Pogledajte me. Vidite li osvete zheljne moje obraze, vidite li varnice shto iz ochiju izlecu? Osetite prisustvo demona u neobuzdanim mojim
rukama koji iz prikrajka napada svakoga ko me dotakne. Osetite tog demona snagu, pokleknite pred njom i okajte grehe svoje pred smrt.
Sklanjajte se od kopriva usana ovih koje samo djavola ljube, * se gromova srca shto se prepusti vrtlogu noci! Shto dalje od tamnog
Mesechevog plashta koji izatkah chelichnim prstima, shto dalje od ogoljenih grana shto se nadvijaju nada mnom!..zagrlice vas i umrecete.
Stanite. Ne priblizhavajte mi se vishe, povucice vas mojih snova bura i prognati u zemlju bola i patnje ko shto je prognala svakog ko me je
pogledao.
Odlazite, odlazite, odlazite...ne sahranjujte svoje kosti na groblju od kog je satkana moja dusha, ne ostavljajte trag na mom telu -
praticu vas dok ne unishtim i poslednji atom vasheg bica, proklecu vas, zhivecete bez nade, bez buducnosti... Poludela sam, niko mi nije potreban da to i sama shvatim. Vapim za osvetom, za novim zhrtvama, prozhima me krv nevernika,greshnika, i vishe nisam sposobna da razlikujem ljude. Svi ste vi isti! Svi ste me povredili, svako od vas je samleo po jedan delic mojih snova - rechima, pogledima, dodirima. Napravili ste mi nezalechive rane, ostavili me i vishe se niste vracali... Ali sada ja zhelim vas.Bezhite.
