Zasto Srbi Krajisnici se ne vrate iz Srbije da zive u Knin?

Да ли желите да знате зашто се не враћамо?

Screenshot_20230401-214219_Chrome.jpg

Породица моје мајке била је из Винковаца. Права фашистичка паклена рупа. Има ли когa овде ко је рођен у Винковцима или има везе са градом? Успели су да нас смање на мање од 1% становништва. Стварно Невероватно шта им је дозвољено да раду.

Срби живе у гетима Али они ипак нас и даље лове. Расизам, мржња, злостављање, графити, Надгробни споменици разбијени у рушевине. Чак и када нас више нема, кривиће нас за све.

Нисам изненађен што се то још увек дешава тамошњим Србима, али ме чуди што никада не добија пажњу или осуду Европске уније иорганизација за људска права.


Screenshot_20230401-214325_Chrome.jpg
Screenshot_20230401-214347_Chrome.jpg
Screenshot 2023-03-17 3.26.39 AM.png
 
guslar1389:
Mnogi Srbi u Bosni i Hercegovini nose turska prezimena Kalajdzic, Selakovic, Jaramaz, Šormaz, Colak, Karaman itd
Kliknite za proširenje...
Jarmaz je rijetko prezime uglavnom Jarmazi dolaze sa prostora Hercegovine i Crnu Gore
Најстарије станиште братства Јарамази је село Мируше, низводно у долини, с леве стране реке Требишњице. Изградњом бране на Требишњици 1965. године створено је Билећко језеро у коме је потопљено ово село а домаћинства су расељена. Сачувано је предање о настанку презимена.
Имућни и угледни Лука Витомиров Малешевић из Мируша поседовао је чамац направљен из једног комада ораховог дрвета који му је служио за превоз и риболов.
Једне ноћи нестане му чамца. Тражећи га узводно, левом обалом стигне до цркве Светог Николе, на Мистијаљу. На другој страни реке опази свој чамац и у њему требињског агу Мујагу Перванагића како лови рибу. Лука му је затражио љубазно да му врати чамац на што му овај осионо узврати псовкама и погрдним речима. Лука не поднесе увреде, подиже џефердар и опали на Турчина те му сломи леву руку у рамену и окрзну леву страну плућа.
Иако тешко рањен Перванагић искочи из чамца узјаха коња и одјури у село Чепелицу где су живели Турци. Стигавши, стропошта се са коња и, на самрти, смогаше снаге да каже: „Уби ме Лука Малешевић, јарамаз један”, а затим издахну. Турци се заклеше да ће се осветити.
Од тада су Турци породицу Лукину називали Јарамази и тај назив оста као презиме.
На турском реч јарамаз значи : „неваљалац“ и „зликовац“.
Лука се затим дуго скривао од турске освете. После седам година удаде му се сестра у Мостаће, крај Требиња и он се ужеле да је види. Путем сретне Мићана Џелетовића, који је био турски доушник. Он се питаше са Луком и овај му рече где иде.
Доушник одјури код Перванагића и издаде га за позамашну награду. Кад Лука стиже код сестре, изљубише се и он седе са џефердаром преко крила, окренут лицем према малом и једином прозору како га Турци не би изненадили. Пошто су облаци дима са огњишта стално ишли Луки у очи, сестра га замоли да седне на другу страну огњишта што он и учини.
У причи са сестром он заборави да пази на прозор. Турци, у међувремену опколише кућу, приближише се прозору и кроз њега опалише из џефердара и са леђа убише Луку. Потече крв из братовљевих рана по сестрином огњишту.
У самртном ропцу једино је стигао да пренесе сестри ко га издаде. Доушник се дуго крио али га Јарамази ипак убише. Дуго су после трајала трвења између ових породица док напокон Џелетовићи не склопише кумство са Јарамазима.
Није познато да се било ко из братства Јарамаза потурчио.


Sormaz je isto rijetko prezime kod Srba preizme potice iz stare Crne Gore ali ima ga i Grahovu u Visokoj Krajini ali su svi doseljenici iz CG
Nešto o poreklu prezimena Šormaz po J. Erdeljanoviću “Stara crna gora”:Šor (Šoro)lično ime,Šoran staro bratstvo u Kućištima Čekličkim,postoji Šorajeva rupa u Kućištima Ćeklićkim,Šoraji prezime Ćeklić Cetinje ,a Šorovići staro bratstvo na Ugnama iz ovoga zaključuje da su Šormazi u Hercegovini ,Pržine ,Crni Lug od njih. U Carskom defteru Crna gora iz 1521 u nahiji
Grbalj selo Ugne upisan Soro.


Colaka nema Srba

Selakovici isto rijetko preizme kod Srba potice iz Crne Gore

Selakovici su poreklom Kuči,Gornja Moraca , slave sv.Jovana..
Po legendi napisanoj neki Mulo Karadza kuč sisao kod svojih u Moracu ali nije mogao da se skrasi i bio u zavadi sa Arbanasima.Tamo je i umro a sin Vitor sa bracom i troje dece Ugljesa,Milic i Dabiša pobegne za Kremnu…Njihovi potomci su po Tamnavi i Valjevu kao poznati Dabici,Negici.
Naravno interesantno je to da se mesto u koje su se iselili u tamnavi naravno zove Radusa.Deo odlazi i u Golu glavu pored.
 
Fring:
Jarmaz je rijetko prezime uglavnom Jarmazi dolaze sa prostora Hercegovine i Crnu Gore
Најстарије станиште братства Јарамази је село Мируше, низводно у долини, с леве стране реке Требишњице. Изградњом бране на Требишњици 1965. године створено је Билећко језеро у коме је потопљено ово село а домаћинства су расељена. Сачувано је предање о настанку презимена.
Имућни и угледни Лука Витомиров Малешевић из Мируша поседовао је чамац направљен из једног комада ораховог дрвета који му је служио за превоз и риболов.
Једне ноћи нестане му чамца. Тражећи га узводно, левом обалом стигне до цркве Светог Николе, на Мистијаљу. На другој страни реке опази свој чамац и у њему требињског агу Мујагу Перванагића како лови рибу. Лука му је затражио љубазно да му врати чамац на што му овај осионо узврати псовкама и погрдним речима. Лука не поднесе увреде, подиже џефердар и опали на Турчина те му сломи леву руку у рамену и окрзну леву страну плућа.
Иако тешко рањен Перванагић искочи из чамца узјаха коња и одјури у село Чепелицу где су живели Турци. Стигавши, стропошта се са коња и, на самрти, смогаше снаге да каже: „Уби ме Лука Малешевић, јарамаз један”, а затим издахну. Турци се заклеше да ће се осветити.
Од тада су Турци породицу Лукину називали Јарамази и тај назив оста као презиме.
На турском реч јарамаз значи : „неваљалац“ и „зликовац“.
Лука се затим дуго скривао од турске освете. После седам година удаде му се сестра у Мостаће, крај Требиња и он се ужеле да је види. Путем сретне Мићана Џелетовића, који је био турски доушник. Он се питаше са Луком и овај му рече где иде.
Доушник одјури код Перванагића и издаде га за позамашну награду. Кад Лука стиже код сестре, изљубише се и он седе са џефердаром преко крила, окренут лицем према малом и једином прозору како га Турци не би изненадили. Пошто су облаци дима са огњишта стално ишли Луки у очи, сестра га замоли да седне на другу страну огњишта што он и учини.
У причи са сестром он заборави да пази на прозор. Турци, у међувремену опколише кућу, приближише се прозору и кроз њега опалише из џефердара и са леђа убише Луку. Потече крв из братовљевих рана по сестрином огњишту.
У самртном ропцу једино је стигао да пренесе сестри ко га издаде. Доушник се дуго крио али га Јарамази ипак убише. Дуго су после трајала трвења између ових породица док напокон Џелетовићи не склопише кумство са Јарамазима.
Није познато да се било ко из братства Јарамаза потурчио.


Sormaz je isto rijetko prezime kod Srba preizme potice iz stare Crne Gore ali ima ga i Grahovu u Visokoj Krajini ali su svi doseljenici iz CG
Nešto o poreklu prezimena Šormaz po J. Erdeljanoviću “Stara crna gora”:Šor (Šoro)lično ime,Šoran staro bratstvo u Kućištima Čekličkim,postoji Šorajeva rupa u Kućištima Ćeklićkim,Šoraji prezime Ćeklić Cetinje ,a Šorovići staro bratstvo na Ugnama iz ovoga zaključuje da su Šormazi u Hercegovini ,Pržine ,Crni Lug od njih. U Carskom defteru Crna gora iz 1521 u nahiji
Grbalj selo Ugne upisan Soro.


Colaka nema Srba

Selakovici isto rijetko preizme kod Srba potice iz Crne Gore

Selakovici su poreklom Kuči,Gornja Moraca , slave sv.Jovana..
Po legendi napisanoj neki Mulo Karadza kuč sisao kod svojih u Moracu ali nije mogao da se skrasi i bio u zavadi sa Arbanasima.Tamo je i umro a sin Vitor sa bracom i troje dece Ugljesa,Milic i Dabiša pobegne za Kremnu…Njihovi potomci su po Tamnavi i Valjevu kao poznati Dabici,Negici.
Naravno interesantno je to da se mesto u koje su se iselili u tamnavi naravno zove Radusa.Deo odlazi i u Golu glavu pored.
Kliknite za proširenje...

Jaramazi su iz okoline Bilece, na granici sa CG. Uglavnom bajke i basne. Jaramaz znaci smece na turskom. Poznato je da su Turci jahali Srbe u Hercegovini i dali im ponižavajuća imena da nose kao njihovi robovi. Peroguz, Kukolj, Likokur, Rikalo itd
 
guslar1389:
Jaramazi su iz okoline Bilece, na granici sa CG. Uglavnom bajke i basne. Jaramaz znaci smece na turskom. Poznato je da su Turci jahali Srbe u Hercegovini i dali im ponižavajuća imena da nose kao njihovi robovi. Peroguz, Kukolj, Likokur, Rikalo itd
Kliknite za proširenje...
Ima gore iznad tekst kako je nastalo prezime jarmaz ako znas cirilicu

На турском реч јарамаз значи : „неваљалац“ и „зликовац“.

Nego reci ti meni jesi li vratio onih 500 erva Velikom Krangu
 
Гамбино:
Нико није ни рекао да смо ми различити, ми немамо никаких генетских разлика, мислим на сва три народа, дакле имамо заједничке односно исте претке, чим се зађе у историју даље, али ислам је тај који прави непремостиву разлику међу народима.
То чине и политичари наравно.

Ислам тражи своје правно уређење, а за то је потребна територија на којој ће већ постојеће правно уређење бити укинуто и замењено исламским
Kliknite za proširenje...
a isto tako na toj teritoriji je potreban i narod koji ce pristati na ukidanje postojeceg pravnog poretka i uvodjenje serijata. ima li tog naroda( tj vecine) u muslimanskom dijelu BH ? Ili mozda zahtjeva?
 
Periguz prezime ne postoji

Смешна херцеговачка презимена​


Презимена Ћук, Зец, Звијер, Зликовац, Ликокур, Голуб, Голо, Гребо, Ороз, Битанга, Пеликан, Пиштало, Паликућа, Попара, Рикало, Шутало, Тупањац, Трутина, Тољага, Дивљан, Дерикучка, Врећа, Мотика, Мутиловић, Чутура, Прдавац, Паликућа, Кртолица, Кукољ, Кокот, Кољибаба, Кољиврат… само су нека у дугачком низу необичних породичних обележја насталих у Босни и Херцеговини током аустроугарске власти на размеђи 19. и 20. века.
У Херцеговини их је највише. Неколико стотина по свему необичних презимена стална су инспирација шаљивџијама. И када су давана чињено је то на шаљив, поспрдан начин. Читаве фамилије носе и дан-данас печат пркоса властима Аустроугарске , која је на анектиране просторе хтела да уведе свој, „европејски“ дух.
Легендарни сатиричар из Невесиња Милорад Чокорило међу првима је указао суграђанима да имају толико смешна и шаљива презимена да се о њима може написати књига. А заиста их је много, попут Будалица, Бубало, Бурило, Бјелоглав и Брашноглав, Бедевија, Чечерина, Гузина, Гризло… Распоређујући дужности, Чокорило је засмејавао суграђане чијим презименима је посветио читаво поглавље своје књиге „Може и овако“.

Само у најјужнијој регији РС би се тако могло десити да начелник општине буде Лажетић, а заменици Мутиловић и Дангубић, да полицијом командујеБатинић, а јавни ред контролише Реметић, док народ прилаже жалбе и молбе кодСлијепчевића, да послове благајника обавља Мањак, а за одбрану и заштиту буде задужен Кукавица…
Поменути хумориста је предлагао да за директора пилане у његовом крају треба поставити Буквића, а за шумара Дрвенџију. По њему, управом путева би требао да диригује Окука, а место првог човека локалног водовода заслужује Суша. И здравство је покривено. Главни хирург је Паровић, а асистира му Буцоњић. Специјалисти за уво, грло и нос су Носовић, Шмркић, Глувовић и Бјелогрлић, интерниста је Грчић, а очни лекари Шкиљевић и Ћорић. Ортопед јеКостић, а главни гинеколози Куљић и Бабић.
Како се у Невесињу увек добро јело, сматрао је да не би било лоше да се отвори и народна кухиња у којој би радили Кртолица, Салатић, Копривица, Скоруп, Супић, Биберовић и Кашиковић. За метеорологе је предлагаоПророковића и Гатала, који би благовремено обавештавали грађане преко радија на чијем челу би требало да буде Тепавчевић, са спикеримаТепурићем и Викалом. За међунационалне односе са Бошњацима био би задужен Пашајлић, а са Хрватима Папић. „Залагао“ се за само једну партију, чији би лидер био Шаренац.
Кажу да херцеговачка презимена праве велике проблеме матичарима приликомвенчања. Прича се да је поп венчавајући двоје негде у Херцеговини упитао:
– Мирко Рагуз узео Миру Загуз. Има ли ту каквих сметњи?
– Нема.
– Е, па кад нема, онда венчавају се раб Божји… и раба Божја… Сретно вам било.
По Херцеговини има и презимена чији је корен изведен од имена какве животиње. Вучјих је највише (Вуковић, Вукић, Вукајловић, Вукоје, Вукановић..). Има и зечјих (Зечевић, Зечић, Зекић, Зековић), али и срнећих и медвеђих. У брдима код Требиња постоји село Миш и у њему презиме Миш.
– Били смо највишње сточари, па су бројна сточарска презимена, највише је говедарских и козјих: Говедарица, Рогач, Кравић, Јунац, Крављача, Волић, Телетина, Козјак, Козић, Јаредић… Бог ме убио ако се код нас неко не би презиво и Сименталац да се за ту врсту говечета пре знало. Није се, срећом, знало ни за мерино овцу, па се нико не презива ни Меринац. Али, зато има презиме Праменко – вели Шћепан Алексић, публициста из Билеће.
 
Fring:
Periguz prezime ne postoji

Смешна херцеговачка презимена​


Презимена Ћук, Зец, Звијер, Зликовац, Ликокур, Голуб, Голо, Гребо, Ороз, Битанга, Пеликан, Пиштало, Паликућа, Попара, Рикало, Шутало, Тупањац, Трутина, Тољага, Дивљан, Дерикучка, Врећа, Мотика, Мутиловић, Чутура, Прдавац, Паликућа, Кртолица, Кукољ, Кокот, Кољибаба, Кољиврат… само су нека у дугачком низу необичних породичних обележја насталих у Босни и Херцеговини током аустроугарске власти на размеђи 19. и 20. века.
У Херцеговини их је највише. Неколико стотина по свему необичних презимена стална су инспирација шаљивџијама. И када су давана чињено је то на шаљив, поспрдан начин. Читаве фамилије носе и дан-данас печат пркоса властима Аустроугарске , која је на анектиране просторе хтела да уведе свој, „европејски“ дух.
Легендарни сатиричар из Невесиња Милорад Чокорило међу првима је указао суграђанима да имају толико смешна и шаљива презимена да се о њима може написати књига. А заиста их је много, попут Будалица, Бубало, Бурило, Бјелоглав и Брашноглав, Бедевија, Чечерина, Гузина, Гризло… Распоређујући дужности, Чокорило је засмејавао суграђане чијим презименима је посветио читаво поглавље своје књиге „Може и овако“.

Само у најјужнијој регији РС би се тако могло десити да начелник општине буде Лажетић, а заменици Мутиловић и Дангубић, да полицијом командујеБатинић, а јавни ред контролише Реметић, док народ прилаже жалбе и молбе кодСлијепчевића, да послове благајника обавља Мањак, а за одбрану и заштиту буде задужен Кукавица…
Поменути хумориста је предлагао да за директора пилане у његовом крају треба поставити Буквића, а за шумара Дрвенџију. По њему, управом путева би требао да диригује Окука, а место првог човека локалног водовода заслужује Суша. И здравство је покривено. Главни хирург је Паровић, а асистира му Буцоњић. Специјалисти за уво, грло и нос су Носовић, Шмркић, Глувовић и Бјелогрлић, интерниста је Грчић, а очни лекари Шкиљевић и Ћорић. Ортопед јеКостић, а главни гинеколози Куљић и Бабић.
Како се у Невесињу увек добро јело, сматрао је да не би било лоше да се отвори и народна кухиња у којој би радили Кртолица, Салатић, Копривица, Скоруп, Супић, Биберовић и Кашиковић. За метеорологе је предлагаоПророковића и Гатала, који би благовремено обавештавали грађане преко радија на чијем челу би требало да буде Тепавчевић, са спикеримаТепурићем и Викалом. За међунационалне односе са Бошњацима био би задужен Пашајлић, а са Хрватима Папић. „Залагао“ се за само једну партију, чији би лидер био Шаренац.
Кажу да херцеговачка презимена праве велике проблеме матичарима приликомвенчања. Прича се да је поп венчавајући двоје негде у Херцеговини упитао:
– Мирко Рагуз узео Миру Загуз. Има ли ту каквих сметњи?
– Нема.
– Е, па кад нема, онда венчавају се раб Божји… и раба Божја… Сретно вам било.
По Херцеговини има и презимена чији је корен изведен од имена какве животиње. Вучјих је највише (Вуковић, Вукић, Вукајловић, Вукоје, Вукановић..). Има и зечјих (Зечевић, Зечић, Зекић, Зековић), али и срнећих и медвеђих. У брдима код Требиња постоји село Миш и у њему презиме Миш.
– Били смо највишње сточари, па су бројна сточарска презимена, највише је говедарских и козјих: Говедарица, Рогач, Кравић, Јунац, Крављача, Волић, Телетина, Козјак, Козић, Јаредић… Бог ме убио ако се код нас неко не би презиво и Сименталац да се за ту врсту говечета пре знало. Није се, срећом, знало ни за мерино овцу, па се нико не презива ни Меринац. Али, зато има презиме Праменко – вели Шћепан Алексић, публициста из Билеће.
Kliknite za proširenje...

Turci su dodavali porodicama prezimena po Hercegovini. Kažu kad bi se dijete rodio, otac i majka bi ga prvo nosili do Paše/Age da ga blagosilja i daje dukat.

Stara izreka crnogorska: ,,Kao Beg u Hercegovini” odnosno kao bubreg u loju
 
KraNp:
Читам списак убијених међу муслиманима у Сребреници и видим презимена која су карактеристична за Ужички крај из ког сам и ја. И Шуњеварици и Шуљагићи и Кујунџићи. Рек'о......како неко себе може да доживљава "Бошњаком" и муслиманом и пије крв Србину а да задржава ово презиме код себе.
Kliknite za proširenje...
bogami se Sulj-aga prevrce u grobu kad vidi na Bosnjaku prezime šuljagic
 

To su dosta rijetka prizemena specificna samo za neki kraj

Prezimena koja su najcesca kod Srba na svim srpskim prostorima su naprimjer Knezevic,Kovacevic,Pavlovic,Mandic .Bozic,Blazevic ,Brkic,Tomic,Martinovic,Petrovic,Loncar,Zivvkovic,Pavic,Miletic,Vukovic,Popovic ,Djuric,Vukovic ,Ivanovic ,Radosevic,Marinkovic,Martic ,Savic,Stankovic ,Kos,Ostojic ,Jovanovic itd

Ovih 200-300 najcescih srpskih prezimena su prezimena koja su najcesca i kod Hrvata ali ima i dosta poturcenjaka sa ovim prezimenima
 
edi54:
a isto tako na toj teritoriji je potreban i narod koji ce pristati na ukidanje postojeceg pravnog poretka i uvodjenje serijata. ima li tog naroda( tj vecine) u muslimanskom dijelu BH ? Ili mozda zahtjeva?
Kliknite za proširenje...
Па у сред Србије, имаш средину где муслимански локални ауторитети праве одвојене базене за мушку и женску децу, дакле замисли како је тек у муслиманском делу Босне. као и у одређеним деловима КиМ, Македоније и Албаније.
Да није снажног утицаја запада, шеријат би се спроводио у потпуности.
 
Fring:
To su dosta rijetka prizemena specificna samo za neki kraj

Prezimena koja su najcesca kod Srba na svim srpskim prostorima su naprimjer Knezevic,Kovacevic,Pavlovic,Mandic .Bozic,Blazevic ,Brkic,Tomic,Martinovic,Petrovic,Loncar,Zivvkovic,Pavic,Miletic,Vukovic,Popovic ,Djuric,Vukovic ,Ivanovic ,Radosevic,Marinkovic,Martic ,Savic,Stankovic ,Kos,Ostojic ,Jovanovic itd

Ovih 200-300 najcescih srpskih prezimena su prezimena koja su najcesca i kod Hrvata ali ima i dosta poturcenjaka sa ovim prezimenima
Kliknite za proširenje...

To sto ti nabrajaš nijesu autohtona hercegovačka prezimena. Autohtona su Dundjer, Govedarica, Bodiroga, Guzina, Dangubic, Smrkic, Bubalo, Cokalo. itd.
 
Гамбино:
Па у сред Србије, имаш средину где муслимански локални ауторитети праве одвојене базене за мушку и женску децу, дакле замисли како је тек у муслиманском делу Босне. као и у одређеним деловима КиМ, Македоније и Албаније.
Да није снажног утицаја запада, шеријат би се спроводио у потпуности.
Kliknite za proširenje...
Pusti bazene ej, bitno da se kupa narod. Pitanje je za pravni sistem Serijat u Bosni. a sad kazes u …potpunosti…je l se onda djelimicno sprovodi
 
Poslednja izmena:
guslar1389:
To sto ti nabrajaš nijesu autohtona hercegovačka prezimena. Autohtona su Dundjer, Govedarica, Bodiroga, Guzina, Dangubic, Smrkic, Bubalo, Cokalo. itd.
Kliknite za proširenje...
Pazi ja sam nabrojao neka od najcescih prezimena koje mozes naci svuda na stokavskom govornom podruciju a naravno da postoje i neka rijetka prezimena koja su specificna za neki kraj kao ova hercegovacka prezimena koja nabrajas

Naprimjer u mom selu odakle poticem na tromedji Bosne Like i Dalmacije je bilo cudnih rijetkih prezimena kao prezime Raca ali ostala prezimena u selu spadaju medju ovih 200 300 najcescih standardnih prezimena koja se mogu naci svuda gde zive Srbi
 
Fring:
Periguz prezime ne postoji

Смешна херцеговачка презимена​


Презимена Ћук, Зец, Звијер, Зликовац, Ликокур, Голуб, Голо, Гребо, Ороз, Битанга, Пеликан, Пиштало, Паликућа, Попара, Рикало, Шутало, Тупањац, Трутина, Тољага, Дивљан, Дерикучка, Врећа, Мотика, Мутиловић, Чутура, Прдавац, Паликућа, Кртолица, Кукољ, Кокот, Кољибаба, Кољиврат… само су нека у дугачком низу необичних породичних обележја насталих у Босни и Херцеговини током аустроугарске власти на размеђи 19. и 20. века.
У Херцеговини их је највише. Неколико стотина по свему необичних презимена стална су инспирација шаљивџијама. И када су давана чињено је то на шаљив, поспрдан начин. Читаве фамилије носе и дан-данас печат пркоса властима Аустроугарске , која је на анектиране просторе хтела да уведе свој, „европејски“ дух.
Легендарни сатиричар из Невесиња Милорад Чокорило међу првима је указао суграђанима да имају толико смешна и шаљива презимена да се о њима може написати књига. А заиста их је много, попут Будалица, Бубало, Бурило, Бјелоглав и Брашноглав, Бедевија, Чечерина, Гузина, Гризло… Распоређујући дужности, Чокорило је засмејавао суграђане чијим презименима је посветио читаво поглавље своје књиге „Може и овако“.

Само у најјужнијој регији РС би се тако могло десити да начелник општине буде Лажетић, а заменици Мутиловић и Дангубић, да полицијом командујеБатинић, а јавни ред контролише Реметић, док народ прилаже жалбе и молбе кодСлијепчевића, да послове благајника обавља Мањак, а за одбрану и заштиту буде задужен Кукавица…
Поменути хумориста је предлагао да за директора пилане у његовом крају треба поставити Буквића, а за шумара Дрвенџију. По њему, управом путева би требао да диригује Окука, а место првог човека локалног водовода заслужује Суша. И здравство је покривено. Главни хирург је Паровић, а асистира му Буцоњић. Специјалисти за уво, грло и нос су Носовић, Шмркић, Глувовић и Бјелогрлић, интерниста је Грчић, а очни лекари Шкиљевић и Ћорић. Ортопед јеКостић, а главни гинеколози Куљић и Бабић.
Како се у Невесињу увек добро јело, сматрао је да не би било лоше да се отвори и народна кухиња у којој би радили Кртолица, Салатић, Копривица, Скоруп, Супић, Биберовић и Кашиковић. За метеорологе је предлагаоПророковића и Гатала, који би благовремено обавештавали грађане преко радија на чијем челу би требало да буде Тепавчевић, са спикеримаТепурићем и Викалом. За међунационалне односе са Бошњацима био би задужен Пашајлић, а са Хрватима Папић. „Залагао“ се за само једну партију, чији би лидер био Шаренац.
Кажу да херцеговачка презимена праве велике проблеме матичарима приликомвенчања. Прича се да је поп венчавајући двоје негде у Херцеговини упитао:
– Мирко Рагуз узео Миру Загуз. Има ли ту каквих сметњи?
– Нема.
– Е, па кад нема, онда венчавају се раб Божји… и раба Божја… Сретно вам било.
По Херцеговини има и презимена чији је корен изведен од имена какве животиње. Вучјих је највише (Вуковић, Вукић, Вукајловић, Вукоје, Вукановић..). Има и зечјих (Зечевић, Зечић, Зекић, Зековић), али и срнећих и медвеђих. У брдима код Требиња постоји село Миш и у њему презиме Миш.
– Били смо највишње сточари, па су бројна сточарска презимена, највише је говедарских и козјих: Говедарица, Рогач, Кравић, Јунац, Крављача, Волић, Телетина, Козјак, Козић, Јаредић… Бог ме убио ако се код нас неко не би презиво и Сименталац да се за ту врсту говечета пре знало. Није се, срећом, знало ни за мерино овцу, па се нико не презива ни Меринац. Али, зато има презиме Праменко – вели Шћепан Алексић, публициста из Билеће.
Kliknite za proširenje...

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

A
Зашто је Република Српска уређенија од већег дела Србије и Федерације
2
Odgovora
49
Pregleda
927
kapetanmark
kapetanmark
Тихи
Zasto niko u Srbiji ne voli Anu Brnabic?
2 3 4
Odgovora
91
Pregleda
1.599
Gruban
Gruban
Žižoč
Zašto se gomila nezadovoljstvo u policiji?
Odgovora
17
Pregleda
443
GeorgeV
GeorgeV

Back
Top