Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pisaca

[Игорь]

Повеља Стефана Драгутина Дубровчанима — између 1276. и 1282. године

Пише краљевство ми, всěм да је у свěдěније, сикову милост створи краљевство ми властеличићем дубровǎчким: Да греду с тргом у земљу краљевства ми, и гдě греду у које мěсто или у Брсково или индě гдě годě, да им нě никојере неправде ни усилија; и крчму да носе; и прěбěгар да не влада над њими. И сǎ Србљином у којем годě судě - нигдě индě да се не прју, да греде прěд краљевство ми. Кто ли се дрзне прěтворити, да приме гнěв и наказаније от краљевства ми, сије бо все писа краљевство ми, да је всěм у свěденије.
СТЕФАН КРАЉ И С БОГОМ САМОДРЖǍЦ СРПСКИ

Фотографија изворника:

Spojler

 

[Игорь]

Одломак из писма светога Саве игоману Спиридону — око 1233. године

И ето что се у сијемеј месте обрěте, на благословеније удају ти крстǎц,
да ми га носиш на вǎспоминаније, и појасǎц, јере га сǎм полагал на гробě.
С тěмеј крсцем да ми имаш молитву, носи ми га вину о грле, ако и ину
иконицу имаш, и оно вину носи, а појасцем се опаши, да је вину о чрěслех
твојих, где га сǎм полагал на гробе, крстǎц и појасǎц, и такуј сǎм молитву
створил, да би дал Бог да би такој всаки христијанин створил о мнě моленије.​

Павле Ивић; О језику у списима светог Саве, Сава Немањић — Свети Сава: историја и предање, Међународни научни скуп, САНУ, научни купови 7, Београд 1979, 168

Даме и господо, гледате зачетак штокавице ! =)

 

[gost 246399]

Кратак одломак из Савиног писма игуману Спиридону.
Део писма је писан на српској редакцији црквенословенскога језика а други на чистом народном језику Срба 12. столећа.​

​

​

И ето что се у сијемеј месте обрĕте, на благословеније удају ти крстъц, да ми га носиш на вспоминаније, и појасъц, јере га съм полагал на гробĕ.
С тĕмеј крстцем да ми имаш молитву, носи ми га вину о грле, ако и ину иконицу имаш, и оно вину носи, а појасцем се опаши, да је вину о чрĕслех твојих, где га съм полагал на гробĕ, крстъц и појасъц, и такуј съм молитву створил, да би дал Бог да би такој всаки христијанин створил о мнĕ моленије.​

сијемеј - овом
обрĕте - нађе
удају ти - дајем ти,поклањам
вину - увек
ину - другу
на гробĕ - на Христовом гробу
о чрĕслех твојих - о боковима твојим

Одличан примѣр мѣстнога падежа, не само у множини него и у йеднини! Сяйно.
Али, имам примѣдбе на запис овога. Прво недостайе полуглас, у означених рѣчих, йер йе оно тако и изговарано. Изговарати "крстц" без полугласа йе немогуће. А полуглас се данас често изговара чак и у Београду, рецимо у "девъйка", "Небъйша", итд.
Уз то, зашто се користи овдѣ латинични йат мѣсто нашега, ћириличнога? Шта се тиме постиже, осим додатнога латиничења ћирилице?

 

[Игорь]

Јутрос у оним часовима сам мислио да полуглас није нужан јер преписујем данашњом ћирилицом и правописом и да ће свако знати прочитати ваљано.
Видим да га је неопходно додати и то ћу одмах исправити, захваљујем на примедби.
А што се тиче јата, није неки изговор али, не рабим ћирилични јер је чињеница да многи неће знати шта је та дотична букивца а мени је у обзиру да људи без сметњи читају ове преписе и да их свако може ширити даље.
Надам се да ће ме сви разумети у томе.

 

[gost 246399]

Јутрос у оним часовима сам мислио да полуглас није нужан јер преписујем данашњом ћирилицом и правописом и да ће свако знати прочитати ваљано.
Видим да га је неопходно додати и то ћу одмах исправити, захваљујем на примедби.

То ти йе одличан доказ колико йе данашњи правопис мањкав а писмо унакажено, осиромашено и обогаљено. Као и недостатак слова Ѣ. А све са циљем да буде у складу са Бабом Йегдом.

А што се тиче јата, није неки изговор али, не рабим ћирилични јер је чињеница да многи неће знати шта је та дотична букивца а мени је у обзиру да људи без сметњи читају ове преписе и да их свако може ширити даље.
Надам се да ће ме сви разумети у томе.

Први разлог за наше слово Ѣ, а не за латинично рогато Е.
-Ѣ йе наше, и слово наших прѣдак, рогато Е нѣйе.
Ако ти први разлог нѣйе довољан (мени йесте), ево и другога.
-Латинично рогато Е йе ипак само Е, и дайе лажан подсвѣстан утисак читаоцу да се ради о словѣ Е. И самим тим дайе прѣдност екавскому изговору над ийекавским. Зато и нѣйе уведено у хрватско писмо. Изворна гласовна вредност Ѣ-а йе глас између Е и И.
А то што многи не знайу шта прѣдставља слово Ѣ нѣйе никакав разлог за коришћење рогатога Е-а, йер они не знайу ни чему оно служи. Оно им ништа неће бити яснийе.

 

[Игорь]

Српски рукопис о Александру Маћедонскоме из 17. столећа​

Бивши великој премудрости божанственој, саздавши себи 7 домов, из ступов утврдивши њега, у пето тисућјо љето сега вијека царствоваше у великом Риму Параклије цар; обладаше изравиљсциеми људми јеврисцием народом. И, тада архи Јеремија пророк господоваше у Јерузалему. И, тада Дарије Кирусков син господоваше у странах источнијех, и тада држаше Нићију Пор, цар нићински. И, Јеладом обладаше Нехтенав, еђупацки цар вухва, и цар бијеше придинскијем странам. И, Маћедонијом обладаше и Јеладонисцијеми странами Филип цар Грк, и роди се њему син и нарече му име Алексендар, по грчком језику, мудар муж, јере иза млада добар и лијеп бјеше. Тко га виђаше, тому не бјеше од човјечјега помишљења ни од путенога порођаја. У свем благ бијеше Божјом промисаљу који помагаше њему. Имаше ко овому свијету језик непорочан и руке податљиве како нитко други на овом свијету. И прави суд имаше. Овизијеми четиријеми добродитељи крајем свијета цар самодржац назва се. Овизијеми четири добродитељи требује свак своје царство уздржати. Такој чине.

Алексeндар мнозијем језиком и градовом и земљам цар назва се, колико у овој књизи не може се истумачит, ни у сртце човјеку ни војнику донести Алексeндрове доброте тјелесне. Најпрво да почне се казати о рођењу његову...​

Морам се јоште захвалити Мркаљу на сарадњи и великој помоћи око овога списа.

 

[Mrkalj]

Даме и господо, гледате зачетак штокавице ! =)
​

 

[gost 246399]

Српски рукопис о Александру Маћедонскоме из 17. столећа​

Бивши великој премудрости божанственој, саздавши себи 7 домов, из ступов утврдивши њега, у пето тисућјо љето сега вијека царствоваше у великом Риму Параклије цар; обладаше изравиљсциеми људми јеврисцием народом. И, тада архи Јеремија пророк господоваше у Јерузалему. И, тада Дарије Кирусков син господоваше у странах источнијех, и тада држаше Нићију Пор, цар нићински. И, Јеладом обладаше Нехтенав, еђупацки цар вухва, и цар бијеше придинскијем странам. И, Маћедонијом обладаше и Јеладонисцијеми странами Филип цар Грк, и роди се њему син и нарече му име Алексендар, по грчком језику, мудар муж, јере иза млада добар и лијеп бјеше. Тко га виђаше, тому не бјеше од човјечјега помишљења ни од путенога порођаја. У свем благ бијеше Божјом промисаљу који помагаше њему. Имаше ко овому свијету језик непорочан и руке податљиве како нитко други на овом свијету. И прави суд имаше. Овизијеми четиријеми добродитељи крајем свијета цар самодржац назва се. Овизијеми четири добродитељи требује свак своје царство уздржати. Такој чине.

Алексeндар мнозијем језиком и градовом и земљам цар назва се, колико у овој књизи не може се истумачит, ни у сртце човјеку ни војнику донести Алексeндрове доброте тјелесне. Најпрво да почне се казати о рођењу његову...​

И онда се появи аветиња йедва полуписмена и каже да ови падежи нѣсу срПски.

 

[Tandoori Masala]

Igore, ne zelim da ti kvarim zurku, ali zamolio bih te da ne postavljas ovdje nista vise sto je u vezi sa mnom... Neka onaj sken pisma despota Vuka ostane. Vidim da si 'nov' na ovom Forumu, ali sam fino napisao na 3. stranici ove teme da dizem ruke od svega. To vazi za sve skenove koje sam postavio bilo to ovdje ili na drugom forumu, prije mjesec ili dva, kad sam ucestvovao sa Casino Royal i krinkom5 u diskusiji s hrvatskim kolegama. Necu da moj trud, putovanje, znojenje uslijed stresa, trosenje love i sve ostalo sto me neminovno i vjerno prati kad idem po materijal, bude dio ove teme vise. Hvala.

 

[Mrkalj]

И онда се появи аветиња йедва полуписмена и каже да ови падежи нѣсу срПски.

Malo je neukusno da ama baš svako saopštenje vadiš iz konteksta autora i, kao Švaba tralala, postavljaš u svoj zacrtani kontekst antivukovske propagande. Parazitiraš.

 

[Tandoori Masala]

Српски рукопис о Александру Маћедонскоме из 17. столећа​

Бивши великој премудрости божанственој, саздавши себи 7 домов, из ступов утврдивши њега, у пето тисућјо љето сега вијека царствоваше у великом Риму Параклије цар; обладаше изравиљсциеми људми јеврисцием народом. И, тада архи Јеремија пророк господоваше у Јерузалему. И, тада Дарије Кирусков син господоваше у странах источнијех, и тада држаше Нићију Пор, цар нићински. И, Јеладом обладаше Нехтенав, еђупацки цар вухва, и цар бијеше придинскијем странам. И, Маћедонијом обладаше и Јеладонисцијеми странами Филип цар Грк, и роди се њему син и нарече му име Алексендар, по грчком језику, мудар муж, јере иза млада добар и лијеп бјеше. Тко га виђаше, тому не бјеше од човјечјега помишљења ни од путенога порођаја. У свем благ бијеше Божјом промисаљу који помагаше њему. Имаше ко овому свијету језик непорочан и руке податљиве како нитко други на овом свијету. И прави суд имаше. Овизијеми четиријеми добродитељи крајем свијета цар самодржац назва се. Овизијеми четири добродитељи требује свак своје царство уздржати. Такој чине.

Алексeндар мнозијем језиком и градовом и земљам цар назва се, колико у овој књизи не може се истумачит, ни у сртце човјеку ни војнику донести Алексeндрове доброте тјелесне. Најпрво да почне се казати о рођењу његову...​

Spojler

Морам се јоште захвалити Мркаљу на сарадњи и великој помоћи око овога списа.

Ovo sam postavio na hrvatskom forumu prije mjesec ili dva, opet kradja mog materijala uz OCR. 'Starine' su dostupne na mrezi. Prepis je svakako tvoj trud, Igore. Govorim o skenu.

Jos nesto za Mrkalja...

Spojler

http://forum.krstarica.com/entry.php/21016-Vlaška-odgonetka-01

Prestani krasti moj materijal, koliko puta ti treba ponavljati? Otidji u biblioteku i skeniraj ovu Roksandicevu stranicu, tako da nece biti potrebe da sminkas, estetski dotjeravas i fakticki silujes fotku, ukljucujuci i lijepljenje glupih pecata.

 

[Игорь]

Тандори Масала, овде није рабљен ваш препис о Александру Македонскоме.
Не знам одакле ваш потиче али можете у мојој објави видети мој извор списа.
Ја сам себи за слободу узео само преписати ваше објаве о Змај Огњен Вуку. Морам напоменути да се може приметити да нисам нич друго што сте ви изворно поставили узео за препис нити намеравам. Поштујем вашу одлуку да се ваш материјал више не раби на овој теми.

Вама свака част и хвала на тадашњем уложеном труду за проналазак дотичник списа, али морам напоменути да ауторско право на нешто траје за живота аутора и седамдесет година након његове смрти. Након истека тога рока , ауторско дело постаје јавним добром. Деспот Вук је преминуо 16. априла 1485. године.

http://en.wikipedia.org/wiki/Copyright#Copyright_term

 

[Tandoori Masala]

Izgleda da cu biti prinudjen da brisem sve fotke (preko par hiljada, 4 ili 5 godina stalnog putovanja, trosenja para, znoja i stresa) sa tri ImageShack naloga, koje se koriste ne samo na ovom nego i na drugim Forumima, ukljucujuci i maticni, cuvara srpskog jezika sto je postavio temu. Toliko o autorskom pravu i nepostovanju necijeg truda.

 

[Игорь]

Краљица Јелена потврђује грађанима Дубровника виноградске поседе које су држали за време краља Уроша I — 1289.

Пише краљевство ми, да је вěдомо всакому. Милост створи краљевство ми општинě дубровǎчкој, што си су држали винограде у господина ми светопочившега краља, то да си и сǎде држе; и каку им је милост створил син краљевства ми краљ Урош, такође им и ја стварам. А ту им милост створи краљевство ми на Котражи. А ту бěше судија Болеслав, казнǎц Мрнан, судија Десислав. И приде од њих у посǎлство краљевству ми Лукар Михојловић и Пиро Гојиславић. Да кто се прěтвори, да приме гнěв и наказаније от краљевства ми. А тǎде бěше им кнез Дубровчаном Марин Жорги. Јелěна краљица 1289.

 

[Игорь]

Краљ Стефан Владислав окривљује грађане Дубровника за напад на његова села и заробљивање и убијање његових племића — између 1238. и 1240.

По милости Божијеј, ја Стефан Владислав пишу тебе, кнеже дубровǎчки, и всеј опћине. Ја сǎм имал к вама обěт, да пријам тому граду, и да му работам уз јегову почǎст; а ви се сте обећали и рекли: "да се седе твоја села свободно и твоји људије"; да ја сǎм бил рекǎл мојим људем, да се не боје ништаре; да ви како си се сте научили по клетве наша села и наше бољари јемати, такози сте и мне учинили, давше своју руку и своју веру, тере моја села пленили и бољаре јели*, а друге исекли. Да у том Бог да расуди, на ком је клетǎв остала, а ви што можете чинити, чините. Бог ви дај здравје. Стефан Владислав


*јели - од глагола јeти - узели, узети

 

[Игорь]

Краљица Јелена обећава пријатељство Дубровнику, надокнаду за насталу штету и заштиту у случају напада — 3. фебруар 1267. или 1268.

Јелěна, милостију божијов краљица все српске земље и поморске, обěтују се архиепискупу дубровǎчкому и кнезу и всој опћинě градској у Господа Бога вседржитеља и у прĕчисту Јего матер и у Чǎсни животворешти крст Господǎњ и у света Божија јеванђелија и триста осǎмдесет отац никěјских и у все свете Богу угодивше от вěка, како хћу љубити вǎс град и како му пријају владике које су у градĕ, тако да га и ја љубљу и такође да му пријају. И ако приду купци Дубровǎчци без краља у мој двор, што им исхаби мојим посланијем или на моје пријатељство или нěкто властелин или кто годě, все да им ја плаћу. И ако име хтěти краљ послати војску на Дубровник, или гусу или што годĕ пакостити Дубровнику, да је од мене вěдěније у градě, колико највеће могу брзо, и да сǎм у всаку вашу невољу. И овози ја пишу малому брату Николě и брату јегову Франчиску и госпом дубровǎчким Михајлу Бенчулићу и Петру Богданићу. И сије писаније пишу на Семијун дǎн у Брњацěх. И овози је име архиепискупа дубровǎчкога - Илијарда, и кнеза дубровǎчкога - Иван Стролат, у које се врěме сија књига писала. И ја постављају моју печат на сијеј књизě
ЈЕЛĚНА МИЛОСТИЈУ БОЖИЈОВ КРАЉИЦА ВСЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ПОМОРСКЕ.

http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/12670203__%E2%80%93_kraljica_Jelena/charter

 

[Игорь]

Повеља Стефана Драгутина Дубровчанима — око 1313. године

Милост створи господство ми дубровǎчким тржником да ходе по мојеј земљи свободно с тргом. Без правде никто да им ништа не испакости, у којеј ли се жупě што испакости тази жупа воља да дâ кривце воља да плати.
ГОСПОДИН СТЕФАН

http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/1313xxxx_cca_%E2%80%93_Dragutin/charter?

 

[Игорь]

Краљ Стефан Дечански потврђује Дубровнику права и почасти које им је дао краљ Милутин — 27. 12. 1321.

Да је свěдомо всакому. Створи милост краљевство ми граду и кнезу и всој опћинě града дубровǎчкога и трговцем, који ходе всудě по земљи краљевства ми, кǎди доходи Грубеша и Никула поклисар на Степањ дǎн на Длго Поље, и сију милост им да господин краљ, да су на законě, што им је дал светопочивши господин ми отǎц. Да им нě удаве у ком годě длгу, лише судом да се ишту, да је једǎн Србљин а други Дубровчанин. Аће буде пра сǎ Сасином, да буде једǎн Сасин а други Дубровчанин, прěд тěми да се расправљају. Тко ли прěслуша писаније краљевства ми, да примě гнěв и наказаније от краљевства ми, и да плати краљевству ми 5 сǎт перпер, и да је крив, у чем при.
СТЕФАН УРОШ МИЛОСТИЈУ БОЖИЈЕЈУ КРАЉ ВСĚХ СРПСКИХ ЗЕМǍЉ И ПОМОРСКИХ

http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/13211227_%E2%80%93_Stefan_De%C4%8Danski/charter?

 

[Игорь]

Повеља Вука Бранковића Дубровнику — после 15. 7. 1389.

По извољенију и милости владики спаса Христа ја господин Влк обештавам се и давам вěру моју господску, да сǎм пријатељ срчани опћинě дубровǎчкој у всако врěме. И прво записаније, што им сǎм записал, тогази им не потварам, паче и потврђам, да им је тврдо и непоколěбимо до вěки, докле сǎм ја жив, да им не потвору ништо што им сǎм записал у првој књизě, и докле не буде до њих до мене, да не буде на мој вěру на Влкову.

http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/13890615_tpq_%E2%80%93_Brankovi%C4%87_Vuk/charter?

 

[Игорь]

Писмо Маре Браноковић — 1476.

Племенитим и мудрим и у всем почтеним и всаке почтене чǎсти достојним и нашим добрим и много узданим пријатељем, господе и брате ми кнезу обраному владуштаго града Дубровника и властелом дубровǎчким од госпође царице Маре много поклоњеније. Властеле, да ви је у знаније, јере дођоше к нам почтени ваши властеле Никша Палмутић и Ламприца Цервић, и писаније ни и речи донесоше од ваше милости, што им сте наручили. И ми видевши ваше и писаније и речи примисмо лепо и усрдно, и на тем захваљамо и поклањамо се каконо нашој брате и старим пријатељем, пак и напреда смо ми ваши пријатељије, каконо су наша господа била вам пријатељије, такој и ми држимо свако пријатељство к вам у свако време; друго смо пак поручили по вашех властелех, што ви узговоре од нас, наше су речи. И Бог ви држи у добром стању и поштењу.

http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/14760107_tpq_%E2%80%93_Brankovi%C4%87_Mara/charter?

 

[катана]

Пише краљевство ми, да је вĕдомо всакому

Ћирилица не познаје латинички јат (ĕ), него само ѣ. Можете ли ми објаснити овакву недоследност?

 

[gost 246399]

Ћирилица не познаје латинички јат (ĕ), него само ѣ. Можете ли ми објаснити овакву недоследност?

Я му већ два пута писах о том, и савѣтовах га користити наше слово, али он, ето, неће наше него латинично. Мни да ће га свѣт тако лакше разумѣти.

 

[Mrkalj]

Я му већ два пута писах о том, и савѣтовах га користити наше слово, али он, ето, неће наше него латинично. Мни да ће га свѣт тако лакше разумѣти.

И я съм му съвѣтовал мѣсто дебелогъ ѥра у србскѣх повельъ уметати [а] (а у углъстоı зъгради) али човѣк тѣра по своєму.

 

[gost 246399]

И я съм му съвѣтовал мѣсто дебелогъ ѥра у србскѣх повельъ уметати [а] (а у углъстоı зъгради) али човѣк тѣра по своєму.

Мудро, Мркаљу, мудро. С врѣмена на врѣме напишеш по койе писанийе на ћирилици, како би обезсмислио оптужбе да си против исте. А сво остало врѣме радиш на латиничењу и похрваћењу Срба. Док на страни писменице побугаруйеш Србе прогоном не баба-Йегдинских падежъ. Мада йе ово горе за сваку похвалу. Као и прѣдходно издање са мѣстним падежем (у србскѣх повельах).

 

[Игорь]

Ћирилица не познаје латинички јат (ĕ), него само ѣ. Можете ли ми објаснити овакву недоследност?

Могли сте окренути страну или две и видети да одвећ то појасних. Мени је у обзиру да што више људи с лакоћом прочита ове повеље а ћирилични јат би већини била нејасна буквица.
Осим тога, на неким местима јат записујем како се изговара јер се не чита свугде као је,е или и.