Zasto smo postali iskljucivo drustvo?

rodjace tema nisu ratovi...tema je iskljucivost u drustvu u srpskom drustvu srbije danas gde svako hoce da kolje za vreme diskusije kao ti kad vredjas.

kad budes pristojan nastavicemo...i kad proctas koliko sam pismen iako sam kinez.

ratovi su samo slag na tortu posle svih zla koje je vlast u srbiji nanela svom narodu.
Тема нису ратови али си је ти покренуо? Још си и луд?
 
Србин свакако ниси, чим пишеш овакве ствари.
sta sam napisao...da smo bombardovani najvecom oruzanom silom na svetu iz cistog mira bez ikakvog povoda? jel to?

aj sad to nadji gde sam napisao... da mi samopijemo kafu i oni bacaju bombe a mi se cudimo pa sto bre tako....

ako trazis uzroke pitaj one za koje vas troje botujete...
 
da citiram sam sebe :)

Демагогија је егзактна ствар и нема потребе за регресијом у анализи ако се нема одговор. Појединац ма ко био нешто тврди аргументовано или не, удар на интегритет онога који то тврди у недостатку одговора је демагогија. Неко нешто образложи аргументовано или не, замена теза којом се саговорник служи при формирању одговора је демагогија. Неко каже бело и пита саговорника да ли мисли исто, саговорник каже црно је тамније од белог. То је демагогија. Аутор форсира чињенице, демагог форсира бајку. Манипулација је везана искључиво за немогућност налажења правог одговора и расипању приче напамет. Демагог не мора да се постане да би се преиспитало колико је њена хијерархија допрла до саме суштине преиспитивача а обично код препознавача. Многе ствари се боље виде са стране него да смо њихов део. За то је потребно искуство а не пуко познавање градива.

Посматрам демагогију као појаву а не као део мушке или женске природе. Софизам не помаже у демистификацији тог појма пре раумевање њене суштине. Блох је то лепо описао. Демагог је научио како да се понаша у складу са њеном унутрашњом организацијом. Временом демагог заборави да је демагог и има помисао да нормално реагује. То се дешава све док неко не поведе разговор о њој и њему се враћа кроз сећање оно што је некада радио као домаћи задатак. Онда настаје негирање самог њеног постојања, после тога наступа потискивање када се подељени ум сукоби са самим собом и финале је регресија. Може и у форми те ваше кише.
 
da citiram sam sebe :)

Демагогија је егзактна ствар и нема потребе за регресијом у анализи ако се нема одговор. Појединац ма ко био нешто тврди аргументовано или не, удар на интегритет онога који то тврди у недостатку одговора је демагогија. Неко нешто образложи аргументовано или не, замена теза којом се саговорник служи при формирању одговора је демагогија. Неко каже бело и пита саговорника да ли мисли исто, саговорник каже црно је тамније од белог. То је демагогија. Аутор форсира чињенице, демагог форсира бајку. Манипулација је везана искључиво за немогућност налажења правог одговора и расипању приче напамет. Демагог не мора да се постане да би се преиспитало колико је њена хијерархија допрла до саме суштине преиспитивача а обично код препознавача. Многе ствари се боље виде са стране него да смо њихов део. За то је потребно искуство а не пуко познавање градива.

Посматрам демагогију као појаву а не као део мушке или женске природе. Софизам не помаже у демистификацији тог појма пре раумевање њене суштине. Блох је то лепо описао. Демагог је научио како да се понаша у складу са њеном унутрашњом организацијом. Временом демагог заборави да је демагог и има помисао да нормално реагује. То се дешава све док неко не поведе разговор о њој и њему се враћа кроз сећање оно што је некада радио као домаћи задатак. Онда настаје негирање самог њеног постојања, после тога наступа потискивање када се подељени ум сукоби са самим собом и финале је регресија. Може и у форми те ваше кише.
I sve sto imas ostavi sam sebi.😂
 
i ono sto je prigodno ovoj konverzciji tako da blenta nece da vas vise gnjavi tupsonskim stvarima :rotf:f:

Сарказам је природна реакција интелектуалца. Демагог би се извукао на неколико начина: Први не би ни ”приметио” моју констатацију. Други би је приметио и апострофирао би претходног саговорника својим одговором не обраћајући се директно мени. Трећи би приметио и реаговао како су реаговали неки са оним тачкицама у тексту. Четврти би извршио замену теза демагогије нпр. са алегоријом и тему о демагогији претворио у причу о алегорији. Шести би ми тражио сведочанство да могу уопште да расправљам о демагогији. Седми би причао о мојој жени како је необразована и да је избачена са посла због неодговорног понашања. Осми би рекао да зна све о мени и да сам демагог јер он то зна. Девети и десети би ово читали и говорили првој осморици како шта и кад да дозирају. Демагогија и човек: Колико јединка бива одбачена од своје суштине ако му демагогија уђе у све норме понашања? Има ли му спаса или је то врста наркоманије? Да ли је обичан човек склонији демагогији или представник власти? Да ли су интернет контролори већи демагози од полицајаца који нам наплаћују казну за пребрзу вожњу?
 
i ono sto je prigodno ovoj konverzciji tako da blenta nece da vas vise gnjavi tupsonskim stvarima :rotf:f:

Сарказам је природна реакција интелектуалца. Демагог би се извукао на неколико начина: Први не би ни ”приметио” моју констатацију. Други би је приметио и апострофирао би претходног саговорника својим одговором не обраћајући се директно мени. Трећи би приметио и реаговао како су реаговали неки са оним тачкицама у тексту. Четврти би извршио замену теза демагогије нпр. са алегоријом и тему о демагогији претворио у причу о алегорији. Шести би ми тражио сведочанство да могу уопште да расправљам о демагогији. Седми би причао о мојој жени како је необразована и да је избачена са посла због неодговорног понашања. Осми би рекао да зна све о мени и да сам демагог јер он то зна. Девети и десети би ово читали и говорили првој осморици како шта и кад да дозирају. Демагогија и човек: Колико јединка бива одбачена од своје суштине ако му демагогија уђе у све норме понашања? Има ли му спаса или је то врста наркоманије? Да ли је обичан човек склонији демагогији или представник власти? Да ли су интернет контролори већи демагози од полицајаца који нам наплаћују казну за пребрзу вожњу?
Који си ти, од ових?
 
eo vam malo filozofije za staniste da razumete vremeu kome zivimosa finim metaforama...

Демагогија и религија? Демагогија и секте? Колико ту има истине? Данашњи свет је изменио суштинску концепцију људи као духовних живих бића. Модерно је пљувати по Богу са демагошким дијаболама типа: Ако Бог постоји што ми не кажеш његово име и презиме. Свако од нас може да се прави растафарианцем и да верује да је реинкарниран, а у слободним часовима да са истомишљеницима црта пентаграме и зађе у опасне воде сатанизма. Филозофији и логици нема места када се таквима помути самосвест. Само психологији или прецизније психијатрији. Спас се онда назире у-погађате-демагогији. Као кад сатаниста окуси први пут кап људске крви исто се дешава и са демагогом кад однесе прву победу са том ”вештином” над другим. Та два зуба имају испреплетане корене. Корен демагогије је у несагледавању Бога у нама. Лаж постаје смисао сама за себе. Нечија духовна лепоте постаје ђубриште. Сунце постаје звезда смрти. Корен сатанизма је у борби против сагледавању Бога у нама. Нераскидива веза ово двоје траје докле год се апендикс једног не упали од доминације другог. Док се нормални људе боре против зла у себи, демагози то зло гаје и заливају да расте и буја. Истину замењује лаж, светло замењује мрак, духовност замењује празнина. Пентаграм њихове некадашње душе је уоквирен.
 

Back
Top