Војислављевићи

Gojislav a ne Vojislav. GOJISLAV. (Dakle, ime koje koristite je netacno.)

A jos vaznije, Loza koju ste izmislili je netacna!
Ne postoji loza Gojislavljevica. Ljudi zaboravite Corovica i wikipediju. Drzite se izvora!
(Ta dinastija ne postoji nego je izmisljena proizvoljnom jednacinom Dbroslava i Vojislava.)

OVO IME JE TACNO. Gojslav

Knjizica o Gotima (Sinovi Dobroslava: Mihalja, Gojslav, Saganak, Radoslav, i Predimir)

Pogledajte prilog 1340528
Korculanski Kodeks

Pogledajte prilog 1340519


OVO JE NETACNO, Voijislav

Corovic, bazirano na Skilici (Proizvoljno jednacenje Dobroslava i Vojislava)
Ako ste vec na toj liniji onda ih zovite Dobroslavljevici!
Pa da ukljicimo i Mihalju i ostale.

Pogledajte prilog 1340511

Jovan Skilica je uzrok

Pogledajte prilog 1340514


NE POSTOJI DINASTIJA "VOJISLAVA" pa da se zovu Vojislaveljevici

Knjizica o Gotima (Majka je Kraljica u vrijeme takozvanog "Vojislava" i on UMIRE, nije Kralj.)

Pogledajte prilog 1340534

Knjizica o Gotima. (Nakon smrti Majke, Kralj je Mihalja.)

Pogledajte prilog 1340536
Usput, Kekavmen i Skilica su pouzdaniji od Dukljanina, svjestan si toga.
 
Vojislav, kog pominju vizantijski istoričari i hroničari, je ekvivalent Dobroslavu iz LjDP. Svjestan si toga?
Gojislav je najstariji sin Dobroslava/Vojislava ubijen u Travuniji na posjedu brata, čini mi se Predimira, od strane nekih Skrobimeza predviđenih nekim Domanekom.
Sad, tačno je da Dukljanin iznosi netačnu priču oko Dobroslavljevog rođenja, jer se ona ne uklapa u ono šta saznajemo od vizantijskih hroničara, ali je ista kontradiktorna i sa daljom Dukljaninovom pričom.

Nije u Travuniji nego u Trebinju brate! Mjesto se zove Trebinje!

Ko je sin ili sinovi tog Vojislava?
 
@АнаиванГорд
Šta misliš, zašto Radoslav Vojislavljević nije naslijedio Stefana Vojislava nakon što je povratio Travuniju i još dodatno pokorio Zahumlje, kao što mu je obećano, nego Mihailo, koji je još bio i mlađi?
Чекај, ако ја имам добар превод Дукљанина, Михаило је старији од Радослава .
А од Зете је Радославу Михаило гарантовао део, односно , како би ми данас рекли, да буде удеони кнез.
 
Чекај, ако ја имам добар превод Дукљанина, Михаило је старији од Радослава .
А од Зете је Радославу Михаило гарантовао део, односно , како би ми данас рекли, да буде удеони кнез.
Moguće, prošlo je dosta od kad sam ga čitao. Ako može taj citat.
 
Поглавље 39:
"Када је Михала увидио да Саганек не жели да иде у Травунију , позвавши себи Радослава , рече му да он иде и брани област Травунију , а овај му одговори да никако неће оставити свој дио који му припада у Зети."
 
Прво што је био византијски топарх Дукље и он и његов отац могућност да су му погрешно написали име је минимална.
Грешком би пре мога бити Бојслав или што превод Дуккљанина са италијанског Болеслав него баш Гојислав.
Имена у изворима и са сад промађеним печатњацима одговарају што значи да су Грци знали да запишу наша имена.
Ако су могли у 9. веку не видим разлог да нису могли у 11. веку нарочито ако се ради о византијском чиновнику , топарху.
 
Текст Владимира Станковића (Печат Константина Бодина демантује попа Дукљанина!) посвећен печату Константина Бодина (и у спојлеру)
Печат Константина Бодина демантује попа Дукљанина!

На печату Константина Бодина налазе се груди Светога Теодора, а около је натпис на грчком: „Константин, протосеваст и ексусијаст Дукље и Србије“

Печат Константина Бодина је пронађен у Археолошком музеју у Истанбулу 2006. године, а јавности је показан 2008. године. Откриће представља прворазредни догађај за проучавање српске сфрагистике, средњовјековне и цијеле српске културе. С друге стране, још један је доказ у прилог тези да је „Љетопис попа Дукљанина“ – фалсификат!

Захваљујући недавно откривеном печату Константина Бодина, данас нешто више знамо о византијском систему управљања и гледања на балканске области, систему који је почивао на хијерархијском организовању локалних владара и њиховом укључивању – макар и номиналном – у византијску администрацију, израженом кроз додељивање престижних византијских титула, које су њихове носиоце знатно издвајале од рођака и локалних супарника. Ријеч је о добро познатом принципу дјеловања Цариграда, који је у балканском залеђу добро посвједочен још од 9. вијека, али је од почетка царевања Алексија Комнина (1081) знатно добио на значају.

Низ византијске администарције у овом смислу почињао је са млетачким дуждем, који је у то вријеме носио високу титулу протосеваста, са формалном функцијом дукса Хрватске и Далмације, да би се, јужно од њега, наставио територијама којима је управљао Константин Бодин, носећи исто узвишено достојанство протосеваста и вршећи функцију господара Дукље и Србије. На крајњем јужном дијелу овог приморског лука византијске власти налазила се важна Драчка тема, за чије су заповједника са титулом дукса постављани најчешће блиски рођаци владајућег василевса.
На овај начин, захваљујући врло значајном печату Константина Бодина и подацима са њега, можемо бити сигурни да је Дукља, којом су владали и Бодинови преци, заједно са Србијом, која се налазила сјеверно и сјеверноисточно од ње, чинила једну администартивно-државну творевину, док је посматрано из византијског угла, Бодинова област представљала дио византијског административног система, којим је Бодин само управљао, милошћу василевса који га је поставио за господара ове тироторије и дао му изразито високо царско достојанство.
Протосевасти (први међу севастима) чинили су у вријеме Алексија Комнина најужи круг цару блиских људи, сви родбински повезани са царским домом и тиме издвојени од „другог круга“ византијске аристрократије, те Бодинова титула на тај начин уноси велику промјену у начин на који су овај владар и његови односи са Цариградом били посматрани.

Такође, изузетно вриједни подаци са Бидиновог печата, чији квалитет израде указује да је урађен у Цариграду, још једном намећу опрез приликом доношења закључака о догађајима и личностима о којима немамо довољно изворних података. Овај опрез је посебно неопходан када говоримо о приликама о 11. вијеку и великом дијелу 12. вијека, вријеме које је најчешће описивано позивањем на „Љетопис попа Дукљанина“ или „Барски родослов“, коме је недавно снажно оспорен значај и било каква историјска релевантност. Коначни суд о овом проблематичном извору који је збуњивао генерације истраживача, није још донијет, али се мора узети у обзир јасно образложена могућност да је ријеч о много каснијем историјском фалсификату, који је без изворне вриједности за вријеме које на тако чудан начин обрађује.

Враћајајући се на печат Константина Бодина, потребно је још једном истаћи изузетно високу титулу коју је Бодин имао, посебно када се упореди са достојанством протоспатора, коју је његов отац Михаило добио од цара Михаила Пафлагонца (1034-1041), чиме је потврђен значајан пораст моћи дукљанског владара, важности саме Дукље за византијску политику, али и доминација приморских области над копненом Србијом, која ће већ у наредном нараштају преузети примат у локалном односу снага и важности за Цариград.
Из текста бих издвојио слиједеће наводе;
Низ византијске администарције у овом смислу почињао је са млетачким дуждем, који је у то вријеме носио високу титулу протосеваста, са формалном функцијом дукса Хрватске и Далмације, да би се, јужно од њега, наставио територијама којима је управљао Константин Бодин, носећи исто узвишено достојанство протосеваста и вршећи функцију господара Дукље и Србије. На крајњем јужном дијелу овог приморског лука византијске власти налазила се важна Драчка тема, за чије су заповједника са титулом дукса постављани најчешће блиски рођаци владајућег василевса.
На овај начин, захваљујући врло значајном печату Константина Бодина и подацима са њега, можемо бити сигурни да је Дукља, којом су владали и Бодинови преци, заједно са Србијом, која се налазила сјеверно и сјеверноисточно од ње, чинила једну администартивно-државну творевину, док је посматрано из византијског угла, Бодинова област представљала дио византијског административног система, којим је Бодин само управљао, милошћу василевса који га је поставио за господара ове тироторије и дао му изразито високо царско достојанство.
Протосевасти (први међу севастима) чинили су у вријеме Алексија Комнина најужи круг цару блиских људи, сви родбински повезани са царским домом и тиме издвојени од „другог круга“ византијске аристрократије, те Бодинова титула на тај начин уноси велику промјену у начин на који су овај владар и његови односи са Цариградом били посматрани.
1733298658164.png
 
Poslednja izmena:
Ноје то има један једини моменат где је смешта уз море, мора да нађем и само на том једином месту.

Kaže da su brodovi sa carskim prihodima iz Dalmacije su naleteli na oluju i završili na ilirskim obalama. Tu ih je Vojislav opljačkao (više od polovine tone zlata).
 

Back
Top