- Poruka
- 398.660
- da se procenjuje da u letnjim mesecima jedna ulična beogradska sijalica usmrti 150 insekata tokom jedne noći
-
- Popularno:
- Beogradska operacija, 20.oktobar 1944.
- Ko i kako uklanja mrlje od žvaka sa...
- Gore beli šatori ispred Skupštine...
- Бивша жена Синише Малог: Признао ми је...
- Технофеудализам – нови облик светског...
- Zbog cega neki Srbin treba da oseca...
- Deoba nasledstva
- Da li će EU preživeti ovu zimu ili će...
- Povezivanje međunacionalne tematike sa...
- Veličanstven doček u Čačku: Nepregledne...
Zanimljivo o Beogradu
- Začetnik teme Nina
- Datum pokretanja
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
Водовод у Београду постоји скоро два миленијума.
Изграђен је у првој половини првог века нове ере, а изградили су га Римљани.
Извориште се налазило у Малом Мокром Лугу, испод садашњег резервоара Стојчино брдо.
Tраса је ишла паралелно са данашњим Булеваром краља Александра (до Цветкове пијаце), а потом са данашњом Улицом Војислава Илића и Милешевском улицом, даље ка данашњем Пионирском парку до центра града.
Овим водоводом је у град допремано од 0,24 до 7,40 литара у секунди, што је за тадашње потребе било довољно. Један део овог водовода био је у употреби до седамдесетих година XIX века.
Изграђен је у првој половини првог века нове ере, а изградили су га Римљани.
Извориште се налазило у Малом Мокром Лугу, испод садашњег резервоара Стојчино брдо.
Tраса је ишла паралелно са данашњим Булеваром краља Александра (до Цветкове пијаце), а потом са данашњом Улицом Војислава Илића и Милешевском улицом, даље ка данашњем Пионирском парку до центра града.
Овим водоводом је у град допремано од 0,24 до 7,40 литара у секунди, што је за тадашње потребе било довољно. Један део овог водовода био је у употреби до седамдесетих година XIX века.
- Poruka
- 398.660
da je Beograđanin Radomir Stamenković osvajao zlatne medalje u plivanju na takmičenjima koja su preteča Paraolimpijskih igara u engleskoj bolnici Stouk Mandevil, 1954, 1955. i 1956. godine
- Poruka
- 398.660
da je po podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, prošle godine u beogradskim porodilištima na svet je došlo 18.850 beba, od kojih je 16.377 malih Beograđana, a ostali su sa prebivalištem u drugim gradovima i da je najmlađa mama imala je 13, a najstarija 54 godine
moonja..
Buduća legenda
- Poruka
- 32.928
Toliko dnevno lapatranjcem pomlati Debeli Raco po kući usput.
- Poruka
- 398.660
Prvi Beogradski maraton održan 8. maja 1988. godine, ali da je najduža distanca tada bila 23 kilometra sa nekoliko kraćih ciljeva
- Poruka
- 398.660
Promo film Turističke organizacije Beograda „Šetnja kroz istoriju i kulturu Beograda„, čiji je autor Dušan Stojančević, osvojio „Srebrnu zvezdu“ na 21. Međunarodnom festivalu turističkih filmova u Berlinu „The Golden City Gate“ u kategoriji gradova
- Poruka
- 398.660
Beograd na četvrtom mestu na listi najskupljih gradova u Evropi po cenama nekretnina u odnosu na visinu prihoda (izvor: Numbeo)
moonja..
Buduća legenda
- Poruka
- 32.928
I po cenama proizvoda opšte potrošnje.
Definitivno smo lideri visokih cena spram standarda.
- Poruka
- 50.478
Pa novi beograd je ceo pozoriste....
- Poruka
- 398.660
Od 2010. do 2019. u Beogradu poginulo 1.539 pešaka, što čini oko 25 odsto svih poginulih u saobraćaju,
a da su oko dva odsto poginulih i 15 odsto povređenih pešaka bila deca do 14 godina
a da su oko dva odsto poginulih i 15 odsto povređenih pešaka bila deca do 14 godina
- Poruka
- 398.660
Trip Advisor je proglasio Muzej iluzija Beograd za jednu od najposećenijih kulturnih atrakcija u 2020. godini
- Poruka
- 398.660
Turci su 1522. otvorili kafanu u Beogradu u jednoj kući na Dorćolu i služili kafu,
a da je prva kafa u Londonu poslužena u kafani tek 1652, a u Beču 1683. godine
a da je prva kafa u Londonu poslužena u kafani tek 1652, a u Beču 1683. godine
- Poruka
- 398.660
u Srbiji nešto više od 10 odsto populacije vodi se kao socijalno ugroženo i siromašno, da po podacima iz 2011. ima više od 18.000 beskućnika, a da po broju beskućnika prednjače beogradske opštine: Novi Beograd (1575), Palilula (1025), Čukarica (755), Zemun (607) i Voždovac (597
- Poruka
- 398.660
U Beogradu postoji Banka hrane za napuštene životinje
- Poruka
- 398.660
U današnjoj Volginoj ulici, na teritoriji Zvezdare, nalazi se objekat od posebnog značaja za razvoj
astronomije, fizike, meteorologije i seizmologije u Srbiji – Astronomska opservatorija
Ona se nalazi na najvećoj nadmorskoj visini (248,6 m) u gradu koja predstavlja i najvišu tačku u Beogradu.
astronomije, fizike, meteorologije i seizmologije u Srbiji – Astronomska opservatorija
Ona se nalazi na najvećoj nadmorskoj visini (248,6 m) u gradu koja predstavlja i najvišu tačku u Beogradu.
- Poruka
- 398.660
Stari savski most najmanji saobraćajni most u Beogradu?
Dugačak je samo 430 metara.
Sagrađen je za vreme okupacije, 1942. godine pošto je Most kralja Aleksandra bio uništen. U to vreme nosio je naziv Most princa Eugena, da bi posle rata bio poznat kao Nemački ili Švapski most. Današnji naziv došao je posle izgradnje novih mostova preko Save.
U početku je služio samo za saobraćaj motornih vozila, da bi posle rekonstrukcije početkom osamdesetih postao i tramvajski most.
Dugačak je samo 430 metara.
Sagrađen je za vreme okupacije, 1942. godine pošto je Most kralja Aleksandra bio uništen. U to vreme nosio je naziv Most princa Eugena, da bi posle rata bio poznat kao Nemački ili Švapski most. Današnji naziv došao je posle izgradnje novih mostova preko Save.
U početku je služio samo za saobraćaj motornih vozila, da bi posle rekonstrukcije početkom osamdesetih postao i tramvajski most.
- Poruka
- 398.660
Da li znate po kojim američkim predsednicima prestoničke ulice ponosno nose naziv?
Džordž Vašington
-Ulica Džordža Vašingtona od 1946. godine po drugim put označava početak opštine Stari grad, te od Takovske vodi čak do Skadarske i Bajlonijeve pijace, gde se dalje utapa u Cara Dušana. U međuratnom periodu je, takođe, nosila ovaj naziv, tj. od 1933. godine pa sve do okupacije, 1943. godine, kada je preinačena u Palilusku. Nakon oslobođenja, 1946. godine, vraćeno je predratno ime. Pre toga dičila se drugima imenima: Bolnička (1872-1896) i Vidinska (1896-1933).
Vudro Vilson
- Na Savskom vencu, u okviru novokomponovanog stambeno-poslovnog kompleksa Beograd na vodi, smešten je Bulevar Vudroa Vilsona. Avenijom koja se prostire od Beogradskog sajma, paralelno sa Savskom ulicom, pa do nekadašnje autobuske stanice, Beograđani gotovo već dve godine mogu tuda da špartaju. U središtu doskorašnje Savamale planira se da se podigne i spomenik u čast ovom prijatelju srpskog naroda.
Frenklin D. Ruzvelt
- Ruzveltova ulica, koja taj naziv nosi od 1946. godine, proteže se od Novog groblja pa sve do Vukovog spomenika i Bulevara kralja Aleksandra, razdvajajući pritom dve opštine: Palilulu i Zvezdaru. Ironije li, prethodna dva imena ove saobraćajnice bila su usko vezana za mesto poslednjeg ovozemaljskog počivališta koje su tu nalazi, i glasila su: Put ka novom groblju (1888-1896) i Grobljanska (1896-1946).
Džon F. Kenedi
-Ulica Džona Kenedija počinje Bulevara Nikole Tesle do Tošinog bunara, zalazeći usput na dve opštine: Novi Beograd i Zemun. Dve decenije unazad, ime te ulice bilo je : Žarkova (1940-1947) i Zagrebačka (1947-1963) .
Džordž Vašington
-Ulica Džordža Vašingtona od 1946. godine po drugim put označava početak opštine Stari grad, te od Takovske vodi čak do Skadarske i Bajlonijeve pijace, gde se dalje utapa u Cara Dušana. U međuratnom periodu je, takođe, nosila ovaj naziv, tj. od 1933. godine pa sve do okupacije, 1943. godine, kada je preinačena u Palilusku. Nakon oslobođenja, 1946. godine, vraćeno je predratno ime. Pre toga dičila se drugima imenima: Bolnička (1872-1896) i Vidinska (1896-1933).
Vudro Vilson
- Na Savskom vencu, u okviru novokomponovanog stambeno-poslovnog kompleksa Beograd na vodi, smešten je Bulevar Vudroa Vilsona. Avenijom koja se prostire od Beogradskog sajma, paralelno sa Savskom ulicom, pa do nekadašnje autobuske stanice, Beograđani gotovo već dve godine mogu tuda da špartaju. U središtu doskorašnje Savamale planira se da se podigne i spomenik u čast ovom prijatelju srpskog naroda.
Frenklin D. Ruzvelt
- Ruzveltova ulica, koja taj naziv nosi od 1946. godine, proteže se od Novog groblja pa sve do Vukovog spomenika i Bulevara kralja Aleksandra, razdvajajući pritom dve opštine: Palilulu i Zvezdaru. Ironije li, prethodna dva imena ove saobraćajnice bila su usko vezana za mesto poslednjeg ovozemaljskog počivališta koje su tu nalazi, i glasila su: Put ka novom groblju (1888-1896) i Grobljanska (1896-1946).
Džon F. Kenedi
-Ulica Džona Kenedija počinje Bulevara Nikole Tesle do Tošinog bunara, zalazeći usput na dve opštine: Novi Beograd i Zemun. Dve decenije unazad, ime te ulice bilo je : Žarkova (1940-1947) i Zagrebačka (1947-1963) .
- Poruka
- 398.660
Najuža ulica u Beogradu nalazi se na Donjem Dorćolu u Dobračinoj 59 i toliko je uska da dva čoveka ne mogu da se mimoiđu, a njeni stanovnici joj tepaju "sokače"
O uskom "sokačetu" svedoči i grafit "Sokače rađa grešnike"
O uskom "sokačetu" svedoči i grafit "Sokače rađa grešnike"
- Poruka
- 398.660
Neki od zaninljivih naziva ulica u Beogradu
Ulica Bahtijara Vagabzade,Tadeuša Košćuška,Kronštatska. zatim:Ajzenštajnova, Kirovljeva, Turgenjeva, Aljehinova i Ulica Antona Aškerca.Baba Višnjina, Sedam samuraja, Skupljača perja, Bekima Fehmijua, Federika Felinija, Pavla Vujisića, Braće Grim, Zorana Radmilovića, Šeherezadinom.
Ulica Bahtijara Vagabzade,Tadeuša Košćuška,Kronštatska. zatim:Ajzenštajnova, Kirovljeva, Turgenjeva, Aljehinova i Ulica Antona Aškerca.Baba Višnjina, Sedam samuraja, Skupljača perja, Bekima Fehmijua, Federika Felinija, Pavla Vujisića, Braće Grim, Zorana Radmilovića, Šeherezadinom.
- Poruka
- 398.660
Ono što je zajednicko Mokranjcu, Miki Alasu, Ivi Loli Ribaru, Nikoli Simiću, Ružici Sokić i Moki Slavniću, je da su svi oni a i mnogi drugi velikani, sedeli su u istim klupama i marljivo pisali beleške sa istih tabli u najstarijoj školi u Beogradu i Srbiji - Osnovnoj školi "Kralj Petar Prvi" u centru prestonice. Škola je osnovana početkom 18. veka (1718), a zgrada, koju je 1906. u svojoj 23. godini projektovala prva srpska arhitektica, Jelisaveta Načić, pod zaštitom je države.
Osnivac ove škole je bio mitropolit Mojsije Petrović koji je za potrebe škole doveo prve učitelje iz Rusije. U njoj je kao učitelj radio i Vuk Karadžić, a učitelj Stevan Todorović je prvi u škole u Srbiji uveo nastavu fizičkog vaspitanja.
Osnivac ove škole je bio mitropolit Mojsije Petrović koji je za potrebe škole doveo prve učitelje iz Rusije. U njoj je kao učitelj radio i Vuk Karadžić, a učitelj Stevan Todorović je prvi u škole u Srbiji uveo nastavu fizičkog vaspitanja.
- Poruka
- 398.660
u Narodnom frontu u Beogradu, 1988 g. rodjena beba rekorder koja je imala 7.500 grama, na svet je došla prirodnim putem
- Poruka
- 398.660
Da je poreklo imena košave tursko
Naziv košava potiče iz turskog jezika i u bukvalnom prevodu znači "brz vetar". Nastao je od reči "kos", što znači brz, i "hava", što u prevodu znači vetar.
"Beogradski vetar" - Reč je o vetru srednjeg i jakog intenziteta, koji duva samo u Srbiji i delovima Bugarske i Rumunije, po čemu je poznat i u svetskoj literaturi, između ostalog i u Meteorološkom rečniku Američkog meteorološkog društva. Košava je vetar koji je karakterističan i za srpsku prestonicu.
Najsnažnije duva ujutru - Košava spada u vetrove koji duvaju sa planine, ali je u isto vreme i vetar koji tokom dana menja intenzitet, i najsnažnije duva između pet i deset sati ujutro.
Orkanske brzine- Košava duva pri površini zemlje, ali ne većoj od 2.000 metara u visinu. Brzina joj je najčešće od 25 do 40 kilometara na sat, ali može da razvije i orkanske brzine. Pojedini udari košave su u januaru 1972. godine u Beogradu na Zelenom brdu dostizali 137 kilometara na čas! Takođe, u noći između 16. i 17. oktobra 1976. godine udari košave su bili toliki da su u jutarnjim satima iznosili 130 kilometara na sat.
Vreme trajanja - istina ili zabluda - Košava retko kada duva jedan dan. Obično, njeno trajanje je do pet dana, ali je bilo primera kada je trajala i neuporedivo duže. Iako se veoma često može čuti da je jedno od karakteristika košave to što duva tri, sedam ili 21 dan uzastopno, čini se da to nije slučaj.
Najduže košave - Najdugovečnija zabeležena košava duvala je čak ceo mesec februar 1972. godine. Isti slučaj je i sa onom iz oktobra 1953. godine. Nešto kraće duvala je košava 1951. godine (27 dana), a zabeležene su i košave još iz tridesetih godina prošlog veka (1934. i 1935. godina), koje su trajale 24, odnosno 23 dana.
Slapovito duvanje - Za košavu je karakteristično da duva slapovito. Za razliku od, na primer, severca, košava je vetar koji dolazi u snažnim udarima koji su, između ostalog, posledica načina na koji nastaje.
Topla i hladna košava - Topla nastaje u situacijama kada se istočnije od nas nalazi anticiklon, dok je u Sredozemlju ciklon. Tada razlika u pritisku rađa ovaj vetar koji, po pravilu, donosi otopljenje i do desetak stepeni u odnosu na vreme koje je prethodilo.
Vetar bez padavina - Za košavu je zanimljivo i to da je reč o vetru koji retko kada prate padavine, odnosno skoro nikada u isto vreme ne duva košava i pada kiša. Ona može da usledi tek kada vetar prestane da duva.
Nekada je nosila živi pesak - Košava je bila poznata i po živom pesku koji je nekada nosila po južnom Banatu. Još i danas ima mesta oko Golupca, Velikog Gradišta, a naročito u Banatskoj peščari, gde košava nosi pesak.
Naziv košava potiče iz turskog jezika i u bukvalnom prevodu znači "brz vetar". Nastao je od reči "kos", što znači brz, i "hava", što u prevodu znači vetar.
"Beogradski vetar" - Reč je o vetru srednjeg i jakog intenziteta, koji duva samo u Srbiji i delovima Bugarske i Rumunije, po čemu je poznat i u svetskoj literaturi, između ostalog i u Meteorološkom rečniku Američkog meteorološkog društva. Košava je vetar koji je karakterističan i za srpsku prestonicu.
Najsnažnije duva ujutru - Košava spada u vetrove koji duvaju sa planine, ali je u isto vreme i vetar koji tokom dana menja intenzitet, i najsnažnije duva između pet i deset sati ujutro.
Orkanske brzine- Košava duva pri površini zemlje, ali ne većoj od 2.000 metara u visinu. Brzina joj je najčešće od 25 do 40 kilometara na sat, ali može da razvije i orkanske brzine. Pojedini udari košave su u januaru 1972. godine u Beogradu na Zelenom brdu dostizali 137 kilometara na čas! Takođe, u noći između 16. i 17. oktobra 1976. godine udari košave su bili toliki da su u jutarnjim satima iznosili 130 kilometara na sat.
Vreme trajanja - istina ili zabluda - Košava retko kada duva jedan dan. Obično, njeno trajanje je do pet dana, ali je bilo primera kada je trajala i neuporedivo duže. Iako se veoma često može čuti da je jedno od karakteristika košave to što duva tri, sedam ili 21 dan uzastopno, čini se da to nije slučaj.
Najduže košave - Najdugovečnija zabeležena košava duvala je čak ceo mesec februar 1972. godine. Isti slučaj je i sa onom iz oktobra 1953. godine. Nešto kraće duvala je košava 1951. godine (27 dana), a zabeležene su i košave još iz tridesetih godina prošlog veka (1934. i 1935. godina), koje su trajale 24, odnosno 23 dana.
Slapovito duvanje - Za košavu je karakteristično da duva slapovito. Za razliku od, na primer, severca, košava je vetar koji dolazi u snažnim udarima koji su, između ostalog, posledica načina na koji nastaje.
Topla i hladna košava - Topla nastaje u situacijama kada se istočnije od nas nalazi anticiklon, dok je u Sredozemlju ciklon. Tada razlika u pritisku rađa ovaj vetar koji, po pravilu, donosi otopljenje i do desetak stepeni u odnosu na vreme koje je prethodilo.
Vetar bez padavina - Za košavu je zanimljivo i to da je reč o vetru koji retko kada prate padavine, odnosno skoro nikada u isto vreme ne duva košava i pada kiša. Ona može da usledi tek kada vetar prestane da duva.
Nekada je nosila živi pesak - Košava je bila poznata i po živom pesku koji je nekada nosila po južnom Banatu. Još i danas ima mesta oko Golupca, Velikog Gradišta, a naročito u Banatskoj peščari, gde košava nosi pesak.
- Poruka
- 398.660
U Beogradu je 1961. godine održana prva konferencija Pokreta nesvrstanih i jedini je grad na svetu
u kome se ovakav skup događa četvrti put. Bio je to najveći skup tog tipa ikada održan u Jugoslaviji
u kome se ovakav skup događa četvrti put. Bio je to najveći skup tog tipa ikada održan u Jugoslaviji
