Zašto se Srbi van Srbije ponašaju srpskije od Srba u Srbiji?

[CAHJAP]

Nostalgija. Isto se može reći za Hrvate. Telo Bogu iza nogu a um u matičnoj zemlji.

 

[blablablahh]

Eto pre neki dan u Astoria,NY ,sretnem neke Crnogorce, sede u bašti lokala ko Sopranosi neki....pridjem pitam kako ide itd...i lik kaze

" Crnogorci,Hrvati,Srbi.... Svi smo ovde isti,nema podela..... Ex Yugići nemaju vremena za etničke podele barem u NY...

sve ostalo su kompleksi i traume,individualne ili familijarne ( svesne,nesvesne) .... Što je legitimno lečiti svakako ,vidimo ovde na forumu ,idealnom mestu za lecenje kompleksa iz daleka....

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

Eto pre neki dan u Astoria,NY ,sretnem neke Crnogorce, sede u bašti lokala ko Sopranosi neki....pridjem pitam kako ide itd...i lik kaze

" Crnogorci,Hrvati,Srbi.... Svi smo ovde isti,nema podela..... Ex Yugići nemaju vremena za etničke podele barem u NY...

sve ostalo su kompleksi i traume,individualne ili familijarne ( svesne,nesvesne) .... Što je legitimno lečiti svakako ,vidimo ovde na forumu ,idealnom mestu za lecenje kompleksa iz daleka....

iskreno kaki mi se malo od vas Amerikanaca

 

[DzoniDzon]

Dobro je da je autor teme banovan jer mu je sama teza baš onako Šešeljevska. Svi oni Srbuju samo nama Srbima ovde u Srbiji. U kontaktu sa drugima automatski postaju Jugosloveni, gradjani sveta i menjaju dres u trenu. Sam naslov je uvredljiv za Srbe iz Srbije i debilan do bola. Kome Srbi iz Srbije nisu dovoljno Srbi neka ode do rodnog kraja pa neka nam pokaže šta je tamo srpsko ostalo danas. Sve vaskoliki Srbi koji nikad ništa srpsko nisu napravili. Svako ko misli da je veći Srbin od onih iz Srbije svakako ovde u Srbiji medju Srbima nije dobrodošao. Teza je netačna, glupa i iz kazana radikala i današnjih naprednjaka.

 

[VranV]

Ima tu i sindroma: ,,veći katolik od pape,,.

 

[blablablahh]

iskreno kaki mi se malo od vas Amerikanaca

Pa ok ( iako ja ne zivim u Us ,tu sam u prolazu) to je tvoj odgovor na temu ,i super je ! Haha

 

[blablablahh]

Латинос је увек бољи од југо бораније. И негроиди такође.

Pa jos kad ti kaže - my brother!

 

[Tom Riddle]

Pa jos kad ti kaže - my brother!

Имао сам прилике пар месеци да будем међу њима ( латиноси и црнци), ниједан једини проблем нисам имао. Напротив, ја једну туру платим оно стиже три, не знам ни одакле. Док Балкан.... самолетом искључиво. Ови говорили гринго хермано, not brother. а немају појма где је моја држава, само да нисам американо.

 

[blablablahh]

Имао сам прилике пар месеци да будем међу њима ( латиноси и црнци), ниједан једини проблем нисам имао. Напротив, ја једну туру платим оно стиже три, не знам ни одакле. Док Балкан.... самолетом искључиво. Ови говорили гринго хермано, not brother. а немају појма где је моја држава, само да нисам американо.

Za " Amerikanca" si ratni zločinac ili sportista...nema treće

 

[Tom Riddle]

Za " Amerikanca" si ratni zločinac ili sportista...nema treće

Љубав је узајамна. И тако ми нису у плану поред толико френдли места.

 

[Jugoslav Čvarak]

Eto, sve su -U-staše pobanane i s kim će te se sada ovih nekoliko dana svađati?
Još se vikend bliži, pa neki tu će puknuti od muke.

 

[Тихи]

Латинос је увек бољи од југо бораније. И негроиди такође.

srpski gasterbajteri uglavnom misle drugacije

 

[Tom Riddle]

srpski gasterbajteri uglavnom misle drugacije

Не бих се кладио. То је задојено овде, тамо раде мимикрију да их не би шутнули назад на балкан.

 

[buudala]

Al recu ti surovu istinu, moderni Hrvati su nastali tako sto su svi Katolici izmedju Bugarske i Slovenije usli u HR narod...zato danas Hrvat moze biti Franz, Houdek, Milovanović, Vuković, Siladji itd
Hrvat je religija ne poreklo

Pridev-karakterna osobina

 

[buudala]

Mislim da nece Srbija napasti Hrvatsku nego obrnuto...kako , to ne znam, ali da se kuva kuva se...
rano je jos, ali se kuva..

Ušli su u savez sa Bugarima i Albanijom.
Sigurno ne da bi zajedno branili Kvarner

 

[HEFESTOS 1]

Vidite li i vi tu razliku? Ako da, zašto mislite da je tako?

У већини случајева, то јесте тако, али није неко чврсто правило.
Проблем је у личном моралу појединца, а ту се од човека до човека појединачно мора судити, и то је оно што нас чини особом вредном поштовања или презира.
Те различитости и чине Србе значајним и историјским народом, који у свом колективном несвесном има урођену демократичност и слободоумност, које нас много кошта кроз време, али нас увек држи на страни правде и истине, јер је све подложно критичком преоспитивању.
У томе нема ничег лошег и погрешног, и не треба да се стидимо тога.
То је за понос.

 

[lapsi]

Eto pre neki dan u Astoria,NY ,sretnem neke Crnogorce, sede u bašti lokala ko Sopranosi neki....pridjem pitam kako ide itd...i lik kaze

" Crnogorci,Hrvati,Srbi.... Svi smo ovde isti,nema podela..... Ex Yugići nemaju vremena za etničke podele barem u NY...

sve ostalo su kompleksi i traume,individualne ili familijarne ( svesne,nesvesne) .... Što je legitimno lečiti svakako ,vidimo ovde na forumu ,idealnom mestu za lecenje kompleksa iz daleka....

Nisam vjerovala da ću tebe lajkovati ovdje, ali eto čuda se dešavaju?!
Ko bi reko čuda da se dese da Blablablahha Crna Gorica ponese....

 

[Бран Мутимировић]

Nije to specifično samo za Srbe, u sličnim oblicima se javlja kod mnogih naroda koji su doživeli kolektivnu traumu, gubitak domovine, rasejanje i dugoročno "egzilsko postojanje". Ali kod Srba iz Krajine, Republike Srpske i šire dijaspore postoje vrlo specifični kulturno-psihološki i istorijski faktori koji pojačavaju tu pojavu. Ljudi koji su izgubili sve, dom, zemlju, status, često i bliske osobe, imaju psihološku potrebu da nadoknade taj gubitak kroz jačanje simboličkog identiteta. Kad fizički prostor više nije dostupan, identitet postaje sveto tle, koje se brani žestoko, bez kompromisa. To nije racionalan stav nego odbrambeni mehanizam. Zato svako ko dovodi u pitanje "naše", bilo da kritikuje vlast, crkvu, nacionalne mitove, doživljava se kao napadač na ono poslednje što nam je ostalo: narativ, mit, zastava, vera.

Ljudi koji žive van Srbije ili van teritorija koje smatraju svojima često imaju idealizovanu sliku o domovini jer su odsečeni od njene stvarnosti. Oni ne vide korupciju na šalteru, bahatog vozača na ulici, nečujnu apatiju na izborima, ali vide ikone, himne, gusle, Vidovdan, Kosovo i grobove predaka. To stvara apstraktni nacionalizam, često čistiji i rigidniji od onog koji se razvija u direktnom sukobu sa svakodnevnim životom. U rasejanju, ljudi često doživljavaju identitetsku anksioznost - da li sam "dovoljno Srbin"? Odgovor na to postaje hiperidentifikacija. Krštavanje dece na "pravi" način, insistiranje na epskoj tradiciji, odbijanje "tuđeg". To nije novo. Slično su se ponašali i ruski belogardejci u Parizu, kubanski emigranti u Majamiju, palestinska dijaspora u Čileu. Iz Švajcarske ili Kanade lako je citirati Njegoša i pljunuti po EU i NATO, ali mnogo teže je u Srbiji izdržati sistemsku nepravdu, zaposliti se bez veze, plaćati porez i ne dobijati ništa zauzvrat, gledati kako tvoje dete uči u hladnoj školi, nemati vodu za piće... Oni koji žive u Srbiji razvijaju pragmatičan, ciničan i samokritičan odnos prema nacionalnom identitetu, ne zato što ga mrze nego zato što žive s njim svaki dan. Kao kad imaš brata koji te nervira, ali ga ipak voliš. Ili bolje rečeno, kao kad voliš brata ali te ipak nervira.

A kontradikcija živeti na Zapadu i pljuvati Zapad je klasična kognitivna disonanca: koristiti zapadne bolnice, škole, pravdu i socijalnu zaštitu, ali verbalno se identifikovati sa narativom o "napaćenom pravoslavnom svetu" koji se suprotstavlja "satanističkom Zapadu". Zašto? Zato što je emotivno lakše živeti u ideološkoj fantaziji nego priznati da ti je neprijatelj omogućio život koji ti tvoja sopstvena domovina nije mogla. To bi bilo ponižavajuće. Zato se bira narativ koji sve objašnjava zaverom, napadom, izdajom, veštačkim antisrpstvom, "autošovinizmom", drugosrbijanstvom, itd. Srbi u Srbiji često gledaju Srbiju kao birokratsku tvorevinu, državu s problemima, vlast s manama, a Srbi u rasejanju, pogotovo iz ratnih područja, vide je kao mitsku domovinu, nosioca kolektivnog stradanja i večne borbe, nešto što treba beskompromisno braniti, čak i kad nije u pravu.

Ni jedni ni drugi nisu nužno "bolji" ili "gori", ali treba razumeti da oni ne polaze iz iste psihološke i istorijske tačke. Kod mnogih van Srbije, naročito iz Republike Srpske i izbegličkih porodica, identitet nije pitanje kulture nego opstanka. A gde god je identitet stvar opstanka, tu nema prostora za nijanse, ni za samoironiju ili samokritiku. Ali upravo zato Srbiji danas više nego ikad trebaju oni koji umeju da misle u nijansama, smeju da kritikuju iz ljubavi, i znaju da biti Srbin ne mora da znači "živeti u večitom rovovskom položaju".

 

[lapsi]

Латинос је увек бољи од југо бораније. И негроиди такође.

Navijaš za sebe?

 

[Tom Riddle]

Navijaš za sebe?

Бона, мислио сам да смо то решили одавно. Дао бих 4 југославије за једну Санта Марту. Трепнуо не би.

 

[lapsi]

Nije to specifično samo za Srbe, u sličnim oblicima se javlja kod mnogih naroda koji su doživeli kolektivnu traumu, gubitak domovine, rasejanje i dugoročno "egzilsko postojanje". Ali kod Srba iz Krajine, Republike Srpske i šire dijaspore postoje vrlo specifični kulturno-psihološki i istorijski faktori koji pojačavaju tu pojavu. Ljudi koji su izgubili sve, dom, zemlju, status, često i bliske osobe, imaju psihološku potrebu da nadoknade taj gubitak kroz jačanje simboličkog identiteta. Kad fizički prostor više nije dostupan, identitet postaje sveto tle, koje se brani žestoko, bez kompromisa. To nije racionalan stav nego odbrambeni mehanizam. Zato svako ko dovodi u pitanje "naše", bilo da kritikuje vlast, crkvu, nacionalne mitove, doživljava se kao napadač na ono poslednje što nam je ostalo: narativ, mit, zastava, vera.

Ljudi koji žive van Srbije ili van teritorija koje smatraju svojima često imaju idealizovanu sliku o domovini jer su odsečeni od njene stvarnosti. Oni ne vide korupciju na šalteru, bahatog vozača na ulici, nečujnu apatiju na izborima, ali vide ikone, himne, gusle, Vidovdan, Kosovo i grobove predaka. To stvara apstraktni nacionalizam, često čistiji i rigidniji od onog koji se razvija u direktnom sukobu sa svakodnevnim životom. U rasejanju, ljudi često doživljavaju identitetsku anksioznost - da li sam "dovoljno Srbin"? Odgovor na to postaje hiperidentifikacija. Krštavanje dece na "pravi" način, insistiranje na epskoj tradiciji, odbijanje "tuđeg". To nije novo. Slično su se ponašali i ruski belogardejci u Parizu, kubanski emigranti u Majamiju, palestinska dijaspora u Čileu. Iz Švajcarske ili Kanade lako je citirati Njegoša i pljunuti po EU i NATO, ali mnogo teže je u Srbiji izdržati sistemsku nepravdu, zaposliti se bez veze, plaćati porez i ne dobijati ništa zauzvrat, gledati kako tvoje dete uči u hladnoj školi, nemati vodu za piće... Oni koji žive u Srbiji razvijaju pragmatičan, ciničan i samokritičan odnos prema nacionalnom identitetu, ne zato što ga mrze nego zato što žive s njim svaki dan. Kao kad imaš brata koji te nervira, ali ga ipak voliš. Ili bolje rečeno, kao kad voliš brata ali te ipak nervira.

A kontradikcija živeti na Zapadu i pljuvati Zapad je klasična kognitivna disonanca: koristiti zapadne bolnice, škole, pravdu i socijalnu zaštitu, ali verbalno se identifikovati sa narativom o "napaćenom pravoslavnom svetu" koji se suprotstavlja "satanističkom Zapadu". Zašto? Zato što je emotivno lakše živeti u ideološkoj fantaziji nego priznati da ti je neprijatelj omogućio život koji ti tvoja sopstvena domovina nije mogla. To bi bilo ponižavajuće. Zato se bira narativ koji sve objašnjava zaverom, napadom, izdajom, veštačkim antisrpstvom, "autošovinizmom", drugosrbijanstvom, itd. Srbi u Srbiji često gledaju Srbiju kao birokratsku tvorevinu, državu s problemima, vlast s manama, a Srbi u rasejanju, pogotovo iz ratnih područja, vide je kao mitsku domovinu, nosioca kolektivnog stradanja i večne borbe, nešto što treba beskompromisno braniti, čak i kad nije u pravu.

Ni jedni ni drugi nisu nužno "bolji" ili "gori", ali treba razumeti da oni ne polaze iz iste psihološke i istorijske tačke. Kod mnogih van Srbije, naročito iz Republike Srpske i izbegličkih porodica, identitet nije pitanje kulture nego opstanka. A gde god je identitet stvar opstanka, tu nema prostora za nijanse, ni za samoironiju ili samokritiku. Ali upravo zato Srbiji danas više nego ikad trebaju oni koji umeju da misle u nijansama, smeju da kritikuju iz ljubavi, i znaju da biti Srbin ne mora da znači "živeti u večitom rovovskom položaju".

Odlično si ovo napisao. Skoro sve ,,stoji,,!
Ali...ne slažem se stobom da ljudi koji su Srbograndne retorike oni koji su doživjeli traumu u ratu, bilo koju ili sve oblike koje si nabrojao. Naprotiv, takvi ljudi najmanje srbuju i vrbuju. Radi se o sasvim drugačijoj sorti ljudi. Istoj onoj koji su jedva dočekali rat i slavili sve što je upitno ili već definisano kao zlo.

 

[Lagerta]

Čini ti se. Nije samo do geografske odrednice već do mentalnog sklopa ljudi.

View this content on Instagram

View this content on Instagram

 

[blablablahh]

Nisam vjerovala da ću tebe lajkovati ovdje, ali eto čuda se dešavaju?!
Ko bi reko čuda da se dese da Blablablahha Crna Gorica ponese....

Crna Gora vuče i juče i sutra i vazda

 

[lapsi]

Crna Gora vuče i juče i sutra i vazda

Hm!

 

[GeorgeV]

Primijetio sam kroz forume i komentare da su Srbi koji žive izvan Srbije, pogotovo oni iz Republike Srpske ili tzv. Krajine, često puno radikalniji, nacionalističkiji, i pravoslavniji od samih Srba koji žive u Srbiji.

Живе у примитивном окружењу. Преблизу Хрватима, Бошњанима, и томе сличнима. Није лако остати у балансу кад си са таквима.

Са једне стране, разумем их, није им лако, са друге, иду ми на ***** са тим турбо србовањем.