Zašto je porušen Žrnov?

Да ли ми, уопште, знамо шта смо порушили?
"Развој Жрнова
Најстарији део Жрнова представља Мали град без две куле на југоисточном бедему. Подигнут је средњевековној Србији, али се не може ближе одредити доба његове градње.
Ходи паша 1442.године ојачава источни бедем од полукружне куле до југоисточног бедема,додавши полукружну кулу на сред југоисточног бедема и четвртасту кула-капију на јужном крају бедема.
Последњу фазу изградње Жрнова представља додавање бедема и копање сувог шанца око целог града које се одиграло после 1458.године."
"- Takav stav nekih mojih kolega je nedopustiv - kaže istoričar Radovan Damjanović, koji već godinama pokušava da reši zagonetku zašto je srpski suveren srušio Žrnov. - Sravniti sa zemljom čitav grad, čiji temelji datiraju još iz antike, bedemi iz ranog srednjeg veka, utvrdu koja je u putopisima nabrojana kao jedna od šest najznačajnijih u Srbiji, skandal je svoje vrste. "
"Damjanović, dodajući da su se u Žrnovu, u srednjem veku, nalazile i tri „visoke peći” u kojima se topila ruda"
"Oldest European blast furnaces[edit]


The first blast furnace of Germany as depicted in a miniature in the Deutsches Museum
The oldest known blast furnaces in the West were built in Dürstel in Switzerland, the Märkische Sauerland in Germany, and at Lapphyttan in Sweden, where the complex was active between 1205 and 1300.[15] At Noraskog in the Swedish parish of Järnboås, there have also been found traces of blast furnaces dated even earlier, possibly to around 1100.[16] These early blast furnaces, like the Chinese examples, were very inefficient compared to those used today. The iron from the Lapphyttan complex was used to produce balls of wrought iron known as osmonds, and these were traded internationally – a possible reference occurs in a treaty with Novgorod from 1203 and several certain references in accounts of English customs from the 1250s and 1320s. Other furnaces of the 13th to 15th centuries have been identified in Westphalia.[17]
The provenance of the technology is not certain. One possibility involves technology transfer from China. Al-Qazvini in the 13th century and other travellers subsequently noted an iron industry in the Alburz Mountains to the south of the Caspian Sea. This is close to the silk route, so that the use of technology derived from China is conceivable. Much later descriptions record blast furnaces about three metres high.[18] As the Varangian Rus' people from Scandinavia traded with the Caspian (using their Volga trade route, it is possible that the technology reached Sweden by this means.[19] However, since blast furnace has also been invented independently in Africa by the Haya people, it is more likely the process has been invented in Scandinavia independently. The step from bloomery to true blast furnace is not big.
This Caspian region may also separately be the technological source for at furnace at Ferriere, described by Filarete.[20] Water-powered bellows at Semogo in northern Italy in 1226 in a two-stage process. In this, the molten iron was tapped twice a day into water thereby granulating it.[21]
Cistercian contributions[edit]
One means by which certain technological advances were transmitted within Europe was a result of the General Chapter of the Cistercian monks. This may have included the blast furnace, as the Cistercians are known to have been skilled metallurgists.[22] According to Jean Gimpel, their high level of industrial technology facilitated the diffusion of new techniques: "Every monastery had a model factory, often as large as the church and only several feet away, and waterpower drove the machinery of the various industries located on its floor." Iron ore deposits were often donated to the monks along with forges to extract the iron, and within time surpluses were being offered for sale. The Cistercians became the leading iron producers in Champagne, France, from the mid-13th century to the 17th century,[23] also using the phosphate-rich slag from their furnaces as an agricultural fertilizer.[24]
Archaeologists are still discovering the extent of Cistercian technology.[25] At Laskill, an outstation of Rievaulx Abbey and the only medieval blast furnace so far identified in Britain, the slag produced was low in iron content.[26] Slag from other furnaces of the time contained a substantial concentration of iron, whereas Laskill is believed to have produced cast iron quite efficiently.[26][27][28] Its date is not yet clear, but it probably did not survive until Henry VIII's Dissolution of the Monasteries in the late 1530s, as an agreement (immediately after that) concerning the "smythes" with the Earl of Rutland in 1541 refers to blooms.[29] Nevertheless, the means by which the blast furnace spread in medieval Europe has not finally been determined."
 
Да ли ми, уопште, знамо шта смо порушили?
"Развој Жрнова
Најстарији део Жрнова представља Мали град без две куле на југоисточном бедему. Подигнут је средњевековној Србији, али се не може ближе одредити доба његове градње.
Ходи паша 1442.године ојачава источни бедем од полукружне куле до југоисточног бедема,додавши полукружну кулу на сред југоисточног бедема и четвртасту кула-капију на јужном крају бедема.
Последњу фазу изградње Жрнова представља додавање бедема и копање сувог шанца око целог града које се одиграло после 1458.године."
"- Takav stav nekih mojih kolega je nedopustiv - kaže istoričar Radovan Damjanović, koji već godinama pokušava da reši zagonetku zašto je srpski suveren srušio Žrnov. - Sravniti sa zemljom čitav grad, čiji temelji datiraju još iz antike, bedemi iz ranog srednjeg veka, utvrdu koja je u putopisima nabrojana kao jedna od šest najznačajnijih u Srbiji, skandal je svoje vrste. "
"Damjanović, dodajući da su se u Žrnovu, u srednjem veku, nalazile i tri „visoke peći” u kojima se topila ruda"
"Oldest European blast furnaces[edit]


The first blast furnace of Germany as depicted in a miniature in the Deutsches Museum
The oldest known blast furnaces in the West were built in Dürstel in Switzerland, the Märkische Sauerland in Germany, and at Lapphyttan in Sweden, where the complex was active between 1205 and 1300.[15] At Noraskog in the Swedish parish of Järnboås, there have also been found traces of blast furnaces dated even earlier, possibly to around 1100.[16] These early blast furnaces, like the Chinese examples, were very inefficient compared to those used today. The iron from the Lapphyttan complex was used to produce balls of wrought iron known as osmonds, and these were traded internationally – a possible reference occurs in a treaty with Novgorod from 1203 and several certain references in accounts of English customs from the 1250s and 1320s. Other furnaces of the 13th to 15th centuries have been identified in Westphalia.[17]
The provenance of the technology is not certain. One possibility involves technology transfer from China. Al-Qazvini in the 13th century and other travellers subsequently noted an iron industry in the Alburz Mountains to the south of the Caspian Sea. This is close to the silk route, so that the use of technology derived from China is conceivable. Much later descriptions record blast furnaces about three metres high.[18] As the Varangian Rus' people from Scandinavia traded with the Caspian (using their Volga trade route, it is possible that the technology reached Sweden by this means.[19] However, since blast furnace has also been invented independently in Africa by the Haya people, it is more likely the process has been invented in Scandinavia independently. The step from bloomery to true blast furnace is not big.
This Caspian region may also separately be the technological source for at furnace at Ferriere, described by Filarete.[20] Water-powered bellows at Semogo in northern Italy in 1226 in a two-stage process. In this, the molten iron was tapped twice a day into water thereby granulating it.[21]
Cistercian contributions[edit]
One means by which certain technological advances were transmitted within Europe was a result of the General Chapter of the Cistercian monks. This may have included the blast furnace, as the Cistercians are known to have been skilled metallurgists.[22] According to Jean Gimpel, their high level of industrial technology facilitated the diffusion of new techniques: "Every monastery had a model factory, often as large as the church and only several feet away, and waterpower drove the machinery of the various industries located on its floor." Iron ore deposits were often donated to the monks along with forges to extract the iron, and within time surpluses were being offered for sale. The Cistercians became the leading iron producers in Champagne, France, from the mid-13th century to the 17th century,[23] also using the phosphate-rich slag from their furnaces as an agricultural fertilizer.[24]
Archaeologists are still discovering the extent of Cistercian technology.[25] At Laskill, an outstation of Rievaulx Abbey and the only medieval blast furnace so far identified in Britain, the slag produced was low in iron content.[26] Slag from other furnaces of the time contained a substantial concentration of iron, whereas Laskill is believed to have produced cast iron quite efficiently.[26][27][28] Its date is not yet clear, but it probably did not survive until Henry VIII's Dissolution of the Monasteries in the late 1530s, as an agreement (immediately after that) concerning the "smythes" with the Earl of Rutland in 1541 refers to blooms.[29] Nevertheless, the means by which the blast furnace spread in medieval Europe has not finally been determined."
У случају Жрнова, ништа уистину вредно.

Него, важније је опет питање: а шта смо то изградили?

И, зашто постоји та вечита потреба да се омаловажава изграђено, стално налазе ружне стране и једнако нешто кукумавчи?
 
А ако већ замерамо због рушења, опет питам: зашто је срушен стари споменик Незнаном јунаку, и зашто се на то питање не усредсреди енергија, уместо да се ирационално расправља о рушењу једнога веома мало значајног објекта, што су у том часу, а и уопште за нас историјски и традиционално, били остаци некадашњег утврђења Жрнов?
 
Чек мало, Милунка, није свако неслагање с тобом напад на тебе. Људима није јасно само зашто је једна тврђава (која је, по мени, могла да се спасе) морала бити срушена, да би био подигнут споменик. Зар није споменик могао бити подигнут негде другде? Сад ћеш ти рећи да ми не поштујемо српске жртве у 1. Св рату. Сви их поштују, није о томе реч.

А и кажеш да та тврђава није битна за нас јер је ми нисмо подигли. То нема везе. Нисмо подигли ни Царичин Град, па се дичимо њиме (Мада су Срби подигли Жрнов, али на остацима римског утврђења). Војна сврха те тврђаве више није битна, јер у новије време све старе тврђаве постају споменици, а не војна упоришта.
 
А ако већ замерамо због рушења, опет питам: зашто је срушен стари споменик Незнаном јунаку, и зашто се на то питање не усредсреди енергија, уместо да се ирационално расправља о рушењу једнога веома мало значајног објекта, што су у том часу, а и уопште за нас историјски и традиционално, били остаци некадашњег утврђења Жрнов?

Па морао је бити срушен ради протокола, јер не би било правилно полагати венац на један па онда на други.
 
kvotiraj bre milunka. )

a zar se treba rušiti i zatirati tragove prošlosti da bi diglo nešto novo?
-da. samo kad mora. ako je to opravdano. a ne zato što smeta političkoj istoriji. prošlost je sastavni deo ljudske svesti. od nje proističemo pa ma kakva bila.

porušena su neopravdano mnoga zdanja srba iz vremena, turaka, džamije ...te turska groblja.
valjda po ugledu na mletke i germane. tamo bi se po ostacima iz turskog perioda moglo zaključiti da turci nikad nisu ni bili po dalmaciji, slavoniji i hrvatskoj... a kao jesu samo rimljani.
sličnu sudbinu doživese i tragovi vizantije na prostorima kojih se dokopaše mleci. zatirano sve što je pripadalo onoj prethodnoj.

vidi. da su turci posedovali samo delić tog ustaškog talenta za pet vekova nebi preostala ni jedna stara hrišćanska crkva danas.

Овде си у праву али то није био разлог за рушње, него ме занима како је дефинисан Нсзнани јунак?
 
Чек мало, Милунка, није свако неслагање с тобом напад на тебе. Људима није јасно само зашто је једна тврђава (која је, по мени, могла да се спасе) морала бити срушена, да би био подигнут споменик. Зар није споменик могао бити подигнут негде другде? Сад ћеш ти рећи да ми не поштујемо српске жртве у 1. Св рату. Сви их поштују, није о томе реч.

А и кажеш да та тврђава није битна за нас јер је ми нисмо подигли. То нема везе. Нисмо подигли ни Царичин Град, па се дичимо њиме (Мада су Срби подигли Жрнов, али на остацима римског утврђења). Војна сврха те тврђаве више није битна, јер у новије време све старе тврђаве постају споменици, а не војна упоришта.
Ко уопште говори о нападу на некога? Ради се само о изношењу чињеница.

А чињеница је да Жрнов није значајна тврђава, уопште, а не само за нас, ни на који начин.

А што да буде другде, кад је управо ту, отприлике на месту старога споменика, и био нађен онај плитки гроб са земним остацима српскога војника - дечака, над којим су немачки официри поболи крст с натписом "Овде лежи непознати српски војник" ?

И зар има примеренијег места за маузолеј Незнаном (српском) јунаку него што је врх Авале?

Докле ће неки само да стално буду незадовољни, џангризави, само да нешто закерају, уместо да мало уживају, буду задовољни постигнутим, и поносни на оно што имамо?

А, с обзиром шта нас је све током историје сналазило, имамо много тога чиме би требало да се поносимо.

Нама, изгледа, нису потребни стручњаци за манипулацију, кад се тиче оне тачке "скретање пажње".

Сами смо сјајни мајстори да од неважнога правимо важно, а уистину важно превиђамо. Светске масонске завере, владе у сенци, ванземаљци и рептили...

Или, простије, како је то лепо још Нушић рекао, да "славимо бабе а презиремо јунаке".
 
Па морао је бити срушен ради протокола, јер не би било правилно полагати венац на један па онда на други.
Знам, но ипак... хм...

Зар се то ипак није могло решити некако другачије, без рушења? Или, да се пресели на неко друго одговарајуће место у целини?

П. С.
Као што се види, ја сам генерално у ствари - против свих рушења у овоме смислу, но због свега реченог, мислим да за остатке утврђења Жрнов образложих зашто мислим да у томе случају није била нека велика штета.
 
Pa onaj Srbin što je sagradio/obnovio Žrnov, njemu je sigurno bio važan. Nama iz današnje perspektive objektivno nije važno ni jedno srednjovjekovo utvrđenje. Mogli bi tako poravnati i onaj Gamzigrad, šta če nam?!
Опет неодговарајућа поређења.

Жрнов објективно није био нарочито важан, ни у времена кад је представљао значајнију тачку на путу одбране Сингидунума/Београда, и рударскога насеља, а није ни историјски, као што су, рецимо тврђаве Смедерево, Голубац...
 
Опет неодговарајућа поређења.
Жрнов објективно није био нарочито важан, ни у времена кад је представљао значајнију тачку на путу одбране Сингидунума/Београда, и рударскога насеља, а није ни историјски, као што су, рецимо тврђаве Смедерево, Голубац...

Како да знамо да није био важан, када смо га порушили, а нисмо истражили.
Нисмо урадили датовања.
Ако је централни део из раног средњег века, онда је важан да важнији не може бити.
Да ли су сварно у питању остатци "високих пећи" и колико су стари?
То може бити од занчаја за светску историографију.
 
Poslednja izmena:
Овде си у праву али то није био разлог за рушње, него ме занима како је дефинисан Нсзнани јунак?
studija o opravdanosti rušenja je jedno. ne mogu da tvrdim da je antitursko osećanje tu bilo presudno.
hteo sam samo markirati ustaški gen netrpeljivosti prema vlastitoj povesti. specifičan za tranzicionu fazu razvoja homosapiensa kada on "već naučen što jest" ne ceni dragocene tragove svog prethodnog stanja.
 
Како да знамо да није био важан, када смо га порушили, а нисмо истражили.
Нисмо урадили датовања.
Ако је централни део из раног средњег века, онда је важан да важнији не може бити.
Да ли су сварно у питању остатци "високих пећи" и колико су стари?
То може бити од занчаја за светску историографију.
Није важан, напросто, јер није везан ни за једну значајну српску историјску личност, нити значајне догађаје.

Исувише је апстрактно и мутно, и заправо без много основа то некакво претпостављање да би било "од од значаја за светску историографију".

По чему значајно - конкретно?

И, чему то стално незадовољство већ постојећом нам, толико богатом историјом?

Ни њу нисмо изучили како треба и у потпуности, а само нам фале још неке додатне магле.

Неки су претпоставили да су високе пећи, неки други да је реч о резервоарима за воду.
Неки сматрају да обновљена тврђава потиче из доба деспота Стефана, због велике цистерне с филтер-бунарима, јер такав тип цистерне је карактеристичан за српску средњовековну војну архитектуру.

Но, све то, опет, кажем, не чини Жрнов нарочито значајним, јер је изгубио стратешки значај после 1521. и од тада само пропада.

Него, у свему ће разлог толике одједном пробуђене бриге бити пре свега у тој већ извесно време присутној тежњи к надувавању, "измишљању" историје", тамо где је реално нема, и у стално изнова подгреваној омрази према краљу Александру, која такође има више политичко-социјални, него историјско-историографски основ.

- - - - - - - - - -

О чему ти уопште причаш, забога?
 
Ч Сад ћеш ти рећи да ми не поштујемо српске жртве у 1. Св рату. Сви их поштују, није о томе реч.
Ја полазим од тога да сте добронамерни, искрени родољуби, и да поштујете српске жртве, наравно.

Али, овде се заправо ради о резултату једне врло фине манипулације, која се изводи већ доста дуго, и зашто су у ствари пројекти типа деретићевштине и слични опасни и штетни и за нашу озбиљну историографију, а самим тим за нашу националну свест уопште. Зато понекад делује да сам преоштра, и ја се извињавам, али на такве ствари одиста и реагујем оштро, јер мислим да би се управо тако морало реаговати ако се заиста жели проучавати и очувати национална баштина.

"Скретање пажње"...

Нећемо се концентрисати да још боље проучимо ту нашу уистину пребогату историју, већ ћемо се замајавати неким "античким Србима", "авалонима", "зашто је срушен Жрнов", и томе подобним маглама и мање важним стварима.

Овим не желим да негирам идеју радозналости, жеље за истраживањем, напротив, већ само да добронамерно укажем куд може одвести слабљење осећаја за разлуку битнијег од мање битног.
 
Poslednja izmena:
О чему ти уопште причаш, забога?
može i pokondirana tikva. ali u pogledu potrebe zatiranja i lažiranja prošlosti predlažem ovaj termin:"ustaški gen".

u zatiranju istorijskih tragova ustaše su bez premca. u dalmaciji i hrvatskoj ne možeš naći ni jedne džamije ili groblja iz turskog perioda. a sve bejaše pre samo tri veka.

a da turci tamo bejahu znamo. i ostavili turci potpuno netaknute crkve iz ranohrišćanske faze (IXst.). svetog spasa naprimer.stećci neoskrnavljeni. za dva veka čak nisu pipnuli kamenje sa temelja daleko pre njih porušenih crkava/svetinja u blizini manastira dragović.


i onda došli titini pioniri. maknuli mnoge stećke. poorali stare svetinje.


ako želimo pričati o zatiranju i lažiranju prošlosti, te različitom odnosu kultura/zajednica prema svom nasledju, onda bi za takvu patologiju nepravedno bilo reći "turski gen". ustaški pre.
 
Poslednja izmena:
može i pokondirana tikva. ali u pogledu potrebe zatiranja i lažiranja prošlosti predlažem ovaj termin:"ustaški gen".

u zatiranju istorijskih tragova ustaše su bez premca. u dalmaciji i hrvatskoj ne možeš naći ni jedne džamije ili groblja iz turskog perioda. a sve bejaše pre samo tri veka.

a da turci tamo bejahu znamo. i ostavili turci potpuno netaknute crkve iz ranohrišćanske faze (IXst.). svetog spasa naprimer.stećci neoskrnavljeni. za dva veka čak nisu pipnuli kamenje sa temelja daleko pre njih porušenih crkava/svetinja u blizini manastira dragović.


i onda došli titini pioniri. maknuli mnoge stećke. poorali stare svetinje.


ako želimo pričati o zatiranju i lažiranju prošlosti, te različitom odnosu kultura/zajednica prema svom nasledju, onda bi za takvu patologiju nepravedno bilo reći "turski gen". ustaški pre.
Ако желимо заиста озбиљно разговарати о било којој теми, па тако и оним историографским, термин "усташки ген" је, напросто - бесмислен.
 
Ако желимо заиста озбиљно разговарати о било којој теми, па тако и оним историографским, термин "усташки ген" је, напросто - бесмислен.
to je samo predlog. verovatno ima bolji pojam za tu "potrebu" ljudi da zatiru materijalne tragove i lažiraju istoriju.
 
to je samo predlog. verovatno ima bolji pojam za tu "potrebu" ljudi da zatiru materijalne tragove i lažiraju istoriju.
Појам заправо постоји одавно: damnatio memoriae.

Но, он се односи на свесно и намерно затирање и кривотворење историје и прошлости.

Међутим постоји и други, ништа мањи грех: немарност према властитој историји, незаинтересованост и лењост да се она проучава, чија је последица прибегавање поједностављивању, и дневнополитичко-кафанско-сензационалистичким тумачењима.
 
Није важан, напросто, јер није везан ни за једну значајну српску историјску личност, нити значајне догађаје.

Исувише је апстрактно и мутно, и заправо без много основа то некакво претпостављање да би било "од од значаја за светску историографију".

По чему значајно - конкретно?

И, чему то стално незадовољство већ постојећом нам, толико богатом историјом?

Ни њу нисмо изучили како треба и у потпуности, а само нам фале још неке додатне магле.

Неки су претпоставили да су високе пећи, неки други да је реч о резервоарима за воду.
Неки сматрају да обновљена тврђава потиче из доба деспота Стефана, због велике цистерне с филтер-бунарима, јер такав тип цистерне је карактеристичан за српску средњовековну војну архитектуру.

Но, све то, опет, кажем, не чини Жрнов нарочито значајним, јер је изгубио стратешки значај после 1521. и од тада само пропада.

Него, у свему ће разлог толике одједном пробуђене бриге бити пре свега у тој већ извесно време присутној тежњи к надувавању, "измишљању" историје", тамо где је реално нема, и у стално изнова подгреваној омрази према краљу Александру, која такође има више политичко-социјални, него историјско-историографски основ.

- - - - - - - - - -

О чему ти уопште причаш, забога?

Има је, али је изгубљена. Оно што није изгубљено, то је порушено.
Ја и не кривим Александра. Више ми је одговорна културна елита тог времена.

Српска елита, по губитку средњевековне државе нашла је уточиште у Будиму, Комарну, Бесарабији... Северно.
По мени, по српство кобан момент је тај што је у 19. веку направљен дисконтинуитет.
Уместо да се новообновљена кнежевина ослони на остатке те елите, преовладао је револуционарни дух и кренуло се из почетка.
 
Има је, али је изгубљена. Оно што није изгубљено, то је порушено.
Ја и не кривим Александра. Више ми је одговорна културна елита тог времена.

Српска елита, по губитку средњевековне државе нашла је уточиште у Будиму, Комарну, Бесарабији... Северно.
По мени, по српство кобан момент је тај што је у 19. веку направљен дисконтинуитет.
Уместо да се новообновљена кнежевина ослони на остатке те елите, преовладао је револуционарни дух и кренуло се из почетка.
То је тачно, за дисконтинуитет.
Књаз Милош је ту најодговорнији, јер није дозволио формирање аристократије. И то има многе последице на касније наше друштво.

Но, то опет не мења много ствар конкретно у вези с Жрновом, јер, како рекох, он заиста нема онолики историјски значај као неке друге тачке, већ сам образложила зашто.

А што се дисконтинуитета уопште тиче, то је један од пресудних фактора читаве наше историје - османско освајање нам је начинило огромни дисконтинуитет, чије последице и данас осећамо. Но, за њега ми нисмо одговорни.

Кад се на то надовежу и остали каснији дисконтинуитети, још смо ми и одлични.
 
Појам заправо постоји одавно: damnatio memoriae.

Но, он се односи на свесно и намерно затирање и кривотворење историје и прошлости.

Међутим постоји и други, ништа мањи грех: немарност према властитој историји, незаинтересованост и лењост да се она проучава, чија је последица прибегавање поједностављивању, и дневнополитичко-кафанско-сензационалистичким тумачењима.
e hvala. pretpostvljam da bi damnatio memoriae mogla biti čitava "nauka". izbaci se iz definicije svesno i namerno pa se ne sporimo da li se radi o nezaintereseovanosti i nemarnosti ili o pogrešnom nauku.

ustaški gen bi bio širi pojam. tu podrazumevam preslikavanje (prihvatanje) tudjih običaja i kulture. uključujući i to zatiranje tragova starine,-damnatio memoriae.
 
Зар је ово све што знамо о Жрнову?
Да ли су упште вршена ископавања?
Загонетка су ми три влика отвора на зиду, у правцу отатака три пећи.
 
studija o opravdanosti rušenja je jedno. ne mogu da tvrdim da je antitursko osećanje tu bilo presudno.
hteo sam samo markirati ustaški gen netrpeljivosti prema vlastitoj povesti. specifičan za tranzicionu fazu razvoja homosapiensa kada on "već naučen što jest" ne ceni dragocene tragove svog prethodnog stanja.
А на основу чега можеш то знати?
 
Ovo sam našao među nekim svojim pribeleškama. Moguće da je skinuto i sa ovog foruma. U svakom slučaju, piše da je iz "Politikinog Zabavnika" iz 1986.

Priča prva – Podzemni hodnici na Avali

U leto 1961. godine počinje izgradnja beogradskog televizijskog tornja na nižem od dva Avalina vrha.
U našem vremenu, Avala je jedan od simbola Beograda. to je neka vrsta istorijskog prava, jer od XV veka pa nadalje sudbine beogradske tvrđave i grada Žrnovana na Avali nerazdvojne su. I poznate.
Poznati su takođe i događaji vezani za Srbiju s početka ovog veka. Ali je manje poznata činjenica da su maja 1917. godine austrijski i nemački oficiri obilazili vrh Avale. U šumarku, našli su kostur poginulog branioca Beograda u istrulelom šinjelu, ostatke puške. Pokopali su ga na mestu na kome su ga našli i napisali na krstu "Ein unbekannter Serbischer Soldat". Pet godina kasnije, beogradska opština je na istom mestu podigla spomenik neznanom junaku, skromno obeležje od lomljenog kamena. Taj se spomenik nalazio na oko 200 metara od današnjeg hotela, na putu ka današnjem spomeniku.
A taj današnji spomenik podignut je na mestu srednjovekovnog Žrnovana koji je 1934. godine uklonjen da ustupi mesto Meštrovićevom spomeniku od jablaničkog granita koji je kopija Kirovog mauzoleja. Spomenik je otkriven 1938. godine.
Već tada, priča se, naišlo se na nekakve pozdemne hodnike, ali su oni, koliko je poznato, ostali neizučeni i zaobravljeni tridesetak godina.
I u jesen 1961. godine gradeći televizijski toranj na Avali, radnici su u dva navrata naišli na tunele, odnosno podzemne hodnike. Hodnici su nađeni na dubili od dva, tri i osam metara, položeni su u raznim pravcima i u njima nije bilo nikakvih tragova materijalne kulture.
Sa tornjemje moralo da se žuri, a hodnici su bili pod temeljima tornja. Arheolozi su pozvani, ali za istraživanje nije bilo vremena. Trebalo je raditi, betonirati.
O nađenim hodnicima bilo je nekoliko manje-više laičkih informacija u novinama. Pojava je registrovana i ostavljena neistražena, za bolja vremena. Postoje pretpostavke da se radi o rudarskim potkopima, jer je, u blizini, kod Šuplje stene, nekada vađen Cinabarit. Ima i suprotnih mišljenja jer su nađeni tuneli prokopani kroz glinovite slojeve, a glina, to rudari i geolozi znaju, amortizuje udar alata, slabo prenosi udare kroz tlo, zatim vodonepropustljiva je u debljem sloju.
I zato – moguće su svakojake pretpostavke – od one da se radi o rudarskim hodnicima i potkopima do one da su hodnici ispod Žrnovana i ovi ispod tornja deo jedinstvenog građevinskog sistema jer, poznato je, mnogi srednjovekovni i novovekovni gradovi imali su tajne prolaze i izlaze. U našem relativno novom vremenu Austrijanci su tako sagradili Petrovaradinsku tvrđavu. Mnogo je zalutalih u njenim katakombama kojih ima i po drugim tvrđavama pa i po centrima ravničarskih vojvođanskih gradova. Otuda legende da i beogradska tvrđava ima svoje tajne prolaze, možda čak ispod Save.
No, vratimo se našoj temi – hodnici na Avali su verovatno bili prvo rudarski, tj. praistorijsko im je poreklo. Oni su verovatno kasnije dograđivani i razvijani do mere i svrhe koje nam u celosti nisu poznate. Ali ova priča otvara problem koji bi se mogao definisati ovako: ako je Avala, toliko daleko od današnjeg Beograda, bila tako bogata, prekopana i građena, šta je tek onda sa teritorijom samog Beograda koji je stalno nastanjen 7 hiljada godina?
 
Ако су били рудници зашто су напуштени и зашто се нису развијали? Ја мислим да су то били неки налази у наносима Дунава и да су зато били кратког века, и сама Авала је можда била подигнута наносима, ипак било би пожељно истражити детаљно целу ту регију, сигуран сам да би се могло наћи интересантних ствари за историју и за индустрију.
 

Back
Top