dakica
Ističe se
- Poruka
- 2.605
Pisem nemacki, ja zivim u becu.
Kакве то везе има? Знам једног муслимана који живи у Истанбулу и на Интернету српски језик пише са ћириличким писмом.
Небитно је, али бих још додао да се национално изјашњава као Србин.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Pisem nemacki, ja zivim u becu.
Српски може да пише и српском латиницом, а како ће писати, није ни битно јер се и писање општом латиницом без националних слова све разуме и сасвим је довољно за форум.
Зар је лоше држати до себе, и до прописа, правописа, граматике. Зар је увежбавање српске ћирилице и распореда тастера на српском, коришћење свог писма у новим технологијама нешто сувишно?Друго, убацивање и осталих националних слова, а нарочито ћирилице, захтева и читав низ додатних прецизности за писање... савршеније познавање правописа, граматике, употребе малог и великог слова, а овде се ради о интелигентном саговорнику који језиком не барата толико савршено и коме би такво "пицањење" постова појело и превише времена. За форум, нешто сасвим непотребно.
Ако мислиш на ону књигу, на њој пише да је штампана 1907., а даје примере да су неки појединци понегде писали јоту...
Грешиш, Захарије Орфелин је стандардизовао гражданку за Србе и Румуне, по угледу да реформу ћирилице коју је у Русији провео Петар Велики, ако будем нашао то на нету поставићу.
Таблица коју сам дао је таблица старословенске ћирилице, пре него што се развила српска редакција, која је користила ђерв, који је постојао још у глагољици.
Не видим велику разлику ни данас, и данас 150 год после тог "просветитеља" и "генија" Срби немају један стандард, чак је и горе, екавица, ијекавица, ћирилица, гајевица, ћелава гајевица...
"Слово Ѣ постоји у српском писму пре и после реформе азбуке, после реформе азбуке постоји у црквенословенским текстовима" ?!?!?!?!?
Па Вук није реформисао црквенословенску азбуку и језик, ваљда причамо о српском језику. Колико ја знам, слово ѣ данас не постоји ни у једној ћирилици, па ни у српској, нпр. Бугари су га избацили 1945.
Зар је лоше држати до себе, и до прописа, правописа, граматике. Зар је увежбавање српске ћирилице и распореда тастера на српском, коришћење свог писма у новим технологијама нешто сувишно?
Zašto (ponovo!) postoji tendencija osipanja srpskog nacionalnog korpusa kao kolateralna šteta sebičnih, čisto materijalnih interesa pojedinih crkvenih krugova?
Zilotski tajkuni protiv srpskog nacionalnog interesa ili latinično onepismenjavanje nacije
Само Мирослављево јеванђеље вреди више од свих тих латиничких књига које ти имаш на уму за последњих 100 година....naměrno prěskačući činjenicu da su Srbi na toj latinici u poslědnjih 100 godina napisali više nego na ćirilici u prěthodnih 900 godina.
Само Мирослављево јеванђеље вреди више од свих тих латиничких књига које ти имаш на уму за последњих 100 година.

Jasno je da ja ovaj novi talas militantnog vaninstitucionalnog protěrivanja latinice iz javnog života uzrokovan prěviranjima unatar Srpske pravoslavne crkve nakon smrti patrijarha Pavla.
Па где је ту онда стандард? Где је азбука са јотом пре Вука, мислим оно, поређана слова азбуке...Па о појединцима који су понегде писали се и говори.
Па не знам, дефиниши ми шта је то општи стандард? Који је то још стандард постојао за српски језик осим тог стандарда у то време? Тим стандардом је написан горски вијенац на пример, поставићу линк, тај облик ћириличких слова, који је Орфелин преузео од Русије Петра Великог се и данас користи...То је стандард Захарија Орфелина, а не општи стандард. Говорим о непостојању општег стандарда у данашњем смислу, а не о непостојању никаквих стандарда. Обрати пажњу на смисао написаног, немој се затрчавати да одмах одговораш макар шта.
То што ти не видиш разлику не значи да је нема, него да не разумеш принцип на којем она почива. Тачније, улећеш да одговориш на цитат о стандарду, а није ти ни јасно о чему се заправо ради, него одмах удариш једно "Није!" и оплетеш на своју хиљаду пута поновљену причу о гајевици, ћелавој гајевици и осталим глупостима о којима си једино рад да разговараш. Тачније, да их непрестано понављаш.
Какав је то стандард да постоје три стандардна наречја? Да се по начину писања може провалити ко је из ког села. Ако си написао девојка, велика је вероватноћа да си из Србије. Ако си написао дјевојка, из Босне си, ако си написао ђевојка, или си из Црне Горе или из Херцеговине. И сва три начина писања су по стандарду. Има ли још који језик такве стандарде?Па Вук није ни реформисао српски језик, већ га је стандардизовао, ако ћемо већ да терамо у ситна цревца.
Па ми уопште не бисмо ни причали о Вуковом предлогу да је то остао сам предлог. Управо се о томе и ради, да је Вуково решење прихваћено, 12.03.1868.Наравно да постоји и након Вуковог предлога азбуке, јер он није одмах био усвојен и прописан као обавезан за све. А црквенословенски и јесте српски језик, а његова азбука српска, само што није реч о стандардном и службеном српском језику, већ црквеном и историјском. Опет, размисли мало пре него што одговорш макар шта и "побијаш" нешто што нисам ни рекао, већ си ти погрешно разумео. Или ниси разумео уопште.
Искрено речено, ја сам се био надовезао на Дакицу, и понудио помоћ Константину, ако му је потребан кодни распоред, а иначе мислим да нама латиница на форумима треба да буде последња брига. Постављао сам документа о мојој борби да се испоштује Устав и закон, и да се не крши моје право да користим своје писмо, тј, да ми име у пасошу буде уписано и ћирилицом...Лоше је изигравати језичког нацисту и саветовати људе како и на који начин да пишу, нарочито на једном неформалном месту као што је ово. То је непристојно и некултурно, нарочито што имплицитно сугеришеш да они који пишу ћирилицом и пицајзле су око текстуалне форме имају већу и одговорнију националну свест од оних који то не чине, а то је бесмислица. Тачније, увредљива бесмислица.
Знам да нисам Костантинов адвокат, али сам овде морао да одреагујем.
Něki hoće latinicu da izruče Hrvatima, a Hrvati su na naše ćirilično naslěđe već podebelo spustili šapu... Upravo zahvaljujući našim duducima koji misle da něšto znaju i onima koji znaju a ništa ne rade iako dobijaju plate da rade...
Чему служе два писма у једном језику?Nije pitanje da li Hrvati aktivno koriste ćirilicu u javnom životu, već je problem što new-wave Ćirilovi skauti hazarderski ponavljaju da je latinica hrvatsko pismo u želji da je eliminišu iz srpskog života.
Još jednom, protěrivanje latinice iz javnog života u Srbiji jednostavno je glup potez u gotovo svim implikacijama sem jedne, a ta je vezana za tokove novca koji idu na ruku izvěsnim krugovima unutar SPC i njihovim političkim eksponenatima. Prava je běda da su na ovu lažnu, sebičnu i nacionalno opterećujuću ideju nasěli něki omladinci zadojeni prěko izvěsnih političkih organizacija.
Ovi new-wave Ćirilovi skauti su se baš upetljali u kučine. Samo potpuno sluđen i pogubljen neinformisani Srbin može da se zalaže za izgon srpske latinice, jednog od dvaju srpskih pisama. Danas Hrvatima isporučuju latinicu, a sutra će ćirilicu Hrvati sami da uzmu kao što su prě 160-ak godina uzeli srpski jezik... I smějaće im se Hrvati kada im zaludno budu ponavljali da je Miroslavljevo Jevanđelje srpsko...
Něki hoće latinicu da izruče Hrvatima, a Hrvati su na naše ćirilično naslěđe već podebelo spustili šapu... Upravo zahvaljujući našim duducima koji misle da něšto znaju i onima koji znaju a ništa ne rade iako dobijaju plate da rade...
Hrvati tvrde da je ćirilica hrvatsko pismo. To uče u školi, to pišu u radovima i knjigama, to je stav Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje i Staroslavenskog instituta i još někih instututa, da ne nabrajam, pa i stav HAZU.
Još jednom, protěrivanje latinice iz javnog života u Srbiji jednostavno je glup potez u gotovo svim implikacijama sem jedne, a ta je vezana za tokove novca koji idu na ruku izvěsnim krugovima unutar SPC i njihovim političkim eksponenatima. Prava je běda da su na ovu lažnu, sebičnu i nacionalno opterećujuću ideju nasěli něki omladinci zadojeni prěko izvěsnih političkih organizacija.
Хрвати су народ од којег треба учити. (Ми, такође, и од Албанаца треба да учимо.) Они су на добром путу да нас културно покраду.
Ћирилицу сматрају хрватским писмом без обзира што Правопис хрватског језика прописује да се данас може једино правилно писати са Гајевом латиницом.
+++
Да изнесем пар опсервација:
1) Латиница је српско писмо исто као што је арабица српско писмо.
2) Не навођењем црквенословенске ћирилице у Правопису српског језика не значи да смо се одрекли култуне баштине исписане на том писму као што се не навођењем дубровачке латинице нисмо одрекли ни српске дубровачке књижевности.



Kosta, ne znam ko su jerovci a ko jotovci...
Latinicno "j" se koristi kod Srba i prije Vuka, bilo to u crkvenom ili gradjanskom miljeu, u drugoj polovici 18. i pocetkom 19. stoljeca. Slovo "j" su upotrebljavali kaludjeri manastira Hopovo. Iguman Todor Milutinovic pisao je 1755. godine: jа, јако, јакошнои, јавно, јадном, јасти, објавити, a jeromonah Vasilije (1758): противленје, dok su ostali pisali: којои, јошт, јеромонах, itd.
Primjere imas kod Tihomira Ostojica (Dositej Obradovic u Hopovu, 1907) na 17, 236, 403, 417, 412-414. strani. Pogledaj ovdje.
U knjigohranilnici srpske pravoslavne crkve Sv. Trojice postoji "Cirkularni protokol Par. novogradiske" gdje se nalaze prepisi raznih cirkulara svjetovnih i crkvenih iz 18. i 19. vijeka. Tamo se masovno koristi latinska jota u sklopu "nj". Назначенје, соизволенја, благоутробное мненје, бракосочетанје, itd. Ima oko tridesetak i vise primjera.
Drugi dokument je prepis jednog cirkulara pakrackog episkopa Kirila Zivkovica od 6. februara 1806. godine (поученје i jos par primjera).
U ovom slucaju, koristeno je "j" iz latinice za nj, a ponegdje je ugurano silom, znaci tehnoloski visak.
U Karadjordjevom "Delovodnom Protokolu" za 1812. godinu, "j" koristi njegov pisar Stojan Nenadovic (Бојя, Бојом, Бојю, itd.).
Povodom upotrebe "j" Isidor Stojanovic je zapisao: "Dakle i pre prozelitizma, koji se zbog "j" potvara na neke nase spisatelje, pisali su ovo slovo u Srbiji, naravno zbog toga sto priroda stvari iste. Iz ovog uzroka, morali su ga i Grci i Jevreji uzeti od Finikinjana, a od Grka primise ga i ostali evropski narodi, davsi mu samo drugi kroj. No veca cast srbski (spisatelja), koji pisu kirilskim slovima... nece da ga primi i zbog toga dve sluzbe bez nevolje mora da trazi od slova "i"..." (Delovodni protokol, 1848).
Znaci, slovo "j" je postojalo kod Srba prije Vuka ali kao pojedinacno slovo u sastavu cirilice i niko nije mario za to, doduse... Nepovjerenje dolazi tek s Vukom i njegovim bojfrendom...
Musicki je nekad znao zapjevati nakon par casica: "Slovcetom j-ot, ne soblazni se! Staro je ime jevrejsko, mili brate, to!"
Na kraju je i on odustao kad je vidio da smo se totalno pokatolici...
![]()
Српски језик и правопис пре Вука нису познавали слово ј, то што се понекад некоме омакла латинска уместо грчке јоте само значи да је он одступао од правописних правила, а у то време су и правила била лабавија ,није било уједначених стандарда и правописних правила у смислу у ком их данас имамо.
На пример, то што Мркаљ (форумаш) данас у писанијима користи слово ě не значи да тог слова има у српском језику, већ да он одступа од правописних правила.
Ово су слова старе ћирилице, која су била део опште писмености на ћирилици:
![]()
А иначе, Вуков правопис, а и јота са њим, су озваничени у Србији тек 1868.
Ево једна страница "новина сербских", штампана старим правописом:
![]()


![]()
Ова слика ми није јасна, слово т на њој је са цртом горе, као и п, а то је Вук увео, у предвуковској ћирилици су се п и т писали као n и m...
![]()
Овде исто, ако је ово књига писана по Вуковом правопису ,ипак је писац могао да целу реч напише онак окако је у оригиналу, овако је конфузно...

Ovdje mozete pogledati primjere, kako je Rusija pokatolicena i odlomak rukopisa Jovana Rajica ("Sobranie")...
![]()
![]()

[
Někima trěba Dobrica Ćosić da im nakon 100 godina kaže da su srpski vojskovođe (Karađorđevići inkluziv) u Prvom sv. ratu bili idioti.
O, Eremito, Katerpilaru - i Rusi govore "hrvatski jezik".
Mrkalj, ovo za jezik, što se kaže, svaka ti je ka Njegošu. Ali mani se Dobrice Ćosića, čovek je politički diletant i opasna štetočina.