zaboravio si sliku cetnika ispod komunisticke zastave sa petokrakom i srpom i cekicem
- - - - - - - - - -
Споразум четника и Немаца у Крушевцу
Наредна степеница у сарадњи збила се у Крушевцу у Крајскоманди 12. априла 1944, када је потпуковник Драгутин Кесеровић закључио споразум о сарадњи, испред Расинског четничког корпуса, са Немачким представницима. О томе обавештава Херман Нојбахер у својој књизи "Специјални опуномоћеник на Југоистоку" која је објављена у Немачкој, у Гетингену 1956. године. То је био споразум у правом смислу речи, јер су следиле и организационе мере да би се обезбедили свакодневни контакти. Тада је у Крушевцу, у згради Предстојништва полиције, отворена канцеларија-уред "Официра за везу са Крајскомандом", а први шеф био је поручник Миломир Ружић, легализован као референт за исхрану Округа. Ружић је из Београда, службовао је у Крушевцу, а у штабу Корпуса био је "официр за везу са окупаторима и Недићем". Он је организовао досадашње контакте.
Књига послатих депеша Расинског корпуса је велики значајан извор података о деловању ове јединице. На основу ње може се видети да је сада Д. Кесеровић имао довољно муниције, да је и суседним корпусима даје, да је добио могућност да се четничке јединице пребацују преко мостова код Ђуниса и Јасике, који су иначе били нод контролом, нарочито онај у Ђунису.
...
Да би везе између четника и Немаца, у овој динамичној ситуацији, добро функционисале оформљено је у Крушевцу "Представништво" (или уред одговарајућег назива) четника. Оно је имало широку надлежност и одговарајућа права. Имало је радио-станицу за везу са Кесеровићем. Прихватало је на железничкој станици новодошле четнике из Шумадије и Западне Србије и упућивало их у одговарајуће јединице, организовало је печење хлеба у крушевачким пекарама за четнике у време борби; преузимало је муницију од Немаца и упућивало је јединицама. Поменута Књига депеша даје податке о томе и о њеном шефу Миломиру Ружићу.
- - - - - - - - - -
Четничка команда места у Крушевцу
У току септембра у Крушевцу су биле ове јединице: око 400 Немаца, од којих је половина обезбеђивала Аеродром и држала положаје испред Мудраковца, и 7-10 тенкова. На Аеродрому је било неколико авиона, добро маскираних. Затим батаљон љотићеваца до 400 људи и приближно исто толико недићеваца, од којих је половина крајем месеца напустила град. Белогардејаца је било исто око 400, али убрзо их је 150 отишло у Ђунис на обезбеђење моста и пруге. Од краја августа постоји и "варошка милиција" од 400 људи старијих годишта и ђака, само са 100 пушака. Над свим овим јединицама, наравно изузимајући Немце, 6. септембра Драгутин Кесеровић, у складу са договором Д.Михајловић - М. Недић, преузео је команду.
Самим почетком септембра Бугари су напустили Крушевац, и положаје на Багдали, које су преузели љотићевци и четници, Моравска и Добричка бригада. Положаје на Расини Бивоље-Обилићево и контролу села испред ових држале су 1. и 2. расинска бригада обједињене у Групу расинских бригада. У Крушевцу се налазио штаб Јастребачког четничког корпуса који је командовао овим бригадама, и био је смештен у кући дечјег лекара Вишека у Обилићевој улици. Поред тога 2. крушевачка бригада, из Расинског корпуса, држала је положај код Пакашнице и Читлука, а Жупска се налазила у Стопањи. Остале четничке снаге налазиле су се преко Западне Мораве и ту је било око 6.000 четника од којих само половина са оружјем. У то време, после спроведене мобилизације, Расинско-топличка група корпуса могла је имати око 4.500 наоружаних људи и око 3.500 ненаоружаних.
У Крушевцу је образована четничка Команда места, управо представништво је прерасло у Команду, на чијем се челу сада налазио пуковник Булајић и радила је све послове који спадају у надлежност оваквих установа-команди. Организовала је све радионице за потребе Групе корпуса, ту је била обућарска радионица, затим кројачка, смештена у Окружном начелству, и друге. Сви делови за снабдевање налазили су се у доњем делу града, близу Лазаричког моста, на левој страни улице Цара Лазара. Коњушнице су биле у неколико кафана, највећа у кафани "Краљевић Марко и Муса Кесеција" такође у улици Цара Лазара. Штабови, официри и мање јединице смештене су по кућама. На улицама града увек је било много четника, долазили су из свих бригада, да виде град, да оду у кафане, да се коцкају, као и из других разлога. Било је и самовољног ионашања, опијања и нереда, а и убистава. Поновила се слика из Прокупља из августа када је капетан Вајц, командант места интервенисао код Кесеровића да се спречи долазак четника у Прокупље. И овде се настојало да се све ово спречи, али кад војсци недостаје дисциплина онда то иде тешко. Ј ош једна појава је интересантна. Четници су ширили крилатицу "Спашавамо народ", наиме тако су одговарали грађанима који су их питали како су у Крушевцу а ту су Немци. Подсетимо се, слично је било и 1941. Четници Косте Миловановића Пећанца дошли су из Топлице у Крушевац 26. септембра, непосредно по нападу на овај град, и на чуђење грађана на исто питање одговарали су: "Ту смо да спасимо народ, да се наоружамо од Немаца и на пролеће, кад озелени, дижемо устанак!" Ни једно се од овога није догодило.
У Крушевцу кроз цео септембар стално су кружили гласови да ће Немци предати град Драгутину Кесеровићу. Сведок тога је извештај капетана Јововића, командира станице С Д С (недићевци) у Варварину од 28. септембра, у коме се поред осталог, каже и:"Према добивеним подацима, Немци данас напуштају Крушевац и предају га трупама потпуковника г. Кесеровића... Молим ако је могуће да се трупе Варваринског корпуса (четници-КН) не крећу са своје територије, док се не разјасни ситуација у околини Крушевца". Извештај је упућен "Команданту Србије" а то је био генерал Мирослав Трифуновић, командант четника ДМ у Србији, који се тада, а и раније, налазио у селу Риљац у трстеничком срезу.
У време писања овог извештаја Драгутин Кесеровић је пренео свој, односно Расинско-топличке групе корпуса, штаб из села Бела Вода, где се налазио од почетка септембра,
у Крушевац у Балшићеву улицу у кућу Светислава Милосављевића, званог Тила Пушкар. Резервни штаб, односно командно место било му је у кући Богдановића у Улици Цара Лазара на левој страни при изласку из града. У том крају били су смештени и делови за снабдевање Групе корпуса. Овај крај назива се Лазарица, али већ тада није било село. Село Лазарица почињало је при преласку моста.
Немци су 6. октобра Д. Кесеровићу предали, односно пренели своје надлежности на њега као команданта Расинско- топличке групе корпуса, одбрану града, команду над немачким јединицама, власт над цивилпим сектором. Немци су остали да се баве "својим стварима", припремали су се за евакуацију и, евентуално, за поседање положаја. Тако су тада четници једина власт у Крушевцу.
Крушевац је био пролазна станица на релацији Краљево- Сталаћ и обратно. Пролазиле су јединице од Краљева ка Београду које се повлаче из Грчке, затим дивизије које се упућују на сектор Ниша ради формирања новог фронта. Почетком септембра прошла је 1. брдска а крајем истог месеца 7. СС дивизија. Зато је у Крушевцу увек било доста немачких војника који нису припадали гарнизону.
a pretpostavljam da znas zasto su je neki cetnici pustali...
