VOLJA - Otkrovenje jednog cuda

kreptoman:
Prostije, ti se trudeći da otkineš sve atribute iskustvenog nečemu što doživljavaš u iskustvu - dovodiš sebe do toga da kreneš da lupetaš gluposti tipa da transcendentno u sebi ne može sadržati bilo kakvu dinamiku, odnosno promenu jer je dinamika u iskustvu - zatim praviš paralelu između vaniskustvenog i iskustvenog gde je drugo paralelno prvom pri čemu si primoran da prvo i dalje ostaviš kao prazan pojam jer bi upao u protivrečnost kada bi ga označio bilo čime što srećeš u iskustvu (a ovako misliš da ne upadaš, a problem ostaje očigledan).
Kliknite za proširenje...

Sadrzi dinamiku a ne ono sto ti smatras da dinamika jeste...zbir nepomicnosti i slike koje se smenjuju.
 
kreptoman:
Ti mi reci šta ja smatram da je dinamika.
Prejadni ste, čitam temu od pre 5,6 godina i ove teme sad na kojima vi drvite i to je nebo i zemlja na šta je spao pdf.
Kliknite za proširenje...

Smatras upravo to zamisljene slike koje redjas jednu do druge (i onda kazes to je ono sto imate u iskustvu) potpuno nesvestan da u toj tvojoj "kontemplaciji" vreme nisi ni dodirnuo, iz istog razloga ne mozes da shvatis ni volju pa ni inteligibilnu slobodu ali zato se usudjujes da pricas kako je volja vera i da je Sopenhauer gradio filosofiju na nekoj nebulozi.....kretanja nema nigde u tom "spoljnom" svetu vec je samo kretanje cista transcendencija...sadasnjost ali koja je nesaznajna, koja nema veze sa proslim, sadasnjim i buducim. Shvatas li razliku izmedju boldovanog?
 
Evo nekoliko citata iz knjige američkog medijuma Džejn Roberts pod naslovom „Setov materijal“ u kojima je opisano kako je VOLJA (ŽELJA) uzrokovala nastanak svemira.

Set je osoba iz „viših“ sfera postojanja koja komunicira sa Džejn. U vezi sa silom nezadovoljstva/zla, koja se u svesti svemira pojavila na kraju faze njegovog mirovanja i odmaranja, neposredno pre početka njegovog pokretanja i razvoja i uzrokovala to pokretanje i razvoj, Set kaže sledeće:

1. „Međutim, zvučaće kontradiktorno: Postoji nepostojanje. To je stanje koje nije sastavljeno od ništavnosti, nego je stanje u kojem su mogućnosti poznate i unapred predviđene, ali nisu izražene. Nejasno kroz ono što bi ti nazvao istorijom, jako davno, postojalo je takvo stanje. To je bilo stanje agonije, u kojem su sposobnosti kreativnosti i egzistencije bile poznate, međutim, nisu bili poznati načini na koje bi se one izrazile“.

2. „Sve što postoji ima memoriju tog stanja i ona je u funkciji konstantne pokretne sile u odnosu na oživljenu kreativnost. Svaka ličnost, kao deo svega što postoji, ima zbog toga, takođe, memoriju o tom stanju“.

3. „Ipak, sama agonija se koristila kao sredstvo i sama agonija služila je kao pokretna sila, dovoljno jaka da je sve što postoji pokrenulo unutar samoga sebe sredstva postojanja“.

4. „Zamisli, da si posedovao unutar samoga sebe znanje svih svetskih majstorskih dela iz skulpture i umetnosti i da su ona pulsirala kao realnost unutar tebe, ali da nisi imao fizičku aparaturu niti znanje na osnovu kojeg bi ih izrazio i da si zbog toga trpeo bol u želji da ih izraziš.“

5. „Žudnja, želja i iščekivanje upravljaju svim akcijama i baza su za sve realnosti. Zbog toga su unutar svega što postoji žudnja, želja i iščekivanje egzistirali pre svih drugih realnosti. Zatim su snaga i vitalnost ovih želja i iščekivanja postali tako jaki da su naterali sve što postoji da nađe sredstva da ih izrazi“.

Na ove citate mi sada možemo da dodamo teoriju o „velikom prasku“ i da izvedemo zaključak da je ta velika „žudnja“ i „želja“ svesti svemira sa značenjem zla, ili, kako Set kaže, sa značenjem „agonije“, koja je prethodila današnjem svemiru, bila uzrokom prenapregnuća svesti svemira i njenog rasprsnuća u vidu „velikog praska“. Kao i uzrokom njenog daljeg razvoja, tj. uzrokom razvoja kretanja i delovanja svih njenih delova i čestica, koje mi danas zovemo imenima „život“ i „svemir“.
 
Poslednja izmena:
Ljubo2:
Evo nekoliko citata iz knjige američkog medijuma Džejn Roberts pod naslovom „Setov materijal“ u kojima je opisano kako je VOLJA (ŽELJA) uzrokovala nastanak svemira.

Set je osoba iz „viših“ sfera postojanja koja komunicira sa Džejn. U vezi sa silom nezadovoljstva/zla, koja se u svesti svemira pojavila na kraju faze njegovog mirovanja i odmaranja, neposredno pre početka njegovog pokretanja i razvoja i uzrokovala to pokretanje i razvoj, Set kaže sledeće:

1. „Međutim, zvučaće kontradiktorno: Postoji nepostojanje. To je stanje koje nije sastavljeno od ništavnosti, nego je stanje u kojem su mogućnosti poznate i unapred predviđene, ali nisu izražene. Nejasno kroz ono što bi ti nazvao istorijom, jako davno, postojalo je takvo stanje. To je bilo stanje agonije, u kojem su sposobnosti kreativnosti i egzistencije bile poznate, međutim, nisu bili poznati načini na koje bi se one izrazile“.

2. „Sve što postoji ima memoriju tog stanja i ona je u funkciji konstantne pokretne sile u odnosu na oživljenu kreativnost. Svaka ličnost, kao deo svega što postoji, ima zbog toga, takođe, memoriju o tom stanju“.

3. „Ipak, sama agonija se koristila kao sredstvo i sama agonija služila je kao pokretna sila, dovoljno jaka da je sve što postoji pokrenulo unutar samoga sebe sredstva postojanja“.

4. „Zamisli, da si posedovao unutar samoga sebe znanje svih svetskih majstorskih dela iz skulpture i umetnosti i da su ona pulsirala kao realnost unutar tebe, ali da nisi imao fizičku aparaturu niti znanje na osnovu kojeg bi ih izrazio i da si zbog toga trpeo bol u želji da ih izraziš.“

5. „Žudnja, želja i iščekivanje upravljaju svim akcijama i baza su za sve realnosti. Zbog toga su unutar svega što postoji žudnja, želja i iščekivanje egzistirali pre svih drugih realnosti. Zatim su snaga i vitalnost ovih želja i iščekivanja postali tako jaki da su naterali sve što postoji da nađe sredstva da ih izrazi“.

Na ove citate mi sada možemo da dodamo teoriju o „velikom prasku“ i da izvedemo zaključak da je ta velika „žudnja“ i „želja“ svesti svemira sa značenjem zla, ili, kako Set kaže, sa značenjem „agonije“, koja je prethodila današnjem svemiru, bila uzrokom prenapregnuća svesti svemira i njenog rasprsnuća u vidu „velikog praska“. Kao i uzrokom njenog daljeg razvoja, tj. uzrokom razvoja kretanja i delovanja svih njenih delova i čestica, koje mi danas zovemo imenima „život“ i „svemir“.
Kliknite za proširenje...

O da vrlo dobro mi je poznato stanje agonije...To je stanje u kome se nadjemo kad ne uspemo kreativno da se izrazimo i ono je od uvek deo nas...Agoniju je u to davno vreme (nas kao Bica)stvaralo nepostojanje Duha na nacin kojim se on danas iskazuje...Agonija sama po sebi predstavlja bol kao neopisivu prazninu u nama koja vapi da nas prozdere koliko je jaka-bar sam je ja takvom osetio..Zato je u neku ruku i veoma cudno da ono sto nas je ranije cinilo da se osecamo prazno da se tako izrazim je sada nasa glavna pokretacka sila ali to je ustvari zbog toga jer mi ne zelimo da se vratimo u to stanje -agonije...
5. „Žudnja, želja i iščekivanje upravljaju svim akcijama i baza su za sve realnosti. Zbog toga su unutar svega što postoji žudnja, želja i iščekivanje egzistirali pre svih drugih realnosti. Zatim su snaga i vitalnost ovih želja i iščekivanja postali tako jaki da su naterali sve što postoji da nađe sredstva da ih izrazi“.
Kliknite za proširenje...
Sa ovim se u potpunosti slazem :)
Ono sto smo mi kao Bice ucinili je prakticno to da smo pukli sami u sebi kao privid u naj sitnije delice sebe a da se nismo nigde ni pokrenuli kao sto rekoh to je samo privid...Medjutim taj privid je stvorio Duh nas i on je njegovo zacece na nacin na koji se on danas iskazuje ,pa smo mi poceli kreativno da se izrazavamo kroz njega sa agonijom kao vodiljom-odnosno da izadjemo iz nje...Tako smo stvorili vreme i prostor isto kao privid u sebi i van nas.
Agonija nije zlo cak naprotiv,ali iz nje se radja zlo kao posledica...
Ali ono dobro sto je nastalo iz tog pucanja nas je da se stvorio nekakav red u tom haosu koji smo ranije dozivljavali...I mi smo tada prakticno bili sami kao jedno Bice kao sto smo i sada ali se delimo i dajemo sebe kroz druge i kroz sve sto jesmo nasim najvecim blagom koje posedujemo -Duhom Svetim-Sada imamo svoje telo jeste da je privid ali ga imamo i njime se krecemo kroz ovu nasu prividnu realnost...Telo je nas Sin,Um je nas Otac a Sveti Duh je sve ono sto mi jesmo nasa jedina istina i nase najvece blago koje nas izvlaci iz agonije :)
 
Evo nekoliko citata iz knjige američkog medijuma Džejn Roberts pod naslovom „Setov materijal“ u kojima je opisano kako je VOLJA (ŽELJA) uzrokovala nastanak svemira
Kliknite za proširenje...
Ali to je samo dokaz da je i pre toga Bice postojalo -jeste da se nalazilo u agoniji a to znaci da je i tada postojao svemir(sto samo Bice i jeste) samo ne na ovaj nacin vec sve sve odvijalo u bezvremenom i bezprostornom kao mogucnosti koje su tezile da se izraze znaci nije bilo ni proslosti ni buducnosti samo sadasnjost u kojoj su sadrzane i proslost i buducnos...St je u neku ruku i smesno jer to i sada jos uvek postoji u nama na isti nacin odnosno to je nasa zabluda i nas zacarani krug :)Mi samo mislimo da smo izasli iz agonije medjutim mi smo u jos vecoj agoniji nego ikada pre ali ono sto smo ucinili je da smo agoniju i bol koji nam je ona stvarala upotrebili na taj nacin da skrenemo nasu paznju sa nje srozavajuci sebe kao Bice koje jesmo u takve zablude o nama samima da se mi gubimo u svemu tome sto jesmo,gubimo se to jest opovrgavamo sebe i svoje postojanje-postojanje nase svesti kao Jednog u to ludilo koje nas okruzuje i koje projektujemo-eto to ti je nas svemir :)
 
да није агонија мало ретардирана реч за стањео коме говорите - стање стваралачког напрегнућа, набоја креативног либида, пре манифестације физичког космоса

мислим, агонија...
што не еуфорија?
 
Nasdaq:
да није агонија мало ретардирана реч за стањео коме говорите - стање стваралачког напрегнућа, набоја креативног либида, пре манифестације физичког космоса

мислим, агонија...
што не еуфорија?
Kliknite za proširenje...

A ne prava rec je agonija tako sam se ja osecao kada sam bio bez duse bukvalno.Recimo ovako- samo bi se skupio u pozu fetusa na krevetu lezeci i osecao bi nevidjenu bol u sebi koja je vise licila na neku ogromnu prazninu u meni koja me prozdire...Znaci nisam mogao kreativno da se izrazim nikako...A euforija nastaje nakon toga -nakon kreacije necega...Ne moze ni stanje stvaralnckog napregnuca kada nije stvaralastvo ni postojalo Jednostavno Jesmo i to je sve, tako da je Bicu bilo sudjeno da pukne u sebi i van sebe od nagomilavanja agonije u sebi kao praznine koja nas prozdire...I sta smo mi ucinili ustvari? Pa postali smo jedno sa tom prazninom koja nas je prozdirala-postali smo svetlost u njenoj tami i time smo zakoracili u sadasnje stanje Bica-sebe koje nazivamo svemirom koji je prividno van nas ali je u nama...Tako je nastala kreacija i ushicenje koje ona nosi...
 
termini kao volja i čudo već u naslovu, obećavaju mnogo meta za ismijavanje.
amor.gif

bog, volja, ili duša, ili neka magla, ili tako nešto kao samostojeća neovisna konstanta je puka budalaština.
bi bilo da je (mi i) sve postojeće, osim te imaginarne veličine - ili kako bi to uopće trebalo nazvati? -
rezultat dosade takve - evo opet - ......reći ću izmišljotine.
a dosada je, mišljenja sam, simptom nekakvog nedostatka.
 
Da li bi ona analogija sa drvetom dgovarala i ovoj slici:

newtons-rainbow.png


Gde bi bela svetlost bila volja, prizma- intelekt, a dugine boje svet pojava/ predstave?
Kliknite za proširenje...

Није лоша алегорија.

Само размишљајући о вољи као ствари по себи морају се имати на уму ове Шопенхаурове речи. Тј. да је оно што налазимо у самосвести као вољу блиско ствари по себи, али само то. Није дефинитивно откровење исте.

"Ne treba, međutim, zanemariti činjenicu, ja sam je uvek imao u vidu, da ni unutrašnje opažanje, koje mi imamo o svojoj sopstvenoj volji, još nikako ne daje potpuno i adekvatno saznanje stvari po sebi. To bi bio slučaj kada bi to opažanje bilo sasvim neposredno. Ali pošto se ono izvodi tako što volja, otelotvorujući se, stvara sebi i intelekt (radi svojih odnosa sa spoljašnjim svetom) i intelektom sebe u samosvesti (nužnoj suprotnosti spoljašnjem svetu) saznaje kao volju, onda to saznanje stvari po sebi nije potpuno adekvatno. Pre svega, to saznanje je povezano s formom predstave; ono je opažanje i, kao takvo, deli se na subjekt i objekt. Jer, ni u samosvesti ja nije sasvim jednostavno, već se sastoji od saznavaoca (intelekta) i saznatog (volje); intelekt ne biva saznat, a volja ne saznaje, iako se oboje stiču u svest jednog ja. Ali upravo zato to ja nije sa sobom sasvim p r i s n o, nije, tako reći, prozirno, već je neprozirno i stoga samom sebi ostaje zagonetka. Dakle, i u unutrašnjem saznanju još uvek postoji razlika između bivstvovanja-po-sebi njegovog objekta i opažanja tog objekta u saznavalačkom subjektu. Međutim, unutrašnje saznanje je oslobođeno od dveju formi koje pripadaju spoljašnjem saznanju, oslobođeno je, naime, od forme prostora i od forme kauzalitetakoja posreduje u svakom čulnom opažanju. S druge strane, ostaje još forma vremena, kao i forma bivanja saznatim i saznavanja uopšte. Dakle, u tom unutrašnjem saznanju stvar po sebi je, istina, u velikoj meri zbacila svoje velove, ali još se ne pojavljuje sasvim gola. Usled forme vremena koja joj je još svojstvena, svako svoju volju saznaje samo u njenim sukcesivnim pojedinačnim činovima, a ne kao celinu po sebi. Zato niko ne poznaje svoj karakter a priori, već ga upoznaje tek putem iskustva i uvek nepotpuno. Pa ipak, opažanje u kojem saznajemo pokrete i činove sopstvene volje mnogo je neposrednije od svakog drugog opažanja. Ono je tačka gde se stvar po sebi pojavljuje najneposrednije i gde je saznavalački subjekt osvetljava iz najveće blizine; zato je taj tako prisno saznat događaj jedino i podesan da se njime tumači svaki drugi događaj."

Sopenhauer


Imam dva pitanja vezana za taj citat:


1) Da li se intelekt u ovom citatu izjednacava sa subjektom? Jer je subjekat ono sto sve saznaje a ni od cega nije saznato. To je zakljucak koji se sa sigurnoscu moze izvesti na osnovu ovog citata jer je intelekt opisan kao "saznavaoc" koji "ne biva saznat".

Ono sto mi stvara problem je to sto ponekad na forumu napises da je intelekt = "hteti saznati" pa ga na taj nacin svodis na volju, volju koja saznaje. U tom slucaju takav intelekt bi bio podlozan saznanju te ne bi bio subjekat! U tom slucaju subjekat posmatra "hteti saznati".
Dakle sasvim suprotno od ovog citata intelekt se kao "hteti saznati" javlja na strani objekta koji je u korelaciji sa subjektom koji ga saznaje kao "hteti saznati".
Da li bi mogao da mi razjasnis tu kontradikciju?
Kliknite za proširenje...

То јесте контрадикција за разум, зато што је то место где се он сусреће са трансцендентним. Воља је као што рекосмо оно најближе ствари по себи. И када у самосвести сазнамо вољу, сaзнајемо је у исто време као објекат али као и субјекат. Јер ја сазнајем да хоћу, али сам и тај који хоће.

Шопенхауер је тај идентитет субјекта сазнања и субјекта хтења назвао "чудо".

Ово је то место из његовог првог дела "О начелу разлога " :

"Identitet subjekta htenja sa subjektom spoznavanja, po kojemu rec JA oba ukljucuje, jeste cvor sveta, a stoga je i neobjasnjiv. Samo su nam odnosi izmedju objekata shvatljivi; ali medju njima mogu dva biti jedan, ukoliko su delovi jednog celog. Ovde naprotiv gde je govor o subjektu, ne vrede vise pravila za spoznavanje objekata, a istinski identitet spoznavajuceg sa onim, sto se spoznalo kao htenje , dakle identitet subjekta sa objektom , neposredno je dat. Ko sebi neobjasnjivost toga identiteta pravo predoci , taj ce ga sa mnom nazvati čudom svoje vrste."
Sopenhauer .

2) Sta je karakter? Objektivizacija individualne volje?
Kliknite za proširenje...

Можемо тако рећи. Постоји интелигибилни и емпиријски карактер. При чему је овај други објективација овог првог.

Интелигиблни каракер је метафизички ентитет. Он се у појави развија као нечији емпиријски карактер.

О томе сам писао овде:

http://forum.krstarica.com/entry.php/17365-Kant-Empirijski-i-inteligibilni-karakter
 
oziman:
Постоји интелигибилни и емпиријски карактер. При чему је овај други објективација овог првог.

Интелигиблни каракер је метафизички ентитет. Он се у појави развија као нечији емпиријски карактер.

]
Kliknite za proširenje...
Još uvek nisi pročitao ništa od Huserla,a izgleda te ni Sartr nije privukao...Možeš da biraš-obojica su mnogo bolje
odgovorila na ovu upitanost o intenciji subjekta...
 
oziman:
Sta je covek nego objektivacija volje. Svaki deo covecjeg tela jeste objektivisana volja. Ako neka zivotinja objektIvno ima organe za varenje, subjektivno ima osecaj gladi. Ako ima reporoduktivne organe, subjektivno ima polni nagon.

Cak sta vise volja je ta koja je oblikovala ziva bica i koja je pokretac evolucije. Volja je ono zbog cega uopste postoji pojam "slucajno". Slucajno u odnosu na sta??? ....u odnosu na volju.

Sta je covek ? Objektivisana volja koja postoji samo u predstavi kao pojava, a VOLJA JE ONO PRIMARNO I NAJBLIZE STVARI PO SEBI.



Jos jedno pitanje za razmisljanje:
podolac01.jpg

Da li govece zeli da zivi i da se brani od predatora zato sto ima rogove ili ima rogove zato sto zeli da zivi i da se brani.?
Kliknite za proširenje...

Meni je strasno zanimljivo kolko si nadmen iako se ne razdvajas od kontradikcija. :)

Tvrdis da ja nije telo i cak se ljutis kad neko kaze da jeste a onda postavljas da isto to telo u sustini jeste ja, jer je telo, jelte objektivisana volja...a volja je ja. Ali ako to tvrdis onda zapravo tvrdis da je materija sve, supstancija sveta. Samo u recima koristis naziv "duh", samo prolrpetas jezikom ali to je sve, u osnovi tvog misljenja je materijalizam. Pa se pitam kako si na onoj temi histerisao zbog materijalizma a sad ga promovises? :)
telo, ja, volja kao nesvesna teznja...gle, sve sama materija i energija, nigde duha..a ubi se ti da ga dokazes. Steta samo sto energija nije duh, ta 2 pojma nikako ne mozemo poistovecivati. :)
Naravno da ces sad poceti da meljes kako je telo samo slika u svesti da bi izbegao kontradikciju poistovecivanja i razdvajanja ja i tela, samo je problem sto tako nesto ne postoji u iskustvu niti moze postojati, jer telo je izvan mene, niti u mom umu niti nesaznajno. :)

Uostalom ono sto ti nazivas voljom je samo prirodna teznja materije koja iskoriscava potencijal u cilju odrzanja, opstanka..ali to nije namera svojstvena ljudskom intelektu. U tvojoj racunici ne postoji slucajnost i namera, vec samo slucajnost.
:)
 
phobos and deimos:
Meni je strasno zanimljivo kolko si nadmen iako se ne razdvajas od kontradikcija. :)

Tvrdis da ja nije telo i cak se ljutis kad neko kaze da jeste a onda postavljas da isto to telo u sustini jeste ja, jer je telo, jelte objektivisana volja...a volja je ja.
Kliknite za proširenje...

Воља није ја, воља није ствар по себи. Она је много ближа истој од предмета појавног света али и даље се ради о појави о нашој представи.

Ne treba, međutim, zanemariti činjenicu, ja sam je uvek imao u vidu, da ni unutrašnje opažanje, koje mi imamo o svojoj sopstvenoj volji, još nikako ne daje potpuno i adekvatno saznanje stvari po sebi. To bi bio slučaj kada bi to opažanje bilo sasvim neposredno. Ali pošto se ono izvodi tako što volja, otelotvorujući se, stvara sebi i intelekt (radi svojih odnosa sa spoljašnjim svetom) i intelektom sebe u samosvesti (nužnoj suprotnosti spoljašnjem svetu) saznaje kao volju, onda to saznanje stvari po sebi nije potpuno adekvatno. Pre svega, to saznanje je povezano s formom predstave; ono je opažanje i, kao takvo, deli se na subjekt i objekt. Jer, ni u samosvesti ja nije sasvim jednostavno, već se sastoji od saznavaoca (intelekta) i saznatog (volje); intelekt ne biva saznat, a volja ne saznaje, iako se oboje stiču u svest jednog ja. Ali upravo zato to ja nije sa sobom sasvim p r i s n o, nije, tako reći, prozirno, već je neprozirno i stoga samom sebi ostaje zagonetka. Dakle, i u unutrašnjem saznanju još uvek postoji razlika između bivstvovanja-po-sebi njegovog objekta i opažanja tog objekta u saznavalačkom subjektu. Međutim, unutrašnje saznanje je oslobođeno od dveju formi koje pripadaju spoljašnjem saznanju, oslobođeno je, naime, od forme prostora i od forme kauzalitetakoja posreduje u svakom čulnom opažanju. S druge strane, ostaje još forma vremena, kao i forma bivanja saznatim i saznavanja uopšte. Dakle, u tom unutrašnjem saznanju stvar po sebi je, istina, u velikoj meri zbacila svoje velove, ali još se ne pojavljuje sasvim gola. Usled forme vremena koja joj je još svojstvena, svako svoju volju saznaje samo u njenim sukcesivnim pojedinačnim činovima, a ne kao celinu po sebi. Zato niko ne poznaje svoj karakter a priori, već ga upoznaje tek putem iskustva i uvek nepotpuno. Pa ipak, opažanje u kojem saznajemo pokrete i činove sopstvene volje mnogo je neposrednije od svakog drugog opažanja. Ono je tačka gde se stvar po sebi pojavljuje najneposrednije i gde je saznavalački subjekt osvetljava iz najveće blizine; zato je taj tako prisno saznat događaj jedino i podesan da se njime tumači svaki drugi događaj.

Шопенхауер
Kliknite za proširenje...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Skafander
Determinizam ili slobodna volja ili balans – u šta verujete?
2 3 4
Odgovora
93
Pregleda
1.131
Truman
Truman

Back
Top