Нико још није увео дозволу за прављење деце. Није се учило ни у школи како бити егзистенцијално одговоран а јесте се учило колико тона кромпира се произведе у Бразилу по глави становника.
Децу може да има ама баш свако ко је плодан, то могу и криминалци, и сви. Увођење такве дозволе би било рационално, ионако су потребне разне дозволе за разне животне ствари, нпр. за посао, зашто не би постојали и критеријуми за прављење деце? Нехумано? Је ли хумано пљување по сиротињи која има по 10-оро деце, да на број деце коју ће неко да има да утиче његова материјална ситуација, или да се број деце смањује смрћу од глади као што је у Африци?
Али то увођење дозволе се не би многима допало, то је претеривање, али није претеривање када се осуђују такви случајеви. А и многи кукају како ће овде народ за стотинак година нестати, како неће имати ко да ради и да пуни пензијски фонд.
Ја сам скроз супротан. Децу ћу да имам искључиво ако будем био богат. Да не зависим од лошег тржишта рада, од станодаваца или банке, да не бих никад био социјални случај који има децу. Што значи да нећу имати децу. Мени рекоше да није у реду такво размишљање, изгледа да је боље штанцовати децу без обзира на материјалну ситуацију, тако да, без осуда.