Војводина уживо: Грухоњић добија паре од страних донација

znaci ima nade ima ima, sto bi rekao Vuk D.
Сунце, Ђорђе Вукадиновић је био ЧЛАН друге Србије и Сорошев ПЛАЋЕНИК, буквално и једно и друго. Ја сам само био, њиховим речима, "глупи фиксер", који је имао такве ставове. Наде нема, у мом случају, за Вас и Марију Магдалену не знам.
 
Сунце, Ђорђе Вукадиновић је био ЧЛАН друге Србије и Сорошев ПЛАЋЕНИК, буквално и једно и друго. Ја сам само био, њиховим речима, "глупи фиксер", који је имао такве ставове. Наде нема, у мом случају, за Вас и Марију Магдалену не знам.
u Njuzviku ste imali prilicno dobre tekstove o ulozi Srbije i Srba u ratovima 90ih, ne znam sta vam se posle desilo da onako najednom rusopoludite
 
u Njuzviku ste imali prilicno dobre tekstove o ulozi Srbije i Srba u ratovima 90ih, ne znam sta vam se posle desilo da onako najednom rusopoludite
Иначе, никад био у Русији. На црној листи код Врзића и руских Кркобабићки.
Ја нисам евроазијац. Ја сам афроазијац.
 
Najbogatiji lopovi, kriminalci, i krvopije su uglavnom protivnici evroatlanskih integracija i izvikane patriote.. Kod njih je lova...A vi nasli ovog profesora da etiketirate... :mrgreen: Neki mucenik je izmislio kako ovaj profesor dobija 3000 dolara po tekstu...Pa vi ljudiniste normalni...

Мени и даље није јасно како је вечито прогањани Динко постао професор.
 
лепо сте то рекли. а по њему се либерално посеравају они који верују да је абтилибералан, иако је он, за српске услове, гига либералан. ђинђић на куб. ја га, пак, заливам цевећем јер верујем да је он наша јако добра судбина. да би све друге наше судбине, либералне и антилибералне, имале, по својим мерилима, јако тужан и болан крај.

Мени проблем код нашег председника, без обзира на његову идеолошку агенду (коју као изабран има право да спроводи, каква год била) озбиљно смета што он базу подршке за свој идеолошки пројекат користи најопортунистичкији део нашег друштва.

Сумњам да таква база може да подржава било какву идеологију. Дугорочни резултат може да буде само пропаст друштва, и потпуно обесмишљавање било какве идеологије, и било којих вредности, сем материјалних.
 
Заљубио сам се у Оријент, и онда открио да је то Србија.
Plaky.

Nego, za jednu stvar cu vam sa velikim V uvek biti zahvalan, koliko god da ste odurni, a to je sto ste Rujevicu rekli da je 'tupav kao noc'. Ta izjava je tacnija od Njutnovih zakona.
 
Plaky.

Nego, za jednu stvar cu vam sa velikim V uvek biti zahvalan, koliko god da ste odurni, a to je sto ste Rujevicu rekli da je 'tupav kao noc'. Ta izjava je tacnija od Njutnovih zakona.
Meni Ćirjaković nije oduran. Oduran mi je onaj što je rekao da će da mu lomi prstiće. A ne znam ko je Rujević-:(
 
1712458694830.png




Može li Dinko Gruhonjić da ostane bez posla: Profesor prava Dragor Hiber o mogućem ishodu postupka pred Etičkom komisijom


Može li Dinko Gruhonjić da ostane bez posla: Profesor prava Dragor Hiber o mogućem ishodu postupka pred Etičkom komisijom 1


05.04.2024

Etička komisija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu nema nadležnost da izrekne prestanak radnog odnosa, kaže za Danas Dragor Hiber, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu u penziji, povodom pritužbe koju je deo studenata podneo protiv profesora Dinka Gruhonjića, optužujući ga za navodni govor mržnje.

Prijava protiv Gruhonjića je, podsetimo, vraćena podnosiocima na doradu jer nije potpuna i dat je rok da se to učini.

S druge strane, studenti su najavili da će, ukoliko komisija ne osudi Gruhonjićeve izjave i ne okvalifikuju ih kao govor mržnje, ponovo blokirati fakultet.

Po kom osnovu bi Gruhonjić mogao da odgovara i da li Etički kodeks uopšte reguliše mogućnost da neko bude sankcionisan zbog navodnog govora mržnje. U slučaju Siniše Malog Ustavni sud je kazao da plagiranje ne može da bude osnov za gubitak radnog mesta. Možete li da zamislite da sada dođe do takvog epiloga u slučaju Dinka Gruhonjića?

– Univerzitet u Novom Sadu pitanja profesionalne etike, u sadašnjem obliku, reguliše Kodeksom o akademskom integritetu iz 2019. godine. Za razliku od Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu koji ima nešto šire definisan predmet regulisanja, pa u članu 2 predviđa da se Kodeks primenjuje u profesionalnom i javnom delovanju svih članova univerzitetske zajednice, novosadski Kodeks predmet regulisanja, u članu 1 i 2 sužava na akademsku zajednicu i Univerzitet, izuzev što se navodi da u javnom istupanju moraju poštovati kodeks. Specifičnih odredbi pod koje bi se podveo govor mržnje – to nije u pravom smislu reči pravni pojam – nisam pronašao u ovom kodeksu. To nije ni odredba iz člana 22 koji govori o vanakademskim delatnostima, a ne ponašanju ili izjavama. S druge strane, kada se radi o odnosu etičke i različitih oblika pravne odgovornosti, utvrđivanje ogovornosti za povredu Kodeksa ne isključuje, pored ostalog, radnu ili disciplinsku odgovornost članova akademske zajednice.

Dakle, stav Ustavnog suda je, kako sam ga razumeo, da se u postupku utvrđivanja povrede profesionalne etike ne može izreći radnopravna sankcija prestanka radnog odnosa, već je za to nadležan poseban postupak i drugi organi. Ali onaj ko je povredio profesionalnu etiku, kao u slučaju gospodina Malog plagirao, nije aboliran u smislu radne pravne odgovornosti, a ni kada je opstanak tako stečenog akademskog zvanja u pitanju. Mislim da ni u ovom slučaju Etička komisija nema nadležnost da izrekne prestanak radnog odnosa. Ni po Kodeksu o akademskom integritetu Univeziteta u Novom Sadu, Komisija ne može izreći meru prestanka radnog odnosa, ali ni oduzimanja zvanja, što je u Kodeksu rezervisano za neakademska ponašanja kod plagiranja, lažnog autorstva i slično. Kodeks za druge oblike neakademskog ponašanja predviđa opomenu, javnu opomenu i javnu osudu.

Da li je realno očekivati da sada jedna fakultetska Etička komisija analizira Gruhonjićeva javna istupanja i pregleda originalne snimke njegovog govora od pre godinu dana u Dubrovniku, budući da je snimak koji se sada pojavio montiran?

– Ako nađe da je nadležna za odlučivanje u ovom (navodnom) vanuniverzitetskom kršenju Kodeksa, ne vidim kako bi Etička komisija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu mogla da utvrđuje činjenice izuzev pregledom originalnog snimka.

Blokada rada visokoškolskih ustanova nije novina. Ivanka Popović, nekadašnja rektorka Beogradskog univerziteta, nije mogla da uđe u Rektorat kada su ga studenti blokirali, nezadovoljni brzinom rešavanja predmeta osporenog doktorata Siniše Malog. U ovom poslednjem slučaju dekanka novosadskog Filozofskog fakulteta je obavestila policiju, koja je posle konsultacija sa tužilaštvom, rekla da ne može da reaguje jer blokada javne visokoškolske ustanove ne predstavlja osnov ni za prekršajnu, ni za krivičnu odgovornost.

– Bilo je blokada i devedestih godina, na primer, u vreme protesta zbog poništavanja izbora 1996. na 1997. godine, nakon donošenja Zakona o univerzitetu. I zaista, načelno, blokada javne visokoškolske ustanove sama po sebi ne predstavlja osnov ni za krivičnu, ni za prekršajnu odgovornost. Suprotno shvatanje bi znatno ograničilo akadamske slobode, koje uključuje i pravo na protest. Pitanje je osetljivo, jer blokada ograničava pravo na rad onih koji nisu u protestu, ali vrednovanje dva principa – prava na protest i prava na normalan rad, bar kod mene, a ja sam pomalo buntovne prirode, načelno ide u korist prava na protest. Uslov je, naravno, da blokada ne podrazumeva napad na druge zaštićene objekte: imovinu, lica. Blokada ne može značiti aboliciju za bilo koje krivično delo ili prekršaj.

Upad policije na univerzitet se smatra povredom autonomije akademskog prostora. Ako dekan obavesti policiju, da li je ona dužna da reaguje i gde je granica između autonomije univerziteta i ponašanja koje se ne može pod nju podvesti?

– Odgovor je sadržan delom u odgovoru na prethodno pitanje. Radi se o uporednom vrednovanju nekoliko načela, autonomije univerziteta i prava na protest s jedne strane, a s druge zaštite drugih dobara, uključujući pravo na rad. Nema univerzalnog odgovora, niti je moguće lako zamisliti koji bi drugi organ sem policije, bar u prvoj instanci, procenjivao koja vrednost ima prednost. Verovatno da svaki član akademske zajednice može dati odgovor za sebe.

Etička komisija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu nema nadležnost da izrekne prestanak radnog odnosa, kaže za Danas Dragor Hiber, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu u penziji, povodom pritužbe koju je deo studenata podneo protiv profesora Dinka Gruhonjića, optužujući ga za navodni govor mržnje.

Prijava protiv Gruhonjića je, podsetimo, vraćena podnosiocima na doradu jer nije potpuna i dat je rok da se to učini.
S druge strane, studenti su najavili da će, ukoliko komisija ne osudi Gruhonjićeve izjave i ne okvalifikuju ih kao govor mržnje, ponovo blokirati fakultet.
Po kom osnovu bi Gruhonjić mogao da odgovara i da li Etički kodeks uopšte reguliše mogućnost da neko bude sankcionisan zbog navodnog govora mržnje. U slučaju Siniše Malog Ustavni sud je kazao da plagiranje ne može da bude osnov za gubitak radnog mesta. Možete li da zamislite da sada dođe do takvog epiloga u slučaju Dinka Gruhonjića?

– Univerzitet u Novom Sadu pitanja profesionalne etike, u sadašnjem obliku, reguliše Kodeksom o akademskom integritetu iz 2019. godine. Za razliku od Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu koji ima nešto šire definisan predmet regulisanja, pa u članu 2 predviđa da se Kodeks primenjuje u profesionalnom i javnom delovanju svih članova univerzitetske zajednice, novosadski Kodeks predmet regulisanja, u članu 1 i 2 sužava na akademsku zajednicu i Univerzitet, izuzev što se navodi da u javnom istupanju moraju poštovati kodeks. Specifičnih odredbi pod koje bi se podveo govor mržnje – to nije u pravom smislu reči pravni pojam – nisam pronašao u ovom kodeksu. To nije ni odredba iz člana 22 koji govori o vanakademskim delatnostima, a ne ponašanju ili izjavama. S druge strane, kada se radi o odnosu etičke i različitih oblika pravne odgovornosti, utvrđivanje ogovornosti za povredu Kodeksa ne isključuje, pored ostalog, radnu ili disciplinsku odgovornost članova akademske zajednice.

Dakle, stav Ustavnog suda je, kako sam ga razumeo, da se u postupku utvrđivanja povrede profesionalne etike ne može izreći radnopravna sankcija prestanka radnog odnosa, već je za to nadležan poseban postupak i drugi organi. Ali onaj ko je povredio profesionalnu etiku, kao u slučaju gospodina Malog plagirao, nije aboliran u smislu radne pravne odgovornosti, a ni kada je opstanak tako stečenog akademskog zvanja u pitanju. Mislim da ni u ovom slučaju Etička komisija nema nadležnost da izrekne prestanak radnog odnosa. Ni po Kodeksu o akademskom integritetu Univeziteta u Novom Sadu, Komisija ne može izreći meru prestanka radnog odnosa, ali ni oduzimanja zvanja, što je u Kodeksu rezervisano za neakademska ponašanja kod plagiranja, lažnog autorstva i slično. Kodeks za druge oblike neakademskog ponašanja predviđa opomenu, javnu opomenu i javnu osudu.

Da li je realno očekivati da sada jedna fakultetska Etička komisija analizira Gruhonjićeva javna istupanja i pregleda originalne snimke njegovog govora od pre godinu dana u Dubrovniku, budući da je snimak koji se sada pojavio montiran?

– Ako nađe da je nadležna za odlučivanje u ovom (navodnom) vanuniverzitetskom kršenju Kodeksa, ne vidim kako bi Etička komisija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu mogla da utvrđuje činjenice izuzev pregledom originalnog snimka.

Blokada rada visokoškolskih ustanova nije novina. Ivanka Popović, nekadašnja rektorka Beogradskog univerziteta, nije mogla da uđe u Rektorat kada su ga studenti blokirali, nezadovoljni brzinom rešavanja predmeta osporenog doktorata Siniše Malog. U ovom poslednjem slučaju dekanka novosadskog Filozofskog fakulteta je obavestila policiju, koja je posle konsultacija sa tužilaštvom, rekla da ne može da reaguje jer blokada javne visokoškolske ustanove ne predstavlja osnov ni za prekršajnu, ni za krivičnu odgovornost.

– Bilo je blokada i devedestih godina, na primer, u vreme protesta zbog poništavanja izbora 1996. na 1997. godine, nakon donošenja Zakona o univerzitetu. I zaista, načelno, blokada javne visokoškolske ustanove sama po sebi ne predstavlja osnov ni za krivičnu, ni za prekršajnu odgovornost. Suprotno shvatanje bi znatno ograničilo akadamske slobode, koje uključuje i pravo na protest. Pitanje je osetljivo, jer blokada ograničava pravo na rad onih koji nisu u protestu, ali vrednovanje dva principa – prava na protest i prava na normalan rad, bar kod mene, a ja sam pomalo buntovne prirode, načelno ide u korist prava na protest. Uslov je, naravno, da blokada ne podrazumeva napad na druge zaštićene objekte: imovinu, lica. Blokada ne može značiti aboliciju za bilo koje krivično delo ili prekršaj.
 
НАСТАВАК


Upad policije na univerzitet se smatra povredom autonomije akademskog prostora. Ako dekan obavesti policiju, da li je ona dužna da reaguje i gde je granica između autonomije univerziteta i ponašanja koje se ne može pod nju podvesti?


– Odgovor je sadržan delom u odgovoru na prethodno pitanje. Radi se o uporednom vrednovanju nekoliko načela, autonomije univerziteta i prava na protest s jedne strane, a s druge zaštite drugih dobara, uključujući pravo na rad. Nema univerzalnog odgovora, niti je moguće lako zamisliti koji bi drugi organ sem policije, bar u prvoj instanci, procenjivao koja vrednost ima prednost. Verovatno da svaki član akademske zajednice može dati odgovor za sebe.


Kao neko ko je i sam bio žrtva progona i jedan od otpuštenih profesora u vreme Šešeljevog Zakona o univerzitetu, kako komentarišete ovo što se događa na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu? Da li se zahtevima da otpuštanje profesora Gruhonjića vraćamo u to vreme, što je ocena nekih Vaših kolega univerzitetskih profesora?
– Mislim da se u mnogo čemu, ne samo vraćamo, nego smo se i vratili u to vreme. Nezavisno od konkretnog slučaja, usaglašena javna prozivka i prejudicirana osuda koje dolaze od organa državne, ali i univerzitetske vlasti, i to visokih, nije prihvatljiva. Da parafraziram one koji vode državu i kažem ono što oni kažu kada im to odgovara: pustimo institucije da rade svoj posao. Uz pretpostavku nevinosti. Sve drugo je pritisak na nadležne organe, a u konkretnom slučaju sa elementima linča. Naročito bi predstavnici akademske zajednice na to morali biti osetljivi. Ne zaboravimo, radi se o kvalifikaciji izjava koje je profesor Gruhonjić navodno dao. I pre devedesetih delovi akademske i kulturne javnosti Srbije, rekao bih oni najbolji, borili su se protiv verbalnog delikta. Bilo bi dobro da se sada čuju protiv javnog linča onih koji su verbalni delikt navodno počinili.

Možete li da uporedite vreme u kojem ste sa kolegama bili izbačeni sa Pravnog fakulteta sa današnjom situacijom i upadljivim ćutanjem ogromnog broja univerzitetskih radnika, budući da je ipak manjina podržala Gruhonjića i pravo na iznošenje mišljenja i kritički stav?
– Podrška koju su u javnosti dobijali profesori Pravnog, Elektrotehničkog, Filološkog fakulteta, koji su bili žrtve progona fakulteta čiji su dekani davali otkaze, pa su im imena bar zbog toga zapamćena u univerzitetskoj istoriji, bila je nesumljivo veća nego što je danas podrška profesoru Gruhonjiću. Ali je i tada bio značajan broj pripadnika akademske zajednice koji nisu bili spremni da javno iskažu svoj stav protiv. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu pamti i ranije masovne otkaze nevezane za univerzitetski rad. Baš zbog toga, pre nego što je petnaestak profesora i asistenata Pravnog fakulteta dobilo otkaz obratili smo se pismom kolegama tražeći da nas podrže tada, a ne da nas kad prođu neke godine i promene se okolnosti (čitaj: vlast) mole da se vratimo. Posle oktobra 2000. godine molili su nas da se vratimo. To je ponašanje pripisano u Francuskoj revoluciji onima koji su dobili ovekovečen naziv Bara.
 
Сунце, Ђорђе Вукадиновић је био ЧЛАН друге Србије и Сорошев ПЛАЋЕНИК, буквално и једно и друго. (...)
Ђоле Лажна Анкета је из "Морнара" претрчавао преко пута у Дом омладине на сесије Београдског круга као сарадник војне службе безбедности. А ако би се Ђола Лажна Анкета успут тих дана огребао за неког кинтића и од Сороша Сениора, кога је btw у прадскозорје Лудих деведесетих као филантропа, америчког либерала и познаваоца марксизма који се залаже за отворено друштво довео у Србију нико други до супруга тадашњег председника Социјалистичке републике Србије, професорка марксизма Баба Јула [па је између њих убрзо пукла тиква, но то је за другу тему], па шта фали, то је за Сороша била баш сића, а треба стално звати туре у "Морнару" и частити друге да би се постао омиљен лик у друштву новинара, књижевника, лудих песника и других интелектуалаца пореклом из пасивних крајева бивше Југе, а који су тада били носиоци "националног препорода". А када је "најзападнији од свих домаћих политичара", такође сарадник КОС-а Коштуњави изабран за председника СРЈ па је сходно свом новом задатку променио ћурак, ето Ђолета Лажне Анкете код Коштуњавог као "саветника", нормално тада већ у новом руху тзв."српског националисте."
 
Svaki magarac može da postane profesor. Dva najčešća načina su patronaža i Sitzfleisch. I a i još nekih...

Можда сваки магарац може, али неки рандом лик, нико и ништа, још муслиман, који се довукао у Србију 91 или 92-ге, па из тога ничега постао председник неког маргиналног "независног" Удружења које је према свим српским властима, а онако испод жита према Србима као појави изражавало, да тако кажемо, критичан став, и још жестоки заговорник војвођанерства, и истовремено противник Републике Српске...тешко да може без баш добре патронаже.

Патронаже са Бањице.
 
Можда сваки магарац може, али неки рандом лик, нико и ништа, још муслиман, који се довукао у Србију 91 или 92-ге, па из тога ничега постао председник неког маргиналног "независног" Удружења које је према свим српским властима, а онако испод жита према Србима као појави изражавало, да тако кажемо, критичан став, и још жестоки заговорник војвођанерства, и истовремено противник Републике Српске...тешко да може без баш добре патронаже.

Патронаже са Бањице.
Лакше је рећи да га протежира тзв дубока држава него признати да смо исувише толерантни и снисходљиви према разноразним наказама а све у циљу показивања да смо слободно друштво.
Питам се само - коме се ми то доказујемо и зашто.
 
Лакше је рећи да га протежира тзв дубока држава него признати да смо исувише толерантни и снисходљиви према разноразним наказама а све у циљу показивања да смо слободно друштво.
Питам се само - коме се ми то доказујемо и зашто.

Да га неко не протежира, одавно би он био сређен од локалне конкуренције. Отимачина око места на факутету, око пара од ових или оних пројеката, због сина или ћерке неког професора који је решио да свом потомку остави место у наследство, због ухлебљења неког политичког кадра, или слично, што је иначе уобичајено у нашој врлој академској заједници. Далеко смо ми од толерантности и снисходљивости, када су положај и паре у питању зајебемо брата и оца, а камоли неког рандом лика који се јуче довукао у Србију.

Али, напротив, ништа од тога се није догодило, што наводи на закључак да је предметни Динко штићен и гуран.

И да га чува неко много јак...
 
Да га неко не протежира, одавно би он био сређен од локалне конкуренције. Отимачина око места на факутету, око пара од ових или оних пројеката, због сина или ћерке неког професора који је решио да свом потомку остави место у наследство, због ухлебљења неког политичког кадра, или слично, што је иначе уобичајено у нашој врлој академској заједници. Далеко смо ми од толерантности и снисходљивости, када су положај и паре у питању зајебемо брата и оца, а камоли неког рандом лика који се јуче довукао у Србију.

Али, напротив, ништа од тога се није догодило, што наводи на закључак да је предметни Динко штићен и гуран.

И да га чува неко много јак...
Гурају га они који га стварно финансирају а они се не налазе у оквиру наших граница. Види ко се јавио у његову одбрану и све ће ти бити јасно.
 
Гурају га они који га стварно финансирају а они се не налазе у оквиру наших граница. Види ко се јавио у његову одбрану и све ће ти бити јасно.

Па баш зато ми је и јасно. Три четвртине тих који су се јавили су проверени Службеници, који су у "одбрану" стали по...задатку.
 
Па баш зато ми је и јасно. Три четвртине тих који су се јавили су проверени Службеници, који су у "одбрану" стали по...задатку.
Ниси приметио ликове из иностранства, неке амбасадоре и слично?
 
Па баш зато ми је и јасно. Три четвртине тих који су се јавили су проверени Службеници, који су у "одбрану" стали по...задатку.
ко је дошао на ''протест'' тј подршку турчину и српском душманину динку грухоњићу ?

Мариника


ненад чанак
canak stefanovic pajtic podrska srpskom dusmaninu

1712484274145.png


пајтић
1712484041074.png


стефановић
1712484321219.png


вук драшковић је пружио медијску подршку динку
"Profesor Dinko Gruhonjić, kažu, deluje antisrpski i širi nacionalnu i versku mržnju. Legijina nova garda lažnih studenata, u majicama sa likom serijskog ubice i državnog teroriste, koja napada Gruhonjića, zastrašujuće najavljuje ponavljanje nesreće i zločina", napisao je Drašković na društvenoj mreži X.
драшковић осведочени титоиста из кабинета мике шпијака и потомак титоистичких крволока који су стрељали четнике, потом новопечени четник крајем осамдесетих па потом ренесанса данашња где је први који захтева санкције русији...




дакле ?
 
Poslednja izmena:
Ниси приметио ликове из иностранства, неке амбасадоре и слично?

Нисам нешто гледао, није ме претерано занимало, али чим се јаве Чанак и Драшковић, отприлике ми све јасно.
 

Back
Top