Зашто мушкарци плачу

ННПКИ

Ističe se
Poruka
2.011
Гледам на тв (страна) познату личност (страна) и намеће се питање.
У друштву често постоји стигма везана за мушке емоције, нарочито када је реч о изражавању туге или бола. Плач се понекад погрешно сматра знаком слабости, а не природним и здравим начином изражавања емоција.

Када мушкарац плаче за женом, то може бити израз истинске наклоности и везаности.

С друге стране, друштвене норме и очекивања могу утицати на то како мушкарац изражава своје емоције. Може се осећати притисак да сакрије своју тугу или да је изрази на социјално прихватљив начин. Ово може довести до унутрашњег конфликта и додатног емоционалног стреса.

1. Како можемо као друштво боље подржати мушкарце у изражавању њихових емоција и промовисати здравији однос према плачу?

2. Зашто смо дошли (како) до стања друштва (светског) у коме мушкарци плачу за женама (млађим, старијим), праштају преваре, купују скупе поклоне, све у жељи да баш та нека буде са њима? Где је нестало достојанство, јунаштво, самопоштовање, самопоуздање?
 
Плач се понекад погрешно сматра знаком слабости, а не природним и здравим начином изражавања емоција.
a zašto znak slabosti ne bi bio baš to zdrav način izražavanja emocija ne vidim kako jedno isključuje drugo svi smo mi slabi ponekada to je normalno ja lično nikada ne plačem i to nije znak da sam ne znam kako jak nego prosto ne doživljavam život i mnogo toga oko mene kao neku previše ozbiljnu pojavu pa sam valjda zbog toga možda emotivno hendikepiran na neki način ili kako god,dakle mišljenja sam da je u redu ponekad zaplakati ako se tako osećaš svi smo ponekad i jaki i slabi to je tako
 
Poslednja izmena:
a zašto znak slabosti ne bi bio baš to zdrav način izražavanja emocija ne vidim kako jedno isključuje drugo svi smo mi slabi ponekada to je normalno ja lično nikada ne plačem i to nije znak da sam ne znam kako jak nego prosto ne doživljavam život i mnogo toga oko mene kao neku previše ozbiljnu pojavu pa valjda zbog toga sam možda emotivno hendikepiran na neki način ili kako god,dakle mišljenja sam da je u redu ponekad zaplakati ako se tako osećaš svi smo ponekad i jaki i slabi to je tako
Мушкост.
 
Гледам на тв (страна) познату личност (страна) и намеће се питање.
У друштву често постоји стигма везана за мушке емоције, нарочито када је реч о изражавању туге или бола. Плач се понекад погрешно сматра знаком слабости, а не природним и здравим начином изражавања емоција.

Када мушкарац плаче за женом, то може бити израз истинске наклоности и везаности.

С друге стране, друштвене норме и очекивања могу утицати на то како мушкарац изражава своје емоције. Може се осећати притисак да сакрије своју тугу или да је изрази на социјално прихватљив начин. Ово може довести до унутрашњег конфликта и додатног емоционалног стреса.

1. Како можемо као друштво боље подржати мушкарце у изражавању њихових емоција и промовисати здравији однос према плачу?

2. Зашто смо дошли (како) до стања друштва (светског) у коме мушкарци плачу за женама (млађим, старијим), праштају преваре, купују скупе поклоне, све у жељи да баш та нека буде са њима? Где је нестало достојанство, јунаштво, самопоштовање, самопоуздање?
A da se dogovoris sa sobom prvo, jel treba podrzavati muskarce da placu ili ne, za pocetak?
 
Svu filozofiju na postavljeno pitanje N.F.Hakala je srocio sljedecom tezom:
"Muskarci ne placu, ne govore izvini
i nisu njezni prema ljepsoj polovini
za ljubav ne ginu
u vjernosti ne vide sebe
a ja bih sve to uradio zbog tebe

Tebi za ljubav
losem drustvu kazem zbogom
tebi za ljubav
prozivjecu zivot s tobom"
 
Гледам на тв (страна) познату личност (страна) и намеће се питање.
У друштву често постоји стигма везана за мушке емоције, нарочито када је реч о изражавању туге или бола. Плач се понекад погрешно сматра знаком слабости, а не природним и здравим начином изражавања емоција.

Када мушкарац плаче за женом, то може бити израз истинске наклоности и везаности.

С друге стране, друштвене норме и очекивања могу утицати на то како мушкарац изражава своје емоције. Може се осећати притисак да сакрије своју тугу или да је изрази на социјално прихватљив начин. Ово може довести до унутрашњег конфликта и додатног емоционалног стреса.

1. Како можемо као друштво боље подржати мушкарце у изражавању њихових емоција и промовисати здравији однос према плачу?

2. Зашто смо дошли (како) до стања друштва (светског) у коме мушкарци плачу за женама (млађим, старијим), праштају преваре, купују скупе поклоне, све у жељи да баш та нека буде са њима? Где је нестало достојанство, јунаштво, самопоштовање, самопоуздање?
Pa što se sam potireš?
1. Ok je
2. Plaču samo paćenici
Dogovori se pa nam javi i otvori novu temu
 
Kad neko napiše 'šta mi kao društvo možemo da uradimo...' na bilo koju temu, on postavlja problem u jednoj idealizovanoj dimenziji.

Društvo tu ništa ne može da uradi, činjenica je da se u slučaju jačeg pola na preterano iskazivanje emocija i preteranu ranjivost gleda kao na slabost, nedostatak, njanjavost, nešto nedolično... to je biološka reakcija. Naročito je tako kod žena koje preziru (ovo potpisujem) kod muškaraca njanjavost, neodlučnost, povučenost, sklonost samoći, tišini, o plakanju da ne pričam... ovo sam stoput video, znači ako si jebeni Apolon (i to doslovno) i ako si pritom njanjav i neodlučan preziraće te i bićeš u frendzoni, a ako si prosečnog izgleda i odlučan, dosetljiv, prodoran, asertivan i na sve imaš odgovor postaćeš potencijalni partner. Ovo nije neka moja teorija nego svako ko je imalo izlazio napolje medju društvo može ovo da vidi.

Tako da nema neke preterane podrške, prosto ako kreneš da plačeš u društvu kao muškarac ima da se obrukaš ovako ili onako. Svet je surov, ljudi su surovi, žene su takodje prilično surove... treba se paziti kome se šta govori i kome se čovek otvara. Niko nije prijatelj, prijatelji ne postoje, to naučiš pre ili kasnije. To je obavezno životno iskustvo. Zato se treba zezati, učestvovati u društvu ali i biti na distanci kad treba.
 
Платиш у реду, ако имаш, ако си тог кова. Зашто праштање, плач, јецај, мољење, понижање.
Sve sasvim normalne emocije, ne placem nikad ali to nije bas normalno ponasanje, vjerovatno jer su me roditelji pogresno naucili da ne pokazujem emocije tj ostao sam emotivno sakat. Plac kao i sve drugo su emocije koje svaka emotivno odrasla osoba treba da ima.
 
"Najveća laž koja se govori muškarcima je da je u redu da budu slabi".

Screenshot_1.jpg
 

Back
Top