Koji je razlog za život?

Poneko zadovoljstvo i poneko nezadovoljstvo u moru dosade i ponavljanja, za 90 posto ljudi
I jos neki misle da je neko inteligentan stvorio ovaj buckuris
Razlog za zivot - tih nekoliko trenutaka zadovoljstva, bolje i sa njima nego bez njih
"Čašu meda još niko ne popi
što je čašom žuči ne zagrči"
Njegoš

More dosade i ponavljanje su ubitačni, da, treba u životu imati "lepe probleme", objasniću: moja poznanica pre 3 godine otišla u Austriju ilegalno, prošla pakao, sad ima papire, posao OK i kaže: "Nemam još sav nameštaj, jedva čekam posle posla da biram koju ću sofu i tako to...ali to su meni lepi problemi"

Ne znam hoće li biti shvaćena, @bezimeni1
 
Razlog je uživanje u životu. Imaš slobodno vreme, provedi ga onako kako želiš :D
Па и немам га баш..

Ili plati neku ili se okreni Bogu.

Rešenje za sve ove teme.
Оно је баш прескупо а нисам ни религиозан.

Da, samo kreni jos i o tome da mislis...
Savet, potrazi pomoc psihologa, nije sramota otici, ukoliko nisi trol i pises o svojim jadima vec dugo ovako.
Za sve postoji neko resenje...
Немам здравствено осигурање а не могу бесплатно да га добијем. А и шта бих му рекао и шта би он мени рекао кад је живот свеукупно ср*ње, ја немам сам шта да кажем док ми он само не поставља питања, ја не знам да причам у реалу.

Misliš verovatno na strah od pokušaja ili strah od umiranja, to se često meša.
Eto ja se ne bojim smrti, bojim se načina kako ću da umrem.
Valjda zbog toga i postoji eutanazija, da bude brzo i bezbolno.
Да, мислио сам на страх од умирања.

~~~

Како бити срећан у свету корупције, у свету закона јачег, у свету где трпиш уцене ако хоћеш посао и ако те злостављају на послу и праве бу*алом, свуда уцењују, мораш да имаш образ као ђон и да те не буде срамота грешака ако хоћеш посао али истовремено да будеш бескичмењак да би трпео критике, мораш да будеш непоштен и да тврдиш да знаш нешто да радиш иако не знаш или не знаш савршено. Како бити срећан ако си самац и ако ти друштво чине само непознати људи који су пуни предрасуда..
 
Па и немам га баш..


Оно је баш прескупо а нисам ни религиозан.


Немам здравствено осигурање а не могу бесплатно да га добијем. А и шта бих му рекао и шта би он мени рекао кад је живот свеукупно ср*ње, ја немам сам шта да кажем док ми он само не поставља питања, ја не знам да причам у реалу.


Да, мислио сам на страх од умирања.

~~~

Како бити срећан у свету корупције, у свету закона јачег, у свету где трпиш уцене ако хоћеш посао и ако те злостављају на послу и праве бу*алом, свуда уцењују, мораш да имаш образ као ђон и да те не буде срамота грешака ако хоћеш посао али истовремено да будеш бескичмењак да би трпео критике, мораш да будеш непоштен и да тврдиш да знаш нешто да радиш иако не знаш или не знаш савршено. Како бити срећан ако си самац и ако ти друштво чине само непознати људи који су пуни предрасуда..
Zdravstveno osiguranje imaju i nezaposlena lica, zasto ne mozes da ga dobijes?
 
Како бити срећан у свету корупције, у свету закона јачег, у свету где трпиш уцене ако хоћеш посао и ако те злостављају на послу и праве бу*алом, свуда уцењују, мораш да имаш образ као ђон и да те не буде срамота грешака ако хоћеш посао али истовремено да будеш бескичмењак да би трпео критике, мораш да будеш непоштен и да тврдиш да знаш нешто да радиш иако не знаш или не знаш савршено. Како бити срећан ако си самац и ако ти друштво чине само непознати људи који су пуни предрасуда..

Па ти си жемска ?
Е па да знаш да је депресија најраспрострањенија женска бољка.

Да видиш какви комади болују од туге,
да се расплачеш.

Тх:
Обавезно на блокаде да идеш,
ту иду сви ови што их је Вучић искаро
па се заједно жале једни другима ...
 
Па ти си жемска ?
Е па да знаш да је депресија најраспрострањенија женска бољка.

Да видиш какви комади болују од туге,
да се расплачеш.

Тх:
Обавезно на блокаде да идеш,
ту иду сви ови што их је Вучић искаро
па се заједно жале једни другима ...
Jadan je onaj kom nisi na ignore.
 
Нема ништа што је толико добро уз шта могу да се забораве проблеми и потлаченост.

Zdravstveno osiguranje imaju i nezaposlena lica, zasto ne mozes da ga dobijes?
Зато што имам приходе од посла где имам ПП уговор тако да немам права а не пада ми на памет да сам плаћам своје осигурање док сви то имају или по основу запослености или по незапослености. Имао бих права кад уопште не бих радио.
 
Нема ништа што је толико добро уз шта могу да се забораве проблеми и потлаченост.


Зато што имам приходе од посла где имам ПП уговор тако да немам права а не пада ми на памет да сам плаћам своје осигурање док сви то имају или по основу запослености или по незапослености. Имао бих права кад уопште не бих радио.
Ja bih mozda na tvom mestu ostavila taj PP posao i ugovor, uzela najobicnije socijalno osiguranje, slicni su ti vetovatno i sada prihodi po tom ugovoru, i isla po savete strucnih lica.
Oprosti ukoliko previse zadirem u privatnost, mada si sam napisao vecinu...
Odi, popricaj sa nekim o svojim problemima..
 
Imaš ga itekako, pogotovo onih dana kada ne radiš. To vreme iskoristi kako želiš, tako ja radim. Ja se čak i na poslu uglavnom zabavljam, nakon što sve efikasno odradim :D
Сад радим, направио сам прошле недеље принудни одмор од пар дана а на ивици сам да напустим посао.

Jednom sam čuo jednu zaista genijalnu misao , kao šta je zapravo smisao života, pa kratko i jasno smisao života je da živiš i da budeš živ, znači da živiš i da budeš živ (ništa ni manje ni više od toga) a sad sve ostalo je samo stvar percepcije, doživljaja, odgoja, želje, itd.
Мени је смисао уживање макар и у малим стварима (ту рачунам и љубав) и не занимају ме путовања на далеке дестинације или било шта маркирано, али не могу да се опустим од проблема које ми се намећу. Данас више није безбедно изаћи ни на улицу, може неко да те пребије или покраде из чиста мира а ти после доказуј, тражи одштету, гањај се са бирократијом, док неко други ужива животу и вољен је.
 
Нема ништа што је толико добро уз шта могу да се забораве проблеми и потлаченост.
Strateške kompjuterske igre i šah, npr. :D
Сад радим, направио сам прошле недеље принудни одмор од пар дана а на ивици сам да напустим посао.
Ti imaš takav ugovor koji ti omogućava da radiš koliko ti odgovara. Zato nema svrhe da napustiš taj posao.
 
Сад радим, направио сам прошле недеље принудни одмор од пар дана а на ивици сам да напустим посао.


Мени је смисао уживање макар и у малим стварима (ту рачунам и љубав) и не занимају ме путовања на далеке дестинације или било шта маркирано, али не могу да се опустим од проблема које ми се намећу. Данас више није безбедно изаћи ни на улицу, може неко да те пребије или покраде из чиста мира а ти после доказуј, тражи одштету, гањај се са бирократијом, док неко други ужива животу и вољен је.

Које то проблеме имаш у свом беспроблемном животу? Буквално немаш проблема никаквих.

Какво црно пребијање по улици, па сви ми сваки дан шетамо улицама и дању и ноћу, па нас нико не дира и не пребија, а ти си измислио непостојећи проблем да ће неко да те покраде и пребије на улици којом сви ми шетамо потпуно безбедно.
 
Sloboda je sustinski razlog zivota kada nisi bogat duhovno i materijalno sve i da hoces ne mozes pomoci drugim ljudima niti porodici itd



Novac je sustina slobode kao i duhovnost ako nema oboje nisi slobodan


Onaj koji nema ili ima malo ne moze pricati o dobroti i o necemu sto ne moze da realizuje u praksi, iako ima najvecu mogucu volju da pomogne drugima



Najbolje biti jako nacitan i duhovan i svakog mjeseca primati 30 hiljada evra od sopstvenog biznisa npr i pomagati ljudima kojima stvarno treba pomoci i gledati da se sto vise novca napravi,sto se vise daje vise se i ima,ja svima ovdje zelim da zive te zivote a ne licemjerne zivote ovo je bitno,ovo je nebitno, sve je bitno i sva dobra treba imati u izobilju
 
Poslednja izmena:
Najveća tragedija čovječanstva je što ljudi ne znaju svoje porijeklo (kao vrste) i svrhu postojanja.
"Јер, на крају крајева, шта је човек у природи? Ништа у односу на бесконачност, све у односу на ништа, централна тачка између ничега и свега и бескрајно далеко од разумевања и једног и другог."

Блез Паскал (1623–1662).
 
Zato sto svi imamo rok ovde. I svi cemo zavrsiti na isto mesto. Onda je to nesto sto moze biti odmah a mozes i da se potrudis i da vidis ishod. Jer razmisli, mozda samo jednom ovo sve dozivljavamo, sva ova iskustva. Zamisli to? Nocu pogledas u nebo i vidis zvezde i pitas se zasto toliko veliko i prostrano? Danju pogledas plavetnilo i pomislis kako smo ususkani pod tom laganom masom koje da nema, sprzila bi nas radijacija. Dodirnes kamen i pomislis koliko je materija cvrsta i dugotrajna. Taj kamen se hladio milijardu godina, bio tu za nas toliko dugo, neka prastara zivotinja je stala na njega a sada ga drzi u ruci. Uzmes vode u dlan i pitas se odakle ova cudna zelatoizna masa koja se provlaci kroz peste, gubi formu a opet postoje okeani koji su tu milijardama godina. I u bas toj masi je zivot nastao.
Na kraju se i pitas otkud ja tu, zasto, koji mi je cilj i neces dobiti odgovore. I ako ih i nekim cueom dobijes, napisi knjigu pliz. Ali ono sto shvatis na kraju je da je to sve iskistvo. Zasto ne videti dokle ide? Jer mozda je jednom.
 
Које то проблеме имаш у свом беспроблемном животу? Буквално немаш проблема никаквих.
Посао који је за мене као ратна зона, самоћа, неуклапање у људе, вређања, мало ли је?

Какво црно пребијање по улици, па сви ми сваки дан шетамо улицама и дању и ноћу, па нас нико не дира и не пребија, а ти си измислио непостојећи проблем да ће неко да те покраде и пребије на улици којом сви ми шетамо потпуно безбедно.
Јел читаш вести? Сваки дан у Београду неко буде испребијан, онда туче у саобраћају или због паркинг места, нападне те неки пас без повоца, нељубазна бирократија, нељубазни клијенти, свега и свачега има, бахатост на свим нивоима, није више безбедно. Зовеш хитну помоћ она неће да дође а ти можда умиреш, то је опасно само тако.


Шта постоји лепо што је толико добро да може да скрене мисли с тога, зашто трпети насиље и од људи и од разних живих бића?
 
Посао који је за мене као ратна зона, самоћа, неуклапање у људе, вређања, мало ли је?


Јел читаш вести? Сваки дан у Београду неко буде испребијан, онда туче у саобраћају или због паркинг места, нападне те неки пас без повоца, нељубазна бирократија, нељубазни клијенти, свега и свачега има, бахатост на свим нивоима, није више безбедно. Зовеш хитну помоћ она неће да дође а ти можда умиреш, то је опасно само тако.


Шта постоји лепо што је толико добро да може да скрене мисли с тога, зашто трпети насиље и од људи и од разних живих бића?
Посао? Вероватно 80 % људи не воли свој посао. Буквално немаш проблема. Кладим се да је бар половина форумаша овде у лошијој животној ситуацији од тебе, па, опет, нико не кука. Ти немаш на шта да се жалиш, имаш сасвим удобан живот и добре полазне основе.

Ако ти посао не одговара, живиш у Београду где је најлакше на целом Балкану наћи или променити посао. Какво вређање? Па, свако од нас некада се нађе у некој непријатној или конфликтној ситуацији. Нико није толико заштићен да не доживи увреду.

Вести? У граду од 2 милиона људи, буде 1 или 2 вести о неком сукобу два или три балвана.
 
Посао? Вероватно 80 % људи не воли свој посао. Буквално немаш проблема. Кладим се да је бар половина форумаша овде у лошијој животној ситуацији од тебе, па, опет, нико не кука. Ти немаш на шта да се жалиш, имаш сасвим удобан живот и добре полазне основе.
Да ли једнако не воле? Конкретније није ми проблем посао него кад ме праве будалом и мрзим тамо све људе а то сви мешају. Да ли неко ко ћаска, галами, шефује иако није шеф једнако не воли као и неко ко ћути, ради и трпи такве? Разлика не може да се пореди. Сви они имају љубавне везе или су били у везама, ја да имам девојку све бих лако трпео али не могу да трпим ништа јер немам девојку, на ивици сам да им свашта кажем па да останем без посла. Онај ко је екстроверт заслужује стрес од људи јер од људи и добија нешто лепо, али да ли је у реду да неко ко је самац и не дружи се ни са ким да трпи разноразне, било какве људе у окружењу, није у реду, таквом су сви људи само непријатељи. Ја приватно не комуницирам ни са ким, па зашто сам онда дужан да тамо гледам и трпим друге?

Ако не будем радио издржаваће ме родитељи и самим тим трпећу осуде и од родитеља и од других.

Највећи проблем је што немам ништа добро уз шта бих заборавио на све, проблеми постоје али немам ништа што то неутралише, чак и са мањим проблемима коначни биланс је негативан.


Ако ти посао не одговара, живиш у Београду где је најлакше на целом Балкану наћи или променити посао. Какво вређање? Па, свако од нас некада се нађе у некој непријатној или конфликтној ситуацији. Нико није толико заштићен да не доживи увреду.
Други имају и лепе ствари са другим људима а ја не, лако је трпети будале кад имаш неког уз себе, то не може да се пореди.
 

Back
Top