Заборављене речи српског језика

Не знам да ли су биле ове:
-винарина - откуп за вино
-бојаџија - жене су некада,док се још (чешће) прела вука и од ње правиле чарапе,џемпери и остало,носиле ту вуну (не знам да ли прије или послије предења) човјеку који боји ту вуну,то јест бојаџији.
 
Бојаџије су истина били људи код којих су ношене предене кануре...
После предења, пређа се (испредена вуна) мотала на мотавило, даску која је с доње стране имала тоугластуи усек, а с горње, у бочни усек углављену летвицу, те се пређа око левице и усека у кануру мотала...
неретко је то мотавило било и у форми штапа, горе у форми слова Т а с доње стране као Y наопако окренуто..
ПОсле тога, чупањем те мале летвице цела се канура скидала и носила на бојење, код горепоменутог... бојаџије... а по повратку, кануре су се на клубе намотавале... са нечијих руку, наопако окренуте столице...
 
Бојаџије су истина били људи код којих су ношене предене кануре...
После предења, пређа се (испредена вуна) мотала на мотавило[/B], даску која је с доње стране имала тоугластуи усек, а с горње, у бочни усек углављену летвицу, те се пређа око левице и усека у кануру мотала...
неретко је то мотавило било и у форми штапа, горе у форми слова Т а с доње стране као Y наопако окренуто..
ПОсле тога, чупањем те мале летвице цела се канура скидала и носила на бојење, код горепоменутог... бојаџије... а по повратку, кануре су се на клубе намотавале... са нечијих руку, наопако окренуте столице...


Nema veze sa bojadzijama , ali sa ovim motavilom.

U Sloveniji postoji salata koja se zove motovilec Ne znam ni da li je ima u Hravtskoj i kako se tamo zove.
Kod nas ne postoji pa ne postoji ni izraz Na nemackom je zvanicno Feldsalat, ali se zove i Rapunzel
i cuvena Grimova bajka koja je kod nas prevedena sa Zlatokosa , u originalu je Rapunzel jer se i radi o ovoj salati.

Inace za motavilo sam znala, pa i za klube ( moja je baba koristila te reci), ali za ovu kanuru prvi put cujem
 
Ето..
ПОјма нисам имао о тим салатама... а канура је у ови крајевиима мерна јединица за вуну... бар некад била... колико један дусењак (хват лактом ил с обе руке) вуне који се за кудељу (1) привеже, па се онда на вретено (2) испреде... е количина предива од једне кудеље, ил дусењака, је канура вуне...
после бојења ил без бојења, то иде у... клубе...

1
PredenjeVune.jpg


2
VRETENA-ZA-PREDENJE-VUNE.jpg
 
Ето..
ПОјма нисам имао о тим салатама... а канура је у ови крајевиима мерна јединица за вуну... бар некад била... колико један дусењак (хват лактом ил с обе руке) вуне који се за кудељу (1) привеже, па се онда на вретено (2) испреде... е количина предива од једне кудеље, ил дусењака, је канура вуне...
после бојења ил без бојења, то иде у... клубе...



]

Slicno je i za svilu, cak je i dan danas tako. Onomad sam se stvarno zacudila da se svila i dan danas prodaje, kupuje na kilo, tonu, ne na metar
kao ostale tkanine. Tezina znaci i kavlitet. Rabije je tako bilo i sa vunom, danas je obrnuto.
 
безпечаоно - безбрижно
бљусти - пазити, чувати, штитити
црљен - црвен, јарко обојен
дори - све до, до
глубина - дубина
гуса - пљачка, грабеж
худо - зло
присега, присежа - заклетва
поњеваре - јер, будући да
упвање, уфање - уздање, нада
 
Poslednja izmena:
разина - ниво
вођа - лидер
саможивост - егоизам

саможивник - егоиста
вилослов - филозоф
шатровац - лопов
егавац - коцкар
живолазан - живахан
иноплеменик - туђинац, странац
вираун, фираун, јегупт - циганин, ром
тисућа - једна хиљада (хилиос)
тма - десет хиљада
видар- лекар
мед - бакар
душење - мирисање
безчислен - безбројан
белчужац - прстенчић
источник - извор
јестаство - биће, природа
 
Машак, то је пепељаста врло фина превлака на воћу.
Za Andrića, mašak je poetična aura koja obvija reči i rečenice, u prevodu sklona gubljenju.
Meša Selimović ; „Već tri dana je tuđa žena, tragovi tuđih ruku su ostali na njoj, tuđa usta su skinula mašak s nje.“

http://orfelin.blogspot.com/2013_03_01_archive.html


Созерцање, созерцати, созерцавати.
Ja mislim da to znači ogledati se (u ogledalu).
Јесте, огледало или зрцало.
Зрцалити- одсјајивати, давати одсјај, сијати, бљескати

Созерцање користе теолози и црквењаци данас да означе самоувид, самогледање- сагледање и самогледавање самог себе, тзв контемплацију.
.."стара словенска реч која означава. првобитно. гледање или посматрање, али нарочито пажљиво, усредсређено посматрање", пише Димитрије Калезић.
"Језик који је шест векова ковао најистанчанија појмовна именовања, који је још у тринаестом веку имао реч созерцање, имао се у осамнаестом веку учити од западњака контемплаци]и", пише Даница Лала Јевтовић.
 
Poslednja izmena:
То је оно што мене буни...
Мени све нешто вуче на рачун оног за душу... као окајање, пошто су и задужбине углавном религиског карактера...
или да се одплати оно чиме се са живота задужио....
Не верујем да је баш на рачун задуживања неког другог...
 
То је оно што мене буни...
Мени све нешто вуче на рачун оног за душу... као окајање, пошто су и задужбине углавном религиског карактера...
или да се одплати оно чиме се са живота задужио....
Не верујем да је баш на рачун задуживања неког другог...

Da, u Srednjem veku su gradjeni manastiri, crkve od strane nekih kraljeva, careva, pa i jako bogatih ljudi, ali su kasnije bogati ljudi
osnivali zaduzbine ( danas je recimo cuvena zaduzbina Bil Gejtsa koja pomaze deci po belom svetu) koje su pomagale i pomazu sportiste,
talente, pa i silne stipendije za cuvene i skupe univerzitete ( Kksford, Kembridz, Jel, Harvard) idu iz tih zaduzbina.

Tvoje je pitanje jako zanimljivo, ja nemam izvore ni za svoju ni za tvoju "teoriju".
U svakom slucaju je jako zanimljivo pitanje o poreklu reci.
 
Ne, ne moze da bidne:D

Zaduzbina je neki tezak egoizam, veze nema sa solidarnoscu, a zadruge su druga prica, nije tu altruizam i humanizam ljude povezivao nego cista pragmaticnost.

Rajelo mori, nije zadužbina nego zadružništvo, to sam reč ja izmislio, al' ko zna, možda i postoji :)

A zadruga u smislu organizacione jedinice seoskog društva mogu da budu samo neka od značenja. Zadruga nesumnjivo počiva na solidarnosti.
 

Back
Top