Srbija ima prašumu Vinatovaču, koja je stara više od 350 godina i zabranjeno je slobodno kretanje šumom, kao i njena seča.
-
- Popularno:
- Naučnici tvrde da je veća verovatnoća...
- 60-godišnja žena se kvalifikovala za...
- Naučnici su otkrili maksimalnu starost...
- Da li će srušiti ''Jugoslaviju''?
- Normalna tema
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Bivši partner
- Zbog cega srpski anti-komunisti i...
- Da li su Hrvati normalni kada kupuju...
- Zajednički život pre braka
Zanimljivosti o Srbiji
- Začetnik teme Lada
- Datum pokretanja
Prerasti Vratne nalaze se u Srbiji i najviše su prirodne kamene kapije u Evropi.
Da li ste znali da Veliki kanjon reke Kolorado (SAD) ima dvojnika? Neobične crvene stene impresivnog kanjona reke Temštice neodoljivo će vas podsetiti na čuveni Kolorado!
. Da li ste ikada čuli za jezera po čijoj površini ostrva plešu? Kod nas postoji i to! Na Semeteškom i Vlasinskom jezeru ostrva plutaju.
Nakon Rtnja, tu je i misterija Povlenskih kugli o čijem se poreklu i dan danas raspravlja. Dok jedni tvde da su ove ogromne kamene kugle rasute po brdima Povlena čuda prirode sa lekovitim moćima, drugi veruju da su ih vanzemaljci ostavili. Naučnici pak smatraju da su one nastale vulkanskom aktivnošću.
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 177.841
U najvećoj rudarskoj nesreći u Srbiji, 17. novembra 1989. godine, u Aleksinačkim rudnicima, nastradao je 91 rudar. Tela poginulih rudara izvlačena su sa dubine od 700 metara, skoro mesec dana. Od 178 rudara koji su tog jutra ušli u okno broj 2 Aleksinačkog rudnika, polovina se nije vratila.
O kako je tuzno!
Velika tragedija!Prvi bal u Srbiji održan u Kragujevcu pre skoro dva veka
Pretečom prvog kraljevskog (ali i uopšte) bala u Srbiji smatra se fešta koju je u Kragujevcu 26. oktobra 1834. godine priredio knez Miloš Obrenović u čast velikog turskog ordena kojim ga je odlikovao sultan lično.
Bal je održan u zdanju Narodnog suda (koje više ne postoji) a pozvano je više od 200 zvanica. Po prvi put za goste su štampane specijalne pozivnice ili kako se tada kazivalo „zapiske“.
O samom događaju pisale su i tadašnje prestoničke „Novine srbske“ koje su izlazile u Kragujevcu.
Muzička družina je u 18 sati i 30 minuta prošla kroz Kragujevac svirajući, a pucnjem iz prangija dat je znak pozvanima (sa „zapiskama“) da bal počinje i da mogu da dođu.
Na fešti su bili prisutni sam knez Miloš, kneginja Ljubica, knez Mihailo i svi ostali članovi vladarske porodice Obrenović, njihovi prijatelji, svi dvorani, činovnici, strani predstavnici koji su tada boravili u Kragujevcu, ugledniji i viđeniji građani… „Novine srbske“ beleže da su sve zvanice bile „u velelepnoj svečanoj i svatovskoj odeći“.
Zdanje suda je bilo svečano okićeno i ukrašeno i dodatno osvetljeno „buretom zapaljenog katrana“.
Goste na balu je svojim muziciranjem zabavljala muzička „banda“ predvođena svojim kapelnikom Josifom Šlezingerom.
Bal je započeo pesmom koju je za tu priliku sačinio gospodin Isailović a horom koji je bio sačinjen od činovnika takođe je dirigovao Šlezinger.
Knjaževska banda je potom svirala srpsko kolo a balskom repertoaru su bile dodate još i bugarske, vlaške, nemačke i menuet igre. Zabeleženo je da je prvi bal u Srbiji trajao „čak do tri sata po ponoći“.
Po istoričaru Boriši Radovanoviću, autoru monografije „Stari Kragujevac“, ovakva vrsta zabave održavana je potom u prestonoj varoši sve do kraja prve Miloševe vladavine 1839. godine. Radovanović pedantno navodi da su se balovi sem u zdanju Narodnog suda održavali i u Gospodar Jevremovom (ili Gostinskom) konaku (nalazio se na mestu gde će potom biti podignut Hotel Dubrovnik, a danas je Rajfajzen banka) i knjaževskoj Tipografiji (štampariji).
– Krajem prve vladavine knez Miloš sve češće priređuje balove u kragujevačkoj čaršiji. Na njih su pozivani svi velikodostojnici, činovnici, otmeni i učeni Srbi, diplomatski predstavnici stranih država, profesori Liceja (mahom Prečani), ugledniji varošani i trgovci – piše Radovanović.
Na tim zabavama, balovima koji bi se obično organizovali povodom nekog praznika, jubileja ili kakvog važnog događaja najpopularnija su i dalje bila srpska kola i tradicionalne narodne igre: „kneževo oro“, „kokonješte“, „sremsko kolo“, „valjevka“, „paraćinka“, „mačvanka“, „neda grivna“, „ostroljanka“, „sitniš“, „zajam“, „jelke tamničarke“, „ustaj, diko, zora je“… A pominju se i strani plesovi poput nemačkih, švedskih, mađarskih (valceri i tramboline)… kao takođe popularne bugarske i vlaške igre.
Kragujevački varošani su na tim balovima imali priliku da u svojoj sredini upoznaju evropski način ophođenja i odevanja jer su među zvanicama bili predstavnici raznih zemalja, učeni ljudi iz Vojvodine (profesori, lekari, činovnici, pisci…), kao i strani trgovci i poslovni ljudi koji su tih godina u četvrtoj deceniji pretprošlog veka posećivali prestonu varoš i sa sobom donosili nove navike i modele ponašanja.
Izvor: danas.rs
Neke od njih Kragujevčani su primali sa nevericom.
Novina koja je najteže padala tadašnjim žiteljima varoši kragujevačke bila je kako je zabeleženo „igranje zagrljenih ljudi sa tuđim ženama“.
Ondašnjim prestoničanima je to bilo „još uvek strano“.
Istoričar Radovanović navodi primer gospođe Hodžes, supruge engleskog konzula Lojda Džordža Hodžesa, koja je bila izvanredna igračica i rado je igrala popularni „veliki mazur“ sa „jednim našim mlađim činovnikom iz preka“, što je na Miloševom dvoru i kod kragujevačkih gospođa davalo „dobar štof“ za razne (najčešće zlurade) komentare i ogovaranja.
Knezu Milošu su se balovi ipak dopali, pa počinje da ih organizuje i u drugim gradovima. Prvi takav upriličen je baš u Beogradu a organizovao ga je 1837. godine pominjani engleski konzul Hodžes u čast vladara, a već posle nekoliko dana Miloš Obrenović je „uzvratio“ organizujući bal u Hodžesovu čast. Ledi Hodžes je i na njima dominirala kao igračica ali i predmet tračarenja, sada beogradske čaršije.
I sa „prelaskom“ prestonice u Beograd balovi su se zadržali u Kragujevcu. Za njihovo organizovanje naročito šezdesetih i sedamdesetih godina 19. veka mahom je bio zadužen Omladinski pokret. Najpoznatija takva zabava u čaršiji kragujevačkoj održana je 1866. godine a njen organizator bio je Stevan V. Kaćanski. Mladi ljudi školovani u inostranstvu donosili su sa sobom nove navike i modu. Ali, po pisanju ondašnje štampe „iako su se oni trudili da damu sa kojom igraju drže na pristojnom odstojanju od sebe“ nisu bili pošteđeni (malo)varoških intriga, naklapanja i ogovaranja.
Izvor: danas.rs
https://noviglas.info/wp-content/uploads/2019/12/KnezMilošObrenović.jpg
Novina koja je najteže padala tadašnjim žiteljima varoši kragujevačke bila je kako je zabeleženo „igranje zagrljenih ljudi sa tuđim ženama“.
Ondašnjim prestoničanima je to bilo „još uvek strano“.
Istoričar Radovanović navodi primer gospođe Hodžes, supruge engleskog konzula Lojda Džordža Hodžesa, koja je bila izvanredna igračica i rado je igrala popularni „veliki mazur“ sa „jednim našim mlađim činovnikom iz preka“, što je na Miloševom dvoru i kod kragujevačkih gospođa davalo „dobar štof“ za razne (najčešće zlurade) komentare i ogovaranja.
Knezu Milošu su se balovi ipak dopali, pa počinje da ih organizuje i u drugim gradovima. Prvi takav upriličen je baš u Beogradu a organizovao ga je 1837. godine pominjani engleski konzul Hodžes u čast vladara, a već posle nekoliko dana Miloš Obrenović je „uzvratio“ organizujući bal u Hodžesovu čast. Ledi Hodžes je i na njima dominirala kao igračica ali i predmet tračarenja, sada beogradske čaršije.
I sa „prelaskom“ prestonice u Beograd balovi su se zadržali u Kragujevcu. Za njihovo organizovanje naročito šezdesetih i sedamdesetih godina 19. veka mahom je bio zadužen Omladinski pokret. Najpoznatija takva zabava u čaršiji kragujevačkoj održana je 1866. godine a njen organizator bio je Stevan V. Kaćanski. Mladi ljudi školovani u inostranstvu donosili su sa sobom nove navike i modu. Ali, po pisanju ondašnje štampe „iako su se oni trudili da damu sa kojom igraju drže na pristojnom odstojanju od sebe“ nisu bili pošteđeni (malo)varoških intriga, naklapanja i ogovaranja.
Izvor: danas.rs
https://noviglas.info/wp-content/uploads/2019/12/KnezMilošObrenović.jpg
Privilegija kraljeva i deo srpske tradicije – sokolarstvo
Sokolarstvo je lov pomoću ptica grabljivica i dresiranje ptica za lov. Ova stara disciplina rasprostranjena je u svetu, a zainteresovanih ima i u našoj zemlji. Svojevrsnom predstavom sa pticama grabljivicama upoznali su se i posetioci Prirodnjačkog centra u Svilajncu.
Najbrži je živi stvor na planeti. Loveći plen, isključivo u letu, soko dostiže brzinu i do 350 kilometara na sat. Svoje umeće u rukama vrhunskog sokolara vetruška kao najmlađa iz roda sokolova pokazuje i pred najmlađom publikom koja se ne plaši grabljivica.
Sokolar Hani Girgis, istakao je da je sokolarstvo umetnost i daleko od obične dresure, jer je potrebno poverenje čoveka i ptice da lakše dođu do plena.
Nastalo u Aziji i dugo samo privilegija kraljeva, sokolarstvo je bilo deo i srpske istorije. Đerekari, sokolari monasi, su nekada plaćali danak Turcima dresiranim pticama grabljivicama. Danas sokolarstvo štiti i Unesko kao najhumaniji način lova.
https://www.pokazivac.com/wp-content/uploads/2021/09/Screenshot_1.png
Izvor: rts.rs
Sokolarstvo je lov pomoću ptica grabljivica i dresiranje ptica za lov. Ova stara disciplina rasprostranjena je u svetu, a zainteresovanih ima i u našoj zemlji. Svojevrsnom predstavom sa pticama grabljivicama upoznali su se i posetioci Prirodnjačkog centra u Svilajncu.
Najbrži je živi stvor na planeti. Loveći plen, isključivo u letu, soko dostiže brzinu i do 350 kilometara na sat. Svoje umeće u rukama vrhunskog sokolara vetruška kao najmlađa iz roda sokolova pokazuje i pred najmlađom publikom koja se ne plaši grabljivica.
Sokolar Hani Girgis, istakao je da je sokolarstvo umetnost i daleko od obične dresure, jer je potrebno poverenje čoveka i ptice da lakše dođu do plena.
Nastalo u Aziji i dugo samo privilegija kraljeva, sokolarstvo je bilo deo i srpske istorije. Đerekari, sokolari monasi, su nekada plaćali danak Turcima dresiranim pticama grabljivicama. Danas sokolarstvo štiti i Unesko kao najhumaniji način lova.
https://www.pokazivac.com/wp-content/uploads/2021/09/Screenshot_1.png
Izvor: rts.rs
„Ovo je jako bitno za našu naciju, ne samo kao istorija jer oni ipak moraju znati šta su naši preci radili i šta se do dan danas radi sa pticama grabljivicama i isto tako jako bitno štititi ptice grabljivice jer su one strogo zaštićene vrste“, istakao je Hani Girgis.
Svoje umeće pokazale su i sove Bart i Alba. Noćni predatori danju vide sedam puta bolje nego ljudi, a zahvaljujući antenama za eko lokaciju love i plen koji ne vide. Slove i za damske ptice jer su ih nekada u lovu koristile dvorske dame, potpuno bezbedno.
Izvor: rts.rs
Svoje umeće pokazale su i sove Bart i Alba. Noćni predatori danju vide sedam puta bolje nego ljudi, a zahvaljujući antenama za eko lokaciju love i plen koji ne vide. Slove i za damske ptice jer su ih nekada u lovu koristile dvorske dame, potpuno bezbedno.
Izvor: rts.rs
„Povrede se uglavnom dešavaju greškom sokolara, ptice grabljivice nikad ne greše, one su savršena bića“, kaže Hani Girgis, sokolar.
Poznati srpski sokolar popularizuje i takozvanu biološku zaštitu jer se na prirodan način pomoću grabljivica kontrolišu vrste poput golubova, vrana, i čvoraka posebno na aerodromima, ali i za čuvanje useva na poljoprivrednim dobrima.
Izvor: rts.rs
Poznati srpski sokolar popularizuje i takozvanu biološku zaštitu jer se na prirodan način pomoću grabljivica kontrolišu vrste poput golubova, vrana, i čvoraka posebno na aerodromima, ali i za čuvanje useva na poljoprivrednim dobrima.
Izvor: rts.rs
Andrej Bolkonski
Iskusan
- Poruka
- 6.421
Ponosim se time,sto Srbija poseduje divnu prirodu i nekada,najcistiji vazduh u evropi.Ali sada se stidim,sto beogradska kanalizcija ide direktno,bez filtera ,
u reke savu i Dunav.Sto se seku citave sume,da bi organizovani profiteri,proglasavali te terene za gradjevinsko zemljiste i sticali zaradu u milionskim iznosima.
Sto ni jedan EVROPSKI GRAD,NEMA NADZIDJIVANJE STAMBENIH ZGRADA,DA BI ZGRTALI MILIONE evra,bez placanja cak ni poreza.Stidim se,sto
toliko godina,drzava nije u stanju da srusi do temelja,onu bruku na Pancicevom vrhu Kopaonika.Ima mnogo toga,sto nam je priroda poklonila besplatno,
a mi nove generacije,te poklone prirode,prodajemo za velike pare,koje idu u dzepove kriminalaca.
u reke savu i Dunav.Sto se seku citave sume,da bi organizovani profiteri,proglasavali te terene za gradjevinsko zemljiste i sticali zaradu u milionskim iznosima.
Sto ni jedan EVROPSKI GRAD,NEMA NADZIDJIVANJE STAMBENIH ZGRADA,DA BI ZGRTALI MILIONE evra,bez placanja cak ni poreza.Stidim se,sto
toliko godina,drzava nije u stanju da srusi do temelja,onu bruku na Pancicevom vrhu Kopaonika.Ima mnogo toga,sto nam je priroda poklonila besplatno,
a mi nove generacije,te poklone prirode,prodajemo za velike pare,koje idu u dzepove kriminalaca.
Slične teme
