Да ли једнако не воле? Конкретније није ми проблем посао него кад ме праве будалом и мрзим тамо све људе а то сви мешају. Да ли неко ко ћаска, галами, шефује иако није шеф једнако не воли као и неко ко ћути, ради и трпи такве? Разлика не може да се пореди. Сви они имају љубавне везе или су били у везама, ја да имам девојку све бих лако трпео али не могу да трпим ништа јер немам девојку, на ивици сам да им свашта кажем па да останем без посла. Онај ко је екстроверт заслужује стрес од људи јер од људи и добија нешто лепо, али да ли је у реду да неко ко је самац и не дружи се ни са ким да трпи разноразне, било какве људе у окружењу, није у реду, таквом су сви људи само непријатељи. Ја приватно не комуницирам ни са ким, па зашто сам онда дужан да тамо гледам и трпим друге?
Ако не будем радио издржаваће ме родитељи и самим тим трпећу осуде и од родитеља и од других.
Највећи проблем је што немам ништа добро уз шта бих заборавио на све, проблеми постоје али немам ништа што то неутралише, чак и са мањим проблемима коначни биланс је негативан.
Други имају и лепе ствари са другим људима а ја не, лако је трпети будале кад имаш неког уз себе, то не може да се пореди.
Поносим се што сам поштен до краја али "пи*ка" баш кад затреба.
