Вукановићи

Meliot

Buduća legenda
Poruka
25.299
Видим да нема теме о династији Вукановић која је владала Рашком пре династије Немањића па сам решио да је отворим, где сви можемо писати о овој српској средњевековној династији. Династија је добила име по жупану Вукану, коме је са његовим братом Марком краљ Консантин Бодин поверио на управу Рашку. О самој династији сазнајемо из ,,Летописа попа Дукљанина", из латинских извора (угарских, млетачких...) и из пера византијских писаца (Ана Комнина, Јован Кинам, Никита Хонијат...). Вукан и Марко су боравили на двору краља Константина Бодина и као његови штићеници послати су у Рашку да управљају њоме у његово име. По Орбину, Бодин је том приликом поделио Рашку на две жупе, где је Вукан добио јужни део а Марко северни део Рашке. С обзиром да је Вукан доцније упорно ратовао са Византинцима око Раса, а затим и у околини Скопља и Врања, његова област се налазила на југоистоку Рашке. Могуће је да се област којом је управљао његов брат Марко налазила северно од Вуканове, можда у Мачви и североисточној Босни. Изгледа да је Вукан имао макар формалну предност над својим братом, другим речима међу Вукановићима је вероватно важило начело сениоријата и удеоне поделе територије под влашћу династије.


Држава краља Константина Бодина
Serbian_Kingdom_under_King_Constantine_Bodin-sr.svg.png


У чланове ове династије спадају:
- Вукан, по коме династија и носи име
- Марко, Вуканов брат
- Урош I Вукановић, највероватније Марков син
- Урош II Примислав, најмлађи син Уроша I
- Белош Вукановић, средњи син Уроша I
- Деса, најмлађи син Уроша I

Од женских чланова династије позната нам је детаљније само ћерка Uроша I, Јелена, захваљујући томе што је 1129. удата за угарског принца и потоњег краља Белу II Слепог. У време малолетства њиховог сина Гезе II Јелена је вршила улогу регента уз помоћ свог брата Белоша, који је од 1141. био палатин угарског двора. Посредовањем угарског и чешког двора, Урош је своју другу ћерку Марију удао за Конрада II од Знојма. Нажалост, сем овог догађаја, ништа нам друго није познато о Маријином животу.

Србија у време Уроша I Вукановића
1920px-Public_Schools_Historical_Atlas_-_Europe_1135.jpg


Србија у време Уроша II Примислава
map-of-europe-in-1150-D2T8D8.jpg
 
Вукановићи су свакако значајна српска династија која је из неоправданог разлога, као и династије Властимировића и Војислављевића, потиснута у српској историографији. Такође сам назив династије Вукомановуићи, као уосталом и када су у питању Властимировићи, Војислављевићи и Немањићи је из модерних времена, од XIX вијека, ратумљиво у историјским рукописима нећемо наћи такве појмове већ само имена владара и чланова династије.
Е сад, сам извор кроз који се помињу прве личности ове династије, Марко и Вукан, а по овом задњем је и именована, спис знан као ЉПД јесте крајње непоуздан извор који обилује препричавањима уз подоста домишљених и измишљених личности и догађаја гдје када се обрађује рани средњи вијек мало шта има потврду у другим списима, самим тим те наводе треба узети са опрезом. Ипак личности из ове династије помињу и други списи, прије свега византијски и у питању су, "ван сваке разумне сумње" изузетне значајне личности са почетка развијеног средњег вијека.

Један од извора који у више поглавља пише о члановима ове династије јесте Јован Киман, историчар и "ћато" на двору цара Манојла I Комнина (средина и друга половина XII вијека), који описујући догађаје из 1150.године уочи и током битке на Тари у којем су се сукобиле српско-мађарска и ромејска војска (од ове странице), ради бољег сагледавања ево то читаво поглавље на грчком и латинском у спојлеру
ioanniscinnamie00kinngoog 0131-2.jpg

ioanniscinnamie00kinngoog 0133-4.jpg
Превод на српски
А идуће године, већ пред крај љета, када путеви за Србију постају најпогоднији за војску која напада, јер тада дрвеће већ почиње да губи лишће, скупи војску код Ниша. Сазнавши ту да се из Паноније шаљу снаге Далматинцима у помоћ постара се да војска пређе преко земље назване Лонгомир да би се Панонци, који су напредовали с десне стране, сукобили с ромејском војском. Kад стиже близу Саве одатле заокрену према другој ријеци по имену Дрина која извире негдје одозго и одваја Босну од остале Србије. Босна није потчињена архижупану Срба него народ у њој има посебан начин живота и свог господара.
Ускоро ћу објаснити како су се Мађари ту борили са Римљанима. Бјеше неки главешина код Далматинаца имена којег се питам како бјеше (ПС, овдје Јован Киман "ван сваке разумне сумње“ мисли на Десу Вукановића, тадашњег господара Травуније и Горње Зете), али његов брат бјеше Белош, обојица су били чувени међу својим народом (ПС; Србима). Њихову сестру (Јелену) оженио је архижупан (Мађарске) када је већ био осљепљен, који се повукао у Панонију. боравивши тамо дуго времена
Био је у највећој наклоности краља Гезе, јер да је одгајао и васпитававао као дијете, а Геза у знак захвалности га је поставио за господара Далмације (ПС; бана Далмације и Хрватске).
Коначно је владар (Бела) преминуо, насљедник Геза када је чуо да су Ромеји упали у Далмацију, послао је трупе у помоћ Далматинцима. То је заиста био разлог сукоба Ромеја и Мађара.
Кад је цар сазнао, пооступио је на исти начин, и припремио је снаге да спрене дочејају сукоб који је узропкован. Он шаље Јована протосеваста (ПС; Комнина) са трупама да помогне са трупама током битака.
Мађари су се, пошто су их Римљани савладали, повукли до ријеке Струме, а одатле су се неке њеихове снаге у метежу повукле, Римљани су констатно притискали залеђину, да би стигли до ријеке Тара. Како нису примијетили непријатеља.који их је нападао, пошто нису могли кренути до мјхеста гдје су наумили, врате се главнини снага, а на простору Сеценице (Сочанице) разапекли су логор.
Архижупан је и даље био пригњештен у неповољном положају и у недоумици, но схвативши да га из далматинских пријестоница чекају помоћне трупе из Угарске, повео је војску даље. до ријеке Таре гдје још нису примијетили непријатеља. Када су стигли, снаге Далматинаца била је небројене у наоружаном људству.
Прије заласка сунца., са невјерицом и страхом су посматрали долазак Римљана, то је одмах пријављено, али је цар претпоставио да ће Мађари послати помоћ Далматинцима који су га чекали, што је потврдио и извиђач.
Сада су, каже он, Далматинци одлучили напасти Римљане, а због доласка ноћи поставили су свој логор на великој удаљености.
Како је неопходно, ма гдје се налазили,Римљани, када крену у рат очекивати погибију, и како не би у незнању дочекали непријатеља и били преварени, војсци би наређено да затруби, што је знак да ће мноштво силе ту проћи сутрадан.
Требало је, одмах по изласку сунца, да сваки човјек, заједно са изабранима из своје фаланге, непомично стоји и чека даљња наређења, те им би наређено да се заштите најлакшим оклопима.
И ту пише да Белош (Вукановић), брат сестре (Јелене) коју је оженио мађарски владар имао наклоност новог краља Мађара Гезе јер га је он и одгојио те је у знак захвалности постављен за господара Далмације, односно бана Далмације и (приморске) Хрватске.
Такође пише да је његов брат чијег имена се не може сјетити угледни главешина код Далматинаца, и овдје мисли на Десу Вукановића, тадашњег господара Травуније и Горње Зете.
Код терминологије, како у једном од наредних поглавља, описујући догађаје из 1168.године и помињући Борића, господара Босне, пише да се Босна налази у области Далмације, Јован Киман очеиледно под појмом Далмација доживљава териториј некадашње провинције Далмације, односно читав простор од приобалског подручкја до ријеке Саве ио Дунава,
У том контексту, Далматинци су српске снаге из Травуније и Горње Зете, оне које је предводио поменути Деса Вукановић, или могуће удружене снаге Десе и Белош јер је овај већ добио Далмацију на управу, односно постао је господарем Далмације, оног дијела под непосредном влашћу Угара. За Панонце би било претпоставити да су Мађари, међутим Киман помиње и Мађаре засебно, заправо у једном од наредних поглавља пише "Мађари као и Панонци", па је вјероватније ријеч о два колективитета, Панонци би могли бити засебан војни контигент са простора данашње Славоније,

Није згорег поменути да Јован Киман у том поглављу помиње и Босну, те пише да Босну од остатка Србије раздваја ријека по имену Дрина те да Босна није потчињена архижупану Срба него народ у њој има посебан начин живота и свог господара.

Оно што је извјесно и из наведеног поглавља и из наредних, Вукановићи су 1150.године били најзначајнихја породица и на овим просторима и шире, Урош II Примислав је велики жупан Србије, Деса влада горњом Зетом и Травунијом а из поменутог писанија није искључити да бјеше господарем и ширег простора, Белош је господар Далмације под влашћу Угарске (оквирно Далмације и приморске Хрватске) а сестра им Јелена је до пунољетства Гезе а вјероватно и касније најутицајнија личност и "де факто" влада Угарском.
На Тари љета Господњег 1150., су се сукобили заправо удружени браћа Вукановићи и сестрић им Геза против ромејских снага, исход бјеше неповољан по Вукановиће и српско-мађарску коалицију.
 
Не знам по ком основу су Вукановићи кад су потомци његовог брата Марка. Дрго није ми јасна Босна тај територијални опсег кад према Јовану Кинаму се не разликује територијално од Порфирогенитове Босне.Не знам да ли је Урош задржао Збечан где су били Вуканови двори.
Вукан и Бодин су кренули према Нишу , Пироту и Скопљу. После Бодинове смрти он постаје независан и поново продире до Скопља и дубље у византијске територије ставиће и Дукљу под своју контролу Ана Комнина га зове господарем Далматације-Тумачење Рашке :hahaha:
За Уроша 2 се не зна да ли је Примислав и да ли су исте личности уоште једног Манојло Комнен руши из Филипоља друге из Ниша.
Повезали су га и са Првославом Немањиним братом иако смо имали Примислава Вишеслављевића кога исто исправљају у Првослава такође и кијевског кнеза Примислава истовременог..

У чланове ове династије спадају:
- Вукан, по коме династија и носи име
- Марко, Вуканов брат
- Урош I Вукановић, највероватније Марков син
- Урош II Примислав, најмлађи син Уроша I
- Белош Вукановић, средњи син Уроша I
- Деса, најмлађи син Уроша I
Стефан Вукан најстарији син
Јелена угарска принцеза
 
Tu mozda kao kasniji srodnik spada i Nemanja jer nije bez razloga svome najstarijem sinu i pretpostavljenom nasledniku negde do 1192 god dao ime Vukan..vladari ni u srednjem veku nisu nista radili..Slucajno..
 
Tu mozda kao kasniji srodnik spada i Nemanja jer nije bez razloga svome najstarijem sinu i pretpostavljenom nasledniku negde do 1192 god dao ime Vukan..vladari ni u srednjem veku nisu nista radili..Slucajno..
Ne zna se pouzdano. Jedino se pouzdano zna da je Nemanjin otac Zavida. To se zna iz Mirosavljevog jevanđelja i iz ktitorskog natpisa na crkvi Svetop Petra i Pavla u Bijelom Polju. Oba natpisa spominju Zavidu kao oca kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje. Očito su bili vladarskog roda čim su sva četvorica došli na mesta župan, a sad da li od Vukana, Stefana Vukana ili Uroša I Vukanovića samo se može nagađati.
 
Vukan i Marko su sinovi raškog župana Petrislava, koji je vladao Raškom od 1067/8. do 1075. godine. Bio je sin kralja Duklje Mihaila iz njegovog drugog braka, a njegova braća su Dobroslav, Nićifor i Teodor, a polubraća su Vladimir, Prijaslav, Sergije, Derija, Gavril, Miroslav i Konstantin Bodin. Upravo je kralj Konstantin Bodin i postavio svoje sinovce za raške župane. Vukan i Marko su bili vladarskog roda, iz dinastije Vojisavljevića, tako da je razumljivo njihovo preuzimanje vlasti i potiskivanje ostalih Vojisavljevića.
 
На Тари љета Господњег 1150., су се сукобили заправо удружени браћа Вукановићи и сестрић им Геза против ромејских снага, исход бјеше неповољан по Вукановиће и српско-мађарску коалицију.
Овде би могао почети озбиљнији успон Немање и његове браће, у смислу увећавање територијама којима владају као обласни господари. Мада је вероватније да је успон почео приликом сукоба Десе и Уроша Другог , где су се вероватно нашли на Урошевој страни.
 
Ne zna se pouzdano. Jedino se pouzdano zna da je Nemanjin otac Zavida. To se zna iz Mirosavljevog jevanđelja i iz ktitorskog natpisa na crkvi Svetop Petra i Pavla u Bijelom Polju. Oba natpisa spominju Zavidu kao oca kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje. Očito su bili vladarskog roda čim su sva četvorica došli na mesta župan, a sad da li od Vukana, Stefana Vukana ili Uroša I Vukanovića samo se može nagađati.

Ни то није поуздано осим да је Мирославов отац нигде није потврђено да су Мирослав и Немања рођена браћа.
 
Ни то није поуздано осим да је Мирославов отац нигде није потврђено да су Мирослав и Немања рођена браћа.
Tihomir, Stracimir, Miroslav i Nemanja. To su ja mislim osnovne stvari koje se nauče u školi. Tihomir se udavio nakon Bitke kod Pantina 1168. godine, pa je Nemanja preuzeo vlast na mesto velikog župana.
 
Tihomir, Stracimir, Miroslav i Nemanja. To su ja mislim osnovne stvari koje se nauče u školi. Tihomir se udavio nakon Bitke kod Pantina 1168. godine, pa je Nemanja preuzeo vlast na mesto velikog župana.
Има много штошта што се научи у школи изгледа по томе да смо сви на форуму понављачи.
То нигде није доказано да јесте не би се историчари бавили више Немањиним пореклом.
 
Šta hočeš da kažeš da ne postoje nigde podaci koji govore da su gorepomenuta četvorica braća?

Istoričari se bave Nemanjinim poreklom jer ne znaju ko je bio Zavidin otac, pa zbog toga.
Прво што је то све настало дезинтеграцијом дукљанског краљевства а на престо није могао доћи било ко.
И да исти добије царски сан као удеони кнез и још најмлађи брат.
То да ли се баве или не ниси меродсван јер очигледно ниси читао да јеси знао би.
То остаје под великом ?
Јер ту да данашњу теорију је склепао математичар Љуба Ковачевић.
 
Прво што је то све настало дезинтеграцијом дукљанског краљевства а на престо није могао доћи било ко.
И да исти добије царски сан као удеони кнез и још најмлађи брат.
То да ли се баве или не ниси меродсван јер очигледно ниси читао да јеси знао би.
То остаје под великом ?
Јер ту да данашњу теорију је склепао математичар Љуба Ковачевић.
Ne slažem se sa tobom, imamo dijametralno suprotne stavove i to je to.
 
Ни то није поуздано осим да је Мирославов отац нигде није потврђено да су Мирослав и Немања рођена браћа.
Има много штошта што се научи у школи изгледа по томе да смо сви на форуму понављачи.
То нигде није доказано да јесте не би се историчари бавили више Немањиним пореклом.

А, у Житију Светог Симеона Стефана Првовенчаног?
...
Иако ме тада није било нити памтим шта је било о рођењу његову, ипак сам слушао да је био велики метеж у овој страни српске земље, и Диоклитије и Далмације и Травуније, и да су родитељу његову браћа му завишћу одузели земљу.
...
А кад је одрастао до младићства, и примио чест отачаства својег, по имену Топлицу, Ибар и Расину и зване Реке, увек противни ђаво не престајаше наносити напасти Праведноме, и ожалошћаваше га браћом његовом, а не знађаше, безумни, да се за трпљење напасти троструки венац плеташе на глави Праведнога. Јер на гнев због преваре не помишљаше него, одвргав злобу ђавољу у нападању браће његове, стараше се како ће угодити Господу и творити пред њим угодна дела.
...
И док је ишао бос, ради речи Господа нашега Исуса Христа, коју рече: "Сваки који се узноси, понизиће се, а који се понижава узнеће се", и док је зидао храм светог чудотворца и брзога у бедама помоћника Николаја, опет браћа његова, подстицањем ђавољим и злом ревношћу и љутим гневом обузета, дођоше да ожалосте Светога, говорећи:
- Шта радиш то, не договорив се о томе с нама, што ти не личи да радиш?
А он, погледав на њих с кротошћу и с осмехом око усана, говораше:
- Браћо моја драга, како смо једнородни, нека не буде на гнев ово дело моје, које почех у Господу и доврших га.
...
И живљаше, захваљујући Богу и Пресветој и светоме архијереју и чудотворцу Николају - док не стиже ревност ђавоља, и већ ригаше змија своју злобу. Јер се договорише с најстаријим од браће његове, који је тада владао овом српском земљом, и, дозвавши овога целомудреног и светог мужа, ухватише га, и оковаше му руке и ноге, и вргоше га у пећину камениту, као што некада браћа вргоше у ров прекрасног Јосифа, не разумевајући, безумни, промисла Владичина, који ће бити: да ће неповређени од беда бити они који верују у њ.
...
Учинив битку ту, један од законопреступне браће његове сврши, утопив се у води, да се збуде реч пророка Давида: "Ров изри, ископа, и упаде у јаму коју начини." И, уистину, обрати се болест на његову главу, и на теме његово његова неправда сиђе.
...
 
Шта у житију Стефана Симеона и Првовенчаног пише да му је отац Завида? Или деда Завида?
Не, пише да су Немања, Мирослав, Тихомир и Страцимир ,,једнородна" браћа. Пошто је Завида отац Мирослава, следи да је и Немањин отац.
 
Не, пише да су Немања, Мирослав, Тихомир и Страцимир ,,једнородна" браћа. Пошто је Завида отац Мирослава, следи да је и Немањин отац.
Не следи ништа , следи да су браћа. На исти начин на који су дукљанском кнезу ујаци или стричеви. Мирослав и Немања.
При том Мирослав није протеран у Византију тако да је проблем ту још већи.
 
Не следи ништа , следи да су браћа.

Значи да ово ипак није тачно? Што и јесте била моја поента.
Ни то није поуздано осим да је Мирославов отац нигде није потврђено да су Мирослав и Немања рођена браћа.
 
Можемо имати то није проблем.
Али не можемо рећи да ли се историчари баве или не баве нечим то није ствар става.
Ja sam tako naučio u školi, i nemam nameru da proveravam. Ono što sam ja učio iz istorije u srednjoj i osnovnoj uzimam za ozbiljno. A ti ako imaš neka nova saznanja slobodno ih iznesi. Samo nemoj molim te da se pozivaš na ,,Knjižicu o Gotima" i tome slično.
 
Значи да ово ипак није тачно? Што и јесте била моја поента.
Прво Мирослав је ортодоксни православац који протерује католике.
Немања је крштен католик који ничим није повредио права католика.
Врло необично за рођену браћу један православац један католик?!🧐
 
Ja sam tako naučio u školi, i nemam nameru da proveravam. Ono što sam ja učio iz istorije u srednjoj i osnovnoj uzimam za ozbiljno. A ti ako imaš neka nova saznanja slobodno ih iznesi. Samo nemoj molim te da se pozivaš na ,,Knjižicu o Gotima" i tome slično.
Па ја се не служим баш са њом али историчари кад им зафали податак радо узимају.
На пример за постојећу теорију Градиња из ЉПД кад је постао велики жупан Рашке се оженио ћерком непознатог жупана Завиде.Немањином сестром те је Радослав његов син из тог брака дукњански кнез. Претходи му краљ Деса кога доводе на власт у Дукљи али интервенцијом Мануела Комнена Деса постаје велики рашки жупан а Радослав дукњански кнез.
Према тој рачуници жупанство Стефана Немање и Десе се негде временски преклапа.
Сад ову акробацију су направили да би Немања и Мирослав могли бити ујаци кнезу Михајлу.
Иако се не зна уопште да ли је Михајло директан потомак Градиње и Радослава.

Било како било епоха Немање га памти па му је унук Радослав , праунук жупан Деса , унук Ђорђе па Уроши 1,2,3,4,5 а ни једног Завиде нигде.
Звучи као родоскрнављење.
 

Back
Top