A jel se klanjali tim slikama,jesu li im sluzili kao sto to vi radite sa ikonama ?
Слике херувима биле су извезене на покривачима, којима је био прекривен ковчег. И ето, пред тим сликама су се вршили обреди као и у православним храмовима пред лицем икона: палили су се свећњаци и кандила (2 Мојс. 27:20-21); вршило се кађење: „
Још начини олтар… пред завес који виси пред ковчегом од сведочанства … где ћу се с тобом састајати… И нека кади на њему Арон кадом мирисним… И рече Господ Мојсију: узми мириса… и од тога начини кад, то нека вам буде светиња над светињама“ (2 Мојс. 30:1, 6-7; 22-23, 34,36).
Пред рукотвореним светињама, као и пред људима у Светом Писму (који исто тако нису Творац, већ твар) вршили су се поклони. „
Клањам се у светој цркви Твојој“ (Пс. 5:7). „
Поклањам се пред светом црквом Твојом“ (Пс. 138:2). Браћа су се поклонила Јосифу. „Вјером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје“ (Јевр. 11:21). И Соломон се клањао својим гостима (1 Цар. 1:47), људи су се клањали Соломону (ст. 53). Авраам се поклонио народу (1 Мојс. 23:12). Када је Петар улазио, Корнилије га је сусрео и поклонио се, павши пред ноге његове (Дела ап. 10:25). Филаделфијској Цркви Господ говори: „
Учинићу да они дођу и да се поклоне пред ногама твојим, и да знају да те ја љубим“ (Отк. 3:9)
Дакле, мораш да схватиш да није сваки поклон исти као поклон обожавања пред Богом. Јер да је тако, испало би да саме библијске личности крше Божје Заповести.
Даље, нико у Православљу не служи иконама и не обожава их као Бога. Ми само Бога Живог обожавамо, Иконе и Светитеље поштујемо, на исти начин који су то чинили Древни Израиљци и остале бибијске личности.
Забрана о идолима односи се не обожавање паганских идола околних народа као ,,богова". Пошто Православни не раде ништа тако, твоја оптужба на наш рачун је нелогична и злонамерна.
I jos bitnije oni su slikali nebeska bica i to po direktnoj zapovesti Gospodnjoj u proektu za izgradnju koji im ga je isporucio stoga je red da nam das takav dokaz da je Bog ikada ikome nalozio da pravi slike od mrtve ljude i da im sluzi.
Било би ј реду да не клеветаш православне да служе Иконама, да их обожавају као Бога и све остало што радиш.
Имамо доказе да су први хришћани сликали иконе, испада по томе да су и они ,, идолопоклоници".
Нико, сем вас и вашег Милера није ,,идолопоклоник" јел то покушаваш да ми кажеш?
Da,odnosi se na njih kao i na sve ljude koji su radili takve verske novotarije suprotne Bozjim zapovestima,ukljucujuci i vas.
Онда су,по твоме,и сами Стари Јевреји ,,сагрешили" јер су се итекако клањали и у храму и пред сликама (иконама) херувима, итд.
И све то било је чудотворно, исто као и наше Иконе.
Да би направио све за шатор, између осталог и иконе херувима, Бог је испунио Веселеила Духом Својим (види 2 Мојс. 31:1-11). Када је шатор био готов, Мојсеј је добио заповест:
„И узми уље помазања, и помажи шатор и све што је у њему, и освети га и све справе његове, и биће свет“ (2 Мојс. 40:9). У „све што је у њему“ улазе и иконе херувима; значи и иконе херувима су свете и освећене.
На сличан начин се и у Православљу сматра да је иконопис служење, које захтева духовну сабраност и благодатно Богопштење. На сличан начин и у Православљу се освећују иконе, а не само постављају у храм.
О томе да Бог може чинити чудеса преко светих слика, Писмо такође говори потпуно очигледно. „
И начини Мојсије змију од бронзе, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од бронзе, и оздрави“ (4 Мојс. 21:9). На језику православног богословља овде се очигледно може говорити о чудотворности светих слика (икона). Али ако је и слика не Спаситеља, већ непријатеља рода људског могла деловати „од противног“, људи су гледали у слику свог непријатеља и обраћајући се молбом за помоћ истинитом Богу исцељивали – зар није тим више природније очекивати помоћ од икона истинског Спаситеља?
Чудотворан је био и ковчег са херувимима: можемо се сетити преласка преко Јордана – он се раздвојио када су га се дотакле ноге свештеника који су носили ковчег (види Ис. Нав. 3:15-17). Можемо се сетити и ношења ковчега око зидина Јерихона (Ис. Нав. 6:5-7)
Дакле, поштовање светих слика (икона) је могуће. Нико од пророка не прекорева Јудејце за свете слике које су у храму. Пророци једино забрањују да се праве слике „туђих богова“. Али на ком основу речи које изобличују слике паганских богова треба сматрати тачним у вези са сликањем Христа? Треба „распознавати шта је свето шта ли није, и шта је чисто шта ли нечисто“ (3 Мојс. 10:10). Постоји „дом Давидов“ (види Дела Ап. 15:16) и „чадор Молохов“ (види Дела ап. 7:43); постоји „чаша Господња“ и „чаша демонска„, „трпеза Господња“ и „трпеза демонска“ (види 1 Кор. 10:21). Ако незнабошци имају своје тајне и своје „чаше“ – из тога никако не следи да хришћани треба да се одрекну Христове Чаше. Из чињенице да незнабошци имају своје свештене књиге (например Веде), никако не следи да треба да се одрекнемо Библије. Такође и постојање незнабожачких идола (и њихово одбацивање од стране пророка) није аргумент против хришћанских икона.