@RialdaT, I need you!

Ovaj svet je tako običan i dosadan.
Morala sam da pobegnem od njega i zaljubim se naknadno, april je, pobogu... u nekog kome ni lice nisam videla jasno.
Zaigrala sam se, i stvarno zaljubila u nekog koga ne poznajem uopšte, ni likom, ni njegovim postojanjem, ni ime, ni adresa...
Šta ću sad?!
Koliko dugo mogu da crpim lepa očekivanja od te osobe, tj. duha?
Šta ću kad potpuno iščezne?
Doci ce drugi duh.
 
Ne plaši se @Samsonight , nigdje ja ne idem. Da sam sinoć ovo vidjela, odmah bi ti to rekla.
Evo ti mali poklon od mene, znam ja da ti voliš moju poeziju. Kod nas jučer ovako bilo.

Snijeg u aprilu

Gle, snijeg pade
na obeharale višnje grane
i studen joj se se uvuče u kosti
a baš se spremala za vjenčanje.

Isprosio je crnpurasti dasa
iz komšijine bašte orah vitka stasa
a ona vjenčanicu počela već da kroji
od mirisnog behara u bijeloj boji.

I pozivnice voćkama u baštama
već bila poslala po lastama
a kum joj treb'o biti zelen bor
što gled'o ih s brda odozgor.

Al' avaj, dok je pozivnice slala
na snijeg u aprilu nije računala
što pokida joj vjenčanicu od behara
pa nema ništa od vjenčanja.

Sad dršće u dnu bašte
ljubavna bol joj kida mlado tijelo,
a orah iz komšijine bašte
uzdiše za njom i gleda je neveselo.
 

Back
Top