Не може издајник схватити родољуба.
Не може дезертер схватити војника.
Не може кукавица схватити јунака.
Гаврило Принцип је био родољуб, војник и јунак!
Читао је Дучића:
"Свесна и посвећена храброст, то је највећи степен херојства.Част и дужност, то су два највећа покретача сваког хероја."
Читао је Његоша:
"А богу је жертва најмилија,
поток крви кад провре тирјанске."
"...ал тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!"
Сенека: "Ниједна жртва није пријатнија богу од тиранске крви”.
Читао је и Косту Абрашевића:
"Црвена је крвца што кипи у нама;
Црвена је муња што облак пролама,
Црвено је небо кад се зором смије,
Црвен нам је барјак, што се гордо вије,
Црвена је мржња у нашим грудима,
Па и гнев је црвен што нас обузима.
О, тирани, чујте — не треба вам крити —
И освета наша црвена ће бити."
Читао је и маштао је о слободи.
И кад је тиранин прво окупирао, а онда и анектирао његову земљу, кад је тиранин одлучио да на маневрима вежба напад на Србију,
кад је одлучио да се на Видовдан наруга српском народу и косовским јунацима, тиранину је судбина била запечаћена.
Упозорења да надвојвода не треба да иде у Сарајево пристизала су са свих страна, из Беча, Будимпеште, Берлина, САД и Београда. 
Међутим, надвојвода је сматрао да је, као генерални инспектор аустроугарских оружаних снага, обавезан да дође у Сарајево.
Дошао и остао.
Сто и кусур година касније родољуб, војник и јунак Гаврило Принцип и даље живи и живеће док је Срба.