni, "u vreme komunizma nismo imali ni leptop, ni mobilni, ni FVT, ni elektricne automobile, ni LCD-TV...........a danas u kapitalizmu imamo sve to........." ......zaboravljajuci da kaze da TADA NI CEO ZAPAD TO NIJE IMAO.
A, da se malo nasalim, u vreme SFRJ seljaci nisu isli na more jer nije bilo Fejsbuka...........dzaba bi isli.
 
38imak:
Hajde da razbijamo neke SFRJ mitove o drzavi gde su svi isli na more svake godine.

Znaci vecina srpskih SFRJ seljaka nije videla more, posle zavrsene skole i skolskih ekskurzija.

Na poslu im nisu davali odmor na leto, samo zato sto grajdani uplate aranzman na moru, a seljaci ne idu na more; pa su uvek morali da prilogodjavaju odmor u odnosu na SFRJ gradjane.

Naici na srpskog SFRJ seljaka u to vreme koji zna da pliva je bilo teze naci nego Vulinovu tetku iz Kanade danas.

Sa druge strane, u danasnjoj Srbiji, srpski seljaci ne mogu da zamisle zivot a da ne odu na more, to im je bitnije od svega- posla, zene, dece, svalerke i kockarnice.

Zli kapitalizam :rtfm:
Kliknite za proširenje...
Колико ја знам, та свињарија СФРЈот југославија је ипак највише твоја. Чак верујем да човек не може у истовреме да буде и Србин и СФРЈ ЈУгословен. Мислим да су они конвертити, попут босанских муслимана, или хрвата, македонаца.
 
38imak:
Srbi ce sigurno da te zavrnu i opeljese na letovanju, a Albanca ce da bude sramota da te prevari.

Ja bih se pre Srba klonio. I Crnogoraca doduse.
Kliknite za proširenje...
Као и сваки југословен, српског порекла а хрватске провинијенције. Види, комуњарство није српска идеја. Нити је српска одлука, нити српски пут. Да нису убили више стотина хиљада Срба од 44, па на даље, никад овде не би заживела. Али убијеш стотине хиљада припродних српских вођа и угледних људи, и онда заведеш силом ту свињарију. Теби као југословену то наравно није јасно.
 
Sanovnik:
Као и сваки југословен, српског порекла а хрватске провинијенције. Види, комуњарство није српска идеја. Нити је српска одлука, нити српски пут. Да нису убили више стотина хиљада Срба од 44, па на даље, никад овде не би заживела. Али убијеш стотине хиљада припродних српских вођа и угледних људи, и онда заведеш силом ту свињарију. Теби као југословену то наравно није јасно.
Kliknite za proširenje...
kami nije jugosloven
on zeli da se oseca kao deo sveta

potpuno ga razumem
primitivizam ubije mnoge

to sto nekad podrzava zute sto misli da su oni ta snaga, ne znaci da je los
 
Umri_muski:
Pa slicno ce uraditi i u CG , i u makedoniji , a to ne znaci da u CG od drugih neces dobiti prebijanje , naglo kocenje autom ili pucnjavu...sve je kao mirno ali i ne bas..
Kliknite za proširenje...
U CG ljetujem u Dobroj Vodi i tamo je sve kao u Srbiji, osim što nema gancija i plaća se u evrima. Isto važi za Bar. Tamo su Srbi ne samo bezbedni, nego i poželjni. Na Cetinju je druga priča, ali tamo ne zalazim niti ću ikad ići.
 
inhumane:
kami nije jugosloven
on zeli da se oseca kao deo sveta

potpuno ga razumem
primitivizam ubije mnoge

to sto nekad podrzava zute sto misli da su oni ta snaga, ne znaci da je los
Kliknite za proširenje...
Значи да је васпитаван југословенски. Објективно, можеш да будеш део света, само ако си нешто. Ако си ништа, не можеш. Дакле, прво имаш свој идентет, да би могао да усвајаш даље. Читаве генрације су овде упропаштене накарадним васпитањем. А све је то наслеђе југославије. Да је није било, то би, може бити био сасвим другачији човек, свој на своме. Овако, само примитивизам. Историјска је чинњеница да су Срби направили Југославијју на своју штету, а у исто време да се она растурила, ( мимо воље Срба), такође на штету Срба. То се у политикој филозофији зове југословенски парадокс. ЈУгословени суштински криве Србе за све. Увек и свуда, по старом плану набијања Србима кривице, које не постоје, ради лакше манипулације.
 

Ante Marković (1924–2011)​


Sećanje na bolji život​


1022082_08-12.jpg


Jugoslavija, pa i Srbija, imala je istorijsku šansu da sa Markovićem na čelu bude evropski šampion tranzicije, ali je bitka za nacionalnu prevlast, sa ovdašnjom fascinacijom "Jugoslavije kao proširene Srbije", kao i sa fascinacijom navodno "vekovima sanjanim" nacionalnim državama, kod komšijskih naroda iz zajedničke jugoslovenske kuće – tu šansu prokockala – a tranzicija se otegla kao dvadeset gladnih godina, do dana današnjeg

Ima nekog đavla u tome što je vest da je umro Ante Marković, poslednji jugoslovenski premijer i „premijer naše poslednje šanse“, stigla u Srbiju baš u mučnom danu (28. novembar) kada se njena „evropska orijentacija“ ponovo zaljuljala između evropskih i beogradskih kabineta, na jednoj, i tuče na barikadama kraj Jagnjenice, na drugoj strani. Tuče oko pogrešnih granica, u pogrešno vreme.

Možda je zbog toga, baš uoči nekadašnjeg jugoslovenskog praznika 29. novembra, ta vest o smrti legendarnog Ante Markovića, u 88. godini, baš kod nas dobila veliki odjek, jer nas je odjednom podsetila na „jedinog čoveka koji se smeje na Balkanu“, kako ga je 1989. godine nazvao jedan strani novinar. Ta vest podsetila nas je na čoveka koji je još u ono teško vreme, pre dve decenije, posle duge krize socijalizma i kod nas, otvorio ljudima Jugoslavije, pa i Srbije, prozore prema tada veselom Zapadu, pokazujući da je prvi među ovdašnjim vodećim političarima shvatio da Berlinski zid pada, da se socijalistički lager ruši, da se moramo temeljno menjati i postati evropski građani, dok istorijski materijalizam ne smisli nešto bolje.

Dakle, možda je upravo zbog straha od „nove propuštene prilike Srbije“ da se pridruži bogatijima i uspešnijima, to jest Evropi, vest o odlasku popularnog premijera kod nas dobila mnogo veći publicitet nego u njegovoj Hrvatskoj ili evropskoj Sloveniji, koje su zabavljene predstojećim parlamentarnim izborima i kojima je Ante Marković smetao i pre dvadeset godina, upravo kao simbol mogućeg opstanka jugoslovenske zajednice. A naročito je smetao tadašnjem lideru Srbije Slobodanu Miloševiću, koji je protiv njega i njegove politike vodio gotovo histeričnu kampanju, što je još jedan dokaz da mu nije trebala Jugoslavija ako na njenom čelu nije „jaka Srbija“ i ako njom upravlja neki „premijer satelitske vlade“ i „američki špijun“, a ne „nacionalno osvešćeni boljševik“, kako je on lično doživljavan i slavljen, pre svega kod srpske elite i u propagandnom aparatu, ali i kod naroda.

Setimo se, posle prvih reformskih akcija nakon stupanja na dužnost premijera SFRJ (16. marta 1989. godine) i svojih prvih 100 dana, Marković je u Skupštini Jugoslavije rekao da „transformacija socijalističkih sistema u ekonomski efikasne i politički demokratske sisteme nije nimalo jednostavan proces – on izaziva mnoge kontroverze, stranputice i lutanja…“. Sada tek razumemo koliko je još tada Marković bio u pravu, ali još ne vidimo kada ćemo i mi u Srbiji razumeti da je lakše drumom nego šumom. Ante Marković se nije plašio, da li to danas mogu shvatiti mlade generacije, ni da prvi Jugoslovenima kaže da je Titova era prošla (a danas je valjda prošla i ona Miloševićeva) i da moramo brzo trčati, jer smo mnogo zaostali: „Dugoročnost krize u kojoj se nalazimo, nesposobnost da i mi riješimo svoje unutrašnje probleme i suprotnosti razvoja, sve ono što se događalo i što se događa u socijalističkom svijetu, ne samo da su nas u mnogo čemu stavili na marginu svjetskih kretanja, nego istovremeno, mi više nijesmo onaj most između dva svijeta, kao što smi bili ili smo smatrali da jesmo“ (14. jun 1989). U Srbiji, međutim, ta iluzija da smo neki most između Evrope i Evroazije čini se da još traje, pa se naši političari prema centrima moći u svetu postavljaju gotovo na isti način kao predsednici opština na severu Kosova prema celoj državi.

Ceo tekst: https://vreme.com/vreme/secanje-na-bolji-zivot/
 
Sanovnik:
Као и сваки југословен, српског порекла а хрватске провинијенције. Види, комуњарство није српска идеја. Нити је српска одлука, нити српски пут. Да нису убили више стотина хиљада Срба од 44, па на даље, никад овде не би заживела. Али убијеш стотине хиљада припродних српских вођа и угледних људи, и онда заведеш силом ту свињарију. Теби као југословену то наравно није јасно.
Kliknite za proširenje...
Dobro.
 
Sanovnik:
Значи да је васпитаван југословенски. Објективно, можеш да будеш део света, само ако си нешто. Ако си ништа, не можеш. Дакле, прво имаш свој идентет, да би могао да усвајаш даље. Читаве генрације су овде упропаштене накарадним васпитањем. А све је то наслеђе југославије. Да је није било, то би, може бити био сасвим другачији човек, свој на своме. Овако, само примитивизам. Историјска је чинњеница да су Срби направили Југославијју на своју штету, а у исто време да се она растурила, ( мимо воље Срба), такође на штету Срба. То се у политикој филозофији зове југословенски парадокс. ЈУгословени суштински криве Србе за све. Увек и свуда, по старом плану набијања Србима кривице, које не постоје, ради лакше манипулације.
Kliknite za proširenje...
Vazi.
 
inhumane:
kami nije jugosloven
on zeli da se oseca kao deo sveta

potpuno ga razumem
primitivizam ubije mnoge

to sto nekad podrzava zute sto misli da su oni ta snaga, ne znaci da je los
Kliknite za proširenje...
Sanovnik ima godine i godine stajanja mirno pred udbasima Bracike Kertesa kada mu 90ih dodju tamo na pos'o.

Madjar Bracika Kertes je udbaski vise branio srpstvo po carinama i spedicijama, u odnosu na nas autosoviniste i izdajnike, pa mu je on bio blizi.
 
Oda Nobunaga:
Srbija u SFRJ je bila vukojebina bez osnovne infrastrukture, ruralni delovi i sela nisu imali struju i vodu, na more su išli partijski drugovi dok ostali ni dan danas ne znaju kolika su sirotinja bila. Odliv radne snage je bio veći nego danas. Kad neko priča kako mu je bilo dobro u SFRJ, to je garantovano neki ondašnji ćaci.
Danas je sve dosta bolje. I za razliku od potkapacitiranih teletabisa koji to ne razumeju, to nikako nije zasluga političara i vlasti, već stvar otvorenosti prema najrazvijenijem svetu. Zapravo političari su razlog zašto nije bolje (koliko je moguće, to je već diskutabilno).
Kliknite za proširenje...
Makar popovi nisu vladali Srbijom, kao što bi bio slučaj da su gibaničari pobedili i da je ostala kraljevina.
 

Jugoslovenski izvoz u doba tenzija: Evo šta je sve Tito izvozio Americi​



06.04.2025


josipbroztito.jpg.webp



U turbulentnim osamdesetim godinama prošlog vijeka, Kragujevac je slao svoje četvorotočkaše preko Atlantika, pravo u srce Amerike.

Yugo, simbol jugoslovenskog inženjerstva, osvojio je srca Amerikanaca svojom niskom cijenom i neobičnim šarmom.

Može se reći da su osamdesete godine prošlog vijeka bile decenija kontrasta i promjena, a to se odrazilo i na trgovinske odnose između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i Sjedinjenih Američkih Država. Dok je svijet drhtao od hladnoratovskih tenzija, Jugoslavija je hrabro koračala putem ekonomske saradnje sa Zapadom, pokušavajući da balansira između Istoka i Zapada.

YUGO​

Od simbola nade do lekcije o kvalitetu. U središtu ove trgovinske priče nalazi se Zastava Yugo, automobil koji je na kratko osvojio američko tržište. Yugo je bio više od automobila; bio je simbol jugoslovenskog sna o prodoru na veliko tržište. Njegova niska cijena privukla je pažnju Amerikanaca, željnih ekonomičnog prevoza. Međutim, Yugova priča je i opomena. Problemi sa kvalitetom i pouzdanošću brzo su narušili njegovu reputaciju, ostavljajući gorak ukus u ustima i podsjećajući na važnost kvaliteta u globalnoj trgovini.

​
Ali trgovina između Jugoslavije i SAD nije bila samo o automobilima. SFRJ je nastojala da diversifikuje svoj izvoz, tražeći prilike u različitim sektorima.

GENEX​

Ovaj spoljnotrgovinski gigant igrao je ključnu ulogu u povezivanju jugoslovenskih proizvođača sa američkim kupcima. Genex je bio moćna mašinerija koja je pokretala izvoz različitih proizvoda, od tekstila do građevinskog materijala.


GORENJE​


Proizvođač kućnih aparata, Gorenje, takođe je pronašao svoje mjesto na američkom tržištu. Njihovi inovativni proizvodi i dizajn privukli su pažnju potrošača, pokazujući da jugoslovenska industrija može biti konkurentna i u zahtjevnim sektorima.


ENERGOINVEST​


Ova kompanija je izvozila energetska postrojenja i inženjerske usluge, demonstrirajući stručnost Jugoslavije u energetskom sektoru.


VOJNA INDUSTRIJA​


Vojna industrija je u SFRJ činila značajan dio privrede, kao i izvozni artikal, ali ti podaci su vrlo rijetko bili javno dostupni.


EKONOMSKA REALNOST: DUG I MMF​


Osamdesete su bile i decenija rastućeg spoljnog duga za Jugoslaviju. Da bi servisirala taj dug, zemlja je morala da poveća izvoz, što je dodatno motivisalo trgovinske odnose sa SAD. Međunarodni monetarni fond (MMF) igrao je značajnu ulogu u jugoslovenskoj ekonomiji, uslovljavajući finansijsku pomoć ekonomskim reformama koje su uticale i na izvoznu strategiju.


Trgovinski odnosi između Jugoslavije i SAD tokom osamdesetih ostavili su trajan trag. Oni su pokazali i potencijal i izazove izvoza na veliko i zahtjevno tržište. Priča o Yugu je podsjetnik na važnost kvaliteta i pouzdanosti, dok su uspjesi drugih jugoslovenskih kompanija demonstrirali sposobnost zemlje da se takmiči u različitim sektorima.


Podsjećamo, američka administracija je nedavno uvela carine od cijelom svijetu, što predstavlja udarac za ekonomiju, prenosi Kurir.
 
Sanovnik:
Као и сваки југословен, српског порекла а хрватске провинијенције. Види, комуњарство није српска идеја. Нити је српска одлука, нити српски пут. Да нису убили више стотина хиљада Срба од 44, па на даље, никад овде не би заживела. Али убијеш стотине хиљада припродних српских вођа и угледних људи, и онда заведеш силом ту свињарију. Теби као југословену то наравно није јасно.
Kliknite za proširenje...
Ja ne znam gde si ti ziveo pre 1936 ali u Srbiji nisi ...
Znaci Srbi znaju kakvi su Srbi , i nije bilo bas sjajno u kraljevini , nije bilo sjajno ni kad su nagrnuli Srbi van Srbije u Srbiju posle rata, ali ni u ratu nije bilo bas sjajno , cetnici , pa nedicevci , pa ljoticevci , pa lokalci , svako gledao da se hajduci u grupi , tako je sigurnije , a ocas posla se preobuce..
A i sad se radi isto kod krimosa...ocas posla su mirni gradjani , a ovako melju ljude...

Ono sto treba da se gleda je stanje prosecnog Srbijanca, necu uopste da racunam Srbi jer mnogo je razlicito Srbi iz krajine, Srbi iz bosne, Srbi sa kosova i Srbijanci , to je bila greska od pocetka...ne treba ih odbacivati kao Srbe, ali niti zanemarivati to da su totalno razlicitih mentaliteta..

Idealizacija kakvu obicno cine mrzitelji Srpskog naroda u globalu , a ti spadas u te.....ne donosi korist..samo stalno iznova i iznova unosi netrpeljivost i mrznju unutar Srba...ili unutar Srbijanaca isto..

Dakle kako se kretalo to mentalno stanje i mentalitet Sribijanaca tokom godina od 1918 a i pre...Nije obrenovic dosao u gospodsku Srbiju nego u polutursku Srbiju , gde je mnogo dece rodjeno posle pravila prve bracne noci , ili negde uz neku tarabu , jos i danas vidis u podrucjima kao Leskovac kako kao mladi lice na Turke poprilicno...

Tako da je bila opsta nesigurnost, sto pokazuje i razna tradicija prilikom putovanja kroz Srbiju i od strane trgovaca i od strane putnika..
Pa sama cinjenica da je 1820 bilo manje od 600 000 stanovnika i da je skoro sve bilo Sumadija...podivljalo drvece, govori puno ...
Pa onda taktika Obrenovica, pa razvoj industrije , vojne narocito , ali tu je i trgovina svinja...jedini pouzdan izvor novca...
Pa onda od mase lokalnih hajduka i jednog najjaceg medju njima obrenovica nastaje prostor za razvoj Srba u gradovima koje su turci napustili , i eto ti prvih Srpskih bogatasa, osim Obrenovica..

Tako da idealizacija ne donosi puno , kao sto sakriva npr ponasanje Srba prema narodu , i od strane vlasti , i u svim ratovima, i prema Zivojinu Misicu, koji je dobar primer jer je bio zajednicka crta za cak 3 rata a svaki put je bio sutnut , a svaki put je pokazivao gradjansko postovanje obicaja...sto covek ne moze onda da mu ubaci da je bio sutiran zbog nakaradne prirode jer em je dobar vojskovodja em je obziran u pristupu i postuje tradiciju , a opet jajare su ga svaki put isutirale i pukom slucajnoscu zbog Vajferta nisu opljackali kasu Srbije 1914...u Kragujevcu..

Tako da nema tu mnogo prostora o casti Srbijanaca...necu da govorim o Srbima..
Ali prodjose ratovi , dodje 1945 , Srbija oslobodjena, prinudni otkup sto mora, ali na zalost i klasicno ciscenje od strane lukavaca, bilo srpskih iz bosne bilo iz korduna bilo iz Srbije, nek bude da je svako kome se diglo da se sakriva iza kratkog ucesca u ratu i da se omasti , poceo da pravi zavere i da eliminise ono sto je bilo u trendu , naznaceno kao bogatasi , a suprotno od interesa KP, tj socijalizma..

Ali to je ljudska priroda, a ne ideologija...

I trovaci Srbije non stop truju i truju i doveli su narod Srbije kao i radikali , do totalnog rasula u glavi i vise ne znaju ni ko su ni sta su..
licitira se izmisljenim podacima niko pojma nema vise sta misli , niti koliko je to nelogicno i lazno , ali vazno da je ostrascen..

Nema bolje stvari nego obavezno pomenuti tita, cetnike partizane, pljacku pre rata, pljacku posle rata, pljacku 90tih , i da se srbi medjusobno odmah mrze i jedan drugog potkradaju..

I tako ce vecito , a ja iskreno necu vise da pametujem i smetam, nego cim neko krene da pljuje , odmah se pridruzi i da se svi posteno mrzimo...
 

Da li se u Jugoslaviji živelo na račun budućih generacija?​


Ilustrativna fotografija



U Mostu RSE razgovaralo se o tome u kojoj meri dugovi bivše Jugoslavije opterećuju države-naslednice. Sagovornici su bili Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, i Guste Santini, ekonomista iz Zagreba.

Bilo je reči o tome da li je Jugoslavija bila prezadužena i da li je bila u stanju da na vreme otplaćuje svoje dugove, koliki je bio njen dug uoči raspada zemlje, da li je taj dug pravedno raspoređen na države-naslednice, zašto je danas ukupni dug zemalja bivše Jugoslavije devet puta veći od jugoslovenskog duga, koliki deo duga su zapadni kreditori oprostili Srbiji, na šta je Jugoslavija trošila kredite, a na šta ih troše postjugoslovenske države, zašto su Hrvatska i Srbija najzaduženije zemlje na zapadnom Balkanu, da li je tačno da je raspad Jugoslavije koštao 350 milijardi eura, kao i o tome da li su stanovnici bivše Jugoslavije živeli dobro zahvaljući kreditima koje danas otplaćuju njihova deca i unuci.

Omer Karabeg​

Vladimir Gligorov: Taj dug nije nepoznat. On je već bio deo ukupnog spoljnog duga sa kojim se računa u Narodnoj banci. Ti dugovi povremeno dolaze na naplatu i to nije ništa neočekivano. Uostalom, to nije neka velika suma, ako se uzme u obzir koliki su ukupni dugovi Srbije.

Omer Karabeg​

Uoči raspada dug Jugoslavije prema inozemstvu bio je nešto ispod 16 milijardi dolara.​

Kliknite za proširenje...
Guste Santini: O tome se ovde ne govori, jer je svim građanima jasno da se je Hrvatska, otkako je stekla samostalnost, debelo zadužila. Hrvatska je, kao i sve druge republike bivše Jugoslavije, preuzela relativno mali dug. Uoči raspada dug Jugoslavije prema inozemstvu bio je nešto ispod 16 milijardi dolara. Današnji dug Hrvatska je 47,7 milijardi eura, što je preko 50 milijardi dolara, tako da je dug koji je Hrvatska naslijedila od bivše Jugoslavije u poređenju sa njenim današnjim dugom zaista sitan.

Omer Karabeg​

Vladimir Gligorov: Najveći dug je bio početkom 80-tih godina kada je iznosio oko 20 milijardi dolara. Tada je to bilo oko 30 posto bruto društvenog proizvoda (BDP), što nije mnogo. Problem je bio što su u to vreme kamate jako porasle, pa je Jugoslavija 1982. godine bankrotirala, ne zbog toga što je dug bio veliki, nego zato što je njegovo refinansiranje bilo jako skupo, a prihoda nije bilo, jer je Jugoslavija tada imala veoma visok spoljnotrgovinski deficit.

Jugoslovenski dug od 16 milijardi dolara je svakako veoma mala suma u odnosu na sadašnje dugove zemalja-naslednica bivše Jugoslavije.
Kliknite za proširenje...
Kada je Ante Marković krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina počeo sa privatizacijom i kada su liberalizovani spoljna trgovina i finansijski tokovi, dug je relativno brzo smanjen s obzirom na to da je priliv kapitala za dve godine mandata Ante Markovića bio jako veliki. Zbog toga je uoči raspada Jugoslavije taj dug iznosio oko 16 milijardi dolara. To je svakako veoma mala suma u odnosu na sadašnje dugove zemalja-naslednica bivše Jugoslavije.

Guste Santini: Nije Jugoslavija bila prezadužena. Sam dug nije bio velik ali, s obzirom na visoke kamate, nije mogla izvršavati svoje obaveze i dogodilo se to što se dogodilo. To je, po mom dubokom uvjerenju - možda sam malo prestar, pa gledam stvari na drugačiji način - bio daleko jednostavniji problem nego ovaj što ga danas imaju države bivše Jugoslavije. Kada je Ante Marković pokrenuo program stabilizacije, Jugoslavija je ekonomski bolje stajala nego neke njene sljednice.

Sve nasljednice bivše države, osim Slovenije, danas su u ozbiljnim poteškoćama. Naravno, tu mislim i na Hrvatsku, jer je hrvatski dug prešao 100 posto BDP-a. Tom dugu treba pridodati i deviznu štednju hrvatskih građana koja iznose 20 milijardi eura. Trebalo bi pridodati i sve ono nacionalno bogatstvo što smo prodali, ja to zovem obiteljsko srebro. Ponašali smo se kao pijani grofovi, a sada stiže naplata.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov
Vladimir Gligorov: Sve postjugoslovenske države imale su veoma nisku zaduženost u trenutku kada su se osamostalile, jer su i dugovi, koje su nasledile, bili mali. Jugoslaviji nisu bili problem dugovi. Problem je bio privredni i politički sistem.

Omer Karabeg​

Guste Santini: Iako je tadašnja vlast željela narodu dati više nego su bile objektivne mogućnosti, ipak se puno racionalnije zaduživalo. Ulagalo se u razvoj, gradili su se kapaciteti. Druga je stvar što su neki kapaciteti bili neučinkoviti. Tada je postojala izreka da je Obrovac jedinica za glupu investiciju. Ali na razvoju se više radilo nego što je to danas slučaj u Hrvatskoj.

Omer Karabeg​

Vladimir Gligorov: To je urađeno uz saglasnost Međunarodnog monetarnog fonda i na njegov predlog. Kredite koji su bili uzeti za republičke projekte preuzele su republike koje su ih koristile. Dugovi savezne države su raspodeljeni prema visini BDP-a pojedinih republika na dan raspada Jugoslavije.

Srbiji su otpisane dve trećine duga nakon što je smenjen Milošević.
Kliknite za proširenje...
Za većinu novih država otplata tog duga nije predstavljala veći problem, osim za Srbiju, koja je bila pod sankcijama, pa nije mogla da otplaćuje dug koji je onda narastao zbog zateznih kamata. Ona je zbog toga tražila i dobila otpis duga, pa su joj otpisane dve trećine duga nakon što je smenjen Milošević.

Omer Karabeg​

Vladimir Gligorov: Taj dug nije opteretio Srbiju. Srbiju su opteretili ratovi i ogroman pad BDP-a. Devedesete godine su bile katastrofalne za Srbiju, kao uostalom i za Bosnu i Hercegovinu, s tim što je Bosna i Hercegovina stradala zbog razaranja, a Srbija zbog nastojanja da ostvari svoje ratne ciljeve i, naravno, zbog sankcija. Posledice se u Srbiji i danas osećaju, jer njen BDP iznosi dve trećine onoga iz 1989. i 1990. godine. Međutim, i pored otpisa strani dug je u međuvremenu u Srbiji narastao, pa je danas blizu 100 posto BDP-a, slično kao i u Hrvatskoj.

Guste Santini: Hrvatski dug je od 2000. do 2016. godine narastao na fantastičnih 47,7 milijardi eura. To je rezultat nerazumne politike koju su hrvatske vlasti tvrdoglavo vodile cijelo vrijeme. Mi se sada nalazimo u ozbiljnim problemima koje smo sami sebi stvorili, jer smo destruirali kompletnu proizvodnju nerazumnom ekonomskom politikom.

Omer Karabeg​

Svi smo se vratili barem trideset godina unazad, ako ne i više.​

Kliknite za proširenje...
Guste Santini: To su spekulacije. Ja sam sa pokojnim Brankom Horvatom dosta o tome raspravljao. Međutim, kada bi se pravila ozbiljna analiza o tome koliko su društvenog bogatstva izgubile sve nasljednice bivše Jugoslavije, mislim da bi iznos bio i veći. Svi smo se vratili barem trideset godina unazad, ako ne i više.

Vladimir Gligorov: Ne znam na šta se ta cifra tačno odnosi. Ako je reč o uništenom bogatstvu, to je verovatno nerealna suma. Ali ako se računa izgubljeni dohodak za 25 godina, otkako se raspala Jugoslavija, onda je to druga priča. Sve zemlje-naslednice Jugoslavije, izuzev Slovenije, danas nisu nešto mnogo bogatije i nemaju veći nacionalni dohodak nego što su imale pre 25 godina. Ako pretpostavimo da bi njihov rast u tom periodu, da nije bilo raspada bio, recimo, četiri procenta umesto nula posto, onda bi njihov dohodak bio dva ili tri puta veći, pa bi se moglo doći do cifre koju pominjete. Nema nikakve sumnje da je raspad Jugoslavije bio izuzetno skup i da nije opravdao ambicije zemalja koje su doprinele tom raspadu. Bila je to katastrofalna odluka za sve zemlje i narode.

Omer Karabeg​

Kad je riječ o Hrvatskoj, mi smo se zaduživali koliko god su nam vjerovnici htjeli dati.​

Kliknite za proširenje...
Guste Santini: To je pitanje na koje je lako odgovoriti. Nije bilo potrebno zaduživati se. Sve političke garniture su - da bi opravdale svoju politiku - tražile način kako da povećaju standard svojim građanima. Kad je riječ o Hrvatskoj, mi smo se zaduživali koliko god su nam vjerovnici htjeli dati. U jednom momentu smo čak rekli da je privilegija moći se zaduživati, pa se je Hrvatska obilato zaduživala i rasprodavala nacionalno bogatstvo. Uzmite samo slučajeve Ine, Plive, Prvomajske, pogledajte što smo napravili od brodogradnje. Sve smo destruirali nerazumnom politikom. Od uspostave hrvatske države svake godine je nezaposleno preko 300.000 ljudi, to su gubici da se čovjek zgrozi.

Hrvatska je nepromišljeno ulazila u dugove koji će postati omča budućim generacijama. I još nešto. Naša jedina komparativna prednost, koja donosi dohodak, je turizam. Međutim, u ovim sadašnjim uvjetima dovoljno je da neko baci bukvalno jednu petardu, pa da turizam padne za 20 ili 30 posto. S obzirom da turizam danas donosi 17 posto BDP-a, takav pad turizma Hrvatska ne bi mogla izdržati.

Omer Karabeg: Govori se o 145 milijardi eura ukupnog duga svih postjugoslovenskih država.​

Od svih postjugoslovenskih država po međunarodnim standardima prezadužene su jedino Hrvatska i Srbija.​

Kliknite za proširenje...
Vladimir Gligorov: Od svih postjugoslovenskih država po međunarodnim standardima prezadužene su jedino Hrvatska i Srbija. Praktično su to dugovi na nivou 100 posto BDP-a, u Hrvatskoj možda i više. Kada je reč o drugim postjugoslovenskim državama - Sloveniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gora i Kosovu - tu se ne može govoriti o prezaduženosti, jer je njihov dug u odnosu na BDP znatno manji, negde između 50 i 70 posto u većini tih zemalja. Hrvatskoj, koja je od Jugoslavije nasledila relativno mali dug, i Srbiji, kojoj je veliki deo duga bio otpisan, nije bilo teško da nađu kreditore.

Obe zemlje krenule su da se zadužuju - Srbija posle 2000. godine, a Hrvatska i ranije - da bi značajnim povećanjem potrošnje održale socijalni mir. Posledica toga je bila je promena strukture privrede i trajna orijentacija na razvoj uslužnih delatnosti, dok je bila zapostavljena eksportna privreda. Došlo je do pada izvoza, pa je rastao trgovinski deficit, tako su se obe države svake godine morale ponovo zaduživati da bi finasirale taj deficit.

Na kraju su Srbija i Hrvatska došle u situaciju u kojoj se sada nalaze, a to je da moraju da smanjuju potrošnju i spoljnotrgovinski deficit. To je otprilike ta priča. Same cifre o veličini duga ne znače previše. Mnogo je značajnije na šta su krediti potrošeni, a još je važnije - da li ste sposobni da zaradite na izvozu da biste otplaćivali kredite. Problem je u tome što je izvozni sektor atrofirao, da ne kažem da je i u Srbiji i u Hrvatskoj desetkovan. To je ključni problem. Dugovi bi inače bili, bez obzira na njihovu veličinu, finansijski problem, ali ako nemate privredu koja može da ih vraća, onda vam preti bankrotstvo.

Ceo tekst: https://www.slobodnaevropa.org/a/u-...elo-na-racun-buducih-generacija/27591355.html
 
Samo da dodam , 5000 fabrika preseljeno iz Srbije posle 1945 do 1960.... cisto da se vidi koliko je Srbija ometena da bude Juzna Koreja...

Laz naravno ali sta nas briga, vazno je da se mrzimo...

Zvanicni minus , tj dug SFRJ je bio ispod 10 milijardi dolara, zvanican dokument a u taj bilans ulaze i sva nenaplacena potrazivanja, raznih firmi , koja su kasnije uplacena , pa je dug bio znatno manji , to je samo presek u jednom trenutku..

Naravno kad se to pusti kroz vreme i zatvori presek to bi bilo manje i od 5 milijardi dolara...ali nek bude 6 milijardi dolara...
To je dug svih kredita u SFRJ,
Po tom dugu , Srbiji dodje manje od 2 milijarde dolara duga....,nije malo ali nije ni puno , ipak se Srbija dobro gradila i izgradila za tih 2 milijarde duga..

Ali djavo ne moze da podnese da peca narod na bedne 2 milijarde, kad se uzme da su ostalo zvanicno 10 000 stanova u vlasnistvu republicke i savezne administracije u BG i sta se sve kralo , stanovi od 200 kvm , preko puta metropola, to sam ja svedok, Nislija iz republicke privredne komore, maznu hladno ...
Bez uplacenog dinara, stan je bio do smrti visokog diplomate vlasnistvo republike, a onda je samo presao po nekom izmisljenom ugovoru u ruke tog nislije, koga sam i video...besplatno..
Nije samo to , nego su policajci ubijali siptare koji su bili gradjevinci u BG da bi sedomnogli njihovih radnickih stanova u sev bulevaru , i na bezaniji , nikad nisam cuo da je njih 20 osudjeno , imali su i zenskog advokata, zena jedno vreme jednog od njih...

Sve se to pripisuje nekom jugoslovenskom pljacaknju Srbije, a ustvari je zaebavanje na osnovu gluposti Srpskog naroda i to Srbin , ko god da je ne sme da zaboravi , da je pripadnik naroda kod koga istina nije uopste vredna, niti icemu moze da se veruje, jer svi kradu i lazu..
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

H
Sudbine naroda u SFRJ
3 4 5
Odgovora
110
Pregleda
1.720
Duskwood
Duskwood
38imak
Zasto srpski nacionalisti ne vole Tita?
9 10 11
Odgovora
266
Pregleda
2.813
Лички гусар
Лички гусар
N
Zasto srpski Hrvati podrzavaju Vucica?
2 3
Odgovora
57
Pregleda
944
MOST6
MOST6

Back
Top