"Iz Stvoriteljevih ruku sam izašao kao najuzvišenije stvoreno biće koje je do tada postojalo. Mudrost, lepota, sposobnosti i veštine koje su mi usađene prilikom mog stvaranja bile su iznad svega do tada viđenog. Ostala stvorenja su se divila onome što sam bio. Dodeljena mi je najveća moguća uloga koju jedno stvorenje može imati – heruvim. To je najviši red anđela koji su u neposrednoj Stvoriteljevoj blizini.
Uživao sam posmatrati kako me ostala stvorenja gledaju s ljubavlju, uživao sam im pokazivati svoju lepotu, svoju mudrost, svoje veštine, ali nešto je nedostajalo. Iako je bilo oduševljenja mojom prisutnošću, iako je bilo iskrene ljubavi prema meni, iako su s radošću izvršavali ono što sam im rekao, u njihovim očima nije bilo one iskre kojom su gledali Stvoritelja i Njegovog Sina. Obuzeo me je do tada nepoznat osećaj. Nisam znao kako da se ponašam. Sve u svemu, mislim da sam uprkos savršenom skladu u kojem je celi svemir bio, počeo osećati nešto suprotno od zadovoljstva.Nije postojala reč za to, tada sam to u sebi nazvao nezadovoljstvo.
Pokušao sam dokučiti šta mi nedostaje da bi ostala stvorenja mogao pridobiti u potpunosti – ali nisam mogao pronaći nikakav nedostatak na sebi. Bio sam jednostavno savršen. Zar nije to samo po sebi dovoljno da budem cenjen i poštovan više nego do sada? Gledao sam okupljena stvorenja, anđele oko Stvoriteljevog prestola. Razmišljao sam šta im On to nudi, šta ja ne mogu ponuditi. Šta im je dao? Život, ljubav, zakon, sklad, lepotu... Zakon? Zakon. Meni se činilo da je to nešto šta ograničava našu slobodu. Kako možemo biti srećni ako smo ograničeni nekakvim zakonima? Stvoritelj je to nazvao “zakonom slobode”. Kakva je to sloboda ako se moraš pokoravati nečemu? Niko do tada nije tako razmišljao pa nisam imao s kim podeliti mišljenje, a prema Stvoritelju i Njegovom Sinu sam
počeo osećati nešto šta me je guralo podalje od Njihove blizine. Videli su da nešto sa mnom nije u redu, trudili su se da porazgovaraju sa mnom o tome, ali nisam mogao jer ni sam nisam znao šta mi se događa.
Odlučio sam svoja razmišljanja podeliti s nekim anđelima koji su mi pokazivali veliku naklonost. I oni su bili zbunjeni. Počeo sam im govoriti kako mi se čini da bismo bili slobodniji kada bismo bili bez Zakona. Odjednom mi se učinilo kako bi ta tvrdnja mogla biti uporište da postignem ono šta sam želeo imati - onu iskru u njihovim očima dok budu gledali mene. Postao bih njihov osloboditelj. Izbavio bih ih odropstva Zakona.
Jednom po jednom govorio sam o svojim zaključcima, sugerisao im ono šta sam želeo da zaključe. Bilo je to iznenađujuće lako zbog njihovog poverenja i ljubavi koju su imali prema meni. Otišao sam korak dalje. Počeo sam govoriti ono šta nije bilo istina kako bih pridobio njihovu naklonost. To je bilo tako jednostavno. Niko do tada nije niti čuo da je neko rekao nešto šta nije bilo istina, pa tako nešto nije ni očekivao. Stoga su u potpunosti verovali baš sve šta sam govorio. Bilo mi je u početku čudno i nelagodno šta sam im rekao takvu neistinu, ali rezultati koje sam postigao u njihovoj naklonosti prema meni nadjačali su osećaj nelagode. Posle sam im ionako nameravao objasniti da je to bio brži put da postanemo slobodni.
Stvoritelj je došao k meni pokušavajući mi objasniti gde će me odvesti takvo razmišljanje i delovanje. Molio me je da se ostavim toga i vratim se gde sam bio, ali ja nisam dopustio da i meni ispere mozak kao i ostalima. Ostao sam pri svome.
Ubrzo mi je rekao da ne mogu više obavljati dužnost koju sam do tada imao. Dobio sam još jedan povod da pokažem kako Njegova načela nisu baš pravedna i da me
pokušava još i poniziti - mene, najsavršenije stvorenje. Jedni za drugim, novi osećaji su me preplavljivali. Nisam im znao ime, ali su me u potpunosti obuzeli. Bojao sam se gde će me to odvesti, ali anđeli koje sam pridobio, nisu na meni, najmoćnijem anđelu, smeli videti ni tračak odsutnosti samopouzdanja.
Što sam više ustrajavao u onome šta sam činio, to sam više shvatao koliko je Stvoritelj nemoćan da mi bilo šta učini. Istina, On je Darodavac života i mogao mi ga je oduzeti, ali shvatio sam da On to neće učiniti jer bi to samo dokazalo da sam ja u pravu. To me je još više ohrabrilo. Shvatio sam da On ima ograničenja koja ja nemam. To sam odlučio da iskoristim kao svoju prednost.
Sve veći broj anđela mi se pridruživao i stajao na moju stranu. One koji su nas opominjali i nisu nam se hteli pridružiti optužili bismo da, iako imaju slobodnu volju, služe Stvoritelju iz koristi ili straha. Bio sam čak pomalo i iznenađen Stvoriteljevom reakcijom na ovo šta sam radio. Da sam ja bio na Njegovom mestu, ja bih odmah uklonio onoga ko bi širio takvo nezadovoljstvo među mojim stvorenjima. Možda bi mi onda ostali služili iz straha, ali barem u budućnosti ne bi
bilo sličnih pokušaja, a svakako ne bi bilo ovoga šta se danas događa kao rezultat dozvoljavanja da jedna pobuna eskalira. Umesto da preduzme sve kako bi me sprečio u mojoj nameri da se izjednačim sa Njim, dočuo sam kako Stvoritelj i Sin planiraju da stvore još jednu planetu i da je ispune živim bićima svih vrsta, a kao krunu svega stvoriti biće koje će po obličju biti slično Njima. To me je prilično uzbudilo. Osim šta me je izbacio s mog položaja, činilo se kao da me ignoriše i ponaša se kao da ne postojim, kao da ovo šta radim ne predstavlja nikakvu pretnju Njegovom veličanstvu. Pojavio se još jedan novi osećaj, danas to zovemo – gnev."
Ispovest palog anđela
. Te dve strane postoje samo za one koje prate iskljucivi jedan put, onaj ko ide svim putevima ne vidi crno-beli svet kako ga je "bog" ofarbao, vec dugine boje
...dok je Bog stalna meta 
