Sizif:
Pogrešno je verovati da je strah od smrti isto što i želja za večnim, beskonačno dugim životom. S tim da se slažem da je ovo drugo proizvedeno ovim prvim. Jedino što nije učestvovalo u procesu "proizvodnje želje za večnim životom" je zdrav razum, logika, racio - nego samo strah i druge emocije. A emocije često navedu čoveka na pogrešne zaključke. Odatle se recimo rodila i religija, kao institucija koja monopoliše ljudsko neznanje i strah od prirodne smrti. Potrebno je samo malo neznanja, i ljudska vera u natprirodno procveta kao korov.
Pa ... hm ... ako strah od smrti nije isto što i želja za beskonačno dugim životom, onda se nameće sledeći zaključak: kada bi ljudima upravljao samo hladan razum, oni se ne bi bojali smrti, jer hladan razum će da donese sledeći zaključak: niko se još nije vratio iz mrtvih, niko nije uspostavio nikakav kontakt sa nekim ko je preminuo u celoj ljudskoj istoriji ergo možemo zaključiti da naša egzistencija završava u trenutku smrti, nema tu bola (što je rekao bih osnovni razlog straha), nema apsolutno ničega ... što nas dalje navodi da pomislimo da jelte, čitavo naše bivstvovanje je potpuno slučajno, sledi da ono i nema neku svrhu ... i ovo je zaključak sa kojim će i moj razum da se složi u svakom trenutku ... ali ako nemamo svrhu, zašto se onda trudimo i da ustanemo ujutru? Zbog životnih zadovoljstava iliti zato što uživamo u životu? Ali te stvari su uslovljene većim delom našim strahovima i emocijama ... a čak i to, hladan mozak će da zaključi da pošto posle nema ničeg i to što smo u radili za vreme života nema nikakav značaj (barem ne za nas, jer smo odapeli), zašto se uopšte i truditi in the first place?
Daklem, kako ja kapiram, emocije i strahovi i nisu ništa drugo nego produkti mozga pa su samim tim i neka preteča stvaranju razuma, što ukorenjeniji u nama, to je njihovo formiranje bilo bliže našem nastanku (barem se meni cini da su najveci strahovi, neuroze, sklonosti,obrasci ponašanja ustvari prve jake impresije, neki šabloni koje mozak upamti u još nedovoljno razvijenom stepenu i teško ih koriguje kasnije), trik je u tome da razviješ razum do te mere da skapiras sebe i te primarne impresije da se oslobodis nekih zabluda, i tek TADA si stvarno spreman da samostalno prosudjujes i kritički prihvataš tudje ideje i sudove bez zamagljenih farova.
Mnogo važnija komponenta u celoj priči je vera, ne u religijskom smislu, već vera koja po meni postoji kao realan konstituent svake ličnosti, ravnopravno sa logikom i emocijama ... kao što
zt lepo reče 'Vera nije stvar razuma,nego volje' i za mene lično je enigma odakle dolazi i kako se stvara, i volja i vera kao produkt iste ... ali je možda glavni razlog što se svi ne bacimo sa nekog mosta ... Možda bi čak mogla da se svrsta u domen razuma koji vrši procene i predvidjanja na osnovu onog što znamo, a dalje je stvar volje ...
Apropo monopolisanja ljudskim emocijama i strahovima, nastajanje religije kao sociološkog fenomena, uopšte mi nije bila ambicija da promovišem neko podilaženje emocijama i oslanjanje na emocije pri razmišljanju, nemamo tu nikakvih razlika u mišljenju, slažem se u potpunosti, ali ovde se nisam ni trudio da govorim iz ugla 'šta je dobro za ljude i društvo', jer jbg, 80% ljudi o ovim stvarima nikad ne razmišlja ,nebitno iz kog razloga, već kapiram da su učesnici diskusije osobe koje ne podležu uticajima već razmišljaju svojom glavom i ne dadu se izmanipulisati.
iako nije dokazano sta se to tacno desi u trenutku smrti kada (i ako) telo postane lakse za 21 gram,to je verovatno neki fizioloski proces koji jos nije precizno utvdjen zasto,kako i gde se desava.
Ne bavim se fizikom profesionalno, kao ni filozofijom, uostalom, što ne znači da ne mogu da razmišljam u tom smeru.
, nikada nije bilo intonirano u stilu 'đona', tako da ne razumem tvoju priču sa Deda-Mrazom.
