Заборављене речи српског језика

Промет робе и добара... отуд и промет као сабораћај...
А и мени еј физичко прво пало напамет с тим преметањем...
ПА је било и нешто око козлића а у вези с преметањем... како сам једном поломио ребро на том ср@њу...кад год сам се прваио паметан, награбао сам...
:dash:
Zar nisi nagrabusio i li nayebao?:D Ispao grbav?
 
Видиш, никад ми није била јасна негативна конотација на*ебавања...
Мени су, као младом човеку (скоро) све прилике где сам успевао да... дам себи одушка до максимума, биле сасвим ваљане...
Можда је то од оног где се ко коме на*ебао тамо нечег, па отуд, скраћено...
Али то скраћивање не објашњава промену улоге...

А грабусање.. мени се чини да је оно исто настало од оног грабања...

Никад додуше нисам мислио о томе, мада често користим то награбао сам, кад се трудим да будем фин и избегнем то на*ебавање...
Грабусање ми је... гломазно...

Интересантно... Има грабуља којима се грабуља, па је може бити отуд, можда има неке везе с грабљењем које као и свака претеривања често прође лоше...
А можда има неке везе са грабом, као дрветом... оно незгодно расте, упреда се, није баш најлакше и налепше са сечу, тешко се цепа, посебно кад се просуши, мада је као материјал одлично, али свеједно, тешко за обраду без машина...
Па, може бити да и с тим има везе... ко се граба ухвати, било за огрев било за рад, награбо је...

А има и оно, надрљати...
 
Видиш, никад ми није била јасна негативна конотација на*ебавања...
Мени су, као младом човеку (скоро) све прилике где сам успевао да... дам себи одушка до максимума, биле сасвим ваљане...
Можда је то од оног где се ко коме на*ебао тамо нечег, па отуд, скраћено...
Али то скраћивање не објашњава промену улоге...

А грабусање.. мени се чини да је оно исто настало од оног грабања...

Никад додуше нисам мислио о томе, мада често користим то награбао сам, кад се трудим да будем фин и избегнем то на*ебавање...
Грабусање ми је... гломазно...

Интересантно... Има грабуља којима се грабуља, па је може бити отуд, можда има неке везе с грабљењем које као и свака претеривања често прође лоше...
А можда има неке везе са грабом, као дрветом... оно незгодно расте, упреда се, није баш најлакше и налепше са сечу, тешко се цепа, посебно кад се просуши, мада је као материјал одлично, али свеједно, тешко за обраду без машина...
Па, може бити да и с тим има везе... ко се граба ухвати, било за огрев било за рад, награбо је...

А има и оно, надрљати...

То дрво граб је врло незгодно, танко, танко, али невероватно чврсто и отпорно. Не знам да ли гомила тих прутова граба, личи на бусен..па да је отуда "награбусио"..видела сам много тих прутова (младих грабова) једно до другог у околини језера, делују као стреле уперене у небо.

"Надрљати", као да те је неко дрљачом издрљао:)



Имала сам једном један есејчић, нешто као "Аутостоперски водич кроз српски језик". где сам ређала сличне појмове, сличне у смислу да се неки гласовни минимум употребљава као костур речи које се могу довести у везу, напр...где постављамо "рљ"?
..дрља, мрља, жврља, прља, брља, врља, фрља, срља, трља, шврља..
Увек је у питању нека неуредна радња или променљиви,фактички непостојећи, облик, одн. увек је неки неред или штета , који настану ситним покретима. (трапавим, живчаним, бахатим..како год..)
 
Poslednja izmena:
Интересантно је ово за -ља-
Има и нека реч за то, више пута су ми је понављали, па опет нисам упамтио, но, мени већина речи по звучности личи на топ што описује...
Па се и ту то -ља- савршено уклапа

Дрљача је, дабоме, јасно у вези са надрљавањем, а, видиш, кад неко иде да издрљачи, он оним клиновима пара земљу, он дрљачи земљу, тако дај е то његов рад, земља трпи и она је издрљана, издрљачена...
Мени надрљавање звучи као наједање... (најео се онај који је јео, а не храна)

Сад уз сво ово др и љ, се сетих...
МОја баба је имала неку реч, дрљаснути.
кад неко дрљасне главом о грану, или дрљасне дете нос о камен кад падне, или се, у неким приликама могло дрљаснути ајваром по столњаку...
 
А није скраћено од физичке културе?
Да. Конкретно, портманто. Реч је руског порекла: 'физкультура' од 'физическая культура'. Ради се о члану породице совјетских неологизама којој припадају и речи попут 'агитпроп' и 'политбиро'.
 
Poslednja izmena:
А није скраћено од физичке културе?
Nista tu nije skraceno, besmislen izraz koji smo mi preuzeli od Sovjeta.
Neka fizicka ( telesna ) kultura.

Ja mnogo voleem rec sokolana, sokoliti se, prevedeno na ovaj sovjteski ,biti u telesnoj formi.
Moja je majka kao dete isla u neku Sokolanu, svi su bili sokoli, za mene je to predivan izraz za fizicku aktivnost i starih i mladih.
 
Ja i dan danas koristim za vakcinu rec pelcovanje:D
Doduse, nije ni jedna ni druga srpska ( pojma nemam ni odakle ovo pelcovanje dolazi, valjda do pelcera), ali mi se svidja jer
je mnogo nekako "blesava"
Tropolje je valjda neka tromedja.
'Пелцовати', по Хрватима, потиче од немачког 'Pelzen', које је настало од латинске речи 'pella', изведене из неке грчке речи коју не наводе, а која значи 'мали штит. Ја не могу да нађем ни једну ни другу реч у речницима латинског и немачког.

Ту је и реч 'цeпљење' која је свакако словенског порекла, и повезана са калемљењем.
 
Можеш ли да нам пружиш мало више података о овом називу? Унапред ти хвала!

Врло мало знам о називу, коришћен је у наслову војно-географске студије Илирско тропоље из 1901.године, и односи се на облик равностраног троугла острва окруженог морима и Дунавом..Једина "сува међа" је између Ријеке и извора Купе, дужине 30ак километара.
 
'Пелцовати', по Хрватима, потиче од немачког 'Pelzen', које је настало од латинске речи 'pella', изведене из неке грчке речи коју не наводе, а која значи 'мали штит. Ја не могу да нађем ни једну ни другу реч у речницима латинског и немачког.

Ту је и реч 'цeпљење' која је свакако словенског порекла, и повезана са калемљењем.
Pa i mi kazemo " daj mi pelcer", a to se odnosi na mladu biljku ( nema veze sa Pelz = krzno, koza), a mozda i ima.
Volim ja te starinske reci, cak i ne znam kako mi ovo pelcovanje pade na pamet:D
 
'Пелцовати', по Хрватима, потиче од немачког 'Pelzen', које је настало од латинске речи 'pella', изведене из неке грчке речи коју не наводе, а која значи 'мали штит. Ја не могу да нађем ни једну ни другу реч у речницима латинског и немачког.

Ту је и реч 'цeпљење' која је свакако словенског порекла, и повезана са калемљењем.

Пелцер би био код нас племка, а овај "мали штит" вероватно је код нас окце или штитић.
http://vocarskisavetnik.com/content/razmozavanje-kalemljenje1/
....а новонастала биљка (тзв. калем) је ц(иј)епhttp://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=11817
 
Poslednja izmena:
kako je krenulo masa domacih rijeci ce nestati pred navalom stranih pozajmica ( lajkovati, downlodovati..)
Никакво чудо. У нашој просвети се не придаје ни приближно довољно важности настави српског језика. Уместо да се матерњи језик изучава на свим нивоима, па и факултету, код нас права настава матерњег језика престаје свршетком основне школе. Ни приближно довољно пажње се не придаје стицању писмености, нити се то истиче као неки кључан циљ - а управо то треба да буде први циљ основног образовања. Проблем није у томе шта се учи, јер сам наставни план и програм није лош, већ у начини на који се учи. Наставници не истичу важност и практичну примену онога што се учи, тако да и оно што се научи, бива заборављено чим прође контролни.

У другим земљама је сасвим нормално да сваки ученик има при руци граматику и речник матерњег језика. Завод за уџбенике, Матица српска и Службени гласник издају речнике свега и свачега, а нису у стању да издају један пристојан једнотомни речник српског језика који не тежи десет килограма (имамо један једнотомни речник, и он је заиста изванредан, али тако великог формата да је једва употребљив).

Добро познавање матерњег језика је стуб на коме почива целокупно образовање и оно представња врата ка стицању даљег знања. Човек може да не зна историјске датуме или хемијске формуле, али ако је ограничен у свом познавању матерњег језика, он је спутан у комуникацији са остатком света и на неки начин, скоро хендиккепиран.

Та најезда непотребних туђица је директна последица незнања и сиромашног речног фонда доброг дела говорника.
 
Poslednja izmena:
Ima razlike između vakcinacije i pelcovanja. Gledano čisto tehnički, mada svrha je ista.
Pelcovanje je ( pretpostavljam) ono kad te nekom iglom ( ili cime vec) zagrebu samo, a ne udaraju ti spric;), mislim da je tako
bilo pelcovanje protiv velikih boginja i tuberkuloze pa je valjda tako rec i ostala, a ta tehnika ima direktno veze sa kalemljenjem.
 
Никакво чудо. У нашој просвети се не придаје се ни приближно довољно важности настави српског језика. Уместо да се матерњи језик изучава на свим нивоима, па и факултету, код нас права настава матерњег језика престаје свршетком основне школе. Ни приближно довољно пажње се не придаје стицању писмености, нити се то истиче као неки кључан циљ - а управо то треба да буде први циљ основног образовања. Проблем није у томе шта се учи, јер сам наставни план и програм није лош, већ у начини на који се учи. Наставници не истичу важност и практичну примену онога што се учи, тако да и оно што се научи, бива заборављено чим прође контролни.

У другим земљама је сасвим нормално да сваки ученик има при руци граматику и речник матерњег језика. Завод за уџбенике, Матица српска и Службени гласник издају речнике свега и свачега, а нису у стању да издају један пристојан једнотомни речник српског језика који не тежи десет килограма (имамо један једнотомни речник, и он је заиста изванредан, али тако великог формата да је једва употребљив).

Добро познавање матерњег језика је стуб на коме почива целокупно образовање и оно представња врата ка стицању даљег знања. Човек може да не зна историјске датуме или хемијске формуле, али ако је ограничен у свом познавању матерњег језика, он је спутан у комуникацији са остатком света и на неки начин, скоро хендиккепиран.

Та најезда непотребних туђица је директна последица незнања и сиромашног речног фонда доброг дела говорника.

Moglo bi se reci da je tako.
 

Back
Top