Upravo tu leži suština opstanka ovakvih vlasti, u moći manipulacije i kontroli narativa. Kroz poslušne medije se godinama podgrevaju isti mitovi iz prošlosti: da nas zapad mrzi, da nas svi žele uništiti, da moramo da ostanemo zatvoreni i izolovani kako bismo "sačuvali sebe". Umesto da narod gleda napred, stalno ga vraćaju u rovove prošlih ratova i strahova.
Takva propaganda ima dvostruki efekat. Jedan deo ljudi iskreno poveruje, jer ne zna ništa drugo osim onoga što mu se servira ili jer nema pristup nezavisnim informacijama. To su oni koji su prepušteni medijskom mraku i kojima je svakodnevno usađivan osećaj da su "opkoljena tvrđava". Drugi deo "veruje" iz čistog interesa. To su oni kojima ovakav sistem omogućava da žive od veze, kombinacija, partijskog zapošljavanja i nameštenih tendera. U realnom, uređenom društvu takvi ljudi ne bi imali nikakvu ulogu niti bi mogli da opstanu, ali u izokrenutom poretku oni su stub režima.
Posebno je sumanuto i zlo kada lider jedne zemlje otvoreno napada studente, mlade i obrazovane ljude, ono najdragocenije što jedna država ima. Time šalje jasnu poruku: misleći ljudi nisu potrebni jer postavljaju pitanja i traže odgovornost. Lakše je vladati kada mladi ili odlaze ili ćute, a zemlja ostaje bez potencijala da se razvija. To razotkriva pravu prirodu ovog režima, da cilj nije jačanje države, već njeno trajno držanje u stanju zavisnosti, bez kapaciteta da samostalno stoji na nogama.
Naš strateški kurs, očigledno, nije da budemo moderna i suverena država, već resursna kolonija za strane interese, sa poslušnom radnom snagom, bez previše obrazovanja, i bez dovoljno slobodnih umova koji bi mogli da promene sistem. A dok god se održava kombinacija naivnih i sendvičara, ova iluzija "odbrane nacije" može da traje unedogled, dok nam budućnost nepovratno odlazi.
