Zanima me šta hrišćani misle o...

[Sizif]

Teško je zamisliti da bi sve ono što ej u Pismu napisano primenjlivo na nas danas. Međutim jeste, ne u dataljima već u prinicipima.

Ružni su mnogi principi Biblije, jer zapostavljaju postojeće zemaljsko na račun (ne)postojećeg nebeskog (recimo idiot Jov mi često padne na um). To što su nekad bratoubistvo, čedomorstvo, krvna osveta, mizoginija, boleštine, ratovi bili svakodnevna pojava ne znači da danas našu decu treba s tim da trujemo.

Biblija je idealna literatura za odrasle sa jakim stomakom i perverznom ljubavlju ka kojekakvim bizarnostima.

 

[aharon]

Ako ti nisi bio u stanju da razumiješ neke stvari ne mora da znači da objašnjenje ne postoji za sve te stvari koje pominješ.
Meni se mnogo puta desilo da nešto ne razumijem, ali kasnije kada mi se malo prošire vidici sve lijepo sjedne na svoje mjesto.
Takođe ako je neko pogrešno shvatio Bibliju, pa zapostavlja zemaljsko na konto nebeskog (jednako postojećega) to je njegov problem, a tvoje je problem ako takvo shvatanje prihvataš kao jedino i neprikosnoveno.
Biblija je skup vaspitnih primjera sa ljudima kakvi jesu i sa prilikama kakve na Zemlji bivaju uključujući sve moguće (i "nemoguće" ) situacije, i sa uputama ljudima kakvi bi mogli da budu ako to odaberu. Pa bujrum .

 

[Sizif]

Ako ti nisi bio u stanju da razumiješ neke stvari ne mora da znači da objašnjenje ne postoji za sve te stvari koje pominješ.

Istina je, mnoge stvari uopšte ne razumem i ne znam kako da shvatim. Kako ti recimo shvataš konkretno uputstvo Bibije da žene moraju da ćute u crkvi i da budu poslušne svojim muževima i da sve od njih treba da uče? (1. Korinćanima 14:34-35)

Meni nikako ne polazi za rukom, ni direktno ni indirektno. Hajde pomozi mi da shvatim.

 

A ovo i za Sizifa:
Pokusajte ovako:
Bog vam dao oci da bi videli...

Nije meni Bog ništa dao, jer ja ne verujem da on postoji. A i ako postoji, ima druga posla nego da vodi bitku sa nama, tako malim u ovom velikom Kosmosu.

Ja ne razumem šta ti hoćeš da kažeš u stvari. Milijarde ljudi na ovoj zemlji nije ni čulo za tvog hrišćanskog Boga pa im ništa ne fali, nisu ni slepi ni gluvi. Ali ti si pametan i znaš tačno odakle ti oči i uši i nos, da si ih dobio lično na poklon od stvaraoca Univerzuma. Blago tebi, baš te voli taj tvoj Bog. Kamo sreće da i ja imam jednog.

« Svi mi mislimo da su pametni samo oni koji misle kao mi », pa i ti. Zato samo povrsno pogledamo sta drugi kaze, ne odgovara nam pa idemo dalje. Ne verujem da nas ovde ima puno da se slazemo, a ne smem ni da pomislim sta bi bilo da nas zatvore u neki „loft“.
Da si me i malo razumeo ne bi meni prebacivao boga hriscanskog jer pokusavam da pricam samo o Onom o kojem je i Isus pricao. « Sada, ovde, u nama, medju nama i oko nas ». To je bilo pre 2000 godina. Sada gde god da se nalazis, pokusaj da zamislis da nije ljudske ruke i ljudskog rada (djavola), sta bi tu bilo? Priroda ili…? Nije lako u pocetku, a?

A sada na brzaka o lutkicama. One za naduvavanje prave ljudske ruke.
Ove nase prirodne, mama i tata, Bogu fala. ALI NE RUKAMA ! Niti zahvaljujuci nauci i tehnici, vec Bozjoj volji od koje su perverzni kreteni napravili « greh ». I danas nam taucaju mozak o Platonu i « platonskoj ljubavi » koja blage veze nema sa tom bagrom pedersko-aristokratskom.

Za oci i naocare ti je isto. Ja jos ne videh ni vrapca a pogotovu sokola da ih nosi. A ti ? Nemoguce je da toliko buljis u to « cudo od tehnike » bez njih.

Ljudi su ziveli milionima godina u anarhiji (ili “prvobitnoj zajednici” kako to kazu skolovani kreteni podrazumevajuci nase predke kao umne bogalje) od Boga i po Bozijoj volji.Kao Jovan Krstitelj i svi ostali iz Marijinog plemena koje je ona napustila za jednog stolara.
Deset hiljada godina (manje-vise) muke i znoja, sest hiljada godina pisanja i ludovanja – pogledaj! Zderemo i sljamcimo sve isvasta iz porcelana i kristala a olaksavamo se u keramici. Tako ne moze dugo a jos manje vecito. Sta bi od svega ovoga bilo da nije novca ?
Pitao bih te jos sta ce ovaj svet bez nafte, ali necu jer znam da ti verujes u tehnoloska cuda i da ce taj problem ljudski um resiti.

 

[Anarhista]

A ovo i za Sizifa:
Pokusajte ovako:
Bog vam dao oci da bi videli...

Nije meni Bog ništa dao, jer ja ne verujem da on postoji. A i ako postoji, ima druga posla nego da vodi bitku sa nama, tako malim u ovom velikom Kosmosu.

Ja ne razumem šta ti hoćeš da kažeš u stvari. Milijarde ljudi na ovoj zemlji nije ni čulo za tvog hrišćanskog Boga pa im ništa ne fali, nisu ni slepi ni gluvi. Ali ti si pametan i znaš tačno odakle ti oči i uši i nos, da si ih dobio lično na poklon od stvaraoca Univerzuma. Blago tebi, baš te voli taj tvoj Bog. Kamo sreće da i ja imam jednog.

« Svi mi mislimo da su pametni samo oni koji misle kao mi », pa i ti. Zato samo povrsno pogledamo sta drugi kaze, ne odgovara nam pa idemo dalje. Ne verujem da nas ovde ima puno da se slazemo, a ne smem ni da pomislim sta bi bilo da nas zatvore u neki „loft“.
Da si me i malo razumeo ne bi meni prebacivao boga hriscanskog jer pokusavam da pricam samo o Onom o kojem je i Isus pricao. « Sada, ovde, u nama, medju nama i oko nas ». To je bilo pre 2000 godina. Sada gde god da se nalazis, pokusaj da zamislis da nije ljudske ruke i ljudskog rada (djavola), sta bi tu bilo? Priroda ili…? Nije lako u pocetku, a?

A sada na brzaka o lutkicama. One za naduvavanje prave ljudske ruke.
Ove nase prirodne, mama i tata, Bogu fala. ALI NE RUKAMA ! Niti zahvaljujuci nauci i tehnici, vec Bozjoj volji od koje su perverzni kreteni napravili « greh ». I danas nam taucaju mozak o Platonu i « platonskoj ljubavi » koja blage veze nema sa tom bagrom pedersko-aristokratskom.

Za oci i naocare ti je isto. Ja jos ne videh ni vrapca a pogotovu sokola da ih nosi. A ti ? Nemoguce je da toliko buljis u to « cudo od tehnike » bez njih.

Ljudi su ziveli milionima godina u anarhiji (ili “prvobitnoj zajednici” kako to kazu skolovani kreteni podrazumevajuci nase predke kao umne bogalje) od Boga i po Bozijoj volji.Kao Jovan Krstitelj i svi ostali iz Marijinog plemena koje je ona napustila za jednog stolara.
Deset hiljada godina (manje-vise) muke i znoja, sest hiljada godina pisanja i ludovanja – pogledaj! Zderemo i sljamcimo sve isvasta iz porcelana i kristala a olaksavamo se u keramici. Tako ne moze dugo a jos manje vecito. Sta bi od svega ovoga bilo da nije novca ?
Pitao bih te jos sta ce ovaj svet bez nafte, ali necu jer znam da ti verujes u tehnoloska cuda i da ce taj problem ljudski um resiti.

Nije gost nego ja zaboravio na "nik"

 

[aharon]

Poštovani Sizife.
Molim te da razumiješ da nisam advokat i zaista mi nije bila namjera da se pravim pametan a da tebe i tvoje mišljenje unižavam.
Samo sam rekao nešto u što sam se uvjerio ličnim iskustvom i skrenuo ti pažnju, to je sve.
Nije mi namjera da otvaram neki intelektualni dvoboj niti bilo šta slično tome i u principu nastojim da na forum iznosim uglavnom ono što smatram da može da bude od koristi drugima.
Bilo da razmisle o nečemu na sličan način, bilo da u dodiru s mojim učvrste i razviju svoje mišljenje.
Ako baš želiš da mi postavljaš pitanja, možeš i ja ću odgovoriti onako kako trenutno umijem.

A sada, ako si zaista postavio pitanje da bi dobio odgovor mogu ti ga dati (nastojeći da to ne bude predugo iako nisam baš sklon jezgrovitom izražavanju ).

Ono što je Pavle tada rekao i napisao bilo uputstvo prilagođeno tadašnjoj situaciji i prilikama.
Pavle kao i drugi su govorili, radili i propovijedali u skladu sa tadašnjim okolnostima, ali i sa svojom tadašnjom duhovnošću (koja takođe nije bila savršena što i sami priznaju).
Apostoli i Pavle među njima bili su vrlo dobar primjer kako treba raditi, ali ponekad i ne (i ti su slučajevi takođe zabilježeni u Svetom Pismu a sve radi naše pouke).

Duhovnu osobu prije svega karakteriše da zna: kad, šta, kako u koje vrijeme, koliko, i sve u skladu sa datim okolnostima radi određenog rezultata - duhovnog napretka pojedinca i zajednice.

Dakle, situacija u zajednici kojoj je pismo Pavle napisao (a on je vrlo dobro znao) je nalagala da im Pavle u tom momentu i datim okolnostima da takvo uputstvo i ako ga budu slijedili biće im bolje nego da postupaju drugačije. Takođe to vrijedi i za mnoge druge u njegovo vrijeme ali i poslije njega.
Ali isti taj Pavle, kaže i ovo (ali u drugoj prilici i htijući da obajasni nešto drugo) u Poslanici Galaćanima na kraju 3. poglavlja:
Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.

Pavle je dobro naslutio da će u svoje vrijeme (kada prođe koji vijek i ljudski rod malo provari ono što je Isus donio na Zemllju) doći vrijeme kada će žene biti u cjelosti ravnopravne sa muškarcima. To nam je vrijeme već zakucalo na vrata samo neko je vrata otvorio a neko nije.
Pa ipak, u Pavlovo vrijeme malo i premalo ih je bilo zrelih za to, i zato je dao uputstvo kakvo je dao.

Eto to je koliko sam ja trenutno u stanju da razumijem i drugom objasnim. Molim sve da oproste dužinu mojih tekstova, ali ja sam jednostavno takav, malo opširan .

Svako dobro

 

[Anarhista]

Da bi razumeo šta je ljudsko a šta Božije moraš da poznaješ Sveto Pismo. Pri tom ne mislim da ga znaš napamet već da ga poznaješ. Pismo je zapisano u rasponu više od 1000 godina. U njemu su zapisane i poruke koju se namenjene ljudima koji su svakako drugačje živeli nego mi danas. Imali su drugačije probleme, navike i odnose. Teško je zamisliti da bi sve ono što ej u Pismu napisano primenjlivo na nas danas. Međutim jeste, ne u dataljima već u prinicipima. Ti principi koji važe podjednako za Avrama i za nas govore ti da prevazilaze i vreme i prostor gde su nastali. U toku prohujalih vremena u kojima je Pismo nastajalo, bilo prepisivano i prenošeno iz generaciju generaciju nastajala su i nestajala mnoga carstva - Egipat, Vavilon, Rim itd. Ipak i pored sve te bure vremena Pismo je ostalo isto i primenjivo na sve.

Prolazile su ljudske tvorevine, ljudski zakoni, običaji, nauka se menjala, ispravljala, potvrđivala, ali Pismo je ostalo isto.

Već na samom početku Pisma, Bog nam daje da vidimo kako će ljudi i na koji način izvrtati njegovu pravdu, ljubav, milost, strpljenje.
Pročitaj 1. Mojsijevu 4,15.19-24.

Ovo izvrtanje Božijih zakona i principa prisutno je još više danas. Crkva kakvu znamo, postala je organizacija, sluge Božije postali su "očevi", zakoni crkveni prevazišli su Božji zakon, ljubav je nestala.

Ako uspeš da se oslobodiš gledanja na svetovno, ono što ljudi čine sa i u ime Pisma, odnosno Boga, videćeš i prepoznati Božiju ljubav.
Tvoj odnos sa Bogom mora biti, pre svega, lični. Bog tebe poziva i tebi se obraća. On želi sa tobom da komunicira. Ne preko posrednika, zastupnika, nego lično ti i On. Dao na Pismo u kojem možemo u potpunosti da ga vidimo, ali i da vidimo sebe u njegovim očima.

Razmisli malo o ovome.

Mir Božji i svaki blagoslov

Ne mogu da razumem tog boga koji je cekao milionima godina da bi nam pre dve hiljade godina poslao sina jedinca i da danas zahteva od nas da citamo na stotine (i po stotinu puta) stranica da bi smo ga upoznali svako na svoj nacin, pa da se onda samo svadjamo ratujemo da bi jaci imao poslednju(rec).

Sem toga nisi mi rekao gde mesam?

 

[Anarhista]

Da bi razumeo šta je ljudsko a šta Božije moraš da poznaješ Sveto Pismo. Pri tom ne mislim da ga znaš napamet već da ga poznaješ. Pismo je zapisano u rasponu više od 1000 godina. U njemu su zapisane i poruke koju se namenjene ljudima koji su svakako drugačje živeli nego mi danas. Imali su drugačije probleme, navike i odnose. Teško je zamisliti da bi sve ono što ej u Pismu napisano primenjlivo na nas danas. Međutim jeste, ne u dataljima već u prinicipima. Ti principi koji važe podjednako za Avrama i za nas govore ti da prevazilaze i vreme i prostor gde su nastali. U toku prohujalih vremena u kojima je Pismo nastajalo, bilo prepisivano i prenošeno iz generaciju generaciju nastajala su i nestajala mnoga carstva - Egipat, Vavilon, Rim itd. Ipak i pored sve te bure vremena Pismo je ostalo isto i primenjivo na sve.

Prolazile su ljudske tvorevine, ljudski zakoni, običaji, nauka se menjala, ispravljala, potvrđivala, ali Pismo je ostalo isto.

Već na samom početku Pisma, Bog nam daje da vidimo kako će ljudi i na koji način izvrtati njegovu pravdu, ljubav, milost, strpljenje.
Pročitaj 1. Mojsijevu 4,15.19-24.

Ovo izvrtanje Božijih zakona i principa prisutno je još više danas. Crkva kakvu znamo, postala je organizacija, sluge Božije postali su "očevi", zakoni crkveni prevazišli su Božji zakon, ljubav je nestala.

Ako uspeš da se oslobodiš gledanja na svetovno, ono što ljudi čine sa i u ime Pisma, odnosno Boga, videćeš i prepoznati Božiju ljubav.
Tvoj odnos sa Bogom mora biti, pre svega, lični. Bog tebe poziva i tebi se obraća. On želi sa tobom da komunicira. Ne preko posrednika, zastupnika, nego lično ti i On. Dao na Pismo u kojem možemo u potpunosti da ga vidimo, ali i da vidimo sebe u njegovim očima.

Razmisli malo o ovome.

Mir Božji i svaki blagoslov

Ne mogu da razumem tog boga koji je cekao milionima godina da bi nam pre dve hiljade godina poslao sina jedinca i da danas zahteva od nas da citamo na stotine (i po stotinu puta) stranica da bi smo ga upoznali svako na svoj nacin, pa da se onda samo svadjamo ratujemo da bi jaci imao poslednju(rec).

Sem toga nisi mi rekao gde mesam?

Zaboravio sam jos ovo: nigde ne pise da je Isus napisao i jedno jedino slovo, a priseti se jos kako se obracao obracao "pismenima i farizejima".

 

[maleni]

Teško je zamisliti da bi sve ono što ej u Pismu napisano primenjlivo na nas danas. Međutim jeste, ne u dataljima već u prinicipima.

Ružni su mnogi principi Biblije, jer zapostavljaju postojeće zemaljsko na račun (ne)postojećeg nebeskog (recimo idiot Jov mi često padne na um). To što su nekad bratoubistvo, čedomorstvo, krvna osveta, mizoginija, boleštine, ratovi bili svakodnevna pojava ne znači da danas našu decu treba s tim da trujemo.

Biblija je idealna literatura za odrasle sa jakim stomakom i perverznom ljubavlju ka kojekakvim bizarnostima.

Upravo suprotno od ovoga sto kazes. Vidim da ne zelis cak ni da se potrudis da sagledas stvari i iz drugog ugla.
Sto se tice knjige o Jovu, tu su upravo vidljivi ti principi. Bog je ovde suprotstavio svoje Bozansko ljudskom i zemaljskom shvatanju stvari. Rezultat je veoma vidljiv.
Ne vidim u cemu je Jov pogresio kad se uporno drzao svoje vere i Bozijih principa. Iako je vapio za odgovorima (bas nekako kao i ti) on se nije odrekao Boga i Bozanskog delovanja u zivotu, uveren i veran da je Bog kadar izvojevati svaku pobedu u zivotnim bitkama. Pa cak i ako je krajnji rezultat smrt (a svako dolaz do tog trenutka na ovaj ili onaj nacin) on nije zeleo da to izazove svojim postupkom.
Usput, kas sam vec kod toga. Kraj svakog zivota na zemlji je smrt. Za one koji ne veruju u Boga to je kraj. Praznina. Crno. Bio si i nestao. Mozda poneka citulja ili neko secanje.
Za one koji veruju u Boga to je tek pocetak, pravog i jedinstvenog i neprekidnog zivota. Ako je samo ta nada rezultat vere vec je puno. A da na pominjem sve ono sto znamo, koji verujemo.

Mir Bozji (o kad bi samo hteo da ga okusis nebi tvoj posao bio kao sto ti ime govori)

 

[maleni]

Da bi razumeo šta je ljudsko a šta Božije moraš da poznaješ Sveto Pismo. Pri tom ne mislim da ga znaš napamet već da ga poznaješ. Pismo je zapisano u rasponu više od 1000 godina. U njemu su zapisane i poruke koju se namenjene ljudima koji su svakako drugačje živeli nego mi danas. Imali su drugačije probleme, navike i odnose. Teško je zamisliti da bi sve ono što ej u Pismu napisano primenjlivo na nas danas. Međutim jeste, ne u dataljima već u prinicipima. Ti principi koji važe podjednako za Avrama i za nas govore ti da prevazilaze i vreme i prostor gde su nastali. U toku prohujalih vremena u kojima je Pismo nastajalo, bilo prepisivano i prenošeno iz generaciju generaciju nastajala su i nestajala mnoga carstva - Egipat, Vavilon, Rim itd. Ipak i pored sve te bure vremena Pismo je ostalo isto i primenjivo na sve.

Prolazile su ljudske tvorevine, ljudski zakoni, običaji, nauka se menjala, ispravljala, potvrđivala, ali Pismo je ostalo isto.

Već na samom početku Pisma, Bog nam daje da vidimo kako će ljudi i na koji način izvrtati njegovu pravdu, ljubav, milost, strpljenje.
Pročitaj 1. Mojsijevu 4,15.19-24.

Ovo izvrtanje Božijih zakona i principa prisutno je još više danas. Crkva kakvu znamo, postala je organizacija, sluge Božije postali su "očevi", zakoni crkveni prevazišli su Božji zakon, ljubav je nestala.

Ako uspeš da se oslobodiš gledanja na svetovno, ono što ljudi čine sa i u ime Pisma, odnosno Boga, videćeš i prepoznati Božiju ljubav.
Tvoj odnos sa Bogom mora biti, pre svega, lični. Bog tebe poziva i tebi se obraća. On želi sa tobom da komunicira. Ne preko posrednika, zastupnika, nego lično ti i On. Dao na Pismo u kojem možemo u potpunosti da ga vidimo, ali i da vidimo sebe u njegovim očima.

Razmisli malo o ovome.

Mir Božji i svaki blagoslov

Ne mogu da razumem tog boga koji je cekao milionima godina da bi nam pre dve hiljade godina poslao sina jedinca i da danas zahteva od nas da citamo na stotine (i po stotinu puta) stranica da bi smo ga upoznali svako na svoj nacin, pa da se onda samo svadjamo ratujemo da bi jaci imao poslednju(rec).

Sem toga nisi mi rekao gde mesam?

Pre svega mesa Crkvu i crkvu. Ono sto sada gledas kao crkvu i na sta najcesce pomislis kad pomenes crkvu nije ono sto je crkva. Zahtevalo bi stvarno mnogo prostora da ti napisem sta je crkva od stiha do stiha u Novom zavetu, pa cu ti stoga reci samo ovo - Crkva (telo Hristovo kome je on glava) je eklesia - zajednca pozvanih iz sveta. To su svi oni koju su poslusali Bozji glas, prihvatili Gospoda Isusa Hrisa (poverovali u njega), krstili se za oprostenje greha, i primili dar Duha Svetog. To je prava Crkva. Vernici ove crkve su po celom svetu, ima ih pravoslavaca, katolika, baptista, adventista, protestanata, evagelika, anglika .... obicni ljudi, skolovani, naucnici, profesori, seljaci, rudari, .... mladi, stari, muzevi, zene, devojke, mladici ... iz svake nacije i naroda ... koje krasi samo jedna stvar - VERA U GOSPODA ISUSA.

Sem toga, sta se ti brines za to koliko je Gospod cekao na pravo vreme da Spasitelj dodje. Vreme ne postoji samo za one koji se spasavaju nego i za one koji propadaju. Bog svima daje sansu pa tako i takvima - da se pokaju ili da se ispuni mera njihove nepravde. Dakle, Bog je u pravo vreme sisao medju nas da se zavrsi delo spasenja.
Taj Isus te ne tera da citas stotine stranica sto puta. On te ne primorava na nista. Stotine stranica napisane su da bi svako imao sansu da Ga upozna onakovog kakav je uistinu. Pismo je napisano tako da ga svako razume prema velicini svoga rasta, svako prema svojoj meri.

I na kraju, Bog uvek ima zadnju rec. Vec sam nabrajao carstva koja su bila i prosla. Citao si o sili koju su predstavljala i sva su bila opasnost po Bozji narod. Ni jedno se nije odrzalo, a Bozji narod i danas istom silom svedoci za Njega. On ima zadnju rec. Nemoj da sumnjas u to.

Mir i blagoslov

 

Da bi razumeo šta je ljudsko a šta Božije moraš da poznaješ Sveto Pismo. Pri tom ne mislim da ga znaš napamet već da ga poznaješ. Pismo je zapisano u rasponu više od 1000 godina. U njemu su zapisane i poruke koju se namenjene ljudima koji su svakako drugačje živeli nego mi danas. Imali su drugačije probleme, navike i odnose. Teško je zamisliti da bi sve ono što ej u Pismu napisano primenjlivo na nas danas. Međutim jeste, ne u dataljima već u prinicipima. Ti principi koji važe podjednako za Avrama i za nas govore ti da prevazilaze i vreme i prostor gde su nastali. U toku prohujalih vremena u kojima je Pismo nastajalo, bilo prepisivano i prenošeno iz generaciju generaciju nastajala su i nestajala mnoga carstva - Egipat, Vavilon, Rim itd. Ipak i pored sve te bure vremena Pismo je ostalo isto i primenjivo na sve.

Prolazile su ljudske tvorevine, ljudski zakoni, običaji, nauka se menjala, ispravljala, potvrđivala, ali Pismo je ostalo isto.

Već na samom početku Pisma, Bog nam daje da vidimo kako će ljudi i na koji način izvrtati njegovu pravdu, ljubav, milost, strpljenje.
Pročitaj 1. Mojsijevu 4,15.19-24.

Ovo izvrtanje Božijih zakona i principa prisutno je još više danas. Crkva kakvu znamo, postala je organizacija, sluge Božije postali su "očevi", zakoni crkveni prevazišli su Božji zakon, ljubav je nestala.

Ako uspeš da se oslobodiš gledanja na svetovno, ono što ljudi čine sa i u ime Pisma, odnosno Boga, videćeš i prepoznati Božiju ljubav.
Tvoj odnos sa Bogom mora biti, pre svega, lični. Bog tebe poziva i tebi se obraća. On želi sa tobom da komunicira. Ne preko posrednika, zastupnika, nego lično ti i On. Dao na Pismo u kojem možemo u potpunosti da ga vidimo, ali i da vidimo sebe u njegovim očima.

Razmisli malo o ovome.

Mir Božji i svaki blagoslov

Ne mogu da razumem tog boga koji je cekao milionima godina da bi nam pre dve hiljade godina poslao sina jedinca i da danas zahteva od nas da citamo na stotine (i po stotinu puta) stranica da bi smo ga upoznali svako na svoj nacin, pa da se onda samo svadjamo ratujemo da bi jaci imao poslednju(rec).

Sem toga nisi mi rekao gde mesam?

Pre svega mesa Crkvu i crkvu. Ono sto sada gledas kao crkvu i na sta najcesce pomislis kad pomenes crkvu nije ono sto je crkva. Zahtevalo bi stvarno mnogo prostora da ti napisem sta je crkva od stiha do stiha u Novom zavetu, pa cu ti stoga reci samo ovo - Crkva (telo Hristovo kome je on glava) je eklesia - zajednca pozvanih iz sveta. To su svi oni koju su poslusali Bozji glas, prihvatili Gospoda Isusa Hrisa (poverovali u njega), krstili se za oprostenje greha, i primili dar Duha Svetog. To je prava Crkva. Vernici ove crkve su po celom svetu, ima ih pravoslavaca, katolika, baptista, adventista, protestanata, evagelika, anglika .... obicni ljudi, skolovani, naucnici, profesori, seljaci, rudari, .... mladi, stari, muzevi, zene, devojke, mladici ... iz svake nacije i naroda ... koje krasi samo jedna stvar - VERA U GOSPODA ISUSA.

Sem toga, sta se ti brines za to koliko je Gospod cekao na pravo vreme da Spasitelj dodje. Vreme ne postoji samo za one koji se spasavaju nego i za one koji propadaju. Bog svima daje sansu pa tako i takvima - da se pokaju ili da se ispuni mera njihove nepravde. Dakle, Bog je u pravo vreme sisao medju nas da se zavrsi delo spasenja.
Taj Isus te ne tera da citas stotine stranica sto puta. On te ne primorava na nista. Stotine stranica napisane su da bi svako imao sansu da Ga upozna onakovog kakav je uistinu. Pismo je napisano tako da ga svako razume prema velicini svoga rasta, svako prema svojoj meri.

I na kraju, Bog uvek ima zadnju rec. Vec sam nabrajao carstva koja su bila i prosla. Citao si o sili koju su predstavljala i sva su bila opasnost po Bozji narod. Ni jedno se nije odrzalo, a Bozji narod i danas istom silom svedoci za Njega. On ima zadnju rec. Nemoj da sumnjas u to.

Mir i blagoslov

Pre svega mesa Crkvu i crkvu.

Po meni nijedna nema veze s Bogom inace bi ih on pravio


Crkva (telo Hristovo kome je on glava) je eklesia

Mantijasi su svi isti kako se god kindjurili. Pogledaj opet kako im se Isus obracao. A "hrist"? jel’ mu to bilo prezime, nadimak ili… ? Cuo sam da na grckom to znaci spasitelj ?


To je prava Crkva

Tako svako za svoju !


Vernici ove crkve su po celom svetu

Haos napravili.Ne moras ici daleko.


Vreme ne postoji samo za one koji se spasavaju nego i za one koji propadaju.

Kao i rad, vreme je (ne)ljudska izmisljotina. Meriti vreme - po Bogu brate ima li sta ludje? Pa kad pomislis da ih ima koji grbace mesecima da bi vezali iznad leve sake zlatnu zvrcku koja im pokazuje kad je dan, a kad noc. Grbace pa ovako to ne vide, a izludeli jos kao bebe – od zvecaka – pa im se cini "prirodno" da je tehnika velika stvar.


Taj Isus te ne tera da citas stotine stranica sto puta. On te ne primorava na nista.

Znam i rekoh ti da on nikada nije nista napisao. A da znas da nikada nista nije ni radio. U dvanaestoj godini je pobegao od majke i ocuha (zbog?) stolara u ujcevinu kod svog vrsnika Jovana Krstitelja, onog znas te se hranio skakavcima i divljim medom te mu rimljani nehteci odrubise glavu.


Stotine stranica napisane su da bi svako imao sansu da Ga upozna onakovog kakav je uistinu.

Dali je moguce da pre "pisma" ljudi nisu znali za istinitog da ne kazem pravog Boga? Ako tako mislis hvala ti u ime pradaka.


Pismo je napisano tako da ga svako razume prema velicini svoga rasta, svako prema svojoj meri.

Da, neko manje neko vise pa kako ko zavati. Ne mislis valjda da su (ne)ljudi poceli da pisu iz poetskih pobuda. Udarali gangsteri recke, "hijeroglife" kako kazu skolovani kreteni.

Vec sam nabrajao carstva koja su bila i prosla.

"Carevi" su i poceli sa pismom, rekoh ti udarali gangsteri recke, a da im vlast nije bila od nihovog boga ("prema liku svom") onda bi njihov banditizam bio ocigledan. Mumm queen bi bila sto i jeste –ofucana droca – kada se izludjeni ne bi drali iz mozga da GODE SAVE THE QUEEN i trcali pod njenu zastavu. Inace se veli plemenita.


Nemoj da sumnjas u to.

Jedino u sta ne sumnjam, je da sumnjam u sve…ljudsko.

 

[Anarhista]

Opet ja zaboravio nik

 

[maleni]

Pre svega mesa Crkvu i crkvu.

Po meni nijedna nema veze s Bogom inace bi ih on pravio


Pa upravo ti i govorim o onoj Crkvi koju je on napravio. To je jedna i jedina univerzalna hrišćanska crkva. Ali da ti nebih opet sve ponavljao o različitostima. Ipak ovo moram da ti ponovim. Crkva nije ono što gledaš sada na zemlji i za šta misliš da je crkva. Iako i iz te organizacije ima onih koji iskreno veruju u Gospoda i pripadaju Crkvi. Ali ko pripada Crkvi uistinu i u potpunosti zna samo Bog jer on pridodaje one koji se spasavaju.

 

[maleni]

Mantijasi su svi isti kako se god kindjurili. Pogledaj opet kako im se Isus obracao. A "hrist"? jel’ mu to bilo prezime, nadimak ili… ? Cuo sam da na grckom to znaci spasitelj ?


Tačno, i ja se slažem sa tobom da su svi mantijaši isti i da im je jedino važno da budu nakinđureni i da manipulišu sa narodom.
Istina je da im se Isus obraćao veoma oštro i sa razlogom je tako činio. Vera nema nikakve veze sa organizovanom religijom, a pogotovo ne onom koja se pojavila nakon što se crkva priklonila caru.

HRIST je grčka reč i ne znači spasitelj već "pomazanik" ili "izabranik". Nisam siguran da znaš šta je pomazanje, ali u svetu to se čini kod krunisanja, postavljanja na visoke funkcije i sl.