Zanimljivosti o Srbiji

Ispijanje kafe u Srbiji nikako ne podrazumeva na brzinu skuvanu i popijenu kafu. Pre svega to je ritual koji počinje već samim činom pripremanja kafe, piše magazin Slavorum. Kafa se u Srbiji pije uvek i u svakoj prilici i smatra se osnovnom ljubaznošću da, kada neko dođe u goste, prvo bude ponuđen kafom. To je po pravilu turska kafa, koja se još naziva domaća ili srpska kafa.
 
Proizvođači kiselog kupusa iz Futoga zvanično su postali Ginisovi rekorderi po količini skuvane sarme u jednoj posudi: u loncu su uspeli da skuvaju skoro tonu sarmi.
Udruženje proizvođača "Futoški kupus" saopštilo je da je Ginisov štab u Londonu "specijalnom diplomom" potvrdilo njihov rekord sa Kupusijade 2008. u Futogu, kada je u jednom loncu skuvano 6.556 sarmi ili 925,4 kilograma.
U saopštenju se dodaje da će na sledećoj Kupusijadi ovo odruženje pokušati da poveća količinu sarmi kako bi njihov rekord postao "praktično neoboriv".
Udruženje "Futoški kupus" nije preciziralo količinu utrošenog mesa i kupusa, niti dimenzije lonca u kome su kuvane sarme.
 
На данашњи дан је био Мишраски Бој, у коме је 9 хиљада Срба до ногу потукло преко 30 000 турака. Ми смо имали 7 хиљада пешака, и 2000 коњаника, које су предводили Поп Лука Лазаревић, са леве и Прота Матеја са десне стране бојишта. Преживели Турци су једва живе главе изувукли преко Дрине
 
Na spisku se najviše nalazi ptica – 307 vrsta.
divlje-vrste-u-srbiji_1641888160
 
"Na spisku se najviše nalazi ptica – 307 vrsta, određene vrste gnjuraca, kormorana, pelikana, čaplji, roda, plamenaca, gusaka, pataka, brojne vrste ptica grabljivica – belorepan, beloglavi sup, orao zmijar, mišar, orao krstaš, suri orao.

Tu su i sokolovi, tetrebi, velika droplja, ždralovi, barske koke, prodavac, rudnici, galebovi, čigre, golubovi, sove, detlići, ševe, svračci, puzići, strnadice, zebe.

Zatim su na tom spisku i sisari – 50 vrsta, među kojima su i jež, rovčice, krtice, šišmiši, veverica, tekunica, voluharice, slepo kuče, više vrsta miševa, puhovi, skočimiš, lasica, vidrica i vidra, kune, jazavac, ris i divlja mačka.

Beskičmenjaka je 609 vrsta: 73 paukolike životinje, 377 insekata, 1 školjka, 60 vrsta puževa, 5 prstenastih glista i drugih, na primer, rečna školjka, rečni rak, mravlji lav, šumski mrav, jelenak, nosorožac, lastin repak.

Zavod je naveo da su brojne aktivnosti i sprovedene mere dovele do značajnog poboljšanja ukupnog konzervacionog statusa više divljih životinjskih vrsta, poput beloglavog supa, mrkog medveda, oporavka populacija vidre, evropskog jelena i divokoze, reintrodukcije evropskog dabra, održavanje staništa i populacije velike droplje.
 
Zavod za zaštitu prirode Srbije će u Prirodnjačkom centru Svilajnac, održati 29. jula radionicu "Znanjem protiv straha", za učenike nižih razreda osnovne škole.

"Cilj radionice je da deca na zanimljiv način i kroz igru saznaju koje vrste zmija i drugih gmizavaca žive u našoj zemlji, kako se ponašati i postupati sa njima ukoliko se nađemo u njihovoj blizini i zašto je značajno da sačuvamo ove živitnje, kako bi se oslobodili neracionalnog straha koji postoji u javnosti od ovih životinja. Zbog ugroženosti, pre svega njihovih staništa sve vrste zmija koje žive u Srbiji proglašene su za zaštićene vrste", naveo je Zavod za zaštitu prirode.
 

Окамењена представа владике интригира све посетиоце кањона Владикине плоче на Старој планини!​

vladikine-plo%C4%8De-696x517.jpg

Заљубљеник у природу, планинар и спелеолог аматер из Пирота Срђан Тошић, сасвим случајно у пећини Владикине плоче на Старој планини, на око 300 метара у унутрашњости пећине открио је стену која својим обликом невероватно подсећа на људску главу.
 
Наука нема објашњење али зато људи овог краја, из села Паклештица и Рсовци на Старој планини, чувају древну причу која решава мистерију овог феномена!
Гледано из профила, “скулптура” личи на портрет неког властелина или владике по коме су кањон и сама пећина и добили име.
Кањон Владикине плоче који се налази поред Завојског језера, на неких 23 км од Пирота и села Паклештице, један је од најзагонетнијих делова Старе планине о ком се испредају многе легенде, од којих добар део вековима подгрева машту трагача за златом. По једној легенди…
Ова клисура, која се налази између села Рсовци и Паклештице, добила је име по владици који је јашући коња путем што иде по ободу клисуре, “под неразјашњеним околностима” пао са коња у клисуру и погинуо.
 
Цео овај крај је веома мистериозан. На неколико километара узводно налази се јединствена пећинска Црква Светог Петра и Павла, која потиче из 13. века, а вероватно су је направили испосници са Синаја. Они су на стени у пећини осликали јединствену фреску у свету на којој је приказан Исус, млад, без косе.
 
У овом делу постоји још неколико пећина које се могу запазити изнад речног корита, на висини од 86 метара:
До њих се долази искључиво пешице. Издвајају се следеће пећине: Владикина плоча, Мишја пећина, Водена пећина, Пећина код Липе, пећина Топлица, пећина Ветрена, Ладна пећина, Трифунова пећина и пећина Потпећ.

Србијанац.рс
 

Сезона змија у Србији: Ово су три најопасније отровнице код нас​


3597680791_92485096ae_b-696x447.jpg

Пролеће је период када се након зимског сна буде змије широм Србије. Са лепим и топлим временом повећава се и вероватноћа да у природи сретнете ове гмизивце, а ако дође до непријатног сусрета нема отребе за паником, али је опрез неопходан. Три најопасније отровнице које живе на територији наше земље су поскок, шарка и шарган.
 
“Шарка је присутна у Војводини и у равницама, поскок живи на брдовитим деловима, на надморској висини од 1200 до 1500 метара, а шарган је високопланинска врста и може се видети само на врховима изнад 1500 метара надморске висине. Најјачи отров има поскок. Смртност од уједа змија у Србији је око 2 посто, али уколико не дође до смртног исхода, онај кога змија уједе може имати здравствене последице за цео живот ”, рекао је за РИНУ, биолог Михаило Станковић који је о овим гмизавцима написао 160 научних радова и четири књиге.


У мају и јуну су ове животиње најактивније јер је тад период њиховог парења. Тих месеци можемо налетети на онај чувени сплет змија, у ком се уставри налази једна женка а остало су мужјаци. Оплођава је онај који је најспособнији, она затим полаже јаја на скривено место и одлази не осврћући се на потомке. Управо из разлога што су отављени без мајке, младунчад змија врло тешко опстају и преживљавају. Они кад се излегу препуштени су сами себи, па зато врло тешко доживљавају полну зрелост.
 
“Познато је да се змије боје више од људи, него ми од њих. Уколико одлазите у природу носите дубоку обућу, дебеле чарапе и дуге панталоне, а ако наиђете на змију покушајте да је заобиђете. Не покушавајте да је отерате и тучете штапом. Такође, док шетате шумом било би добро да правите мало јаче кораке или да лупкате неким штапом како би змија осетила вибрације и побегла пре него што наиђете на њу. Kада остављате одећу или обућу на местима која су доступна змијама, пре него што се обучете добро прегледајте гардеробу како би били сигурни да се змија није негде увукла”, рекао је Станковић.
 
Није ретка ситуација да се опасни гмизавци осим у природи појављују и у кућама и становима, а прошло лето било је јако стресно за многе Чачане јер су змије виђали у зградама у центру града. Kада су дежурне службе биле немоћне, у помоћ уплашеним грађанима излазио је Дејан Бисенић који већ две деценије на себи својствен начин комуницира са овим животињама и тако спасава на стотине живота.

„Примам позиве и у два сата по ноћи, и ја устанем и кренем. Никад ми није тешко, јер сам свестан да већина људи има патолошки страх и при самој помисли на њих, а не кад их виде у својој кући. Свима прво саветујем да се удаље од змије и ни по коју цену је не дирају. Оне никада не нападају прве већ само ако су угрожене. Не носим алат, већ на мени познат начин, кажем шта им кажем, оне се појаве, ја их покупим голим рукама и вратим у њихово природно станиште. Тада су сви безбедни“, открива Дејан.
 
Овом Чачанину за двадесет година приписивали су чудне надимке – шаптач, змијар и многе друге, али ипак Дејан не мари за то, већ пушта да његова дела говоре о њему.

Открио је и народно веровање које леди крв у жилама. Наиме, према његовим речима свака кућа има своју змију чуваркућу, која с времена на време изађе напоље. Уколико неко ту змију убије, то је катастрофа за ту породицу и скоро сигуран смртни случај, зато Дејан свима поручује да не убијају змије, јер се не зна из чијег дома је она изашла.

Извор: Serbian times
 

Počeci kosarke u Srbiji​

Za košarkaške početke u Srbiji, uzima se dolazak Williama A. Wielanda u Beograd, izaslanika američkog Crvenog krsta, oktobra 1923. godine. Tada je pored drugih američkih igara, demonstrirana i košarka, a polaznici kursa bili su gimnazijalci, nastavnici fiskulture i sokolski prednjaci.Zahvaljujući otvaranju Sokolske organizacije prema ekipnim sportovima, kao i želji same države da se sport protežira kroz škole, košarka, početkom tridesetih godina prošlog veka, dobija novi zamah. Nosilac gotovo svih košarkaških aktivnosti u ovom periodu je SOKO Kraljevine Jugoslavije, a njegovi članovi neumorno rade na usavršavanju pravila, poboljšanju uslova za igru i trening. Novi sport, do tada nazivan basket bal, košićeva ili košikova dobija svoje domaće ime - Košarka.
Uz aktivnu logističku podršku Sokolske organizacije, tada najmasovnije sportske institucije u zemlji, Vajland je u toku dvomesečnog boravka održao kurseve i za sobom ostavio opremu za košarku, koševe i lopte. Konstrukcije iz Beograda, po završetku kursa gimnazijalci su preneli u II mušku gimnazju, koja se nalazila na mestu današnje zgrade Politike i nastavili da igraju košarku.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Manga Hilux
Srpska voda jeftinija na Malti nego u Srbiji
Odgovora
14
Pregleda
376
mario80
mario80
Тихи
Vucic i Soroš sprovode perfidan plan za naseljavanje Šiptara i drugih migranata u Srbiji!
Odgovora
1
Pregleda
178
dlugomir
dlugomir
Sensei
Koje su boje patike? Ova optička iluzija otkriva zapanjujuću ISTINU o vašem mozgu
2
Odgovora
27
Pregleda
546
AleksaJ
AleksaJ

Back
Top