Zašto se sex u braku naziva bračna dužnost?

Па замисли, баш ти се упалила жеља и хоћеш секс, а муж или партнер те одбије и каже ,,нђг сад, трте мрте", па не би ти било право.
Зато је његова дужност да ти удовољи и да имате полни однос, јер тако се још више верујете и ућрвшћујете своју везу/брак.

Исто и обратно. Секс је неопходан за складан и добар брак. Ја увек удовољим мојој женици кад јој дође, чак и када ми није до тога. :D ;)
Muškarcima nije do toga? Moj muž još nije čuo za tako nešto :mrgreen:
 
Neki članak o tome šta kada neko od supružnika ne želi bračnu dužnost me podstakao da se zapitam zašto se to naziva dužnost. Meni kad neko pomene dužnost, asocira na obavezu koju moraš da izvršiš a sex ne bi trebalo da spada u tu kategoriju. Jedino što mi pada na pamet je religijski aspekt braka, gde je osnovna dužnost imati sex zarad dece isključivo.

Неки кажу, да је брак у тим ситуацијама легализована проституција...

То ти није пало напамет, већ дужност... :mrgreen:
 
Ka
Neki članak o tome šta kada neko od supružnika ne želi bračnu dužnost me podstakao da se zapitam zašto se to naziva dužnost. Meni kad neko pomene dužnost, asocira na obavezu koju moraš da izvršiš a sex ne bi trebalo da spada u tu kategoriju. Jedino što mi pada na pamet je religijski aspekt braka, gde je osnovna dužnost imati sex zarad dece isključivo.
Kad ulazis sa nekim u brak ocekujes da ces imati seks Naravno da je duznost kao i da postujes i stitis partnera itd.
 
У времену данашњем је то удомаћена флоскула у колоквијалном говору којом се набија на нос брачном партнеру аљкавост у кревету без неке суштинске обавезе. Међутим у развијеном и позном средњем вијеку у Европи, оквирно X-XV вијек, то бјеше црквена уредба која је итекако обликовала и живот и тадашњи вриједносни систем.

Без икакве сумње та црквена уредба је донесена са сврхом јачања и заштите институције брака, наизглед том уредбом се потицала равноправност жене, јер се односила подједнако на оба партнера, у стварном животу баш и није било тако.
У темељу хришћанства је да штити институцију брака, развод је било у тим временима тешко добити, готово немогуће, једна од ријетких могућности да добијете развод бјеше да ваш партнер не обавља брачне дужности, ако би се то доказало, рецимо импотентност, развод би био одобрен. Ако би се муж хтио замонашити, или отићи рецимо у крсташки поход морао би добити одобрење жене као оштећене стране јер остаје ускраћена за "брачне дужности".

То дјелује доста позитивно, међутим у стварном животу бјеше простора за злоупотребу, муж би могао оптужити жену да не испуњава брачне дужности због хира или да су је опсјели демони, у том случају жена ако би избјегла ломачу, добро би прошла.
Уопште та епоха није била као што некад имамо доживљај гледајући филмове, бракови су били у правилу уговорени, дјевојчице би се младе удавале, ту како прођу, прођу, ако им западне олош, живот би им се претворио у пакао, и ту и та и друге црквене уредбе иако наизглед позитивне би биле злоупотребљаване (уз то жена ако би дошла пред црквени суд би врло лако могла бити оптужена за клевету без обзира колико њено свједочење било истинито, у судском спору би се њена ријеч мање уважавала, ту јој слиједи осуда окружења, некад и ломача), бјеше то једно мрачно, тегобно, окрутно и суморно вријеме.
 
Poslednja izmena:

Back
Top