Vuk Karadžić, reformator ili čovek koji je osakatio ćirilicu?

[dakica]

Pisem nemacki, ja zivim u becu.

Kакве то везе има? Знам једног муслимана који живи у Истанбулу и на Интернету српски језик пише са ћириличким писмом.

Небитно је, али бих још додао да се национално изјашњава као Србин.

 

[ccaterpillar]

Српски може да пише и српском латиницом, а како ће писати, није ни битно јер се и писање општом латиницом без националних слова све разуме и сасвим је довољно за форум.

Знаш ли како се међународно третира национални абецедни састав abcčćddžđefgh...?
За форум је довољно и btw, fyi, lol, али овде говоримо о поштовању свог језика и писма...

Друго, убацивање и осталих националних слова, а нарочито ћирилице, захтева и читав низ додатних прецизности за писање... савршеније познавање правописа, граматике, употребе малог и великог слова, а овде се ради о интелигентном саговорнику који језиком не барата толико савршено и коме би такво "пицањење" постова појело и превише времена. За форум, нешто сасвим непотребно.

Зар је лоше држати до себе, и до прописа, правописа, граматике. Зар је увежбавање српске ћирилице и распореда тастера на српском, коришћење свог писма у новим технологијама нешто сувишно?
Хоћемо ли ако дође до еродирања језика услед притиска и окупације глобалиста и глобалних токова опет наћи неког новог Вука да нам тај банализовани, осиромашени језик, речник, правила и слова озваничи под изговором "народ, већина тако говори и пише"?

 

[menjam.se]

(...) Стојиш само као запета пушка спремна да прича само о једној ствари и покрећеш и понављаш исте приче на сто различитих места, само кад видиш да је негде отворена тема или кад своје саговорнике пратиш по линковима. То није сољење памети, то је напорност којој је намера да иритира, смета и вређа.

 

[Mrkalj]

Zašto (ponovo!) postoji tendencija osipanja srpskog nacionalnog korpusa kao kolateralna šteta sebičnih, čisto materijalnih interesa pojedinih crkvenih krugova?

Zilotski tajkuni protiv srpskog nacionalnog interesa ili latinično onepismenjavanje nacije

Ćirilica ili njen eksluzivitet kao temelj opstanka srpske nacije i države u 21. veku predstavlja najvulgarniju, ali srećom providnu, zamenu teza. Bez dalje rasprave, jasno je da su u pitanju materijalni interesi pojedinih kasta unutar srpskog društva.

Jasno je da ja ovaj novi talas militantnog vaninstitucionalnog proterivanja latinice iz javnog života uzrokovan previranjima unatar Srpske pravoslavne crkve nakon smrti patrijarha Pavla.

Proterivanjem latinice iz javnog života određeni krugovi u SPC i njima bliske političke grupacije (koje su ranije diskretno pomeute) žele, ili se nadaju, u srpskom društvu da stvore atmosferu kulturne i društvene hermetičnosti i izolacionizma kako bi se putem kritične mase u javnosti suprotstavili nastojanjima rivalističkih struja u SPC koje nisu zanemarljive, a teže komensalizmenom približavanju Zapadnoj, rimokatoličkoj, crkvi. Ograničavanje informacija, tj. potiho zaluđivanje naroda, osnovna je strategija zilotske tajkunske grupe.

Izbacivanjem latinice iz svih tokova srpskog života, na duže staze se nadaju progresivnom latiničkom onepismenjavanju Srba čime bi došli u poziciju da kontrolišu informacije koje putem medija stižu do građana. Upravo zato se hazarderski insistira na latinici kao nečem "hrvatskom", ne bi li se narodu na jeftin način ogadila, namerno preskačući činjenicu da su Srbi na toj latinici u poslednjih 100 godina napisali više nego na ćirilici u prethodnih 900 godina.

Međutim, u ovoj se priči jedna, doduše manjinska, kasta prepoznala kao gubitnik. Radi se o oligarsima i tajkunima u strukturama SPC i njihovim političkim ekspoziturama.

Nakon Patrijarhove smrti i jedni i drugi videli su šansu za utvrđivanje svojih pozicija, pa jedino u tom svetlu i treba posmatrati ovaj najnoviji talas hajke na latinicu.

Ono što se što se nadaju da postignu ćiriličnim ekskuzivitetom jeste hermetičnost pravoslavlja prema ekumenizmu, jer poznato je da unutar SPC postoji struja koja je sklona Uniji. Ono što Unija donosi jeste stroga kontrola crkvenih kasa, a to užasno pogađa pomenute slojeve unutar SPC. Dakle, ni ovaj put nije dim dimio bez vatre, to jest, vatrene borbe za poziciju rizničkog ključara.

Štiteći svoj sebičan interes ova zilotsko-tajkunska grupa radi na sakaćenju srpskog duhovnog bića isporučujući srpskim neprijateljima svu srpsku baštinu napisanu na latinici, isporučujući baštinu Srba katolika, onemogućavajući kontakte sa Srbima u rasejanju, gradeći bedem između Srbije i Crne Gore u kojoj je zvanično pismo latinica i da ne nabrajam više.

Sve u svemu, iza rata za ovo ili ono pismo, vodi se rat "duhovno-političkih" monopola.

Nekima treba Dobrica Ćosić da im nakon 100 godina kaže da su srpski vojskovođe (Karađorđevići inkluziv) u Prvom sv. ratu bili idioti.

 

[menjam.se]

Ако мислиш на ону књигу, на њој пише да је штампана 1907., а даје примере да су неки појединци понегде писали јоту...

Па о појединцима који су понегде писали се и говори.

Грешиш, Захарије Орфелин је стандардизовао гражданку за Србе и Румуне, по угледу да реформу ћирилице коју је у Русији провео Петар Велики, ако будем нашао то на нету поставићу.
Таблица коју сам дао је таблица старословенске ћирилице, пре него што се развила српска редакција, која је користила ђерв, који је постојао још у глагољици.

То је стандард Захарија Орфелина, а не општи стандард. Говорим о непостојању општег стандарда у данашњем смислу, а не о непостојању никаквих стандарда. Обрати пажњу на смисао написаног, немој се затрчавати да одмах одговораш макар шта.

Не видим велику разлику ни данас, и данас 150 год после тог "просветитеља" и "генија" Срби немају један стандард, чак је и горе, екавица, ијекавица, ћирилица, гајевица, ћелава гајевица...

То што ти не видиш разлику не значи да је нема, него да не разумеш принцип на којем она почива. Тачније, улећеш да одговориш на цитат о стандарду, а није ти ни јасно о чему се заправо ради, него одмах удариш једно "Није!" и оплетеш на своју хиљаду пута поновљену причу о гајевици, ћелавој гајевици и осталим глупостима о којима си једино рад да разговараш. Тачније, да их непрестано понављаш.

"Слово Ѣ постоји у српском писму пре и после реформе азбуке, после реформе азбуке постоји у црквенословенским текстовима" ?!?!?!?!?
Па Вук није реформисао црквенословенску азбуку и језик, ваљда причамо о српском језику. Колико ја знам, слово ѣ данас не постоји ни у једној ћирилици, па ни у српској, нпр. Бугари су га избацили 1945.

Па Вук није ни реформисао српски језик, већ га је стандардизовао, ако ћемо већ да терамо у ситна цревца.

Наравно да постоји и након Вуковог предлога азбуке, јер он није одмах био усвојен и прописан као обавезан за све. А црквенословенски и јесте српски језик, а његова азбука српска, само што није реч о стандардном и службеном српском језику, већ црквеном и историјском. Опет, размисли мало пре него што одговорш макар шта и "побијаш" нешто што нисам ни рекао, већ си ти погрешно разумео. Или ниси разумео уопште.

 

[menjam.se]

Зар је лоше држати до себе, и до прописа, правописа, граматике. Зар је увежбавање српске ћирилице и распореда тастера на српском, коришћење свог писма у новим технологијама нешто сувишно?

Лоше је изигравати језичког нацисту и саветовати људе како и на који начин да пишу, нарочито на једном неформалном месту као што је ово. То је непристојно и некултурно, нарочито што имплицитно сугеришеш да они који пишу ћирилицом и пицајзле су око текстуалне форме имају већу и одговорнију националну свест од оних који то не чине, а то је бесмислица. Тачније, увредљива бесмислица.

Знам да нисам Костантинов адвокат, али сам овде морао да одреагујем.

 

[dakica]

Већу глупост нисам скоро прочитао.

Zašto (ponovo!) postoji tendencija osipanja srpskog nacionalnog korpusa kao kolateralna šteta sebičnih, čisto materijalnih interesa pojedinih crkvenih krugova?

Zilotski tajkuni protiv srpskog nacionalnog interesa ili latinično onepismenjavanje nacije

Зато што постоји тенденција да се прогласе неписменим сви они који српски језик пишу на ћириличком писму.

...naměrno prěskačući činjenicu da su Srbi na toj latinici u poslědnjih 100 godina napisali više nego na ćirilici u prěthodnih 900 godina.

Само Мирослављево јеванђеље вреди више од свих тих латиничких књига које ти имаш на уму за последњих 100 година.

У тих последњих 100 година се свашта објављивало како на латиници тако и на ћирилици. Тако је, на пример, у српском језику објављена књига Карла Маркса "Капитал" на ћириличком писму. Са друге стране цео данашњи евроатлански фундаментализам српски језик записује искључиво на латиничком писму.

 

[Mrkalj]

Само Мирослављево јеванђеље вреди више од свих тих латиничких књига које ти имаш на уму за последњих 100 година.

Neki hoće latinicu da izruče Hrvatima, a Hrvati su na naše ćirilično nasleđe već podebelo spustili šapu... Upravo zahvaljujući našim duducima koji misle da nešto znaju i onima koji znaju a ništa ne rade iako dobijaju plate da rade...

Hrvati tvrde da je ćirilica hrvatsko pismo. To uče u školi, to pišu u radovima i knjigama, to je stav Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje i Staroslavenskog instituta i još nekih instututa, da ne nabrajam, pa i stav HAZU.

Nije pitanje da li Hrvati aktivno koriste ćirilicu u javnom životu, već je problem što new-wave Ćirilovi skauti hazarderski ponavljaju da je latinica hrvatsko pismo u želji da je eliminišu iz srpskog života.

Ovo kažu Hrvati danas: http://www.croatianhistory.net/etf/et04.html

Ovo kažu new-wave Ćirilovi skauti: "hrvatska latinica"

Da li vam je jasano šta bi se desilo kada bi vam nekim slučajem pošlo od ruke da srpsku latinicu isterate iz srpskog javnog života? Srbi bi opet pisali "hrvatskom ćirilicom" (http://www.croatianhistory.net/etf/et04.html).

Mislim, ako niste obavešteni, Miroslavljevo Jevađelje je već hrvatsko i zovu ga Miroslavov Evanđelistar.

http://www.hercegbosna.org/povijest...ija-povijest/prijepori-oko-etnogeneze-12.html

S time u svezi valja posebno napomenuti sljedeće: izuzetno su zanimljive tvrdnje srpskih povjesničara i paleografa koji su ustvrdili da je velik dio (po njima sve-no, tu se radi o pretjerivanju) kasnije pismenosti Bosne i Huma (kao i dijela Dalmacije) ukorijenjen u tekstu «Miroslavova Evanđelistara». Time su, očito vođeni željama srpske nacionalne ideologije, htjeli utvrditi etničko ili civilizacijsko «srpstvo» ćirilskih spomenika napisanih na ozemlju Bosne, Huma, Zahumlja, Dalmacije i drugih krajeva. No, baš usuprot tim tezama- grafijske i ikonografske značajke «Miroslavova Evanđelistara» se mogu naći jedino u krstjanskim i katoličkim tekstovima koje pripadaju riznici hrvatske pismenosti i kulture, što je uvjerljivo pokazala Benedikta Zelić-Bučan. Ironija je u sljedećem: gleda li se u korpusu srpske pismenosti i kulture, «Miroslavov Evanđelistar» je suha grana, ili, još plastičnije- meteor koji se pojavio niotkuda i nestao ne ostavivši traga u kasnijim djelima srpske književnosti i pismenosti. Tek ga je njegovo otkriće u 19. st., te raskošno izdanje praćeno dostojnom promičbom, dignulo na pijedestal prvoga izvornoga srpskoga teksta- s kojim kasnija srpska literarna i umjetnička tradicija nema veze, dok je ugrađen u stariju hrvatsku pismenost i književnost pisanu hrvatskom ćirilicom ili bosančicom- što najbolje govori o njegovoj civilizacijskoj i etničkopovijesnoj pripadnosti. Najpregnantnije su komentare o problematici bosančice dali Eduard Hercigonja i Benedikta Zelić-Bučan, i to u tekstovima koje donosimo na stranici o kulturnopovijesnim raščlanama. U ostalim je vidovima Budakov rad pregledan prikaz višeslojne problematike područja koje «Ljetopis popa Dukljanina» naziva Crvenom Hrvatskom.​

Insitut za hrvatski jezik:
http://www.ihjj.hr/oHrJeziku.html

Od XII. stoljeća Hrvati razvijaju vlastitu inačicu ćiriličnoga pisma koja se najčešće naziva bosančicom, a od XIV. stoljeća sve se češće počinju koristiti i latiničkim pismom.​

http://www.croatianhistory.net/etf/et04.html

The Evangel of Prince Miroslav of Zahumlje (dating from the end of the 12th century), created by Croatian Benedictins, most probably in the city of Ston on the Peljesac peninsula. It has been noticed already in the middle of the twentieth century that miniatures of this evangelistary do not belong to the Byzantine style, but to the Roman (western) style (Ivan Ostojic in his voluminous three-volume "History of Benedictins in Croatia").

Miroslav Evnagel, 12th century

The language analysis performed by Benedikta Zelic-Bucan, based on the previous investigations of a Croatian palaeographer Josip Vrana, shows that it has been written in the Croatian recension of the Church Slavonic language. This important monument is held in Belgrade (Narodni muzej), except of one page which is in St. Petersburg.
​

Još jednom, proterivanje latinice iz javnog života u Srbiji jednostavno je glup potez u gotovo svim implikacijama sem jedne, a ta je vezana za tokove novca koji idu na ruku izvesnim krugovima unutar SPC i njihovim političkim eksponenatima. Prava je beda da su na ovu lažnu, sebičnu i nacionalno opterećujuću ideju naseli neki omladinci zadojeni preko izvesnih političkih organizacija.

Ovi new-wave Ćirilovi skauti su se baš upetljali u kučine. Samo potpuno sluđen i pogubljen neinformisani Srbin može da se zalaže za izgon srpske latinice, jednog od dvaju srpskih pisama. Danas Hrvatima isporučuju latinicu, a sutra će ćirilicu Hrvati sami da uzmu kao što su pre 160-ak godina uzeli srpski jezik... I smejaće im se Hrvati kada im zaludno budu ponavljali da je Miroslavljevo Jevanđelje srpsko...

 

[ccaterpillar]

Jasno je da ja ovaj novi talas militantnog vaninstitucionalnog protěrivanja latinice iz javnog života uzrokovan prěviranjima unatar Srpske pravoslavne crkve nakon smrti patrijarha Pavla.

Устав Србије је донет 2006. године, патријарх Павле је тада био жив. Узгред буди речено, јеси ти чуо за принцип секуларизма?

 

[ccaterpillar]

Па о појединцима који су понегде писали се и говори.

Па где је ту онда стандард? Где је азбука са јотом пре Вука, мислим оно, поређана слова азбуке...

То је стандард Захарија Орфелина, а не општи стандард. Говорим о непостојању општег стандарда у данашњем смислу, а не о непостојању никаквих стандарда. Обрати пажњу на смисао написаног, немој се затрчавати да одмах одговораш макар шта.

Па не знам, дефиниши ми шта је то општи стандард? Који је то још стандард постојао за српски језик осим тог стандарда у то време? Тим стандардом је написан горски вијенац на пример, поставићу линк, тај облик ћириличких слова, који је Орфелин преузео од Русије Петра Великог се и данас користи...

То што ти не видиш разлику не значи да је нема, него да не разумеш принцип на којем она почива. Тачније, улећеш да одговориш на цитат о стандарду, а није ти ни јасно о чему се заправо ради, него одмах удариш једно "Није!" и оплетеш на своју хиљаду пута поновљену причу о гајевици, ћелавој гајевици и осталим глупостима о којима си једино рад да разговараш. Тачније, да их непрестано понављаш.

Не волим високе тонове у дискусијама, само сам хтео да кажем да Срби немају језички стандард онако како то имају други народи..

Па Вук није ни реформисао српски језик, већ га је стандардизовао, ако ћемо већ да терамо у ситна цревца.

Какав је то стандард да постоје три стандардна наречја? Да се по начину писања може провалити ко је из ког села. Ако си написао девојка, велика је вероватноћа да си из Србије. Ако си написао дјевојка, из Босне си, ако си написао ђевојка, или си из Црне Горе или из Херцеговине. И сва три начина писања су по стандарду. Има ли још који језик такве стандарде?
Какав је то стандард где се, осим на више начина, може писати и са више писама, па ако пишеш латиницом зна се да си за западних подручја (тако је било у Вуково време, па и доста касније, док латиница није освојила и исток и југ, до Тимока и Ђевђелије), а ако пише ћирилицом, са источних си...
Има ли још који геније да је тако поцепао језик, схваташ ли ти који је то нечувени провинцијализам?
Знаш ли ти да је Вук за српске речи био избацио слово х, јер се у његовом крају није изговарало. На сву срећу, то је касније заташкано и превазиђено, иначе бисмо имали још један завичајни стандард.
Поред толико завичајних стандарда и локализама, никакво чудо није да смо се ми Срби оволико поделили и поцепали у 20. веку, то је последица форсирања духа локализама и затварања у своје торове и међу своје планине...

Наравно да постоји и након Вуковог предлога азбуке, јер он није одмах био усвојен и прописан као обавезан за све. А црквенословенски и јесте српски језик, а његова азбука српска, само што није реч о стандардном и службеном српском језику, већ црквеном и историјском. Опет, размисли мало пре него што одговорш макар шта и "побијаш" нешто што нисам ни рекао, већ си ти погрешно разумео. Или ниси разумео уопште.

Па ми уопште не бисмо ни причали о Вуковом предлогу да је то остао сам предлог. Управо се о томе и ради, да је Вуково решење прихваћено, 12.03.1868.

Лоше је изигравати језичког нацисту и саветовати људе како и на који начин да пишу, нарочито на једном неформалном месту као што је ово. То је непристојно и некултурно, нарочито што имплицитно сугеришеш да они који пишу ћирилицом и пицајзле су око текстуалне форме имају већу и одговорнију националну свест од оних који то не чине, а то је бесмислица. Тачније, увредљива бесмислица.

Знам да нисам Костантинов адвокат, али сам овде морао да одреагујем.

Искрено речено, ја сам се био надовезао на Дакицу, и понудио помоћ Константину, ако му је потребан кодни распоред, а иначе мислим да нама латиница на форумима треба да буде последња брига. Постављао сам документа о мојој борби да се испоштује Устав и закон, и да се не крши моје право да користим своје писмо, тј, да ми име у пасошу буде уписано и ћирилицом...
Иначе, пошто држава не чини ништа да заштити своје писмо, није згорег да се Срби и Србија окупе и духовно повежу макар и у овом виртуелном простору, и то много значи, идеја и дух су почетак и крај свега...

 

[ccaterpillar]

Něki hoće latinicu da izruče Hrvatima, a Hrvati su na naše ćirilično naslěđe već podebelo spustili šapu... Upravo zahvaljujući našim duducima koji misle da něšto znaju i onima koji znaju a ništa ne rade iako dobijaju plate da rade...

Сам си рекао суштину, баштина нема везе са двоазбучјем код нас, Хрвати данас не користе ћирилицу, млађе генерације је ни не знају...
И шта ће нама онда активно коришћење два писма, чему нам то служи?

Nije pitanje da li Hrvati aktivno koriste ćirilicu u javnom životu, već je problem što new-wave Ćirilovi skauti hazarderski ponavljaju da je latinica hrvatsko pismo u želji da je eliminišu iz srpskog života.

Чему служе два писма у једном језику?

Još jednom, protěrivanje latinice iz javnog života u Srbiji jednostavno je glup potez u gotovo svim implikacijama sem jedne, a ta je vezana za tokove novca koji idu na ruku izvěsnim krugovima unutar SPC i njihovim političkim eksponenatima. Prava je běda da su na ovu lažnu, sebičnu i nacionalno opterećujuću ideju nasěli něki omladinci zadojeni prěko izvěsnih političkih organizacija.

Ovi new-wave Ćirilovi skauti su se baš upetljali u kučine. Samo potpuno sluđen i pogubljen neinformisani Srbin može da se zalaže za izgon srpske latinice, jednog od dvaju srpskih pisama. Danas Hrvatima isporučuju latinicu, a sutra će ćirilicu Hrvati sami da uzmu kao što su prě 160-ak godina uzeli srpski jezik... I smějaće im se Hrvati kada im zaludno budu ponavljali da je Miroslavljevo Jevanđelje srpsko...

Јел ти то покушаваш да ми кажеш да Хрвати 1990. нису протерали "хрватску" ћирилицу из јавног живота, да нису спаљивали књиге на ћирилици? Јел ти ниси чуо за организовање референдума за забрану "хрватске" ћирилице у хрватском Вуковару?

Што не прокоментаришеш онај интервју Сретена Угричића, зашто се књиге писане латиницом третирају дао дела на хрватском језику?

 

[ccaterpillar]

Ево тог стандарда захарија Орфелина, којим се српски језик писао пре Вука:

 

[ccaterpillar]

Последње издање србских новина штампано старим правописом, 20. априла 1868.

 

[ccaterpillar]

Мало људи зна околности око увођења Вуковог правописа у Србију 12.03.1868., оне су фрапантно сличне околностима данас. То је уствари датум када је кнез Михаило указом укинуо забрану печаћења књига Вуковим правописом, коју је увео још Књаз Милош. То је урађено под аустријским притисцима, као и избацивање слова Ъ из тог правописа.

Наиме, све до тога датума постојала је званична забрана штампања (печаћења) књига и часописа у Србији по Вуковом правопису. Једини званични и обавезни је био стари граждански правопис, овај који сам показао горе.
И учени Његош и неписмени коџа Милош су одмах прозрели намере бечког двора чији је Вук Караџић био марионета, и увели забрану Вуковог правописа, агресивно наметаног од стране Беча.
Међутим, мало по мало, прво у српским крајевима бивше Аустроугарске (где је Ђуро Даничић био перјаница), а затим и у Србији, почело се са штампањем по Вуковом правопису, најпре по приватним штампаријама, а затим све масовније.
До 1868., једино су државне институције Србије имале обавезу да се држе старог правописа, модерним језиком речено, стари правопис је био у службеној употреби.
Тог 12.03.1868. кнез Михаило је укинуо забрану Вуковог правописа, и за неколико година стари начин писања је потпуно укинут.

Зар ово нису фрапантне сличности са оним што нам се дешава данас, само 150 година после? Данас је Вукова ћирилица, иако по Уставу (и овом из 2006. и оном из 1990.) једина у службеној употреби, на путу да буде замењена гајевицом, и да доживи судбину гражданске ћирилице. У крајевима бивше Аустроугарске (данас Војводина), као и некад, промовише се кроз статут некакво "српско латиничко" писмо, потпуно у супротности са Уставом Србије.
Разне перјанице, наследници Ђура Даничића активно раде на урушавању српског језика, добрано подржани од страних кругова, претежно истих оних који су финансирали илирски покрет и пројекте преименовања српског језика, графичког приближавања ћирилице и латинице итд...
И као што су пре 150 година најпре направили фактичко стање да је стара ћирилица узмакла пред Вуковом реформисаном, исти посао су данас готово завршили са гајевицом, тако да је остало само да се наши академици позову на стање на улицама Србије (што ли су онда требала толика школовања).

Остало је још само да неки нови кнез Михаило призна фактичко стање (како нам стално причају, мора се узети у обзир реалност, наравно она коју су нам они креирали) и званично потврди да је Гајева латиница српско службено писмо, па да за пар месеци Вукову ћирилицу гледамо само у музејима, као и ону пре ње.

Наравно, дотле ће се одуговлачити, Устав се неће поштовати, нови закон о службеној употреби језика писма неће бити донет или ће бити двосмислен, намерно ће се направити збрка око службене и званичне употребе писма, доношење новог правописа српског језика ће се отегнути у недоглед због наводног недостатка пара, а за то време ће се финансирати пројекат речника српскохрватског језика.

На мала врата ће се кроз поједине законе изигравати Устав и провлачити термин латиничко писмо српског језика, као у случају закона о путним исправама, који се, гле чуда, јако стриктно поштује. Када сам тражио да ми име у пасошу буде уписано и ћирилицом, добио сам одговор да то није по закону, са све цитирањем одредбе закона, који се ето у овом случају мора поштовати и тачка. Устав се наравно не мора поштовати итд, а ја годину дана обијам прагове разних канцеларија по Београду, чије службенике плаћамо сви ми од пореза...

И тако даље и томе слично, народ који не зна историју осуђен је да је понавља.

На нашу жалост, уместо неписменог коџа Милоша, домаћина, промућурног и интелигентног човека пониклог из народа и везаног за народ и његову судбину, данас на власти имамо отуђене, и још неписменије елите, преплаћене академике којима су једини аргумент титуле добијене од оних који су их и поставили и дали им те титуле да би спроводили њихове налоге..

 

[dakica]

Něki hoće latinicu da izruče Hrvatima, a Hrvati su na naše ćirilično naslěđe već podebelo spustili šapu... Upravo zahvaljujući našim duducima koji misle da něšto znaju i onima koji znaju a ništa ne rade iako dobijaju plate da rade...

Hrvati tvrde da je ćirilica hrvatsko pismo. To uče u školi, to pišu u radovima i knjigama, to je stav Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje i Staroslavenskog instituta i još někih instututa, da ne nabrajam, pa i stav HAZU.

Хрвати су народ од којег треба учити. (Ми, такође, и од Албанаца треба да учимо.) Они су на добром путу да нас културно покраду.

Ћирилицу сматрају хрватским писмом без обзира што Правопис хрватског језика прописује да се данас може једино правилно писати са Гајевом латиницом.

+++

Да изнесем пар опсервација:

1) Латиница је српско писмо исто као што је арабица српско писмо.
2) Не навођењем црквенословенске ћирилице у Правопису српског језика не значи да смо се одрекли културне баштине исписане на том писму као што се не навођењем дубровачке латинице нисмо одрекли ни српске дубровачке књижевности.

 

[dakica]

Još jednom, protěrivanje latinice iz javnog života u Srbiji jednostavno je glup potez u gotovo svim implikacijama sem jedne, a ta je vezana za tokove novca koji idu na ruku izvěsnim krugovima unutar SPC i njihovim političkim eksponenatima. Prava je běda da su na ovu lažnu, sebičnu i nacionalno opterećujuću ideju nasěli něki omladinci zadojeni prěko izvěsnih političkih organizacija.

Почивши Патријах Павле је другог дана референдума гласао за Митровдански Устав.

 

[ccaterpillar]

Хрвати су народ од којег треба учити. (Ми, такође, и од Албанаца треба да учимо.) Они су на добром путу да нас културно покраду.

Ћирилицу сматрају хрватским писмом без обзира што Правопис хрватског језика прописује да се данас може једино правилно писати са Гајевом латиницом.

+++

Да изнесем пар опсервација:

1) Латиница је српско писмо исто као што је арабица српско писмо.
2) Не навођењем црквенословенске ћирилице у Правопису српског језика не значи да смо се одрекли култуне баштине исписане на том писму као што се не навођењем дубровачке латинице нисмо одрекли ни српске дубровачке књижевности.

Браво мајсторе,

 

[Tandoori Masala]

Kosta, ne znam ko su jerovci a ko jotovci...

Latinicno "j" se koristi kod Srba i prije Vuka, bilo to u crkvenom ili gradjanskom miljeu, u drugoj polovici 18. i pocetkom 19. stoljeca. Slovo "j" su upotrebljavali kaludjeri manastira Hopovo. Iguman Todor Milutinovic pisao je 1755. godine: jа, јако, јакошнои, јавно, јадном, јасти, објавити, a jeromonah Vasilije (1758): противленје, dok su ostali pisali: којои, јошт, јеромонах, itd.
Primjere imas kod Tihomira Ostojica (Dositej Obradovic u Hopovu, 1907) na 17, 236, 403, 417, 412-414. strani. Pogledaj ovdje.

U knjigohranilnici srpske pravoslavne crkve Sv. Trojice postoji "Cirkularni protokol Par. novogradiske" gdje se nalaze prepisi raznih cirkulara svjetovnih i crkvenih iz 18. i 19. vijeka. Tamo se masovno koristi latinska jota u sklopu "nj". Назначенје, соизволенја, благоутробное мненје, бракосочетанје, itd. Ima oko tridesetak i vise primjera.
Drugi dokument je prepis jednog cirkulara pakrackog episkopa Kirila Zivkovica od 6. februara 1806. godine (поученје i jos par primjera).
U ovom slucaju, koristeno je "j" iz latinice za nj, a ponegdje je ugurano silom, znaci tehnoloski visak.

U Karadjordjevom "Delovodnom Protokolu" za 1812. godinu, "j" koristi njegov pisar Stojan Nenadovic (Бојя, Бојом, Бојю, itd.).

Povodom upotrebe "j" Isidor Stojanovic je zapisao: "Dakle i pre prozelitizma, koji se zbog "j" potvara na neke nase spisatelje, pisali su ovo slovo u Srbiji, naravno zbog toga sto priroda stvari iste. Iz ovog uzroka, morali su ga i Grci i Jevreji uzeti od Finikinjana, a od Grka primise ga i ostali evropski narodi, davsi mu samo drugi kroj. No veca cast srbski (spisatelja), koji pisu kirilskim slovima... nece da ga primi i zbog toga dve sluzbe bez nevolje mora da trazi od slova "i"..." (Delovodni protokol, 1848).

Znaci, slovo "j" je postojalo kod Srba prije Vuka ali kao pojedinacno slovo u sastavu cirilice i niko nije mario za to, doduse... Nepovjerenje dolazi tek s Vukom i njegovim bojfrendom...

Musicki je nekad znao zapjevati nakon par casica: "Slovcetom j-ot, ne soblazni se! Staro je ime jevrejsko, mili brate, to!"
Na kraju je i on odustao kad je vidio da smo se totalno pokatolici...

Српски језик и правопис пре Вука нису познавали слово ј, то што се понекад некоме омакла латинска уместо грчке јоте само значи да је он одступао од правописних правила, а у то време су и правила била лабавија ,није било уједначених стандарда и правописних правила у смислу у ком их данас имамо.
На пример, то што Мркаљ (форумаш) данас у писанијима користи слово ě не значи да тог слова има у српском језику, већ да он одступа од правописних правила.

Ово су слова старе ћирилице, која су била део опште писмености на ћирилици:

Spojler

А иначе, Вуков правопис, а и јота са њим, су озваничени у Србији тек 1868.

Ево једна страница "новина сербских", штампана старим правописом:

Spojler

Dobro, nastavicu onda...


1. "Oblik skoro identican danasnjem" 'j' koristi pop Silvestar Ljubotina iz Islama Grckog (sjeverna Dalmacija) sredinom 18. vijeka... Biljana Sljivic-Simsic sve objasnjava ovdje:

Spojler

2. Dositej koristi "j" u svojim zapisima (manastir Krka i manastir Dragovic).

Zapis 7. (Krka, pocetak 1764)

Spojler

Zapis 11. (Dragovic, 5. XII 1764)

Spojler

Dodatak za zapis u pokatolicenom manastiru Dragovicu (Gr. Bozovic, "Pravoslavna karaula na Cetini", Politika, utorak, 17. avgusta, 1937, str. 11) :

Aleksandar Mladenovic, Analiza grafije prvih rukopisa (zapisa) Dositeja Obradovica iz manastira Hopova, Krke i Dragovica, GFFNS, VI, 1961.


3. Mladenovic opet u "Kovcezicu" (Grafijska i jezicka ispitivanja rukopisa Dositeja Obradovica, 4, 1961) pise o koristenju "j" u Dositejevim pismima:

4. Miodrag Popovic u svojoj knjizi ukazuje na upotrebu "j" u predvukovsko doba kod Jovana Rajica (jeromonah). Naziv djela: "Jota", Beograd (Vukov sabor - Trsic), 1981, str. 8.
Poziva se na jos neke doduse sumnjive primjere ali ga Mladenovic efikasno pobija u 23 tacke u Juznoslovenskom filologu (Prikazi i kritike: Oko predvukovskog i vukovskog slova "J" u knjizi Miodraga Popovica, XXXIX, BG, 1983)


5. Kod Petra Djordjica u "Istoriji srpske cirilice" (1971) se spominje "ijeromonaha" (str. 217.).



6. Jos malo rimokatolickog "j" u Srbiji prije Vuka...

Tekst pisma:

Spojler

Faksimil pisma uvecan:

Spojler

D. Barjaktarevic, Slovo j u Srbiji pre Vuka, Nas jezik, XII, 1962.


7. Milos Milojevic je pronasao neke stare spise (Istorija crkvenska) u biblioteci Pecke patrijarsije i medju prvima ukazao na to da se "j" koristi u srpskom rukopisima u 18. vijeku. Јконе, јночество, тајно, маја, itd. Dodatno istrazivanje: A. Mladenovic, "Znak j u perspektivi predvukovskog cirilickog pravopisa", GFFNS, VII, 1962-1963 (biljeska pod br. 1).

Pogledati 5. i 7. stranicu na Archive.org. ("Oбщи листъ", Гласник Српског научног друштва, XXXV, 1872)



8. Zanimljivi primjeri 'dugackog j' opet iz Hopova od Tihomira Ostojica (Preporodjaj nase knjizevnosti, Letopis Matice srpske, Knj. 187 (sv.3), 1896, str. 152, nap. 2).

Spojler

9. Primjeri upotrebe "j" kod Jovana Rajica i slag na tortu... U ovom radu ima oko desetak faksimila ali nisam sve skenirao...

.

.

.

.

"Sukob vodjen na pogresnom terenu, zasnovan na nepoznavanju situacije u dotadasnjoj cirilici."

Ovdje mozete pogledati primjere, kako je Rusija pokatolicena i odlomak rukopisa Jovana Rajica ("Sobranie")...

Spojler

 

[ccaterpillar]

Ова слика ми није јасна, слово т на њој је са цртом горе, као и п, а то је Вук увео, у предвуковској ћирилици су се п и т писали као n и m...

Овде исто, ако је ово књига писана по Вуковом правопису ,ипак је писац могао да целу реч напише онак окако је у оригиналу, овако је конфузно...

Одавде је све јасно, ј се јавља као графијска варијанта за ї, а не као печаћена, што ће рећи неки писци књига су у рукопису завртали налево грчку јоту, и писали са једном тачком, па је уместо їощъ, како је било у печаћеним књигама, у рукопису стајало јощъ.
То је само рукописна варијанта, Tandoori, знам људе који латиничко з у рукопису пишу као ћириличко, заврћу налево уместо надесно, јер је тако лакше наставити са писањем следећг слова, као што се и латиничко ф у курзиву код неких заврће налево...

 

[Tandoori Masala]

Spojler

Ова слика ми није јасна, слово т на њој је са цртом горе, као и п, а то је Вук увео, у предвуковској ћирилици су се п и т писали као n и m...

Spojler

Овде исто, ако је ово књига писана по Вуковом правопису ,ипак је писац могао да целу реч напише онак окако је у оригиналу, овако је конфузно...

Razumljivo, zato sto nisam postavio sve faksimile... evo skenirao sam maloprije dvije stranice pa mozes da pogledas. Ovo je sve sto je Mladenovic uvrstio po pitanju glasa "t", sto tebe zanima trenutno, a mozemo opet pogledati i "j"...

Spojler

Spojler

Zasto nije napisao sve te gore rijeci u originalu ili makar stavio originalni tekst u zagrade, to ne znam...

 

[Mrkalj]

Ovdje mozete pogledati primjere, kako je Rusija pokatolicena i odlomak rukopisa Jovana Rajica ("Sobranie")...

O, Eremito, Katerpilaru - i Rusi govore "hrvatski jezik".

 

[Bastiani]

[
Někima trěba Dobrica Ćosić da im nakon 100 godina kaže da su srpski vojskovođe (Karađorđevići inkluziv) u Prvom sv. ratu bili idioti.

Mrkalj, ovo za jezik, što se kaže, svaka ti je ka Njegošu. Ali mani se Dobrice Ćosića, čovek je politički diletant i opasna štetočina.

 

[ccaterpillar]

O, Eremito, Katerpilaru - i Rusi govore "hrvatski jezik".

A то горе је хрватски абецедни састав?

 

[Mrkalj]

Mrkalj, ovo za jezik, što se kaže, svaka ti je ka Njegošu. Ali mani se Dobrice Ćosića, čovek je politički diletant i opasna štetočina.

Hvala ti, Bastiani. Nisi shvatio ironiju - Dobrici Ćosiću, "srpskoj majci", trebalo je 100 godina to da shvati. To su čitave istoijske epohe, tako da, dok mi shvatimo šta je bilo pre 100 godina, to više nema toliki značaj jer nova epoha uveliko traje. Ipak, treba shvatiti svu pogubnost svakog guranja srpskog naroda u ratove kroz istoriju.To su sve posledice konstantne dearitokratizacije, tj. dekapitacije srpskog društva (vidi Krestićev tekst od pre 11 godina). Nesreća je u tome što se plemeniti geni mogu ipak iskoreniti.

 

[Bastiani]

Ne znam gde na drugom mestu da se požalim pa ću evo ovde. Moderatori zaključavaju teme naprasno i bez vidljivog razloga. Tema o Dobrici Ćosiću je oživljena posl 15 meseci, a tri sata su bil dovoljna moderatoru da zaključi da to nije opravdano i da je zatvori.

To se ne dešava prvi put. Jednom sam na temi Vlasi postavio pitanje diskutantu (držim da nije bilo glupo), a moderatori su zatvorili temu posle dva sata, pre nego što je ovaj stigao da odgovori. Pa mi čovek odgovarao na PP.

I uopšte, ne znam otkud ta potreba da se teme zatvaraju ako niko nije vređan ili ako diskusija nije oftopik ili totalno glupa.