Ма на линку који сам већ постављао.
http://eurulers.angelfire.com/hungary.html
"Ego Magnus, qui et Geisa, in primis Hungarorum dux, postea vero gracia dei rex consectratus,
Bele regis filius"
"Ego Bela tercius, secundi Geyesse Regis filius, Dei gracia Hungarie, Dalmacie, Croacie, Rameque Rex"
"Andreas Dei gracia Hungarie, Dalmacie, Croacie, Rame, Seruieque Rex"
"Bela, Dei gratia Hungarie, Dalmacie, Croacie, Gallicie, Rame, Seruie, Lodomerieque Rex,
primogenitus Regis Andree et rex"
"Stephanus Dei gracia junior Rex Hungarie,
Dux Transsiluanus,
Dominus Cumanorum"
...
На основу извора се црта горња карта, на коју немам примедби.
Не може се се историја писати само на основу историографских извора. Морају се укључити и друге науке.
Ако су Бугари живели на простору Шумадије, морају се наћи археолошке и антрополошке паралеле Преспана и Шумадије тог времена.
1. Краљевска тутула угарских краљева
Да ли разумеш да
краљевске титуле које си навео су
варијација једне те исте. Andreas Dei gracia Hungarie, Dalmacie, Croacie, Rame, Seruieque Rex. Ову сам и сам навео да ти покажем како су се српске земље набрајале у краљевској титули угарских краљева. Видели смо такође и када се и под којим условима Рама и Србија јављају.
Ово што си навео није титула краља, већ титула престолонаследника тј. младог (или млађег) краља.
"Stephanus Dei gracia
junior Rex Hungarie,
Dux Transsiluanus,
Dominus Cumanorum"
То ти је син Беле IV, будући Стефан V, Драгутинов таст.
Ово ти је титула Гезе I о коме је било речи већ и заиста јесте мало неуобичајна управо због тадашњих прилика у Угарској. Писао сам како се он докопао престола. Ego Magnus, qui et Geisa, in primis Hungarorum dux, postea vero gracia dei rex consectratus,
Bele regis filius
Дакле, да закључим. У време када током 12. века угарски краљеви почињу да шире своју власт према балканским и (недвосмислено) српским крајевима угарска краевска титулатура је већ јасно профилисана.
Да заокружимо,
званична титула угарских краљева се састојала од краљевске титуле и набрајања покорених земаља (или земаља на које је Угарска претендовала пошто је у једном кратком тренутку владала том и том земљом). Ови додаци типа Dei gracia (по милости Божијој) или набрајање сродства са неким од претходних владара (primogenitus Regis Andree 0 прворођени син краља Андрије) не чини интегрални део титуле. За поједине владаре, баш због несређеног питања наслеђивања и размирица међу Арпадима, било је важно да наведу у каквом су сродству са неким од претходних владара јер је то било у основи њиховог легитимитета.
2. Бандуријева карта
Што се Бандуријеве карте тиче...Imperii Orientalis et Circumjacentium Regionum, sub Constantino Porphyrogenito et ejus praedecessoribus descriptio. Auctore Guillelmo Del'Isle e Regia Scientiarum Academia, ad novam editionem Libri Constantini Porphyrogeniti de Administrando Imperio quae prodit studio Anselmi Bandurii, Monachi Benedictini Ragusini Melitensis cum ejus dem note et animadversionibus. (Paris : Guillelmo Del'Isle, 1715?)
Требало би да је у питању историјска карта Источноримског царства према тада новом издању ДАИ Константина порфирогенита. Да би ова карта била иоле вредна нама данас морамо да упоредимо податке које нуди наративни извор, а то је ДАИ, са подацима на карти. Дакле, да ли ДАИ игде експлицитно наводи да српски владари владају Београдом (мислим и да знам зашто су Београд и Сингидон (тј Сингидунум) приказани одвојено)?
Иначе, јасно је мени зашто се теби горња карта допада.
Међутим, за разумевање историје средњег века кључно је оно што пише у извору из 10. века, а не оно што је Бандури сачинио у 18. веку.
3. Београд - једино и само србски град од памтивека
И још једном, по ко зна који пут, то што је Београд припадао у неком периоду историје бугарским, византијским или угарским владарима не значи да је и становништво било искључиво бугарско, византијско (ромејско, грчко) или угарско.
С друге стране, недостатак и фрагментарност извора нам просто не дозвољава да одлучно хипотетишемо да је Београд вазда био само и једино српски град. Нарочито када узмемо у обзир да је становништво, чак и када је град мењао владара споразумним, мирним, путем, било присиљавано да напусти град и сели се. Пример из 1427. је веома илустративан и добро покривен изворима.
Да ли је Београд за тебе после 1427. једино и искључиво српски град иако су Срби сведени само на један сетгмент становништва (мањина?) са ограниченом слободом кретања, а сам град се недвосмислено налазио под влашћу угарског краља (и тако све до 1521)?
И да непотребно не политичарима, али, јесу ли данас Нови Пазар или Бујановац или Босилеград српски градови??? Како бисмо ту применили критеријуме које ти желиш да примениш на средњи век???
Ti ako hoces da dokazujes da Hungari/Madjari su Srbi i da njihova kruna ne postoji i da je Beograd od praistorije bio srpski to malo lici na istorijske/kulturne komplekse koje bih ocekivao pre po "komsiluku". Uostalom, uzaludan posao ... 
