ZA DIVLJE U SRCU

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Proletelo je vreme.Zatvorilo svoje zacarane zlatne kapije.
Prekrilo nas svilenim plastom od ceznje.
I sad,ceka da me nadjes.
Volelo bi da se vratim,da ti oprostim,da zaboravim.
Da te volim onako kao nekada.
Ali,ako pogleda u dubinu moje duse,znace,shvatice,da srce mi je nekada davno
ostalo na nekom zaboravljenom putu.
Nema vise ljubavi u ovoj izmucenoj dusi,nema vise suza u ovim tamnim ocima
 

Ehej! putnice brate! sto sladunjavo srce nosis
za jedan zenski zipon,
Upamti da je beda najbolja nenapisana knjiga!
Stoga nijedan moj dah sa tugom ne zazali
dojke u devojke,
No uvek s jutrom odnoseci noc i umrtvljenu strast
iz kreveta
Lutah za vecnom ljubavlju na cetiri strane sveta.
I ono sto me bolelo ne bese samo zivot moj
kao piratski brod;
Pa verujem fanaticno u pogano srce svoje.
Ma koliko katastrofa! postoji jedna bozanska
polusfera u mome bolu
Kao mesecev luk na osamljenom jarbolu.
 
Мој принц је мене јуче претворио у краву,
седела сам на тучку беле раде цело вече.
Вече је кроз призму млека почело да тече,
а ја сам под његовим ногама пасла траву.

Волела сам што сам крава.
Крава је велика, смирена и здрава
ни једна визија мене неби била тако права
као што је његова о мени – крава.

Весело сам махала репом,
од мене није било срећнијег бића
сладила се ротквом и шаргарепом,
а од чисте воде, није било бољег пића.

Са друге планете до мене
спустило се једно створење
питало ме је с пуним правом
што не мислим својом главом.

Нисам знала шта да му кажем,
била сам његова више него своја
нисам чак умела ни прописно да лажем,
судбина краве је ипак била моја.

То чудно створење
село је до мене,
почело је да урличе и да стење,
да се самo по себи пење...

Већ су почели да ме подилазе жмарци
кад су из њега почели да излећу комарци
уплашено почех да трчим и да мучем
уочивши да их за репом вучем.

Дошавши до једног зида
застала сам пуна стида,
сазнала сам зашто крава муче,
крава муче јер нема шта да обуче.

Тај са друге планете није чудно зборио,
и уопште се није случајно
у јато комараца претворио

Његово учење било је важно,
не дај да од тебе праве нешто лажно.
немој да верујеш блесава и снена,
било ком ко покуша тако да те мења.

Принца сам поново срела на путу до куће,
било је лето и било је вруће,
смејао ми се целог дана
што сам му поверовала да сам крава...

На своју мисао стављам протезу.
Морам да исправим своје слабости
Заобишао је мене и нашао принцезу,
нити јаче туге, нити веће радости.

Ко још хоће да живи у бајци?
Коме је стало до таквог живота?
Нек зна да опет сам у шареној мајци
сасвим убеђена да не желим скота.
:lol: :lol: :lol: :lol: :lol:
 
Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vracam
Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plasim
za tebe izgubljenu u vrtlogu
geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.
Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj ti znas ko te voli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znas ko te otima
i ko placa?

Da li sam jos uvek medju svim tvojim zivotima
onaj komadic najplavljeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saca?
 
Ne razumem zašto imaš tu ne objašnjivu potrebu da se vežeš za sve ono ispravno i realno i sasvim tako i nikako drugačije?

Zašto ne možemo da zažmurimo i da se pravimo da je svet drugačiji... bar na nekoliko minuta.
Zašto ne možemo sada, kao što smo mogli kao mali, da napravimo kućicu od ćebadi i jastuka i da se pravimo da je to naš dvorac? Samo malo... nekoliko minuta.

I da onda, one naše nekad omiljene čokolade u zlatnom omotu sakupimo u jednu teglu, sasvim ubedjeni da je to naš ćup sa zlatnicima; porasamo kraj vila i kraj čarobnjaka u nas sada iz ovog trenutka.

Da živimo srećno do kraja života... tih nekoliko minuta, pa da kad se brodom od papira vratimo do ovih naših sumornih tema imamo za njih više sluha i više smeha.

Zašto ne možeš da umesto piva, samo zbog mene i samo jedan jedini put... ispiješ tu čašu toplog, čokoladnog mleka i ne misliš o tome koliko je loše danas i šta nas sve čeka sutra?

Samo na nekoliko minuta...
 
Taj poljubac na tvojim usnama kao spori ubod,
kao more koje je poletjelo, pretvoreno u ogledalo,
kao svjetlucanje krila,
i još ruke, prelaženje tvojih šuštavih kosa,
praskanje osvetljive svjetlosti,
svjetlosti ili mača smrtonosna koji vreba nad mojim
vratom,
ali nikada neće razbiti jedinstvo ovog svijeta.
 
Na jednom zitnom polju sazreli su klasovi..Zbog tezine zrnja u njima,pognuli su glave k zemlji..Samo je nekoliko njih stajalo uspravno,gledajući u nebo i u ljude.
"Mi smo najbolji", govorili su jedni drugima. "Nismo pognuli leđa kao robovi, stvarno možemo reći da imamo svijest o vlastitoj vrijednosti."
Ali vjetar, koji dobro poznaje život u prirodi, proleti nad njima i reče:
"Stojite uspravno, jer ste iznutra prazni!"

(N.A)
 
Srce mi
u divlju
pticu
pretvaras....

images
 
And I'd give up forever to touch you
Cause I know that you feel me somehow
You're the closest to heaven that I'll ever be
And I don't want to go home right now

And all I can taste is this moment
And all I can breathe is your life
Cause sooner or later it's over
I just don't want to miss you tonight


And I don't want the world to see me
Cause I don't think that they'd understand
When everything's made to be broken
I just want you to know who I am

And you can't fight the tears that ain't coming
Or the moment of truth in your lies
When everything seems like the movies
Yeah you bleed just to know your alive

And I don't want the world to see me
Cause I don't think that they'd understand
When everything's made to be broken
I just want you to know who I am

I don't want the world to see me
Cause I don't think that they'd understand
When everything's made to be broken
I just want you to know who I am

I just want you to know who I am
I just want you to know who I am
I just want you to know who I am
I just want you to know who I am...



:cry:
 
Zar si od mene tražila slatke stihove?
Zar ti se čini da je ovo, što do sada pjevah,
toliko teško slijediti i teško razumjeti?
Zato što ni dosad nisam pjevao
da me ti slijediš i razumiješ-neću ni sada;
Što su, uostalom, takvima kao ti, pjesnici k'o ja?

Ostavi zato moja djela,
I uljujkuj se onim što možeš razumjeti;
Jer ja nikog ne uljujkujem
i ti me nikada nećeš razumjeti.

Whitman

:P
 

una mattina mi son svegliato
o bella ciao, bella ciao, bella ciao, ciao, ciao ,ciao
una mattina mi son svegliato
e ho trovato l''invasor

o partigiano portami via
o bella ciao, bella ciao, bella ciao, ciao, ciao ,ciao
o partigiano portami via
perche mi sento di mortir

e se io muoio de partigiano
o bella ciao, bella ciao, bella ciao, ciao, ciao ,ciao
e se io muoio de partigiano
tu mi devi sepelir

mi sepelirai la su in montagna
o bella ciao, bella ciao, bella ciao, ciao, ciao ,ciao
mi sepelirai la su in montagna
sotto l''ombra di un bel fior

e tutti quelli che passeranno
o bella ciao, bella ciao, bella ciao, ciao, ciao ,ciao
e tutti quelli che passeranno
dirano o ma che bel fior
 
Otmjenom srcu, i ljubavna žara
prepunoj duši, kojim riječi ove
— a na odgovor svaka od njih zove —
Amora pozdrav, njina gospodara.

Trećinu bjehu skoro prošli sati
vremena kad sja svod zvjezdani cio;
javi se Amor, a takav je bio
da na sam spomen užas mi se vrati.

Nasmijan Amor držao sred dlana
srce je moje, a spavala žena
u naručju mu, svilom omotana.

Budi je. Srce goruće joj dade;
čedna ga ona jela zaplašena,
a njega vidjeh tad da plakat stade.
 
Ako bih tebe zvao da ti se svest probudi
Ako bih sebe zvao iz dana svih uspomena
Ponora svih ludosti i onog što zacarava
Zvao bih o zvao bih iz dna svojih grudi
Iz tmine svojih ruku dubine srca i zena
Iz srži mojih dana i snage zaborava
Ako bih zvao u javu mojih nogu brutalnih
Stezanje nezasitih mišica uspomenu
I lov ociju mojih na sve te stare tajne
I duv nane s dlanova dušom nadahnutih
Parfema dragog što budi uspomenu njenu
Orkestar silni da grune iz prošlosti beskrajne
Ako bih u pomoc zvao roj noci pre tvojih vremena
I sve one koje se brane pod mojom rukom ko žrtve
Il cedno strahovale u noci strasti dane
Od kiše pod prozorom il boje žena
Onih koje je zanos ostavljao ko mrtve
Ko velike leptire surovo zakovane
Ako bih zvao k sebi te blage kceri
Koje još uvek cvile u tami mog secanja
I ceprko pod pepelom sve svoje grube reci
Slika je još sveža vatre što bukti i treperi
Zub nalazi svoj ujed divlji na rubu usana
I onog sudbonosnog krika odjek još uvek jeci
Ako bih vratio sebe tome ljudskom priznanju
Telima pomracenim kraljica slucaja
I pošao naniže ko što idu ideje
Ko brodovi bez katarke nocu ili danju
I nacinio od sebe bezistan bez sjaja
Nebo za svakoga izgažene aleje
A da sam opet pao u moje senke glavne
I da sam opet poceo ko nekad što nismo
Šta bi na to rekla draga moja
Ali ni jednom moj glas ni da se javne
A sve vreme dok tvoja ruka piše ta ljubavna pisma
Cini mi se ko da broji milovanje...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

UltraBasic
Razlog za probuditi se RANO
Odgovora
12
Pregleda
292
UltraBasic
UltraBasic
Samsonight
@RialdaT, I need you!
2
Odgovora
30
Pregleda
582
*pustinjakinja
*pustinjakinja
Nina
Zagrljaj, koliko vam je bitan
2
Odgovora
30
Pregleda
644
Nina
Nina

Back
Top