Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.969
Мислим да је запажање Иване Коматине од изванредне важности и за тему и уопште за сагледавање историје XI вијека српских земаљѕа и окружења. А по мени управо за времена понтификата Гргура VII (1073.-85.године) имамо одређени заокрет у политици римских бискупа и позиција папе у наредном времену па све кроз XII вијек је више политилчки положај него духовни. Његов понтификат, кроз давање краљевског ранга, није обиљежила само тежња јачању утицаја међу словенским народима него је и екскомуницирао Хајнриха IV, чиме је дошао у сукоиб са њемачким царством. И ту је примјетна тежња бити и политичким ауторитетом, не само вјерским, у хришћанском свијету.
И сама присега илити завјерница којом се обавезао Дмитар Звонимир папи да би се уопште уздигао на ранг краља је политички документ.
Када је у питању наследност титуле rex у Хрватској, након Дмитра Звонимира, Хрватску која се тада простирала на простору јужно од Саве,је по основу "краљевског права" (као брат краљице која га је позвала) око 1091.године освојио угарски краљ Ласло, али није преузео и титулу краља баш због оспоравања папе (тада Урбана II) који је сматрао по основу помемнуте завјернице Хрватску земљу потчињену у политичком смислу Риму и то освајање барем у том првом времену није прихватио. Освојена Хрватска дата је на управиу Ласловом нећаку херцегу Алмошу. Бјеше ту деценију окупирани териториј, "де јуре" анексија тадашње Хрватске ће бити извршена 1102.године када се угарски краљ Коломан крунисао краљем Хрватске. Но у тој деценији (задња деценија XI вијека) промијениће се околности. Почиње и епоха крсташких похода. А и ту је папа Урбан II искористио позив цара Алексеја Комнина како би ујединио дворове европских земаља које су биле у стању приличног метежа и подстакнуо на акцију против заједничког непријатеља при чему се тој акцији настојао дати снажан вјерски карактер.
Treba se podsetiti ovde da je Ugarska (ili možda preciznije rečeno, ne Ugri, već porodica Arpadove dinastije) iskazivala pretenzije ka gotovo svim kraljevstvima koja su nastajala oko nje i svuda se trudila ta te krune pripoji svojoj.
I umesto Grgurovog pokušaja Izjaslavljevog kraljevstva Rutenije imamo ugarskog kraljevića Kolomana koji je pokušao uz blagoslov pape Honorija III uspostaviti Kraljevstvo Galicije i Vladimira na njenom mestu.
Sad se ne mogu setiti je li bilo nešto slično kao prema Rusiji, Srbiji i Hrvatskoj u slučaju Poljske pre nego što je ugarski kralj Ludovik I nasledio poljski presto 1370. godine (čime je bilo došlo do stvaranja personalne unije između Poljske i Ugarske). Ove sve akcije o kojima govorimo su nešto ranije. Zapravo, u približno slično vreme imamo Emerikovo prisvajanje titule kralja Srbije i pokušaj formiranja Galicijsko-lodomerijskog kraljevstva (Hrvatska je pala jedan vek ranije).