Zašto idete na slave?

argumentovano:
https://eparhija.com/blog/kako-se-treba-ponasati-u-crkvi
Dolazimo do celivajuće ikone na sredini crkve, poklonimo joj se i prekrstimo, celivamo ikonu

https://www.espreso.co.rs/lifestyle/zivot/1381601/crkva-o-pravilnom-celivanju-ikona
"Pri celivanju Evanđelja, krsta, moštiju i ikona treba se najpre prekrstiti, uz mali poklon. To učiniti i drugi put, pa onda celivati, a po celivanju opet se prekrstiti i načiniti mali poklon treći put. Kad stoje jedno pored drugog Evanđelje i krst, ili Evanđelje i ikona, najpre se celiva, uz navedene male poklone, Evanđelje, onda krst pa ikona".

Kao sto se vidi KLANJAS IM SE
CELIVAS ih - cemu celivanje icije slike ako od nje ne pravis IDOLA?
Kliknite za proširenje...
Da, pa? To je odavanje poštovanja. Tako su se Izrailjci klanjali pred Kovčegom zavjeta i poštovali ga kao najveću svetinju.
 
aeternum:
5 Mojsijeva 7:25,26 “Ognjem ces rezane bogove njihovespaliti. Na srebro I na zklato sto je na njima neces se polakomiti, I neces ih za sebe uzeti, da ti ne budu zamka, jer je to GADNO pred Jehovom Bogom tvojim.
26 neces unositi GADA u dom svoj, da ne budes PROKLET kao I ON, nego se GADI na nj I GROZI se od njega, jer je proklet.”
Kliknite za proširenje...
Javi se kad pravoslavni počnu učiti da su ikone bogovi.
 
dulesrbenda:
Они сматрају да је тотем ,,бог " ја не сматрам, далеко било, да је Светитељ ,,Бог". У томе је разлика.
Kliknite za proširenje...
JOK

Слично другим облицима хералдике, они могу функционисати као грбови породица или поглавица, препричавати приче које поседују те породице или поглавице, или обележавати посебне прилике.[6][7]

Познато је да се ове приче читају од дна стуба до врха.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Тотем
 
aeternum:
kada ispravno budes tumacio Bibliju sve ce ti se samo kazati
Koristis opravdanja bez razumevanja
Glupo je da zbog slep0oig sledenja ljudskih tumacenja izgubite spasenje

Pokusaj sam da analiziras Pismo
Kliknite za proširenje...
У Библији пише да су Израиљци падали пред Ковчегом Завета? Да ли су они обожавали сам Ковчег или пак Бога који је прожео тај Ковчег својим енергијама?

Пише да је Ковчег Завета увек ношен пред војском јер је уништавао непријатеља?
Да ли је то радио Ковчег или ипак сам Бог?

Размисли о томе мало кад православнима пребацујеш некакво идолопоклонство!
 
argumentovano:
JOK

Слично другим облицима хералдике, они могу функционисати као грбови породица или поглавица, препричавати приче које поседују те породице или поглавице, или обележавати посебне прилике.[6][7]

Познато је да се ове приче читају од дна стуба до врха.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Тотем
Kliknite za proširenje...
И шта са овим?
 
Maki!:
Pa jel idolopoklonstvo onda takvo poštovanje Kovčega zavjeta od strane Izrailjaca?
Kliknite za proširenje...
Pa JESTE
Ikona je isto predmet, sve su to predmeti kojima se ljudi klanjaju
Dal ima slika na predmetu il nema to je manje bitno
Ti i kad radis onako kako insistiras krsis drugu zapovest jer MOLIS nekog drugog a ne boga
Zar tako lose mislis o bogu da mislis da on voli vezu?
Zar mislis da NE CUJE ako kazes *BOZE POMOZI* al cuje ako kazes * sveti nikola ajd isposluj mi preko boga to i to*
Il ne cuje ni to al cuje svetog nikolu kad mu kaze *Znas imam 130 hilj molbi* pa nabraja sta kome treba
Pa bog nije politicki sef opstine
 
aeternum:
Sta ima da slepo odgovaram na vasa izvlacenja pogresnim tumacenjem Biblije
Kliknite za proširenje...
Како коментаришеш овај стих из Библије:

„Тако и НА УЛАСКУ У ЦРКВУ начини прагове од дрвета маслиновог на четири угла; И ВРАТА ДВОКРИЛНА од дрвета јеловог; на две се стране отвараше једно крило, и на две стране отвараше се друго крило. И ИЗРЕЗА НА ЊИМА ХЕРУВИМЕ и палме и развијене цветове, и обложи златом све што беше изрезано“. (1 Цар. 6:33-35)
 
Evo još jedan nesporan dokaz poštovanja ikona u ranoj Crkvi. Naime ovako piše istoričar Evagrije Sholastik o persijskoj opsadi Edese u 6. vijeku za vrijeme persijskog cara Hozroja I:
"When the besiegers saw the mound approaching the walls like a moving mountain, and the enemy in expectation of stepping into the town at day-break, they devised to run a mine under the mound--which the Latins term "aggestus"--and by that means apply fire, so that the combustion of the timber might cause the downfall of the mound. The mine was completed; but they failed in attempting to fire the wood, because the fire, having no exit whence it could obtain a supply of air, was unable to take hold of it. In this state of utter perplexity, they bring the divinely wrought image, which the hands of men did not form, but Christ our God sent to Abgarus on his desiring to see Him. Accordingly, having introduced this holy image into the mine, and washed it over with water, they sprinkled some upon the timber; and the divine power forthwith being present to the faith of those who had so done, the result was accomplished which had previously been impossible: for the timber immediately caught the flame, and being in an instant reduced to cinders, communicated with that above, and the fire spread in all directions."
https://www.tertullian.org/fathers/evagrius_4_book4.htm

Dakle već u 6. vijeku imamo jasna svjedočenja o drevnim ikonama iz apostolskog perioda koje su bile poštovanje i smatrane svetima.
 
Седми васељенски сабор јасно одређује границу поштовања светих икона:
"И сажето говорећи: Ми се држимо неизменљиво свих Црквених завештаних нам писаних и неписаних предања, од којих је једно и изображавање иконичког живописа, јер је сагласно историји јеванђељске проповеди, ради потврђивања истинитог а не привидног очовечења Бога Логоса, и служи једнакој истоветној користи, пошто ствари које једна на другу указују очигледно да имају и узајамне појаве.

Пошто је то све тако, ми идући царским путем и следујући богонадахнутом учењу Светих Отаца наших и предању Саборне Цркве - јер знамо да је то предање Духа Светога Који обитава у њој - одређујемо са сваком пажњом и тачношћу: да се паралелно са знаком Часног и Животворног крста постављају часне и свете иконе - које су одговарајуће урађене од боја и мозаика и другог материјала - у светим Божијим црквама, на свештеним сасудима и одеждама, на зидовима и даскама, у кућама и по путевима: икону Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и Пречисте Владичице наше Свете Богородице, и Часних Анђела, и свих Светих и Преподобних људи. Јер уколико се ове стално посматрају у иконичним изображењима, утолико се и они који их гледају покрећу ка жељењу и подражавању самих оригинала. И да се овима једнако одаје целивање и почасно поклоњење али не и истинско служење по вери нашој, које приличи само Божанској Природи, него да као што знаку Часног и Животворног Крста и Светим Јеванђељима и осталим свештеним посветама, тако да и у част ових чинимо принос кађења и светлости, као што је то био побожан обичај и у древних (Хришћана). Јер част која се одаје икони (лику) прелази на оригинал (прволик) и ко се поклања икони, поклања се личности онога који је на њој насликан."
 
Maki!:
Evo još jedan nesporan dokaz poštovanja ikona u ranoj Crkvi. Naime ovako piše istoričar Evagrije Sholastik o persijskoj opsadi Edese u 6. vijeku za vrijeme persijskog cara Hozroja I:
"When the besiegers saw the mound approaching the walls like a moving mountain, and the enemy in expectation of stepping into the town at day-break, they devised to run a mine under the mound--which the Latins term "aggestus"--and by that means apply fire, so that the combustion of the timber might cause the downfall of the mound. The mine was completed; but they failed in attempting to fire the wood, because the fire, having no exit whence it could obtain a supply of air, was unable to take hold of it. In this state of utter perplexity, they bring the divinely wrought image, which the hands of men did not form, but Christ our God sent to Abgarus on his desiring to see Him. Accordingly, having introduced this holy image into the mine, and washed it over with water, they sprinkled some upon the timber; and the divine power forthwith being present to the faith of those who had so done, the result was accomplished which had previously been impossible: for the timber immediately caught the flame, and being in an instant reduced to cinders, communicated with that above, and the fire spread in all directions."
https://www.tertullian.org/fathers/evagrius_4_book4.htm

Dakle već u 6. vijeku imamo jasna svjedočenja o drevnim ikonama iz apostolskog perioda koje su bile poštovanje i smatrane svetima.
Kliknite za proširenje...
Do 6. veka je crkva uveliko iskvarena i udaljena od izvornog Hrišćanstva, mada nikad nije ni bila jedinstvena.
 
Maki!:
Sve je to povezano i neumjesno je praviti vještačke podjele.
Kliknite za proširenje...
To što su u 1. i 2. veku crtali na zidovima likove Isusa i apostola nije mi ubedljiv dokaz da treba crtati likove vernika iz 11. i 12. veka i moliti se njima umesto direktno Bogu. Ako grešim, mislim da meni Bog neće suditi što se nisam klanjao ikonama, a ako ti grešiš mislim da si u većem problemu ako te Bog pita zašto si to radio.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lagerta
Srećan Božić svima koji slave po gregorijanskom kalendaru
Odgovora
8
Pregleda
154
Belgradeboy
Belgradeboy
S
Mentalitet ljudi koji ne viruju u Isusa i Boga a slave Božić
15 16 17
Odgovora
412
Pregleda
2.844
Ateista5
Ateista5
aeternum
Zašto Bog dopušta zlo?
4 5 6
Odgovora
139
Pregleda
991
aeternum
aeternum

Back
Top