Заборављене речи српског језика

кад већ помињете задужбинарство...,онда да придодам и покровитељство:think:

не могу да се отмем од утиска да је назив теме непримерен и помало збуњујућ:think:,јер те речи које наводимо нису заборављене(ипак их наводимо),него су по мом тумачењу запостављене,скрајнуте,избегаване:rtfm:,...
 
Poslednja izmena od moderatora:
кад већ помињете задужбинарство...,онда да придодам и покровитељство:think:

не могу да се отмем од утиска да је назив теме непримерен и помало збуњујућ:think:,јер те речи које наводимо нису заборављене(ипак их наводимо),него су по мом тумачењу запостављене,скрајнуте,избегаване:rtfm:,...

U uvodnom postu piše ''zaboravljene i retko čuvene reči''. ;)
 
U uvodnom postu piše ''zaboravljene i retko čuvene reči''. ;)
оне јесу"ретко чувене"(ретко употребљаване)у данашње време,али су некад биле много заступљеније и нису биле реткост,али постоје и речи,изрази који су својствени одређеним областима,крајевима,па би се могло тумачити да су"заборављене"
 
Rajelo mori, nije zadužbina nego zadružništvo, to sam reč ja izmislio, al' ko zna, možda i postoji :)

Lepa je reč (drug za -druga) ;)
Rečnik prevodi "solidarity" francuskog porekla kao:

ETYM French solidarité, from solide. Related to Solid.
A union of interests or purposes or sympathies among members of a group.

jednodušnost [ ženski rod ]
složnost [ ženski rod ]

Sklad, sloga.
Zajednička obaveza, uzajamna, svest o potrebi uzajamne odgovornosti.
http://onlinerecnik.com/recnik/engleski/srpski/solidarity

Možda nije najbolja zamena, ali najviše mi se sviđa jednodušnost., možda jednodušna pripomoć.
 
Poslednja izmena:
Lepa je reč (drug za -druga) ;)
Rečnik prevodi "solidarity" francuskog porekla kao:

ETYM French solidarité, from solide. Related to Solid.
A union of interests or purposes or sympathies among members of a group.

jednodušnost [ ženski rod ]
složnost [ ženski rod ]

Sklad, sloga.
Zajednička obaveza, uzajamna, svest o potrebi uzajamne odgovornosti.
http://onlinerecnik.com/recnik/engleski/srpski/solidarity

Možda nije najbolja zamena, ali najviše mi se sviđa jednodušnost., možda jednodušna pripomoć.

Baš mi se sviđa ''jednodušnost'', mislim da ću početi da je primenjujem u svakodnevnom govoru umesto ''solidarnosti'' :)
 
ано — гле!, ево!, ено!
безаконан — преступан, неверан
чест — део нечега
число — број
изамше — осим
језичник — паганин
купља — куповина, трговина
обаровати — бити на услузи, чувати, сачувати, послужити
почело — почетак
 
Poslednja izmena:
безаконан — преступан, неверан
чест — део нечега
изамше — осим
језичник — паганин
обаровати — бити на услузи, чувати, сачувати, послужити
почело — почетак

Чест имамо у употреби и данас у облику честица. Занимљиво је да је Стерија у својим комадима за чинове користио израз частица - частица прва, частица друга итд.

Мислим да сам једном већ писао како се повезује реч част/чест (honor) и част (part, piece). Некада се плен делио према заслугама. Заслуге у боју/пљачки су одређивале нечију част, како ону нематеријалну тако и материјалну. Отуда израз поделити на равне части.

А ИГоре, језичник/јазичник, како си сигуран да означава паганина? Зар не означава било каквог јеретика?
 
Чест имамо у употреби и данас у облику честица. Занимљиво је да је Стерија у својим комадима за чинове користио израз частица - частица прва, частица друга итд.

Мислим да сам једном већ писао како се повезује реч част/чест (honor) и част (part, piece). Некада се плен делио према заслугама. Заслуге у боју/пљачки су одређивале нечију част, како ону нематеријалну тако и материјалну. Отуда израз поделити на равне части.

А ИГоре, језичник/јазичник, како си сигуран да означава паганина? Зар не означава било каквог јеретика?
Да, чест је сачувана у неким речима као што су честица, учествовати, учестало, често.
Стерија се служио русизмом: прасловенско *čęstь у српском правилно даје чест
а у руском часть (одрази назалнога е), прасловенско *čьstь пак правилно у српском
даје част а у руском честь (одрази полугласа). Совсем наоборот. :D

Нисам сигуран за језичнике, појмовник који сам користио наводио је само паганина као значење.
 
Poslednja izmena:
Нисам сигуран за језичнике, појмовник који сам користио наводио је само паганина као значење.
А ИГоре, језичник/јазичник, како си сигуран да означава паганина? Зар не означава било каквог јеретика?

Да, означава само припадника старе вере, а не икакву фракцију хришћанства.
Још увек је актуелан термин јаЗИЧник у руском језику за староверца ("многобошца"), јазичевство за стару веру, као што је врач још увек актуелан израз у руском за лекара.
Кад ти треба оправдање, идеш код врача у Дом здравља, кад ти треба инекција, идеш опет код врача.Шта ти врач напише, мораш да поштујеш као терапију .:D

Неке црте и резе, претече наших слова. неке наше "словенске руне" свакако су служиле за бајање (па Словенци стару веру зову бајословје: наука о бајању), врачање и слично, вероватно су зато зналци реза, слова и тајни језика и буквице бирани за жреце (свештенике), претпостављам да се отуда усталило да је јеЗИЧник исто што и староверац.
На крају крајева, наишла сам на неколико текстова о тајној буквици у средњем веку, шифрованом коду,само за посвећене.Ту су шифрована старословенска слова , не памтим сада да ли беше комбинацијом са њиховом бројчаном вредношћу.

Игоре, ако икад наиђеш на пример неког средњевековног текста у коме је исписано Вишни/Вишњи Бог, молим те постуј, може и хришћански текст (Свевишн-и) много ме интересује како се то записивало.
 
Poslednja izmena:
Једнодушност не може да буде исто што и солидарност. Боља реч би у том случају била узајамност, мада ни то није потпуно подједнако значење.

Visedushnost, al to ne postoji. Sloga i sloznost bi pre bila pravi izraz, ali smo navikli na solidarnost pa je to tako u redu.
 
Да, означава само припадника старе вере, а не икакву фракцију хришћанства.
Још увек је актуелан термин јаЗИЧник у руском језику за староверца ("многобошца"), јазичевство за стару веру, као што је врач још увек актуелан израз у руском за лекара.
Кад ти треба оправдање, идеш код врача у Дом здравља, кад ти треба инекција, идеш опет код врача.Шта ти врач напише, мораш да поштујеш као терапију .:D

Неке црте и резе, претече наших слова. неке наше "словенске руне" свакако су служиле за бајање (па Словенци стару веру зову бајословје: наука о бајању), врачање и слично, вероватно су зато зналци реза, слова и тајни језика и буквице бирани за жреце (свештенике), претпостављам да се отуда усталило да је јеЗИЧник исто што и староверац.
Сребрена, имамо ситуацију :)

Не знам шта у руском знасчи јазичник, али ако означава староверца, онда морам да кажем да староверци нису никакави многобошци, него су управо оно што мејнстрим црква зове јеретицима. Ево на Википедији, за дивно чудо добро описано http://sr.wikipedia.org/sr/Староверци .

У сваком случају следећи корак би био да откријемо зашто се у корену речи налази језик/јазик. То би вероватно рашчистило ствар сасвим.

Додао бих да ово није академско питање лишено садржине јер постоје велике недоумице око тога ко су били јазичници које је Немања прогонио.
 
Сребрена, имамо ситуацију :)

Не знам шта у руском знасчи јазичник, али ако означава староверца, онда морам да кажем да староверци нису никакави многобошци, него су управо оно што мејнстрим црква зове јеретицима. Ево на Википедији, за дивно чудо добро описано http://sr.wikipedia.org/sr/Староверци .

У сваком случају следећи корак би био да откријемо зашто се у корену речи налази језик/јазик. То би вероватно рашчистило ствар сасвим.

Додао бих да ово није академско питање лишено садржине јер постоје велике недоумице око тога ко су били јазичници које је Немања прогонио.

Ситуација је компликована ;)

Светиња је Рода језик! благо, обште свим!
(Милош Светић, опонент Вука Караџића)

Моје је мишљење да се "језик" налази у корену ове речи због светости слова (можда не свих, но само одређених) и примећујем да код свих старих народа у прехришћанској вери има обично 7 Божанства који се идентификују са 7 дана у недељи и 7 планета Сунчевог система (и код неког племена Сабејаца који су сада исламизовани а дуго су практиковали обреде сличне ђурђевданским или неким нашим процесијама, иако су настањени тамо где је била Месопотамија; али и у савременим маштаријама као што је серија "Игра престола"), и баш код тих Сабејаца, сваки је "Бог" имао своје слово, као тајни симбол.То ми је податак из луксузне књиге "Исчезле цивилизације", које нажалост нема у ел. форми.Такође је занимљиво да се место где су се "Богови" беле коже у Хетитском царству састајали (а прикази неких у поворци могу се поредити са српском традицијом- опанци, двоглави орао и томе сл) назива данас Јазиликаја , близу Анкаре је, и ништа не значи на турском. Од корена јазик пре ће бити јазилик ,макар са турским суфиксом, јер још је рано да постоји паганско племе Јазига.

Код нас је Вук оптужен, у огледу Јевстатија Михајловића „Обрана језика србског од изопачавања и простачења његовог и кирилице од вуковице" да је "први писао Ристос место Христос, ришћанин место христ-ијанин, дук место дух, незнабожац место јазичник или поганик.."http://borbazaveru.info/content/view/2129/

Шта је у Немањино време значило језичник ? Може бити и оригнално - староверац паганин, а може бити и преносно - врста јеретика, ван клишеа Цариграда.То не знам.Морали су и староверци да постоје у његове време.
Са твог линка занимљиво је сазнати да је толико касно код Руса уведен обичај крштевања са 3 прста, што значи да није био на почетку хришћанства симбол Св.Тројства, но се додао накнадно..
Чини ми се логичнијим да је кроз хришћанство тај израз Језичник морао бити пренесеног значења.Наш св.Николај пише "Такође светитељ говори да нису јазичници ( пагани) тек неки грешници који ништа нису знали..",;У чешком језику реч "јазичник" означава се речју "поганин"http://slobadidi.files.wordpress.com/2010/12/arijevci_-_rg-veda_i_mitologija_slovena.pdf ;у пољском такође язы́чник= poganin ;За руског кнеза Владимира пише митрополит Филарет: „Сластољубиви, како је немогуће више, јазичник Владимир у хришћанству је постао узор итд.
 
Poslednja izmena:
Ситуација је компликована ;)

Светиња је Рода језик! благо, обште свим!
(Милош Светић, опонент Вука Караџића)

Моје је мишљење да се "језик" налази у корену ове речи због светости слова (можда не свих, но само одређених) и примећујем да код свих старих народа у прехришћанској вери има обично 7 Божанства који се идентификују са 7 дана у недељи и 7 планета Сунчевог система (и код неког племена Сабејаца који су сада исламизовани а дуго су практиковали обреде сличне ђурђевданским или неким нашим процесијама, иако су настањени тамо где је била Месопотамија; али и у савременим маштаријама као што је серија "Игра престола"), и баш код тих Сабејаца, сваки је "Бог" имао своје слово, као тајни симбол.То ми је податак из луксузне књиге "Исчезле цивилизације", које нажалост нема у ел. форми.Такође је занимљиво да се место где су се "Богови" беле коже у Хетитском царству састајали (а прикази неких у поворци могу се поредити са српском традицијом- опанци, двоглави орао и томе сл) назива данас Јазиликаја , близу Анкаре је, и ништа не значи на турском. Од корена јазик пре ће бити јазилик ,макар са турским суфиксом, јер још је рано да постоји паганско племе Јазига.

Код нас је Вук оптужен, у огледу Јевстатија Михајловића „Обрана језика србског од изопачавања и простачења његовог и кирилице од вуковице" да је "први писао Ристос место Христос, ришћанин место христ-ијанин, дук место дух, незнабожац место јазичник или поганик.."http://borbazaveru.info/content/view/2129/

Шта је у Немањино време значило језичник ? Може бити и оригнално - староверац паганин, а може бити и преносно - врста јеретика, ван клишеа Цариграда.То не знам.Морали су и староверци да постоје у његове време.
Са твог линка занимљиво је сазнати да је толико касно код Руса уведен обичај крштевања са 3 прста, што значи да није био на почетку хришћанства симбол Св.Тројства, но се додао накнадно..
Чини ми се логичнијим да је кроз хришћанство тај израз Језичник морао бити пренесеног значења.Наш св.Николај пише "Такође светитељ говори да нису јазичници ( пагани) тек неки грешници који ништа нису знали..",;У чешком језику реч "јазичник" означава се речју "поганин"http://slobadidi.files.wordpress.com/2010/12/arijevci_-_rg-veda_i_mitologija_slovena.pdf ;у пољском такође язы́чник= poganin ;За руског кнеза Владимира пише митрополит Филарет: „Сластољубиви, како је немогуће више, јазичник Владимир у хришћанству је постао узор итд.

Jazičnik je otpadnik. Koji vuče jazicu. Jaz je kanal kojim se odvodi voda od matice, mali je jazak (up. jarak od turskog ark); up. Jazak, selo i manastir na Fruškoj Gori.
 
Jazičnik je otpadnik. Koji vuče jazicu. Jaz je kanal kojim se odvodi voda od matice, mali je jazak (up. jarak od turskog ark); up. Jazak, selo i manastir na Fruškoj Gori.
Odgovara za jeretika. Misliš da je starije jezik (što rusi izgovaraju jazik) ili jazik (mali jaz) koji se premetnupo je jezik?

Našu reč jaz (kanal) ruski rečnik prepoznaje kao пропасть, kanal kao kanal, jezik kao язык, jeza kao holod, mali kanal-jazik kao небольшой канал- языка, jezikoslovac kao lingvist.
http://recnik.biz/srpsko-ruski
To mi dade ideju o razlici između jezikoslovca (naučnika koji se bavi jezikom) i jezičnika (pragmatičnog bajača), sličnoj onoj između astronoma (zvezdoslovca) i astrologa (zvezdoznanca).
:)

Vidi kod Joakima Vujića i Njegoš enciklopediji kako koriste "jazični Bogovi" ( i za mnogobošce i za jeretične jednobošce)
https://www.google.rs/search?q=jezi...bogovi&rls=org.mozilla:en-US:official&tbm=bks
https://www.google.rs/search?q=jezi...zičnik&rls=org.mozilla:en-US:official&tbm=bks
 
Poslednja izmena:
Odgovara za jeretika. Misliš da je starije jezik (što rusi izgovaraju jazik) ili jazik (mali jaz) koji se premetnupo je jezik?

Našu reč jaz (kanal) ruski rečnik prepoznaje kao пропасть, kanal kao kanal, jezik kao язык, jeza kao holod, mali kanal-jazik kao небольшой канал- языка, jezikoslovac kao lingvist.
http://recnik.biz/srpsko-ruski
To mi dade ideju o razlici između jezikoslovca (naučnika koji se bavi jezikom) i jezičnika (pragmatičnog bajača), sličnoj onoj između astronoma (zvezdoslovca) i astrologa (zvezdoznanca).
:)

Mislim da jeste. prasl. *jezъ (rus., polj. jaz) ≃ lit. ežia: rub, granica
 
Сребрена, имамо ситуацију :)

Не знам шта у руском знасчи јазичник, али ако означава староверца, онда морам да кажем да староверци нису никакави многобошци, него су управо оно што мејнстрим црква зове јеретицима. Ево на Википедији, за дивно чудо добро описано http://sr.wikipedia.org/sr/Староверци .

У сваком случају следећи корак би био да откријемо зашто се у корену речи налази језик/јазик. То би вероватно рашчистило ствар сасвим.

Додао бих да ово није академско питање лишено садржине јер постоје велике недоумице око тога ко су били јазичници које је Немања прогонио.

Valjda bogumili.


IZ PREDGOVORA I IZDANJU SRPSKOGA RJEČNIKA

Tek 1783-će godine prvi je Dositej Obradović kazao da treba pisati srpskim jezikom kao što narod govori, i sam je počeo, koliko je znao, tako pisati. Za njim su pošli mnogi učeni Srblji, i za ovo 35 godina napisali različne (tobože srpske) knjige; ali (za preveliko čudo!) do danas još nemamo nijedne knjige da je upravo napisana po srpskoj gramatici, kao što narod govori! Nijednom spisatelju nije palo na um da barem za sebe postavi kakvagođ pravila u jeziku, i njih da se drži, nego je pisao svaki po svojoj volji (kako mu se kad na vrh pera desilo), tako kao da naš jezik (osim sviju jezika na ovom svijetu) nikakvih pravila nema! Ovo je od učenih Srbalja prvi opazio g. arhimandrit Kengelac, kao što kaže u predgovoru svojega Jestestvoslovija: "Вси народи, и сами язычницы, книги своя по грамматiйскимъ правиламъ списаша, у насъ по правиламъ бабы Смиляны пишутся". Istinu ovijeh reči g. Kengelca posvjedočiće sve srpske dosadašnje knjige.

"Pavao Kengelac (1770—1834) — vrlo učen čovek svoga vremena: studirao bogoslovske nauke, istoriju i prirodne nauke u Rusiji i Nemačkoj; kasnije bio arhimandrit. Napisao je jedan prirodopis, pod naslovom Jestestoslovije (1811) i kod Srba je prvi dao knjigu o svetskoj istoriji (1821); Vsi narodi i sami jazičnici, knigi svoja... Svi narodi, i sami pagani, svoje knjige pišu po gramatičkim pravilima, a kod nas se pišu po pravilima babe Smiljane."





На руском - пагани... Али! код Вука се у Рјечнику појављује реч јазиџија у значењу - писар! Етимологија је потпуно логична (као и свака, наравно) јер потиче од руске речи јазик (језик), а равноправан утицај има и реч јазија - писмо.
 
Стегно, део ноге од кука до колена, "стегнуто" и "истегнуто"..данас замењене (турцизмом?) бут и бутина


http://books.google.rs/books?id=Ao0...a=X&ei=dXahU9ODOqnpywOCh4DgBA&ved=0CFoQ6AEwCA

Бедра и недра, такође речи које се све мање користе

Срце ми је восак, гнојава ми недра.... Тисуће иноча стезаху ми бедра...(Милутин Бојић)
Ту и тамо девојачка недра из облака засветле, ... За њом устају прозрачна бедра заборављене сведржитељке дана (Миодраг Павловић)

books
 

Back
Top