- Poruka
- 80.015
Zašto je srpska flaširana voda jeftinija na Malti nego u Srbiji
Zašto je srpska voda jeftinija na Malti nego u Srbiji?
00:00
/
03:06
Izvor: N1 Beograd
Hranu sve teže obezbeđuje veliki broj građana Srbije. Uprkos najavama da će inflacija usporiti, cene su već prilično visoke. Ako ih uporedimo sa zemljama u okruženju, pa i Evropskoj uniji, reklo bi se i nelogično visoke.
„Danas ulazimo u jedan italijanski supermarket da uporedimo cene ovde i u Srbiji“, reči su influenserke Jelene Turielo.
Tako je jedno poređenje pokazalo da u zemlji umetnosti i fudbala i odlazak u supermarket za državljane Srbije može da bude svojevrsna turistička atrakcija.
„I došli smo do paste. Hajde, uzećemo Barila zato što njih imamo u Srbiji. Ovde je jedno pakovanje 100 dinara, dok je u Srbiji preko 250“, infuenserka Jelena Turielo.
Ne manje iznenađen bio je Alfonso kada je u zemlji gostoprimstva i hrane shvatio da hrana nije tako jeftina.
„Ajmo. Jeste li spremni da otkrijete? Hajde da vidimo. 750 mil – 2.599 dinara. Ali hoćete li da znate koliko košta u Italiji? Gledajte, stavio sam ovde cenu 1 l – 10,40 evra“, uporedio je Alfanso Đakomo.
Brašno, so, kukuruz šećerac i kupka u Italiji su teški 444 dinara. U Srbiji 990. Cene višestruko više od onih u Evropskoj Uniji cena su za to što Srbija nije njen deo, ocenjuje novinar Nove ekonomije.
„Mi jednostavno ne igramo po istim uslovima, mi nismo punopravan član evropskog tržišta. Između država Evrope ne postoje te carinske barijere koje bi isto povećavale cene, konkretno recimo hrane. Tako da ako pričamo o italijanskoj testenini ona da bi došla do Danske ima samo troškove transporta i manje carinske barijere“, navodi novinar Mateja Agatonović.
Ali veće potrošačke cene Srbija nema samo u odnosu na zemlje Evropske unije, već i na one u regionu. Tako litar Lenor omekšivača u domaćem trgovinskom lancu košta 375 dinara. U Crnoj Gori platili biste ga gotovo 100 dinara manje. Iz Udruženja potrošača Efektiva upozoravaju i na druge nelogičnosti.
„Na primer proizvod koji se proizvodi u Srbiji jeftiniji je u Crnoj Gori ili u Bosni nego u Srbiji. Na primer, jedan baš onako drastičan primer – Aqua viva voda jeftnija u Malti nego u Srbiji gde se ta ista voda puni. Neverovatno“, smatra Dejan Gavrilović Efektiva.
Neverovatno je postalo verovatno zbog, predočavaju naši sagovornici, visokih marži, u proseku viših od onih u Evropskoj uniji. Teško je izvesti pouzdane zaključke, ali se jedan uvek nameće – tržište u Srbiji nije konkurentno.
„Očigledno je da domaći trgovci imaju tu želju da na nama zarađuju. Imaju taj neki prećutni dogovor, rekao bih, oko cena“, smatra Dejan Gavrilović iz Efektive.
Ministarstvo trgovine i Centralna banka, podseća Agatonović, najavili su da će ispitati da li trgovci održavaju fer stanje na tržištu.
„Nakon što je akcija Bolja cena pokrenuta i nakon što su oni smanjili cene poprilično ograničenog broja artikala, to se više ne spominje“, objašnjava novinar Agatonović.
Verovatno državi na neki način to odgovara, jer na veću osnovicu ide veći PDV i onda se više novca sliva u kasu, ocenjuje Gavrilović.
A u džepove građana koji primaju minimalac ove godine sliće se svakog meseca oko 47.000 dinara. I dalje nedovoljno da se pokrije minimalna potrošačka korpa.
https://n1info.rs/biznis/zasto-je-srpska-flasirana-voda-jeftinija-na-malti-nego-u-srbiji/