Citam knjigu ( Svetlana Velmar-Jankovic) sa naslovom
Prozraci.
Prozrak je neprevodiva rec, ali svako kome je srpski maternji jezik odmah razume lepotu i tajanstvenost
ove reci. Autorka i sama kaze da nikada nije cula za ovu rec, pisala je neki esej o Mihajlu Obrenovicu pa je
citala starostavnu stampu ( Novine srbske , jni 1859) i u clanku koji opisuje dolazak Kneza u Sabac pojavljuje se rec
prozraci ( Knez je docekan u gradu punom radosti i svetla) . Lelujave svetlosne poruke tada, danas mozda neka
"iluminacija" u kojoj prozrak pada samo na jedan deo "predmeta". Rembrantove slike imaju tu cudesnu svetlost
( i ne samo njegove).
A sad dolazi na red Srebrena
Velmar-Jankovic se seca svog detinjstva, posle bombardovanja 41 porodica odlazi u Vucje ( to je negde pored Leskovca,
planina Kukavica) i kao dete prvi put razume velicanstvenost prirode.
"Samo u vetar sa mirisom bilja i borova, nevidljiv i neuhvatljiv, u
vetar-nesmajnik nikada nisam uspela da se
prometnem".
Sta je taj vetar-nesmajnik, to ne znam, ali me glagol prometnuti zanima jer ga je moja baba koristila, a vidim da danas postoji
samo u hrvatskom.
Ili sam prometnuti pomesala sa premetnuti?
, putanju, a i uprtiti sebe ili magarca, a to bi znacilo da se na pleca, ledja
) jos sluzi da je moja baba meni meni govorila ( stalno sam se nesto presvlacila sa svojih 6-7 godina)
