Мој принц је мене јуче претворио у краву,
седела сам на тучку беле раде цело вече.
Вече је кроз призму млека почело да тече,
а ја сам под његовим ногама пасла траву.
Волела сам што сам крава.
Крава је велика, смирена и здрава
ни једна визија мене неби била тако права
као што је његова о мени – крава.
Весело сам махала репом,
од мене није било срећнијег бића
сладила се ротквом и шаргарепом,
а од чисте воде, није било бољег пића.
Са друге планете до мене
спустило се једно створење
питало ме је с пуним правом
што не мислим својом главом.
Нисам знала шта да му кажем,
била сам његова више него своја
нисам чак умела ни прописно да лажем,
судбина краве је ипак била моја.
То чудно створење
село је до мене,
почело је да урличе и да стење,
да се самo по себи пење...
Већ су почели да ме подилазе жмарци
кад су из њега почели да излећу комарци
уплашено почех да трчим и да мучем
уочивши да их за репом вучем.
Дошавши до једног зида
застала сам пуна стида,
сазнала сам зашто крава муче,
крава муче јер нема шта да обуче.
Тај са друге планете није чудно зборио,
и уопште се није случајно
у јато комараца претворио
Његово учење било је важно,
не дај да од тебе праве нешто лажно.
немој да верујеш блесава и снена,
било ком ко покуша тако да те мења.
Принца сам поново срела на путу до куће,
било је лето и било је вруће,
смејао ми се целог дана
што сам му поверовала да сам крава...
На своју мисао стављам протезу.
Морам да исправим своје слабости
Заобишао је мене и нашао принцезу,
нити јаче туге, нити веће радости.
Ко још хоће да живи у бајци?
Коме је стало до таквог живота?
Нек зна да опет сам у шареној мајци
сасвим убеђена да не желим скота.